Poštovani ministre, koleginice i kolege, amandman koji sam podnela odnosi se na sredstva koja su opredeljena za Budžetski fond za šume.
Želim da ukažem na sledeće. Budžetski fond za šume izgubio je jedan značajni priliv na osnovu toga što ste prošle godine doneli zakon po kome se ukida naknada za opšte korisne funkcije šuma, koja je iznosila 0,025% od prihoda svih proizvodnih lica, a koji je ukupno iznosio u budžetu Republike Srbije oko dve milijarde dinara za kompletnu svotu.
Ovaj deo je za ovu godinu planiran za Budžetski fond za šume u iznosu od 510 miliona dinara. Ukazujem i na to da su prošle godine ova sredstva bila planirana na nivou od 810 miliona dinara, a istovremeno, pre tri godine, 2011. godine Budžetski fond za šume iznosio je 594 miliona dinara. Znači, više smo davali tom budžetskom fondu 2011. nego što planiramo sada 2013. godine.
Stanje srpskih šuma je veoma zabrinjavajuće. Generalno, naše šume su panjače, uglavnom sečene posle Drugog svetskog rata. Situacija u šumarijama nije sjajna. Šumski putevi su u katastrofalnom stanju. Svako od nas ovde trebalo bi da posadi bar tri drveta koliko to drveće proizvodi kiseonika koji nama treba.
Ovakvim načinom i ophođenjem prema šumama imamo situaciju da nam šumarije propadaju, da šumski putevi propadaju, da nam propada drvo, da imamo najezdu gubara, intenzivno sušenje šuma i samim tim, imamo veoma loše stanje u šumarstvu.
Molim vas da razmotrite na koji način može da se poveća ova cifra i da se na neki način reši ovaj problem koji vlada u šumarstvu. Hvala.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS veoma detaljno su pregledali ovaj zakon, koji ste nam dostavili, sa željom da svojim amandmanima, na neki način, poboljšamo ili da prinesemo boljitku ovog zakona. Naravno, danas ne mogu diskutovati o kompletnom budžetskom zakonu, ali ću se osvrnuti na deo koji se odnosi na poljoprivredu. Da bih mogla na neki način da uporedim ovaj budžet sa prethodnim, uzela sam budžet koji je donet prošle godine i ovaj budžet koji nam sada nudite. Između ova dva budžeta skoro da ne postoji razlika ni u jednom dinaru. Razlika postoji u rebalansu budžeta koji je donet negde pri kraju godine i iz njega se vidi da je ovim predlogom predviđeno skoro tri milijarde manje sredstava za srpsku poljoprivredu.
Ovaj predlog o budžetu za 2014. godinu ima još jednu razliku, a to je razlika u predviđanjima, da oko 10% agrarnog budžeta budu sopstveni prihodi ministarstva. Koji su to sopstveni prihodi Ministarstva za poljoprivredu? Iz toga se jasno može videti da su to primanja od inostranih zaduživanja i primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. Ako se država već zadužuje i prodaje imovinu, gde će ta sredstva uložiti? Da li možda u kapitalne izdatke koji se navode u članu 5?
Naime, u članu 5. navodite neke kapitalne izdatke za koje DSS smatra da su zaista katastrofalno predviđeni. U njima se predviđa laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka i agrometeorološke stanice. Ukupna sredstva po ove dve stavke iznose oko 400 miliona dinara po jednoj godini, odnosno 3,5 miliona evra po godini. Dakle, za tri godine, negde preko 10 miliona evra. Ova kapitalna investicija za tri godine koštaće kao i dve brane: brana sa akumulacijom kod Valjeva i brana sa akumulacijom kod Arilja.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji u ovom trenutku, kada pozivate na štednju, na stezanje kaiša, da li je zaista potrebna laboratorija koja već postoji u Novom Sadu sa istom opremom, sa istim metodama rada, a za koju smo prošle godine dali negde preko 415 miliona dinara? Dakle, gospodine ministre, niste bili prošle godine tu kada smo usvajali budžet, ali da vas podsetim, u Novom Sadu postoji ista laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, na samo 80 kilometara od Beograda. Da li Srbiji zaista treba još jedna takva laboratorija, posebno što znamo u kakvoj je situaciji poljoprivreda, odnosno u kakvoj situaciji je stočni fond.
U članu 5. navodi se još jedna kapitalna investicija, ali ovoga puta za upravu za agrarna plaćanja, gde se za softver za unifikovanje glavne matične evidencije u stočarstvu, u dve godine, izdvaja 45 miliona dinara ili oko 450.000 evra za jedan softver. Ovaj softver treba da košta kao izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom naselja Subotica i Roanda, regionalnog sistema Despotovac-Svilajnac. Uz uvažavanje predlagača, pitamo se da li je zaista opravdano ovakvo ulaganje u jednu takvu takvu investiciju?
Ne sporimo da sredstva koja planirate za izgradnju novih i revitalizaciju starih sistema za navodnjavanje, s obzirom da je Srbija zaista zemlja koja navodnjava samo 1% svoje poljoprivredne površine, najmanje u Evropi, mi taj postupak podržavamo, jer zaista je vreme da Srbija prestane da bude zemlja koja se navodnjava samo za vreme poplava ili za vreme kiša.
Međutim, zabrinjava odnos prema šumama, bez kojih nema ni vode. Naime, ovim predlogom budžeta, ako se uporedi sa prošlogodišnjim predlogom budžeta, izdvajate 300 miliona dinara manje za budžetski fond za šume. Bez šuma nema vode, posebno u situaciji kada su šume u ugroženom stanju, kada se suše, kada nam je gubar svake godine veliki problem, vi izdvajate u odnosu na prošlu godinu skoro 40% sredstava manje za budžetski fond za šume. Da li ćemo na ovakav način kako radimo stihijski upropastiti ovako značajan prirodni resurs?
Želim da istaknem i sledeće. Ako se uporede plate i dodaci naknade zaposlenih u ministarstvu, da bih to uradila, ja sam uzela i uporedila određene stvari. Znači, 2012. godine demokratska vlast za plate i dodatke naknada zaposlenih u ministarstvu izdvaja 543 miliona. Predlogom zakona o budžetu za plate istog tog ministarstva izdvaja se 1.090.000.000 dinara. Dakle, duplo više izdaja naprednjačko-socijalistička vlast. Ako znamo da nema zapošljavanja, da neće biti zapošljavanja, onda se pitam da li se to povećavaju plate u ovom ministarstvu ili se povećava broj ljudi koji tamo rade?
Slično je i sa troškovima putovanja. Dok je prethodna vlast Zakonom o budžetu 2012. predvidela skromnih 1.300.000.000 dinara, Predlog zakona o budžetu 2014. planira 12.358.000.000, dakle, desetostruko veće troškove za putovanja.
Gde se to naše ministarstvo uputilo, na kakve velike putešestvije? Zašto te pare niste uplatili za socijalno osiguranje najstarijih poljoprivrednika? Znamo da ljudi koji su na selu imaju velikih problema sa svojim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, ministarstvo ima velike probleme u ispunjavanju obaveza prema poljoprivrednicima i nadamo se da će uspeti da ih prevaziđe.
Nadali smo se da će ovaj predlog budžeta dostići nivo ulaganja u poljoprivredu zabeležen u periodu 2004-2008. godine, ali nažalost, to verovatno nećemo skoro dočekati, kao ni prebacivanje 7% sredstava AP Vojvodini, kojoj Ustav garantuje, a kojoj je isplaćen jedino za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Hvala.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanici DSS veoma detaljno su pregledali ovaj zakon, koji ste nam dostavili, sa željom da svojim amandmanima, na neki način, poboljšamo ili da prinesemo boljitku ovog zakona. Naravno, danas ne mogu diskutovati o kompletnom budžetskom zakonu, ali ću se osvrnuti na deo koji se odnosi na poljoprivredu. Da bih mogla na neki način da uporedim ovaj budžet sa prethodnim, uzela sam budžet koji je donet prošle godine i ovaj budžet koji nam sada nudite. Između ova dva budžeta skoro da ne postoji razlika ni u jednom dinaru. Razlika postoji u rebalansu budžeta koji je donet negde pri kraju godine i iz njega se vidi da je ovim predlogom predviđeno skoro tri milijarde manje sredstava za srpsku poljoprivredu.
Ovaj predlog o budžetu za 2014. godinu ima još jednu razliku, a to je razlika u predviđanjima, da oko 10% agrarnog budžeta budu sopstveni prihodi ministarstva. Koji su to sopstveni prihodi Ministarstva za poljoprivredu? Iz toga se jasno može videti da su to primanja od inostranih zaduživanja i primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine. Ako se država već zadužuje i prodaje imovinu, gde će ta sredstva uložiti? Da li možda u kapitalne izdatke koji se navode u članu 5?
Naime, u članu 5. navodite neke kapitalne izdatke za koje DSS smatra da su zaista katastrofalno predviđeni. U njima se predviđa laboratorija za utvrđivanje kvaliteta sirovog mleka i agrometeorološke stanice. Ukupna sredstva po ove dve stavke iznose oko 400 miliona dinara po jednoj godini, odnosno 3,5 miliona evra po godini. Dakle, za tri godine, negde preko 10 miliona evra. Ova kapitalna investicija za tri godine koštaće kao i dve brane: brana sa akumulacijom kod Valjeva i brana sa akumulacijom kod Arilja.
Postavlja se pitanje da li je Srbiji u ovom trenutku, kada pozivate na štednju, na stezanje kaiša, da li je zaista potrebna laboratorija koja već postoji u Novom Sadu sa istom opremom, sa istim metodama rada, a za koju smo prošle godine dali negde preko 415 miliona dinara? Dakle, gospodine ministre, niste bili prošle godine tu kada smo usvajali budžet, ali da vas podsetim, u Novom Sadu postoji ista laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, na samo 80 kilometara od Beograda. Da li Srbiji zaista treba još jedna takva laboratorija, posebno što znamo u kakvoj je situaciji poljoprivreda, odnosno u kakvoj situaciji je stočni fond.
U članu 5. navodi se još jedna kapitalna investicija, ali ovoga puta za upravu za agrarna plaćanja, gde se za softver za unifikovanje glavne matične evidencije u stočarstvu, u dve godine, izdvaja 45 miliona dinara ili oko 450.000 evra za jedan softver. Ovaj softver treba da košta kao izgradnja vodnih objekata za snabdevanje vodom naselja Subotica i Roanda, regionalnog sistema Despotovac-Svilajnac. Uz uvažavanje predlagača, pitamo se da li je zaista opravdano ovakvo ulaganje u jednu takvu takvu investiciju?
Ne sporimo da sredstva koja planirate za izgradnju novih i revitalizaciju starih sistema za navodnjavanje, s obzirom da je Srbija zaista zemlja koja navodnjava samo 1% svoje poljoprivredne površine, najmanje u Evropi, mi taj postupak podržavamo, jer zaista je vreme da Srbija prestane da bude zemlja koja se navodnjava samo za vreme poplava ili za vreme kiša.
Međutim, zabrinjava odnos prema šumama, bez kojih nema ni vode. Naime, ovim predlogom budžeta, ako se uporedi sa prošlogodišnjim predlogom budžeta, izdvajate 300 miliona dinara manje za budžetski fond za šume. Bez šuma nema vode, posebno u situaciji kada su šume u ugroženom stanju, kada se suše, kada nam je gubar svake godine veliki problem, vi izdvajate u odnosu na prošlu godinu skoro 40% sredstava manje za budžetski fond za šume. Da li ćemo na ovakav način kako radimo stihijski upropastiti ovako značajan prirodni resurs?
Želim da istaknem i sledeće. Ako se uporede plate i dodaci naknade zaposlenih u ministarstvu, da bih to uradila, ja sam uzela i uporedila određene stvari. Znači, 2012. godine demokratska vlast za plate i dodatke naknada zaposlenih u ministarstvu izdvaja 543 miliona. Predlogom zakona o budžetu za plate istog tog ministarstva izdvaja se 1.090.000.000 dinara. Dakle, duplo više izdaja naprednjačko-socijalistička vlast. Ako znamo da nema zapošljavanja, da neće biti zapošljavanja, onda se pitam da li se to povećavaju plate u ovom ministarstvu ili se povećava broj ljudi koji tamo rade?
Slično je i sa troškovima putovanja. Dok je prethodna vlast Zakonom o budžetu 2012. predvidela skromnih 1.300.000.000 dinara, Predlog zakona o budžetu 2014. planira 12.358.000.000, dakle, desetostruko veće troškove za putovanja.
Gde se to naše ministarstvo uputilo, na kakve velike putešestvije? Zašto te pare niste uplatili za socijalno osiguranje najstarijih poljoprivrednika? Znamo da ljudi koji su na selu imaju velikih problema sa svojim zdravstvenim osiguranjem. Dakle, ministarstvo ima velike probleme u ispunjavanju obaveza prema poljoprivrednicima i nadamo se da će uspeti da ih prevaziđe.
Nadali smo se da će ovaj predlog budžeta dostići nivo ulaganja u poljoprivredu zabeležen u periodu 2004-2008. godine, ali nažalost, to verovatno nećemo skoro dočekati, kao ni prebacivanje 7% sredstava AP Vojvodini, kojoj Ustav garantuje, a kojoj je isplaćen jedino za vreme Vlade Vojislava Koštunice. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovane kolege i koleginice, predlažete da se ova deklaracija donese po hitnom postupku, kako bi se u procesu pridruživanja Srbije EU obezbedio neophodan elemenat u procesu pomirenja u regionu.
Pitala sam se da li to znači da se zbog procesa pridruživanja EU Srbiji nameće još jedan uslov? Dakle, malo po malo, priznavali smo Kosovo, a sada imamo još jedan uslov – da se odreknemo naše istorije.
Međutim, čuli smo od koleginice Dijane da se u stvari deklaracija donosi u čast dolaska mađarskog predsednika. Pitam se da li smo spremni da donesemo još jednu deklaraciju kada bude dolazila Angela Merkel? Ili, da li će Hrvatska doneti sličnu deklaraciju kada bude odlazio Tomislav Nikolić uskoro u Hrvatsku? A mislim da imaju mnogo više razloga da donesu jednu takvu deklaraciju.
Dolazim iz Novog Sada, a rođena sam u tom Mošorinu o kome se ovde mnogo priča i zato sam možda malo emotivna u svemu tome. Rođena sam tamo, tamo gde je rođen Svetozar Miletić, tamo gde je rođena Isidora Sekulić. Prelepo bačko mesto koje je za vreme racije neverovatno stradalo. Svaki treći čovek, selo Mošorin, nestao je za vreme pogroma, a mi smo sami prihvatili mađarski termin – racija, a naš termin – pogrom na neki način izbrisali.
U Šajkaškoj smo svi do tog Drugog svetskog rata živeli u nekim normalnim odnosima. Mi nismo delili, moj deda mi je pričao, ljude prema tome da li su Srbi, Hrvati, Mađari, nego da li su ljudi ili neljudi. Počeo je rad i počelo je neljudsko stradanje stanovništva. Moj otac, koji se zvao Stevan, u njegovim matičnim knjigama više nije bilo njegovog imena, počelo je pokrštavanje stanovništva i on se zvao Ištvan. Imena svim njegovim kolegama su promenjena. Osim toga, prva žrtva u Šajkaškoj je bio prota Vlaškalić. Prota Vlaškalić, star čovek, koji je zajedno sa jednom ženom koja je bila mađarske nacionalnosti zarobljen i vođen do Šajkaša 10 km peške, išao je za kolima ispred bajoneta. Ubijeni su on i ta žena koja je bila Mađarica. Koja je bila njihova krivica? Iza svega toga u Mošorinu je stajao sveštenik koji je bio rimokatolički sveštenik.
Većina vas znaju za Kragujevac i za žrtve koje su se desile u Kragujevcu – 7.000 đaka je stradalo u Kragujevcu. Da li znate da po mađarskim izvorima u pogromu u Šajkaškoj i u Novom Sadu je stradalo negde preko 12 hiljada stanovništva, informacija odmah posle Drugog svetskog rata. Naravno da se taj broj žrtava sve više smanjivao i smanjivao idući ka novijem periodu. Niko, ili bar većina vas, ne znate šta se tamo dešavalo. Postoji spomenik koji je podignut u Novom Sadu, a spomenik u ovim okolnim selima već više niko i ne obilazi. Nažalost, to ne znaju ni naša deca koja odrastaju u Novom Sadu, u Vojvodini, i uopšte u Šajkaškoj.
Ne mogu da kažem da nije bilo i drugih žrtava. U Đurđevu, na primer, svi znate za Kamenka Katića, njegovi roditelji, učitelji u tom selu, stradali su za vreme racije. Profesor Tucakov, akademik, je svoje malo dete od pet godina poslao u Čurug na salaš kod roditelja, ne bi li ga na neki način zaštitio od bombardovanja Beograda i od rata u Beogradu. Kompletna porodica Tucakov, i deda i baba i brat profesora Tucakova i stričevi i dete od pet godina je ubijeno. Šta je to dete od pet godina bilo krivo? Bio je rat. Mi to razumemo. Nisu ovi ljudi koji su od 1944-1945, verovatno krivi za to, ali mađarski fašisti jesu.
Zbog svega toga, podržavam ovo što je rekao kolega pre mene. Mi tražimo da se ova deklaracija povuče, da se sve žrtve koje su bile, da li sa mađarske, da li sa srpske strane, ili sa jevrejske, ili sa romske, na neki način u ovakvoj deklaraciji pomenu. Ovako, pominjati samo mađarske žrtve a ne spomenuti sve ostale žrtve u Vojvodini, odnosno u Šajkaškoj, ja se kao čovek koji je iz Mošorina osećam vrlo neprijatno jer znam da je 200 ljudi iz jednog malog sela ubijeno.
Što se tiče samog suđenja, posle Drugog svetskog rata održana su suđenja. Neki su osuđeni, naravno na osnovu dokaza, neki su pobegli, neki od učesnika su otišli u neka druga mesta po Vojvodini, a Srbi, Jevreji, Romi, nosili su svoje žrtve i svake godine na Božić izlazili na groblja, da se podsete na svoje žrtve, da ne zaborave.
Međutim, oni su se sećali i dobrih ljudi koji su stali u njihovu zaštitu. Moja mama je iz Kovilja. U Kovilju nije bilo nijedne žrtve racije. Zašto? Zbog toga što je bio čovek, lokalni Mađar, koji je zaštitio i stao pred Fašiste i rekao – ovde nećete nikoga ubiti. Znači, postojali su i takvi ljudi. Mi to ne sporimo. Njegovo ime nosi jedna ulica u Kovilju.
Kao što smo čuli, poslanik u mađarskom parlamentu, Andrej Bajči Želinski, platio je, nažalost, svojim životom zalaganje za to i svoje predočavanje šta se dešava, da reka krvi teče ulicama Novog Sada. Danas njihova imena stoje i nose ih ulice vojvođanskih mesta.
Vi kao razlog donošenja deklaracije navodite i potrebu da se pruži moralna satisfakcija za nepravdu koja je učinjena prema stanovnicima mađarske narodnosti, opština Čurug, Mošorin i Žabalj u Vojvodini, donošenjem odluka koje su bile zasnovane na principu kolektivne odgovornosti i kojima su svi stanovnici mađarske narodnosti tih opština proglašeni ratnim zločincima. To nije tačno. Nisu svi stanovnici mađarske narodnosti proglašeni ratnim zločincima. Sasvim sigurno znam da je porodica Sekeruš iz Mošorina živela još dugo posle ovih dešavanja u Mošorinu. Ali, isto tako znam da su mnogi drugi zaista i stradali.
Nijedna država u svetu nikada nije donela rezoluciju takvog tipa, a Srbija nikad nije osudila nijedan zločin protiv sopstvenog naroda. Vi ste se setili da 70 godina posle rata i posle 1944. i 1945. godine donosite jednu rezoluciju i da anulirate istorijske činjenice i to čak tvrdite i u ovom materijalu koji ste nam dostavili. Ponovo nam se nameće kolektivna krivica, a posleratna dešavanja sa Srbijom i Srbima nemaju veze. Generalno, postojala je vojna uprava koja je trajala 103 dana, koja je donela te odluke koje je donela, ali to nisu bili samo Srbi. Na čelu vojne uprave je bio Ivan Josipa Rukavina, čiji je brat bio član Crne legije. Srbi su, ako dozvolite da kažem, isto žrtve kao i svi ostali, te 1944. i 1945. godine i Srbi su žestoko stradali u ovim mestima. Pre svega bogati Srbi, od Tanurdžića do Adamovića i svih ostalih Novosađana koji su imali jako veliko bogatstvo i koji su baš zbog tog bogatstva bili proganjani i koji su izgubili sve ono što su imali. Prema tome, bili su i drugi žrtve, osim Srba, Mađara, oduzimali su im imanja, tako i Nemcima, a verovatno je bilo i pripadnika drugih nacionalnosti, kao što su Slovaci, Rusini, Rusi.
Dakle, rezolucija koja podrazumeva samo jednu naciju nije kompletna. Dopunite je, povucite je, pokažite razumevanje i prema svim ostalim žrtvama – prema Rumunima, Slovacima, Rusinima, ima ih dosta na spiskovima žrtava posle Drugog svetskog rata i 1944. i 1945. godine.
Demokratska stranka Srbije se zalaže za to da se ponašate isto prema svima, a ne samo prema jednoj nacionalnoj manjini. Smatramo da je to čak i protiv Ustava. Hvala lepo.

Podsećam koleginicu da ja nisam o tome govorila. Da je replika, ako ona meni odgovara, a da je povredila Poslovnik, jer nije imala repliku. Ako ona meni odgovara, prozvala sam je i pitala – da li se zaista ova deklaracija donosi u čast dolaska mađarskog predsednika i ništa drugo. To je bila rečenica koju sam njoj uputila.
Drugo, smatramo da će se ovakvom deklaracijom samo otvoriti pandorina kutija i da će dovesti do novih tenzija u severnoj pokrajini i da zaista treba da je povučete. Razmislite malo o tome šta se radi. Hvala.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, amandman koji smo podneli odnosi se u stvari na termine – poljoprivredno zemljište, obradivo poljoprivredno zemljište i na generalno definiciju kojom se ono definiše.
Naime, hteli smo da se u članu 2. tačka 5. briše, jer se poljoprivredno zemljište i obradivo poljoprivredno zemljište faktički ne razlikuju. U stavu 2. stoji da je poljoprivredno zemljište po definiciji ono koji je pogodno za poljoprivredu proizvodnju, pa time i obradu. Tamo se nabrajaju njive, vrtače i razni drugi tipovi zemljišta. Isto to stoji i u obradivom poljoprivrednom zemljištu.
Sa tim u vezi pogledali smo Zakon o poljoprivrednom zemljištu i tamo utvrdili da zaista te definicije stoje. Ali, ako je Zakon o poljoprivrednom zemljištu napravljen tako da mislimo da to nije u redu, mislimo da ne treba nabrajati nego da treba jednostavno skratiti tu rečenicu i ne ponavljati ponovo obradivo poljoprivredno zemljište.
O ovome sam pričala i na Odboru za poljoprivredu i tada mi je odgovorno da je u suštini to prepisano iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ako jedan zakon nije napravljen kako treba i nisu definicije date kako treba, molimo vas da u ovom slučaju ipak obratite pažnju na jasne definicije.

U ovom stavu se takođe navodi na samom kraju - kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Po nama, ovaj deo je ovim amandmanom izbrisan, da li to znači da će se finansirati i sufinansirati i u nekoj drugoj republici, odnosno u nekoj drugoj državi? Mislimo da je ovaj deo potpuno nepotreban u ovome stavu.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Ovaj amandman se nadovezuje na amandman, u stvari član 17. tačka 2. za koji smo predložili da se promeni i da glasi – podsticaji u stočarstvu. Pre svega ministarstvo je ovde predložilo da se podsticaji u stočarstvu odnose na kvalitetne mlečne krave, krave dojilje, priplodne ovce i koze i generalno na kompletno ženska grla. Naš predlog je bio da se isto tako primiraju i muška grla jer bez kvalitetnih muških grla nema ni kvalitetne ostale stoke. Kvalitetni priplodni bikovi, kvalitetni priplodni ovnovi i jarčevi, kvalitetni priplodni nerasti je predlog DSS da se i to sufinansira, odnosno da se dodaju podsticaji. Zašto smatramo da je ovo pravilno? Podsticaji za kvalitetne priplodne bikove utvrđuju se po grlu u minimalnom iznosu od 100 hiljada dinara po grlu i pravo na ove podsticaje treba da imaju jednom godišnje.
Obrazloženje za to da se ne prihvata ovaj amandman je da se ne prihvata iz razloga što se definisana podsticajna sredstva odnose na kvalitetna priplodna ženska grla, zato što je broj istih u konstantnom padu. Verovatno će biti u konstantnom padu ako se ne primiraju muška kvalitetna grla. Prema tome, smatramo da je to potpuno nepravilno zaobiđeno, a istovremeno se donose odluke da se finansiraju živina ili kvalitetne kokoške.
Mislimo da nema opravdanja za to što se nisu uvrstili kvalitetni priplodni bikovi, priplodni ovnovi i jarčevi i kvalitetni priplodni nerastovi.
U prethodnom članu 17. smo predložili da se umesto košnice pčela uvrste pčelinja društva. Košnica je nešto što podrazumeva drvenu posudu u kojoj se drže pčele. Bilo je daleko jezički pravilnije da to budu pčelinja društva.
Razmislite o tome i uvažite ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kao što se iz dosadašnjih diskusija već videlo, poslanički klub DSS i naš resorni Odbor za poljoprivredu vrlo su detaljno analizirali ovaj zakon. Podneli smo 19 amandmana. Moram da kažem da ni nama nijedan amandman nije prihvaćen. Znači, kao opozicija tretirani smo onako kako smo tretirani.
Što se tiče naših amandmana, oni su se pre svega odnosili u smislu pomoći malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, pa i ovaj amandman koji smo podneli odnosi se na to. Naime, amandman na član 31. je stavljen u cilju da se spreči tajkunizacija naše poljoprivrede. Ovaj amandman u izvornom obliku glasi da iznos sredstava korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od deset miliona dinara koji se ne umanjuje. Sledeće umanjenje ide između deset i 20 miliona. Vrši se umanjenje na 5%, a iznos sredstava po korisniku, ako prelazi 20 miliona dinara, onda se ta sredstva umanjuju za 10%.
Ne znam kako objasniti poljoprivrednim proizvođačima da neko dobije kao podsticaj 100 hiljada evra u toku jedne godine ili da između 100 i 200 hiljada se umanjenje vrši 5% a preko 200 hiljada umanjenje je 10%. Naš amandman je u stvari u cilju smanjivanja ovih sredstava. Sličan amandman su podnele i kolege iz SVM. Naš je predlog da korisnik sredstava u toku kalendarske godine, po osnovu direktnih plaćanja, osim po osnovu kreditne podrške, može ostvariti ukupan iznos od pet miliona dinara koji se ne umanjuje. Zatim, ide skala od pet do 10 miliona, koji se umanjuju za 10% i sredstva preko 10 miliona, vrši se umanjenje za 15%.
Dakle, smatrali smo da je 10 miliona u momentu kada je u Srbiji jedan deo agrara ukrupljen i tajkunizovan, ogroman broj osiromašen i na usitnjenom posedu, da to nisu mala sredstva koja mogu da ostvare u smislu podsticaja. Na taj način bi se sprečila tajkunizacija, a ujedno ministarstvo, pored napora da pravilno rasporedi i onako oskudna sredstva, uštedela bi neka sredstva i na taj način neke druge stvari uspela da isfinansira. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Obaveštavam poslaničku grupu da imaju još samo jedan minut i dva minuta po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Naš amandman se odnosi na deo koji se tiče posebnih podsticaja, odnosno vrsta podsticaja. Pod stavom 5, podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu, predložili smo da se ubaci jedna rečenica i da ona glasi – podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa i održavanje banke gena u centrima za veštačko osemenjavanje goveda Republike Srbije, a radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu.
Takođe, da se doda član 6. – podsticaje za održavanje banke gena u centrima za veštačko osemenjavanje goveda u iznosu od 20% prosečne cene semena.
Demokratska stranka Srbije smatra da veliki troškovi lagera semena u samim centrima i na terenu, odnosno troškovi tečnog azota, gde se to seme nalazi, transporta do veterinarskih stanica i ambulanti, prema kalkulaciji centra iznose oko 20%. Da ne bi centri sami snosili ove troškove, predložili smo da ovi troškovi uđu u postupak subvencija, odnosno da se na neki način to finansira.
Centri bi se na taj način oslobodili dodatnih plaćanja, a dobilo bi se genetski visoko kvalitetno seme bikova po niskim cenama, a koje su prisutne u našoj Republici. Na taj način bi imali daleko kvalitetnije priplodne krave i mlečne krave, kao i kompletnu govedarsku proizvodnju. Hvala.

Poštovani ministre, gospođa ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, meni je žao što je današnja rasprava objedinjena, odnosno što o jednom ovako važnom zakonu o podsticajima i razvoju sela zajedno raspravljamo sa važnim međunarodnim ugovorima koji su na dnevnom redu i što smo ovu raspravu objedinili i imamo jako kratko vreme da o tome pričamo.
Drago mi je da su gospođa ministarka i ministar tu jer govoriću i o ovom ugovoru koji se tiče genetičkih resursa u poljoprivredi i hrani, pa je bitno i da ministarka bude prisutna ovde.
Što se tiče ovog zakona o poljoprivredi i razvoju sela, on je dočekan od javnosti vrlo dobronamerno, sa željom da se nešto krene u poljoprivredi i da zaista ova poljoprivreda koja je dovedena na rub propasti krene da funkcioniše i da imamo neki boljitak našeg sela. Naravno, rasprava javna je bila vrlo transparentna i mi kao opoziciona partija, moramo da kažemo da smo vrlo zadovoljni sa 12 mesta koje ste prošli, sa nekim stvarnima koje ste uvažili, pa čak i nekim našim primedbama koje smo imali na ovaj zakon o podsticajima.
Međutim, nije to jedini period, u stvari ovaj period nadamo se da će biti bar onakav kakav je bio i onaj period između 2000. godine i 2008. godine kada razvoj sela krenuo na bolje, kada se video neki boljitak u smislu i biljne i životinjske, odnosno stočarske proizvodnje. Tada su formirane mnogobrojne porodične farme.
Samo u Vojvodini je formirano oko 120 farmi sa preko 50 krava, što je zaista jedan veliki broj. Većina domaćinstava u centralnoj Srbiji imali su negde između 15 i 20 krava. U to vreme, postojali su podsticaji, postojalo je razmišljanje da moramo raditi tako. Kao predsednik vlade dr Vojislav Koštunica u to vreme je dao 7% Vojvodini i ovo što već mesecima slušamo kako tih 7% Vojvodina ne dobija, dobijala je u tom periodu kada je dr Vojislav Koštunica bio predsednik vlade. Svemu tome je doprinela i država, obezbeđivanje podsticajnih sredstava i nadamo se da će i ova sredstva na isti način biti plasirana.
Nažalost, 2008. godine imamo promenu vlasti i do tada smo imali mnogobrojna obećanja kako ministra tako i vlade, ali je načinjeno malo pomaka, tako da mnogi potezi ministarstva nisu ispunili očekivanja. Došlo je do promene politike, naravno, kreditne politike, zatim komplikacije razvojnih fondova i taj proces je zaustavljen. Loša agrarna politika te četiri godine dovela je do toga da smo i ono što smo proizvodili, mi uvozili. Pa smo tako uvozili negde i do 100 tona sirovog i prerađenog mleka, a Srbija može to da proizvede. Može se reći da je agrarna politika prethodne vlade i resornog ministarstva stvorila konfuziju u poljoprivredi, da je još više obespravila male i srednje proizvođače i da je na neki način izvesnost u agraru svela na, ako ćemo već porediti, kockarnica u Las Vegasu, odnosno da su se menjala pravila u subvencijama u toku proizvodnog procesa, što je bilo veoma loše za poljoprivredu. Sve to je dovelo da su poljoprivrednici više vremena provodili na putevima, protestujući, nego u njivi koju su trebali da određuju, ali da se vratimo na zakon koji je pred nama i da kažemo neke naše primedbe.
Primedbe DSS na ovaj zakon nisu velike, ali su suštinske. Ministar u svom ekspozeu je rekao da zakon treba da obezbedi da subvencije idu u prave ruke, da se obezbedi predvidljivost, sigurnost poljoprivredne proizvodnje. Mi imamo jedno pitanje, a vi ste o tome pričali, 15 članova regulišete na sledeći način – ministar bliže propisuje u čak 15 članova. Znači, ministar bliže propisuje koja su to područja kod kojih postoje ograničenja za intenzivan razvoj poljoprivrede, zatim, koje vrste podsticaja ostvaruje u nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, uslove i način za ostvarivanje prava na premiju za mleko, način ostvarivanja prava na osnovne podsticaje. Za koju vrstu biljne proizvodnje, za koje kulture i pod kojim uslovima se mogu ostvariti proizvodno vezani podsticaji? Uslovi i način za ostvarivanja prava na regrese i kredit, vrste podsticaja za seoski razvoj, ruralni razvoj, koji je to maksimalni iznos po korisniku i po vrsti pojedine mere, način ostvarivanja prava na posebne podsticaje itd? Kako na ovakav način proizvođači da krenu u proizvodnju, da li se može garantovati izvesna i sigurna proizvodnja da ministar bliže propisuje i koliko podzakonskih akata treba da donesemo da bi ovo moglo da funkcioniše?
Znači, na 15, verovatno 15 podzakonskih akata. Šta je to što nije dobro? To je to da ta podzakonska akta ne mogu da se donose odmah. To će trajati jedno vreme a, proizvodnja ne može da stoji. Mi moramo krenuti sa poljoprivrednom proizvodnjom. Zato je savet da možda negde pokušate da to ne bude, da ne bude ta rečenica i da se na neki način to reguliše kroz ovaj zakon.
Sledeća primedba DSS jeste da je kvalitetan priplodni materijal izostavljen, kako u govedarstvu tako u svinjarstvu. Smatramo da je potrebno da se premiraju i muška priplodna grla. Uglavnom se premiraju krave dojilje, mlečne krave, a nemate muška priplodna grla ni u jednoj rečenici. Ovim zakonom su obezbeđena podsticajna sredstva za te krave i da se zaobilaze priplodni bikovi.
Rekli ste nam da ste ubacili podsticaj za živinarstvo, za ribarstvo, što je jako dobro i smatramo da je ribarstvo jedna od naših velikih izvoznih grana i da treba da bude velike izvozna grana i da moraju imati podsticaje. Prolazeći pored silnih ribnjaka koji se nalaze u Bačkoj, pre svega u selu Mošorin imate hektare i hektare ribnjaka. Mnogi od njih su zatvoreni. Mnogi ne rade, a sami vlasnici su profesori Univerziteta i predaju o ribarstvu. Zar je moguće da ljudi koji su u struci ne mogu da funkcionišu u ovim ribnjacima i da rade?
U celom predlogu zakona o podsticajima nema reči o povrtarstvu. Predlagač se setio, to je naša primedba, da su vrtače poljoprivredno zemljište, ali je zaboravio kompletnu povrtarsku proizvodnju. Ne znam da li su vrtače poljoprivredno zemljište, to mi baš ne liči da je to.
Voćarstvo se spominje samo u članu 2, gde se definišu pojmovi poljoprivrednog zemljišta i obradivog poljoprivrednog zemljišta, to je sve, a malina? Naš glavni poljoprivredni proizvod, a malinari protestuju na ulici. Da li ćemo ga ostaviti bez voćarstva ili da ga treba ubaciti? Naravno, i vinogradarstvo koje se sve više razvija i o kojem takođe treba voditi računa.
Dakle, naši amandmani idu u prilog onim malim poljoprivrednim proizvođačima koji su oslonac ukupnog agrara. Oni koji imaju malu površinu obradivog zemljišta i relativno mali broj grla stoke i takvih je u Srbiji 85%. Ovi ljudi svoje tržišne viškove obezbeđuju za domaće potrebe i naročito za izvoz. Ne zaboravimo da jedinu agrar ostvaruje suficit u izvozu i ta tendencija treba da se nastavi.
Zalažemo se da se vodi računa da plaćanja moraju da idu neposredno proizvođačima, što je više moguće i da se izbegne prelivanje državnih sredstava uloženih kroz subvencije, u džepove onih organizatora proizvodnje kojima ta sredstva nisu namenjena, da se sredstva što brže distribuišu i da se smanji mogućnost malverzacije sa ovim sredstvima.
Takođe je bitno da se zadrže subvencije po hektaru. Ne sporimo stimulativnu vrednost subvencija po proizvodnji, ali ne sada, kada je jedan mali deo zemljišta i agrara tajkunizovan i kada je ogroman deo iscrpljen, osiromašen i na usitnjenom posedu. Subvencije po proizvodnji možemo da uvodimo kada svi imaju bar koliko-toliko jednake pozicije, odnosno start i kada sredimo zakon o zemljištu i ojačamo male i srednje proizvodnje kvalitetnim repromaterijalom i mehanizacijom.
Kada donesemo kvalitetan zakon o zadružnom udruživanju i obnovimo štednju kreditne zadruge onda možemo da se takmičimo u prinosu. Ovako, onaj ko ima više, dobiće i od države više. Zbog toga smatramo da pored ovog kvalitetnog zakona treba pod hitno raditi na zakonu o zadružnom udruživanju i pitamo se kome nije odgovaralo to udruživanje, da se mali i srednji udružuju i organizuju i ko je taj koji je imao moć da pet godina provlači ovaj važan zakon o zadružnom udruživanju, kroz pripremu zakona i peti nacrta. Nadamo se da će ovo ministarstvo i ovaj zakon uskoro ponuditi Skupštini na usvajanje i da će imati više sluha za male i srednje proizvođače.
Takođe, nadamo se da će resorno ministarstvo, pored napora da pravilno rasporedi pare, domaćinski voditi računa o svakom dinaru poreskih obveznika i da će ispratiti realizaciju uloženih subvencija do krajnjih korisnika i očekivanih rezultata.
Situacija u agraru je dovedena do krajnjih granica, tako da više ne možemo da se delimo na poziciju ili opoziciju, već nam je svima u interesu da Ministarstvo poljoprivrede dobro radi. Nošeni takvim namerama, bez obzira što smo opozicija izlazimo sa nekoliko amandmana, koji su vrlo bitni, u želji da popravimo zakon koji je pred nama i sa nadom da će resorni ministar vrlo pažljivo razmotriti i uvažiti naše amandmane.
Na kraju, pošto je bilo nekoliko kolega koji su diskutovali o ovoj okolini zemljišta u Vojvodini, neću puno o tome, jednu rečenicu. Krajnje je vreme da se prekine sa prepucavanjem Republičke i Pokrajinske vlade. Govorim o kupovini zemljišta od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovo mi liči na prepucavanje između DS i SNS.
Demokratska stranka Srbije traži od ministarstva i od ministra da Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dostavi sve ugovore i predloge ugovora koji su u pripremi, koji će se štampati, da ne dođemo u situaciju da mislimo da se nešto radi ispod žita. Ako već mislite da je transparentno, ostavite to resornom odboru, neka o tome raspravi.
Nastaviću svoju diskusiju o Međunarodnom ugovoru o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu. Srbija je ovaj ugovor potpisala 2002. godine. Čekali smo 10 godina, 2012. godina je, da ovaj ugovor dođe na ratifikaciju, jedan veoma važan ugovor koji se nadovezuje u suštini na mnogobrojne ugovore koje je Srbija potpisivala. Na Konferenciji koju su UN organizovale u Rio de Žaneiru 1992. godine predstavljena je Konvencija o biološkoj raznovrsnosti i ovu Konvenciju je potpisalo 198 država. Srbija je bila 153. država potpisnik i ratifikovala ga je 2001. godine.
Posle Konvencije o biološkoj raznovrsnosti usledilo je nekih 16 ugovora koje je Srbija potpisala i ratifikovala. To su međunarodni sporazumi koji su detaljnije razrađivali pitanje očuvanja biološke raznovrsnosti i koji su se bavili korišćenjem genetičkih resursa. Ovaj ugovor ne treba mešati sa GMO. U tom smislu, hoću da kažem nekoliko reči o samom ugovoru.
Od početka razvoja poljoprivrede u svetu se koristilo ukupno oko 10 hiljada biljnih vrsta za ishranu. Danas najveći deo ljudske populacije za ishranu koristi samo oko 150 vrsta, a od tog broja 12 vrsta daju 70% prehrane. Kad pogledamo dalje, pirinač, kukuruz, pšenica i krompir obezbeđuju oko 50% hrane. Znači, mi smo se sveli na pet do 12 proizvoda koje koristimo u ishrani.
S obzirom da je došlo do ubrzanog, pazite, od 10 hiljada ubrzana erozija biološke raznovrsnosti u ishrani i genetičkih resursa, probudila se svest o potrebi očuvanja ovog vrednog genetičkog resursa. Ne mislim da ovim treba da se bavi samo Ministarstvo poljoprivrede. Mislim da ovim ugovorima u velikoj meri treba da se bave i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u jednom i drugom ministarstvu koje delimično pokriva ove delove.
Bitno je takođe istaći da je Srbija jedan od centara biološke raznovrsnosti i da, poređenja radi, u celoj Evropi raste 11 hiljada vrsta, a u Srbiji imamo trećinu ukupnog evropskog fonda. Preko 3,5 hiljada biljnih vrsta raste u Srbiji. Ovo je uzrokovano i istorijskim faktorom i raznim drugim faktorima, ledenim dobima. Mi smo na jugu Evrope, bili smo zaštićeni od nestanka tih vrsta. Ali, kad pogledate da Nemačka ima 2000 vrsta, Engleska ima negde oko 1700 vrsta, a Srbija oko 3500 biljnih vrsta, onda je to zaista jedno veliko bogatstvo sa kojim u EU možemo da mašemo time šta Srbija ima.
Mnoge od tih vrsta mogu da se koriste kako u poljoprivredi, tako u medicini, kao lekovite biljke, tako u oplemenjivačkoj struci, gde možemo npr. da uradimo, pošto smo stepsko područje, oplemenjivanje na otpornost prema suši sa mnogim vrstama koje su u prirodi i koje rastu kod nas autohtono.
Srbija je jedan od centara biološke raznovrsnosti sa indeksom biodiverziteta 0,718. Naš je nacionalni interes da ovo očuvamo i da se revitalizuje i obogati.
Što se tiče jedne interesantne stvari, među tim vrstama, među tih 3500 vrsta, jako je bitno zašto očuvati. Mi smo na području Srbije imali pet vrsta koje su nestale iz svetske flore. U Crvenoj knjizi, kada pogledate, u Srbiji je raslo pet vrsta koje su nekada bile prisutne na našoj teritoriji. Danas ih nemate kompletno u celom svetu. Da ne pričam o vrstama koje se u na krajnjoj granici nestanka i koje su vrlo interesantne.
Zato javnost Srbije treba da se zabrine, zbog toga što država Srbija u 2010. godini za potrebe očuvanja biološke raznovrsnosti nije izdvojila ni jedan jedini dinar, nula dinara za očuvanje biološke raznovrsnosti.
Treba da se zabrinemo jer nemamo razvijeno zakonodavstvo i usklađenu strategiju, pa ne znamo šta nam radi desna a šta leva ruka. Treba da se zabrinemo što nam odlično pripremljeno Odeljenje za genetičke resurse u Batajnici zvrji prazno i što imamo dva čoveka koji čuvaju ovo odeljenje i što tamo nema nikoga, a pre 20 godina je jako lepo zamišljeno da se tu smeste svi naši genetički resursi i da se tamo čuvaju. Imamo zgradu, imamo prostor. Zvrji prazno sa dva čoveka koji ga čuvaju.
Država zbog toga mora aktivnije, snažnije da se založi u očuvanju biološke raznovrsnosti, posebno genetičkih resursa koji imaju potencijalnu vrednost. Političari koji odlučuju, a među njima svi mi ovde, o ovome treba da imamo dovoljno znanja i svesti da se radi o veoma važnim nacionalnim resursima. Javnost treba da prati i ovakvu oblast, a ne samo da prati GMO, nego i ono šta imamo kao resurse. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, članovi vojvođanske skupštine, meni je drago što je gospodin Pastor već u više navrata prisutan ovde u republičkom parlamentu i što ima želju da čuje šta to mi poslanici imamo da mu kažemo.  
Kao poslanik koji dolazi iz Novog Sada, govoriću pre svega o ovoj temi koja interesuje sve nas koji dolazimo iz Vojvodine. Međutim, mislim da, pored gospodina Pastora ili bar umesto njega, daleko efikasnije i svrsishodnije je bilo da nam dođe ovde predsednik vojvođanske Vlade, gospodin Bojan Pajtić, koji je u stvari i član Upravnog odbora Razvojnog fonda, član Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije itd. i koji vrlo dobro zna sve šta se dešava u ovim fondovima, pa mislim da bi bilo svrsishodnije da je on ovde prisutan.
Mislim da čak gospodin Pastor i gospodin Pajtić nisu na istim talasnim dužinama. Ovo što je rekao gospodin Pastor potpuno je drugačije nego ono što je govorio gospodin Pajtić sa predstavnicima Vlade Srbije.
No, pred sobom imamo Zakon o razvojnom fondu AP Vojvodine koji nam je uputila Skupština AP i to da ga usvojimo po hitnom postupku. Pre nego što kažem uopšte nešto o samom Razvojnom fondu, hoću da podsetimo na neke stvari. Kada je u junu 2009. godine za 3,5 miliona dinara kupljena "Metals banka", cena jedne akcije "Metals banke"je bila 5.500 dinara. Na današnji dan cena jedne akcije "Metals banke" je 447 dinara. Toliko o toj neuspešnoj "Metals banci"koja je vidite kako poslovala u vreme kada je postojala "Razvojna banka".
Ne samo to, za tri godine, od kada postoji "Razvojna banka Vojvodine", imali smo nekoliko dokapitalizacija, o čemu su pričali svi poslanici koji su ovde govorili o uopšte Razvojnom fondu. Za tri godine je cena akcija pala jako mnogo, a toliko da ni mnogobrojne dokapitalizacije koje su izvršene nisu mogle da joj pomognu. Što se tiče, jedna od kapitalizacija je izvršena pre dve godine, godinu i po dana nakon preuzimanja "Razvojne banke". Ta dokapitalizacija je bila negde u visini od dve milijarde, druga u martu 2012. godine – 4, 28 milijardi, treća u novembru 2012. godine – oko 6,5 milijardi. Dakle, uloženo je više od 13 milijardi dinara u dokapitalizaciji.
Ni ovo nije bilo dovoljno. Skupština Vojvodine je pre dva meseca donela odluku da se ova banka dokapitalizuje još sa 15 milijardi dinara. S obzirom da smo tada od predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića čuli da je dokapitalizacija najgenijalnije rešenje koje postoji i da se "Razvojna banka Vojvodine" neće ugasiti, DSS se pita šta se to u međuvremenu dogodilo i promenilo da Skupština Vojvodine sada po hitnom postupku inicira donošenje Zakona o razvojnom fondu i da faktički ukida "Razvojnu banku"? Da li je razlog saznanje da "Razvojna banka" ima 75% nenaplativih kredita za koje se ni danas ne zna kome su dodeljivani i pod kojim uslovima ili je možda u pitanju nešto drugo?
Predlog zakona o razvojnom fondu Vojvodine kojim se ukida "Razvojna banka" predstavlja finalni čin u farsi koja je započela pre 10 meseci, kada je Skupština Vojvodine donela odluku kojom se tadašnji Fond za razvoj preuzima od strane "Razvojne banke", a sada imamo situaciju da se osniva novi fond i da se ukida "Razvojna banka". Demokratska stranka Srbije je tada ukazivala da je to očajnički pokušaj vlasti da se spase banka koja funkcioniše po političkom, a ne prema komercijalnom principu, dok se iz pokrajinske vlasti čulo da će na ovaj način "Razvojna banka" postati motor razvoja Vojvodine.
Kao primer bih navela nekoliko stvari što se tiče fondova. Samo fond koji je postojao, Fond za razvoj Vojvodine, zaista, kao što je rekao gospodin Pastor, funkcioniše 10 godina i za tih 10 godina imao je oko 50 konkursa i odobrio oko pet hiljada i nešto kredita. Tih pet hiljada i trista i nešto kredita iznosili su, ukupna svota je više od 250 miliona evra, za 10 godina je ovaj fond uložio. Zadatak mu je bio da ih uloži u poljoprivredu, privredu, zapošljavanje, u razvoj, neke aktivnosti gde će se zaposliti ljudi. Na sajtu ovog fonda stoji izveštaj za 10 godina od 13 stranica A4 formata. Kako su raspoređivane pare i šta je to što u stvari upada u oči u svemu tome kada pogledamo? Prema ovom izveštaju čak negde oko 34% kredita je plasirano u južno-bački okrug. U Banatu u dva okruga, u Severno-banatski i Srednje-banatski, plasirano je ukupno manje kredita nego što je uloženo samo u grad Novi Sad. Grad Novi Sad je dobio negde oko 19% ukupno plasiranih kredita, a dva okruga u Banatu su dobila manje od toga. Da li je to regionalni razvoj koji je ravnomeran? Da li je to tako trebalo da radi Fond za regionalni razvoj? Tu se postavlja pitanje – da li je to Fond za razvoj Novog Sada ili Fond za razvoj Vojvodine?
Ovo jasno znači da pokazuje koliko se ne radi o regionalnom razvoju, u stvari da se ne vodi računa o razvoju siromašnijih područja. Što se oblasti ulaganja tiče iz ovog fonda, 10% je išlo u trgovinu, trgovina koja nema proizvodnju. Faktički nemamo zapošljavanje novih ljudi i to je loš primer poslovanja Fonda za razvoj.
Samo jedan primer želim da ukažem opet na isti fond koji se ovde navodi. Velika investicija koja je najavljivana, otvaranje pogona za proizvodnja unikatnih keramičkih listala. Ovaj pogon prvi put je krajem 2008. godine otvorila potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Ivana Dulić Marković, a septembra 2009. godine isti pogon je otvorio Bojan Pajtić, dva puta isti pogon. Dobijena su sredstva od Fonda za razvoj i Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj po 25 miliona. Ukupna investicija je bila 80 miliona. Što se toga tiče, taj pogon više ne radi. On je u stečaju. Samo godinu dana posle toga taj pogon ne radi. Ako ćemo ovako raditi i sa Razvojnim fondom koji se formira, bolje da ne radimo i bolje da razmislimo o tome kako ćemo raditi. I ovaj fond, kao i Fond za kapitalna ulaganja, kao i neki sekretarijati Vlade AP Vojvodine imali su kao svoj osnovi zadatak, kao što sam rekla jačanje poljoprivrede, jačanje privrede, zapošljavanje. Radi realizacije tih ciljeva kroz razne projekte potrošeno je. Fond za razvoj, kao što sam već rekla, 250 miliona dinara. Fond za kapitalna ulaganja oko 600 miliona dinara, Sekretarijat za rad 90 miliona evra i subvencije iz budžeta oko 25 miliona evra. Ukupno oko milijardu evra je potrošeno različitim fondovima za ovakve stvari, a nezaposlenost u Vojvodini nikad manja, situacija sve lošija i lošija. Ovo su pare kojima je raspolagala naša pokrajinska Vlada.
Vratila bih se na ovaj deo koji ćemo mi usvojiti verovatno ovih dana, a radi se o Razvojnom fondu. Šta je to što nam ovaj predlog zakona donosi? Donosi nam obaveze prema štedišama i depozitarima. Treba da preuzme neka od zainteresovanih poslovnih banaka. Za uzvrat, odabrana poslovna banka će uzeti devize "Razvojne banke Vojvodine" iz obavezne rezerve, odbraće za sebe najbolje plasmane novca kategorije A, neke od poprilično razmeštenih i lepih zgrada, a ako ni to ne bude dovoljno, država i pokrajina će ostatak doplatiti emitovanjem obveznica, a drugi deo će ostati u budućem razvojnom Fondu Vojvodine, pošto se ovaj fond gasi.
Što se tiče DSS, mi zaista godinama pričamo i uvereni smo, kao što je i gospodin Pastor rekao, štaviše zainteresovani smo da vidimo kako izgleda izveštaj Razvojne banke Vojvodine i šta se to desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Nadamo se da ćemo, s obzirom da Republika Srbija ima učešća od 23% u Razvojnom fondu, ovde u Skupštini imati priliku da vidimo izveštaj i Razvojne banke i Razvojnog fonda o utrošku tih sredstava.
Takođe, nadamo se da će neka buduća istraga pokazati gde su naši novci, a ta priča o navodnoj borbi za autonomiju je u stvari šarena laža za lakoverne, jer se ovde radi o nekontrolisanom trošenju stotina miliona evra, koje zaista ova Skupština mora da ratifikuje i da vidimo gde su ti novci potrošeni. Hvala lepo.

Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, amandman koji smo zajedno podneli kolega Nenad Popović i ja odnosi se na član 5. Predloga zakona, a ustvari odnosi se na raspodelu sredstava u okviru Uprave za poljoprivredno zemljište, gde predlažemo da se sredstva koja su opredeljena za atarske puteve delimično preusmere na deo koji se odnosi na kanalsku mrežu.
Zašto to predlažemo? Znamo svim da u poslednje vreme i poslednjih godina, možda desetak godina, možda i više, velike promene klime uslovile su i promene koje se dešavaju u poljoprivredi. S obzirom na to da postoji već određena kanalska mreža, pre svega na području Vojvodine, i da je ona u katastrofalnom stanju, odnosno zarasla je trskom, rogozom, šašom, vrlo često nema vode u njoj, smatrali smo da ovo hitno treba uraditi, a zbog toga što poljoprivrednici, bez obzira koliko imaju mogućnosti, nemaju mogućnosti da navodnjavaju zbog zapuštene kanalske mreže.
Imali smo iskustva ove godine, kada smo imali veliku sušu i kada je veliki problem nastao ne samo po poljoprivrednu proizvodnju, nego i po proizvodnju raonih krava, govedarsku proizvodnju, pre svega. Znači, nemamo hrane dovoljno, a dozvoljavamo da nam generalno propada ono što zasejemo.
Šta je to što je obrazloženje koje je dala Vlada na ovaj amandman, što apsolutno ne možemo da prihvatimo? Obrazloženje se zasniva na tome da ćemo time što ćemo ulagati više sredstava u atarske puteve očuvati vrednosti poljoprivrednih proizvoda prilikom transporta, naročito voća i povrća, pa nećemo imati ni voće ni povrće ako nemamo zalivne sisteme i ako nemamo dobro uređenu kanalsku mrežu.
Zbog toga je naš predlog da se malo više sredstava uloži u revitalizaciju kanalske mreže pre svega u Vojvodini.

Ovo prethodno izlaganje gospođice Jerkov nije dalo fantastičan šlagvort za ovo moje izlaganje koje ću imati.
Naime, ne mogu da se otme prvo utisku da se ovde za Vojvodinu izgleda zalažu samo LSV i DS, a da nas ovde optužuju za to da sa tim apsolutno nemamo veze. Ne može niko da voli, ni poslanici koji su iz jugoistočne Srbije, više Vojvodinu i Bačku nego ja koja sam 600 godina unazad, koreni me vuku. Prema tome, smatram da je ovo bilo nekorektno prozivanje, ali se vraćam na moj amandman.
Šlagvort mi je dala gospođica Jerkov sa mojim amandmanom koji sam podnela, a koji Vlada nije prihvatila. Naime, o čemu se radi? Kada sam pogledala ukupna sredstva koja su izdvojena za koordinaciono telo za Preševo, Medveđu i Bujanovac, molila ministra da ovo, ako može, da isprati jer je vrlo važno, onda se na osnovu ovih analiza vidi da postoje usluge po ugovoru od 54 miliona. Između ostalog, kada sam pogledala malo za šta se daje tih 54 miliona, videla sam da se 31 milion daje za prevođenje knjiga, za isturena odeljenja dva univerziteta koja su osnovana u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Što se tiče prevoda knjiga, 31 milio, profesor sam na univerzitetu i mogu da shvatim da je potrebno da se neke knjige prevedu, međutim, koliko knjiga može da se prevede kada se to preračuna? Za 31 milion, ako uzmemo da je 1.000 dinara prevod jedne stranice, a to je između pet i deset evra, onda imamo situaciju da 300.000 stranica možemo da prevedemo. 300.000 stranica, a prosečna debljina knjige je 300 strana, to je 1.000 knjiga.
Pazite, za 100 studenata koji su upisani, čak ne znam da li je to potpuno legalno i da li je akreditovan taj fakultet, da li je moguće da se 1.000 knjiga prevodi za potrebe ovog fakulteta? Pored toga, daje se 9,5 miliona za štampanje ovih knjiga.
Zašto onda ne bi Koordinaciono telo, koje je osnovano za saradnju između Vojvodine i Republike, tražilo da se prevodi i za ostale nacionalne manjine u Vojvodini. Potpuno vidim jedan razuman zahtev sa ovim koji ste vi podneli.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeno predsedništvo, ne mogu da se otmem utisku da su dosadašnje diskusije bile otprilike šta bi bilo kad bi bilo ili šta ste vi radili, a šta smo mi radili. Kad bi DSS, što je rekao i predsednik poslaničke grupe, krenula sa takvim diskusijama to bi se svelo na otprilike da bismo mi kritikovali i jednu i drugu stranu, jer mi nismo bili u ovim pričama o kojima se sada priča.
No, za svaku pohvalu je što je budžet stigao na vreme, ali ako ovako nastavimo verovatno ćemo diskutovati do Nove godine i dočekati da do Nove godine usvajamo ovaj predlog budžeta.
Danas bih se pre svega osvrnula na deo budžeta koji se odnosi na poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Želim da izrazim pohvalu ministarstvu što je našlo mogućnosti da na neki način podigne nivo sredstava koja su opredeljena za ovu namenu. Takođe, želim da kažem da je dobro što je ministarstvo prepoznalo poljoprivredu kao granu koja je veoma bitna za ovu državu. Zašto to kažem? Zato što DSS prepoznaje poljoprivredu ne kao motor nego kao temelj razvoja ove države.
Međutim, kada pogledamo same cifre u budžetu koje se odnose na poljoprivredu, onda prosto ne možemo da imamo pravi uvid za šta je sve to namenjeno u budžetu, šta se u stvari namenjuje poljoprivredi. Zašto to kažem? Od suvih cifara koje su razbijene u ovom ogromnom dokumentu imamo razne stvari, a to su subvencije, ulaganje u navodnjavanje, atarske puteve, regionalne razvoje, razvoj sela, turizam, projekte od međunarodnih donacija, iskorenjivanje svinjske kuge, razne transfere prema AP Vojvodini, prema lokalnim samoupravama itd. Dakle, osnovna primedba je da je budžet mogao da bude jasnije prikazan i objašnjen.
Demokratska stranka Srbije takođe smatra da nije dovoljno objašnjena raspodela sredstava. Zašto to kažemo? Smatramo da je nedovoljno sredstava izdvojeno za stočarstvo, pre svega za govedarsku proizvodnju, a i mnogo manje sredstava za živinarstvo i ribarstvo. Što se tiče same govedarske proizvodnje, danas u Srbiji imamo negde oko 420.000 krava. Neki smatraju da je to čak i manje, negde oko 380.000. Našem ministarstvu je prioritet ulaganje u mlekarstvo. Ako ulažemo u mlekarstvo, valjda moramo imati i govedarsku proizvodnju koja je osnova. Ne možemo ulagati u krov a da nemamo temelj.
Želim da napomenem da u Vojvodini imamo, jer dolazim iz Vojvodine, Novog Sada, mesta gde je ta proizvodnja vrlo aktivna, gde imate selo Mošoring gde u jednoj ulici imate 1.200 krava, a u drugom imate 4.000 krava i 10.000 ovaca. To je jedno selo, jedna mala oaza koja se nalazi u našoj zemlji. Danas na Zlatiboru možete kupiti ovce iz tog mesta, što je skandalozno. Bojazan tih poljoprivrednika i stočara koji se tamo bave isključivo stočarstvom i u najvećoj meri stočarstvo je da neće imati hrane zbog velike suše, da je pitanje kako će prehraniti toliku stoku i zbog toga smatramo da je mnogo više sredstava trebalo da bude uloženo u ovakve stvari, posebno zbog toga što je zapušteno stočarstvo koje se teško i skupo revitalizuje i što je veoma problematično.
Napominjem takođe da su velika sredstva izdvojena za razvoj agrarnog turizma i organske proizvodnje. Ne sporim da organsku proizvodnju treba sufinansirati, da je organska proizvodnja zaista bitna stvar, ali u ovom trenutku kada je ona osnovna poljoprivreda, komercijalna poljoprivreda maltene na izdisaju, ulažemo ogromna sredstva u agrarni turizam. Valjda to treba da bude nadogradnja na ovu osnovnu proizvodnju. Mislim da je to prosto nerealno.
Da bi o svemu ovome mogla da diskutujem kao čovek koji nije ekonomista uzela sam Nacrt fiskalne strategije koji je donet za 2013. godinu i odnosi se na 2014. i 2015. godinu, koji kaže da je jedan od izvora primanja prodaja neaktivnih državnih resursa, odnosno zgrada, drugih građevinskih objekata poljoprivrednog zemljišta itd. Znači, odatle ćemo crpeti sredstva. Pitanje poljoprivrednog zemljišta je veoma osetljivo pitanje, posebno kada imamo u vidu da je ono ozbiljno ograničeno restitucijama, različitim komasacijama i svojim statusom. Podsećam da u Srbiji ima negde oko 500.000 hektara neobrađenog zemljišta, a negde oko 300.000 zemlje koja je nestala u restituciji, raznim komasacijama, u transformacijama, privatizacijama poslednjih 20 godina. Sa tim u vezi DSS ukazuje na katastrofalan položaj SSP, koji je prošla Vlada potpisala i kojim se daje mogućnost inostranim kupcima da pod istim uslovima kupuju ovo poljoprivredno zemljište kao što kupuju i naši građani.
Moramo pod hitno doneti zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se taj deo regulisao. Prosto je neverovatno da je Srbija kao premala zemlja dozvolila sebi da neko može da kupi 30.000 ha zemljišta. Srbija nije toliko velika da može sebi to da dopusti.
Na kraju, želim da kažem da nikakva podrška agraru neće biti dovoljna dokle god se narodni dinar preliva u tajkunske džepove, dokle god jedan paor dobija 12.000 subvencija po hektaru, a 22.000 dinara daje organizatorima proizvodnje za veštačko đubrivo i dok ne uvedemo kontrolu u finansijska sredstva. Hvala lepo.