Gospodine ministre, predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, čuli smo mnogobrojne diskusije. U svakoj od njih bilo je nekih ideja, bilo je naših problema koje imamo sa Bolonjom i bilo je ono što mi na univerzitetima osećamo, što se tiče problema koji su sa samom Bolonjom su došli na univerzitet.
Bolonja jeste proces u koji smo mi ušli, u koji smo ušli, čini mi se, malo nespremni, u tom smislu što je broj zaposlenih isti, broj studenata se u onoj velikoj najezdi izbeglica stalno povećavala i mi danas radimo sa brojem studenata. Na svakoj grupi imamo bar 25 na vežbama, a ako se to eksperimentalne vežbe, onda znajte koliko je to veliki problem. Svakom tom studentu moramo prići, pokazati mu određene stvari i to zaista nama predstavlja veliki problem.
Naravno da je to i ovakvog uspeha studenata koje smo imali iz ovog izveštaja našeg ministra, gde se kaže da je svega 20 do 30% studenata ostvarilo 60 kredita, koji su zaista teško ostvarili. Demokratska stranka Srbije je podnela dva amandmana i sutra ćemo o njima govoriti, a oni se odnose baš na broj ispitnih rokova, a broj ispitnih rokova po nama zaista treba da bude nešto veći. Koleginica Donka Banović je predložila da broj ispitnih rokova bude minimum četiri, a maksimum šest. Mislim da je to jedno razumno rešenje u ovom trenutku.
Sam broj ispitnih rokova za univerzitete, kada je šest ispitnih rokova, nije neki veliki problem. Svi smo mi završili neke fakultete i imali smo pet, šest ispitnih rokova. Verujte mi, da treba da se vratim u ovo vreme da studiram, ne znam kako bih to završila. Većina od nas je bila kampanjac. I ja sam bila kampanjac. Kada dođe ispitni rok, sedeli smo i učili i vrlo uspešno završili naše fakultete na vreme, diplomirali, magistrirali čak za dve godine i doktorirali za kratko vreme. Uspešno smo završili sa takvim brojem ispitnih rokova.
Mali broj ispitnih rokova doneće nam sledeće – studenti imaju minimum osam predmeta tokom školske godine, prvi semestar četiri i drugi semestar četiri. Vrlo često to bude i pet – pet. Posle drugog semestra taj student treba da položi pet ispita. On ima junski i ima septembarski, eventualno oktobarski, ako mu damo. Taj student treba kroz dva ispitna roka da ispiti dva i po ili dva ispita u jednom roku. Ako uz to ima praktični ispit, usmeni deo ispita, kojekakve testove pred sam usmeni, onda je to vrlo teško.
Skupljanje bodova tokom školske godine nije tako jednostavno. Oni imaju uglavnom 12 do 15 nedelja radnih u toku jednog semestra. Ako je to 12 nedelja, svaki od profesora traže bar dva, tri puta da polože neke testove, a testovi su, kao što sam danas na savetu istakao prepoznavanje, to nije znanje. Oni provaljuju te testove, nalaze ih u kopirnicama i vi ne možete napraviti testove koji su svaki put neki novi. To se često ponavlja, a na osnovu samo testova i na osnovu nekih kolokvijuma dati studentu ocenu, verujte, mislim da nije u redu. Student na kraju, ako mu tako upišemo ocenu, ne zna da razgovara. On treba da bude profesor u školi ili da radi sa stanovništvom, ili da bude advokat, a da ne zna bukvalno da razgovara sa ljudima.
Znači, samo sistem skupljanja bodova, upisivanja ocena, apsolutno nije prihvatljiv i mislim da čak Bolonja ne insistira na tome. Na svom predmetu imam i usmeni deo ispita i verujte mi da tek tu shvatim da svo ono prethodno njihovo znanje koje su pokazali kroz testove mogu da sagledam uspešno kako vladaju tim znanjem.
Međutim, veliki je problem i studenata u produženom statusu, odnosno nekadašnjih apsolvenata. Studenti u produženom statusu, danas smo čuli od ministra da u okviru propisanog broja ispitnih rokova mogu da polažu i tu smo podneli jedan amandman. O tome ćemo sutra opet govoriti. Smatramo da ti studenti moraju da imaju više ispitnih rokova, čak nego i tih šest. Nekada su apsolventi imali svakog meseca ispitni rok. Oni su na neki način apsolventi. Sede kod kuće i ništa drugo ne rade, nego uče. Pa, dajmo im mogućnost da što pre završe. To je poenta Bolonje, da ih što pre izvedemo na put da mogu da rade.
Mislim da i taj amandman apsolutno nije neprihvatljiv, ili dajte u skladu sa Statutom visokoškolske ustanove neka se to uredi, ali nemojte da dozvolimo da profesori pišu u sveske ispite, a na kraju krajeva, upišemo ih u ispitnim rokovima. Mislim da to zaista nije u redu.
Šta bih na kraju rekla? Da univerziteti, a ovde se niko nije dotakao, imaju velikih problema akreditacije. Akreditacija traje jako dugo. Akreditacija, kada mi krenemo, to je nekoliko meseci da je mi uradimo, pa je dostavimo ministarstvu i Nacionalnom savetu i Akreditacionoj komisiji i to traje više od godinu dana. To je zaista jedan dug period. Ako postoji neko rešenje, dajte da to skratimo, da ne traje toliko dugo i da to zaista ubrzamo. To je veliki problem univerziteta.
Spomenuli smo šifrarnik stručnih naziva, gde nisu uneti stručni nazivi, oni koji se već dugo godina školuju. Zatim, pravilnik o vrsti stručne spreme. Imamo situaciju da npr. Univerzitet u Novom Sadu, baš Prirodno-matematički fakultet, koji školuje profesore i matematičare i geografe, biologe, fizičare i informatičare, imamo situaciju da ukoliko u pravilniku o vrsti stručne spreme stoji da može u školi da radi, finansijska matematika može, a matematika finansija ne može. Zar je to toliki problem da se to ispravi? Naš naziv je matematika finansija, a u Beogradu stoji finansijska matematika. Godinama pokušavamo da promenimo to godinama u tome ne uspevamo.
Nadamo se da neće biti jedna crta u tom nazivu bitna toliko i da će npr. diplomirani biolog – ekolog moći da radi u školi, a da ne bude diplomirani ekolog. To su sitne stvari, to su isti programi, to je isto, samo što je naziva malo drugačije. To nije neki veliki posao da se predloži, da ministar sam donese tu odluku. To očekujemo vrlo brzo da će biti rešeno.
Na kraju, završila bih da ću biti zadovoljna ako sa ovakvim analizama, sa kakvim je ministar izašao, o prolaznosti, posle tri godine primene ovih promena izađemo ponovo, pa vidimo da li smo nešto uspeli sa tim promenama, odnosno koliko ostane četiri ispitna roka i ukoliko ostane 48 kredita, pa 50, pa 60, da li ćemo imati veću prolaznost, a za tri godine ćemo valjda imati neke pokazatelje. Mislim da nećemo, a ovih 48 kredita, studenti treba da su svesni da ukoliko je u kvoti, onda mogu da uđu na budžet. Ukoliko je kvota 100 studenata i 100 ima sa 60, nijedan student sa 59 neće moći da uđe na budžet. Time ne dobijamo nešto puno. Dobijamo mnogo više povećanje broja rokova da bismo prolaznost povećali. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajućem.
Amandman koji sam podnela odnosi se na Agenciju za zaštitu životne sredine, tj. na finansije koje ova agencija očekuje od rebalansa budžeta.
Rebalansom budžeta predviđeno je da se Agenciji za zaštitu životne sredine, koja je u budžetu za 2012. godinu imala predviđena sredstva od oko dva miliona evra, ova sredstva povećaju za negde oko 850.000 evra. U momentu kada je najavljena racionalizacija i smanjenje troškova agencija, a u momentu kada ne vidimo, odnosno nije jasno zašto je došlo do ovog povećanja, dovodimo u situaciju poslanike da glasamo o povećanju sredstava koja se dodeljuju Agenciji za zaštitu životne sredine. Znači, amandman se odnosi na to.
Kada sam otvorila sajt Agencije za zaštitu životne sredine izašlo je da se agencija i delatnost rada agencije bi trebalo da bude razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine, što podrazumeva formiranje registra zagađujućih materija, prikukpljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine, sprovođenje politike zaštite životne sredine, saradnja sa EU za životnu sredinu i evropskom mrežom za informacije i posmatranje.
Poslednjih godina primetna je tendencija da agencija preuzima neke poslove za koje smatram da nisu kompetentni. Naime, u agenciji se danas radi monitoring i stanje kvaliteta voda, monitoring kvaliteta zemljišta, praćenje stanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, praćenje stanja biljnog i životinjskog sveta, praćenje stanja industrijskog i komunalnog otpada. Po meni, agencija treba da objedini podatke koje joj drugi dostavljaju, a ne da otvara svoje sopstvene laboratorije i da radi na tome da se formira u jednu naučnu ustanovu.
Po svemu ovome ispada da se Agencija za zaštitu životne sredine pretvara u naučnu ustanovu koja će preuzeti poslove od "Jaroslava Černija", od Instituta "Siniša Stanković", od raznih fakulteta koji se bave zaštitom životne sredine i koji imaju mnogobrojne projekte iz ove oblasti, a koji to rade vrlo kvalitetno. Naravno, u tome učestvuju i Republički hidrometeorološki zavod, čak i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ako agencija radi praćenje stanja biljnog i životinjskog svega, šta onda radi Zavod za zaštitu prirode Srbije?
Pitam se zar je Srbija toliko bogata da pristaje na to da se poslovi i laboratorije dupliraju. Napominjem da dolazim sa Univerziteta iz Novog Sada gde, npr, na 100 zaposlenih iz budžeta povlačimo negde oko 110 miliona dinara. Agencija na svojih 88 zaposlenih povlači iz budžeta oko 280 miliona dinara. Pitam se šta se tu dešava. Mislim na plate zaposlenih. Agencija ima 88 zaposlenih. Za tih 88 zaposlenih agencija ima oko 280 miliona dinara koje povlači.
Takođe se postavlja pitanje da li se ovakvim odnosom prema agenciji ozbiljni poslovi iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine poveravaju ustanovi koja ipak nije kompetentna, kao što su kompetentne gore navedene ustanove. Molim da se o tome razmisli, posebno u ovom momentu kada se priča o ukidanjima agencija, jer sva ona priča o ukidanju raznih agencija nema smisla ako ukinemo 10 ili 20 od 120. DSS je više za to da je Fond za zaštitu životne sredine, o čemu smo ovih dana i pričali, trebao detaljnije kontrolisati i budžetski na neki način zadržati. Agencija, po meni, ako preuzme poslove fakulteta, instituta raznih naučnih, onda oni ne treba da postoje ili ne treba da postoji agencija. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, mi smo takođe kao poslanička grupa podneli amandman na član 46. i zahvaljujemo se Vladi što je deo ovog amandmana prihvatila, odnosno što se saglasila da prihodi koje ostvare visokoobrazovne naučne ustanove zadržavaju karakter sopstvenih prihoda.
Međutim, naš amandman se odnosio na sledeće, da pored toga i ustanove kulture takođe ove sopstvene svoje prihode koriste za namene koje su utvrđene posebnim zakonom. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu brišu se sopstveni prihodi i time se stvara osnov da se sopstveni prihodi korisnika uključe u opšti rashod budžeta.
Smatramo da su ustanove kulture, kao što je pozorište, kao što su muzeji i galerije, filharmonija itd, na taj način ugrožene jer su sopstvenim sredstvima finansirale neke svoje osnovne delatnosti. Sopstvena sredstva u smislu prodaje ulaznica za pojedine predstave.
Koji će motiv, pitanje je, imati ustanove kulture da se bore za publiku i ostvaruju prihode? One će biti suočene sa velikim problemom koji su uspešno rešavale koristeći ovaj sitan novac od ulaznica i drugih sopstvenih prihoda, što im je omogućavalo minimum funkcionisanja.
Smatramo da na ovaj način neće biti ugrožen budžet Republike Srbije, a da će se ustanovama kulture i uopšte kulturi u Srbiji na taj način mnogo pomoći. Zbog toga smo ovaj amandman podneli, u nadi da će Vlada imati razumevanje za ovo.
Još jednom želim da se zahvalim, u ime poslaničke grupe, ministru Dinkiću, koji nas je četiri dana slušao i bio strpljiv sa svim našim problemima. Mislim da je zaista zaslužio svaku pohvalu od poslanika svih poslaničkih grupa.
Naravno, tu je sada i ministar prosvete, kome se takođe zahvaljujemo za ovo kratko vreme, a nadamo se da ćemo u utorak imati prilike da ga vidimo ceo dan ovde sa nama. Hvala lepo.