Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, Briselski sporazum, koji je potpisala ova vlada, predstavlja čin najveće nacionalne izdaje u istoriji srpskog naroda.
Sam sporazum predstavlja na najsuroviji način satiranje temelja duhovnosti na kojima počiva srpski narod u celini, a pre samo pet godina, u istom ovom domu, ondašnji poslanici Skupštine Srbije, od kojih se neki i danas nalaze u poslaničkim klupama, odbili su mnogo bolji i za Srbe na Kosovu i Metohiji povoljniji Ahtisarijev plan.
Koje su to sile nebeske nagnale političku elitu države Srbije da promeni nacionalno stanovište? Samo gola vlast. Vlast koja je bila od 2008. do 2012. godine, kao i ova sadašnja, skrojili su ambasadori zapadnih zemalja, pre svega Amerike.
Cena dolaska na vlast je bila fleksibilnost ili, bolje reći, izdaja Kosova i Metohije. Zato smo za vreme prethodne vlasti imali tzv. Borkove dogovore, a danas Briselski sporazum koji u suštini predstavlja kapitulaciju države Srbije.
Inače, ova izdaja se brani pod izgovorom da je to zbog boljeg života građana Srbije, jer ako predaju Kosovo i uđu u EU, oni će bolje živeti. U stvarnosti što bliže EU, građani žive sve teže po sistemu što bliže Nišu, sve gore pišu. Zato je i današnji izbor tzv. rekonstruisane Vlade Srbije samo obična politička farsa, jer vlast u Srbiji se ne nalazi ni u Skupštini ni u Vladi, nego se nalazi u zapadnim ambasadama i čelnici tih ambasada su pravi gospodari Srbije.
Glavni uspeh sadašnje Vlade je njena navodna borba protiv korupcije i kriminala u Srbiji. Da vas podsetim da je najveći kriminal u pravnom sistemu svake države tzv. čin nacionalne veleizdaje. U Americi je 25-ogodišnji Bredli Mening za odavanje tajnih informacija dobio 35 godina strogog zatvora. Ako bi sledili američki princip pravde, bojim se da bi zbog izdaje na KiM naše državno rukovodstvo bilo večito na robiji.
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, izričem vam opomenu zbog ponašanja i takvih reči koje izjavljujete, optužujte ljude za izdaju i veleizdaju. Dakle, to je zastrašujuće što vi radite u ovom domu.
Ako nastavite oduzeću vam reč, samo vi nastavite.)
Oduzeli ste mi minut vremena, gospodine predsedniče.
Za utehu, možda može da posluži da će recimo separatistička vlast u Prištini, da se tako oduži čelnicima Vlade, pa da recimo jedna od ulica u Prištini, nosi ime predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića. Sad, da li će biti pored ulice Tonije Blara, ili Bila Klintona, ostaje da se vidi.
(Predsednik: Izričem vam drugu opomenu.)
Dame i gospodo, danas biramo rekonstruisanu Vladu Srbije, ali ipak treba da se podsetimo šta su, pre svega, prvaci iz ove vlasti govorili u predizbornoj kampanji.
Tako je predsednik Srbije, ondašnji predsednički kandidat, magistar Tomislav Nikolić, govorio da će da poništi sve Borkove dogovore i da nikada neće postojati granica između KiM i centralne Srbije. Slagao nas je. Napravio je granicu na Jarinju i Brnjaku. Umesto da poništi Borkove dogovore, servirao nam je zajedno sa Vladom deset puta gori Briselski sporazum. U našem narodu, Vuk Karadžić je zapisao – niko krupno ko Turčin ne laže. Meni se čini da ova vlast čini to još krupnije. Doduše, robovali smo pet vekova pod Turcima, pa je najverovatnije da je taj pelcer ostavio traga na našoj političkoj eliti.
Uostalom, do pre nekog vremena, kako se sećam, čelnici iz SNS, imali su za politički program veliku Srbiju, pa čak i sadašnji predsednik SNS, ako se sećam, bio je urednik časopisa „Velika Srbija“. Danas, bojim se kada su na vlasti da sprovode politički program velike Albanije. Pojednostavljeno, nije važno da li je Srbija…
Gospodine predsedniče Vlade, želim da vam kažem da što se vikanja tiče, 1999. godine, u Kosovskoj Mitrovici ostalo samo 300 Srba. Moja malenkost je organizovala odbranu. Danas ih ima 20 hiljada i vi slobodno možete da držite promocije dole. Ne samo severna Mitrovica, ceo severni deo Kosova je postao politički faktor o kome se čak priča i u Briselu. To je što se tiče vikanja i nacionalnog rada.
Što se tiče ovih drugih stvari, gospodine predsedniče, imajući u vidu da ste morali da potpišete sporazum, jer navodno pretio je egzodus Srba i neka nova Oluja, mislim da obmanjujete javnost, da lažete javnost, jer ovde u ovoj skupštini 2008. godine, setite se, makar je jedna četvrtina poslanika bila ovde, glasali smo protiv Aktisarijevog plana, koji je kudi kamo bio bolji u odnosu na ovo što ste vi danas pristali. Da li je bilo Oluje? Nije. Da li je neko falila dlaka sa glave? Nije.
Tim principom, ako budemo tako išli i tekli, 15. juna dolazi razgovor o telekomunikacijama, opet će Albanci da kažu – ako ne budete potpisali sve što od vas budemo tražili, onda će Srbi da dobiju Oluju i tako će da stignu do Medveđe, do Preševa i do Niša. Mislim da vam je to loš način za samoodbranu.
Još jednu stvar moram da vam kažem, gospodine predsedniče Vlade. Mislim da vi niste bili glavni čovek u Briselu koji je vodio pregovore. Zašto to govorim? Imajući u vidu jednu veliku medijsku kampanju koja…
(Predsednik: Vreme.)
To ću da ostavim kroz raspravu. Hvala.
Dame i gospodo, 19. april 2013. godine ostaće kao dan, da tako kažem, srpske predaje ili prodaje KiM. On nas vraća na jedan period 100 godina unazad naše kosovske stvarnosti. Vraća nas na 1911. godinu, jer 19. aprila 2013. godine sve što miriše na institucije srpske države je proterano i prognano sa KiM u svakom smislu, od prosvete, policije, zdravstva i svih drugih funkcija.
Postavlja se pitanje zašto se sve to napravilo, uradilo i odradilo? Neko će da kaže da će biti transparentnog finansiranja. Da vas podsetim, i za vreme turske carevine je ondašnja Kraljevina Srbija plaćala više od 700 škola, a finansiranje je išlo preko Carigrada, koje je onda davalo plate srpskim učiteljima.
Ono što takođe mora da se kaže jeste koji je razlog za ovakvu predaju institucija srpske države. Pre svega, mislim da leži u obavezama koje sadašnji čelnici SNS, a ondašnji predstavnici SRS imaju prilikom razbijanja sopstvene stranke i samog dolaska na vlast.
Normalna je stvar da se kaže sledeće – mi to nismo predali zbog obaveza koje smo imali prema onima koji su nam pomogli da dođemo na vlast i da razbijemo SNS, nego to činimo eto zbog boljeg života i ulaska u EU. U samu EU i sami znate da novaca i para nema. Pare su na istoku, nisu na zapadu.
Vidimo da se u Bugarskoj spaljuju zbog gladi. Već je četvoro lica izgubilo život. Kada smo potpisali taj famozni sporazum moram da vam kažem da nam je španska štampa čestitala, da smo izgradili put za "Titanik". Da je ovo tačno oko ovih obaveza svedoče i izjave bivšeg kancelara za KiM gospodina Vulina, koji kaže otprilike sledeće – nama je Ketrin Ešton rekla da ako ne potpišemo ovaj sporazum da ćemo ostati i ja, a bogami i vi bez funkcije. Šta se desilo? Naši predstavnici su zadržali svoje funkcije, samo je nestalo srpske države na KiM. Da je to tačno govori i činjenica da nam ovaj sporazum dele negde na Vidovdan 2013. godine. Tada smo imali poraz u Kosovskom boju, predaju predsednika Srbije Slobodana Miloševića i sada treba na Vidovdan da se odreknemo države Srbije.
Ono što takođe može da se kaže jeste da veliki broj zemalja upravo najavljuje da će priznati KiM. Da je sporazum dobar i da nije na našu štetu, nego na albansku korist sigurno je da i Slovačka i Rumunija ne bi priznale KiM.
Na žalost, ono što smo takođe imali u Briselu da vidimo jeste da naš predsednik Vlade nije bio dovoljno kredibilan upravo zbog raznih natpisa i veza sa problematičnim odnosima sa narko klanom Darka Šarića, odakle je čini mi se najveći deo dopisa išao od njegovim koalicionih partnera pre svega u samoj Vladi.
Čuli smo takođe da je tamo bilo dosta teško, da su morali na sve da pristanu. Čak je sporazum morao da bude potpisan, jer nije bilo higijenskih uslova, s obzirom da je prvi potpredsednik Vlade morao da bude na drvenoj stolici. Prodali smo institucije srpske države, zaboga, jer prvi potpredsednik Vlade je morao da sedi na drvenoj stolici.
S obzirom na samo vreme, moram da vam kažem još jednu činjenicu, da ćemo ostati u izolaciji. Mi nismo potpisali Ahtisarijev plan i, čini mi se da je to bilo 2008. godine, nikakve izolacije za Srbiju do dana današnjeg nije bilo.
Da ne bih više gubio vreme, poštujem ono što i predsednik i potpredsednik Vlade čine, recimo, za svoju decu koja hoće da žive u EU, ja to pozdravljam, ali nemaju prava da guraju decu kosovskih Srba u tzv. "žutu kuću" kod Hašima Tačija.