Dame i gospodo, Briselski sporazum, koji je potpisala ova vlada, predstavlja čin najveće nacionalne izdaje u istoriji srpskog naroda.
Sam sporazum predstavlja na najsuroviji način satiranje temelja duhovnosti na kojima počiva srpski narod u celini, a pre samo pet godina, u istom ovom domu, ondašnji poslanici Skupštine Srbije, od kojih se neki i danas nalaze u poslaničkim klupama, odbili su mnogo bolji i za Srbe na Kosovu i Metohiji povoljniji Ahtisarijev plan.
Koje su to sile nebeske nagnale političku elitu države Srbije da promeni nacionalno stanovište? Samo gola vlast. Vlast koja je bila od 2008. do 2012. godine, kao i ova sadašnja, skrojili su ambasadori zapadnih zemalja, pre svega Amerike.
Cena dolaska na vlast je bila fleksibilnost ili, bolje reći, izdaja Kosova i Metohije. Zato smo za vreme prethodne vlasti imali tzv. Borkove dogovore, a danas Briselski sporazum koji u suštini predstavlja kapitulaciju države Srbije.
Inače, ova izdaja se brani pod izgovorom da je to zbog boljeg života građana Srbije, jer ako predaju Kosovo i uđu u EU, oni će bolje živeti. U stvarnosti što bliže EU, građani žive sve teže po sistemu što bliže Nišu, sve gore pišu. Zato je i današnji izbor tzv. rekonstruisane Vlade Srbije samo obična politička farsa, jer vlast u Srbiji se ne nalazi ni u Skupštini ni u Vladi, nego se nalazi u zapadnim ambasadama i čelnici tih ambasada su pravi gospodari Srbije.
Glavni uspeh sadašnje Vlade je njena navodna borba protiv korupcije i kriminala u Srbiji. Da vas podsetim da je najveći kriminal u pravnom sistemu svake države tzv. čin nacionalne veleizdaje. U Americi je 25-ogodišnji Bredli Mening za odavanje tajnih informacija dobio 35 godina strogog zatvora. Ako bi sledili američki princip pravde, bojim se da bi zbog izdaje na KiM naše državno rukovodstvo bilo večito na robiji.
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, izričem vam opomenu zbog ponašanja i takvih reči koje izjavljujete, optužujte ljude za izdaju i veleizdaju. Dakle, to je zastrašujuće što vi radite u ovom domu.
Ako nastavite oduzeću vam reč, samo vi nastavite.)
Oduzeli ste mi minut vremena, gospodine predsedniče.
Za utehu, možda može da posluži da će recimo separatistička vlast u Prištini, da se tako oduži čelnicima Vlade, pa da recimo jedna od ulica u Prištini, nosi ime predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića. Sad, da li će biti pored ulice Tonije Blara, ili Bila Klintona, ostaje da se vidi.
(Predsednik: Izričem vam drugu opomenu.)
Dame i gospodo, danas biramo rekonstruisanu Vladu Srbije, ali ipak treba da se podsetimo šta su, pre svega, prvaci iz ove vlasti govorili u predizbornoj kampanji.
Tako je predsednik Srbije, ondašnji predsednički kandidat, magistar Tomislav Nikolić, govorio da će da poništi sve Borkove dogovore i da nikada neće postojati granica između KiM i centralne Srbije. Slagao nas je. Napravio je granicu na Jarinju i Brnjaku. Umesto da poništi Borkove dogovore, servirao nam je zajedno sa Vladom deset puta gori Briselski sporazum. U našem narodu, Vuk Karadžić je zapisao – niko krupno ko Turčin ne laže. Meni se čini da ova vlast čini to još krupnije. Doduše, robovali smo pet vekova pod Turcima, pa je najverovatnije da je taj pelcer ostavio traga na našoj političkoj eliti.
Uostalom, do pre nekog vremena, kako se sećam, čelnici iz SNS, imali su za politički program veliku Srbiju, pa čak i sadašnji predsednik SNS, ako se sećam, bio je urednik časopisa „Velika Srbija“. Danas, bojim se kada su na vlasti da sprovode politički program velike Albanije. Pojednostavljeno, nije važno da li je Srbija…

Gospodine predsedniče Vlade, želim da vam kažem da što se vikanja tiče, 1999. godine, u Kosovskoj Mitrovici ostalo samo 300 Srba. Moja malenkost je organizovala odbranu. Danas ih ima 20 hiljada i vi slobodno možete da držite promocije dole. Ne samo severna Mitrovica, ceo severni deo Kosova je postao politički faktor o kome se čak priča i u Briselu. To je što se tiče vikanja i nacionalnog rada.
Što se tiče ovih drugih stvari, gospodine predsedniče, imajući u vidu da ste morali da potpišete sporazum, jer navodno pretio je egzodus Srba i neka nova Oluja, mislim da obmanjujete javnost, da lažete javnost, jer ovde u ovoj skupštini 2008. godine, setite se, makar je jedna četvrtina poslanika bila ovde, glasali smo protiv Aktisarijevog plana, koji je kudi kamo bio bolji u odnosu na ovo što ste vi danas pristali. Da li je bilo Oluje? Nije. Da li je neko falila dlaka sa glave? Nije.
Tim principom, ako budemo tako išli i tekli, 15. juna dolazi razgovor o telekomunikacijama, opet će Albanci da kažu – ako ne budete potpisali sve što od vas budemo tražili, onda će Srbi da dobiju Oluju i tako će da stignu do Medveđe, do Preševa i do Niša. Mislim da vam je to loš način za samoodbranu.
Još jednu stvar moram da vam kažem, gospodine predsedniče Vlade. Mislim da vi niste bili glavni čovek u Briselu koji je vodio pregovore. Zašto to govorim? Imajući u vidu jednu veliku medijsku kampanju koja…
(Predsednik: Vreme.)
To ću da ostavim kroz raspravu. Hvala.

Dame i gospodo, 19. april 2013. godine ostaće kao dan, da tako kažem, srpske predaje ili prodaje KiM. On nas vraća na jedan period 100 godina unazad naše kosovske stvarnosti. Vraća nas na 1911. godinu, jer 19. aprila 2013. godine sve što miriše na institucije srpske države je proterano i prognano sa KiM u svakom smislu, od prosvete, policije, zdravstva i svih drugih funkcija.
Postavlja se pitanje zašto se sve to napravilo, uradilo i odradilo? Neko će da kaže da će biti transparentnog finansiranja. Da vas podsetim, i za vreme turske carevine je ondašnja Kraljevina Srbija plaćala više od 700 škola, a finansiranje je išlo preko Carigrada, koje je onda davalo plate srpskim učiteljima.
Ono što takođe mora da se kaže jeste koji je razlog za ovakvu predaju institucija srpske države. Pre svega, mislim da leži u obavezama koje sadašnji čelnici SNS, a ondašnji predstavnici SRS imaju prilikom razbijanja sopstvene stranke i samog dolaska na vlast.
Normalna je stvar da se kaže sledeće – mi to nismo predali zbog obaveza koje smo imali prema onima koji su nam pomogli da dođemo na vlast i da razbijemo SNS, nego to činimo eto zbog boljeg života i ulaska u EU. U samu EU i sami znate da novaca i para nema. Pare su na istoku, nisu na zapadu.
Vidimo da se u Bugarskoj spaljuju zbog gladi. Već je četvoro lica izgubilo život. Kada smo potpisali taj famozni sporazum moram da vam kažem da nam je španska štampa čestitala, da smo izgradili put za "Titanik". Da je ovo tačno oko ovih obaveza svedoče i izjave bivšeg kancelara za KiM gospodina Vulina, koji kaže otprilike sledeće – nama je Ketrin Ešton rekla da ako ne potpišemo ovaj sporazum da ćemo ostati i ja, a bogami i vi bez funkcije. Šta se desilo? Naši predstavnici su zadržali svoje funkcije, samo je nestalo srpske države na KiM. Da je to tačno govori i činjenica da nam ovaj sporazum dele negde na Vidovdan 2013. godine. Tada smo imali poraz u Kosovskom boju, predaju predsednika Srbije Slobodana Miloševića i sada treba na Vidovdan da se odreknemo države Srbije.
Ono što takođe može da se kaže jeste da veliki broj zemalja upravo najavljuje da će priznati KiM. Da je sporazum dobar i da nije na našu štetu, nego na albansku korist sigurno je da i Slovačka i Rumunija ne bi priznale KiM.
Na žalost, ono što smo takođe imali u Briselu da vidimo jeste da naš predsednik Vlade nije bio dovoljno kredibilan upravo zbog raznih natpisa i veza sa problematičnim odnosima sa narko klanom Darka Šarića, odakle je čini mi se najveći deo dopisa išao od njegovim koalicionih partnera pre svega u samoj Vladi.
Čuli smo takođe da je tamo bilo dosta teško, da su morali na sve da pristanu. Čak je sporazum morao da bude potpisan, jer nije bilo higijenskih uslova, s obzirom da je prvi potpredsednik Vlade morao da bude na drvenoj stolici. Prodali smo institucije srpske države, zaboga, jer prvi potpredsednik Vlade je morao da sedi na drvenoj stolici.
S obzirom na samo vreme, moram da vam kažem još jednu činjenicu, da ćemo ostati u izolaciji. Mi nismo potpisali Ahtisarijev plan i, čini mi se da je to bilo 2008. godine, nikakve izolacije za Srbiju do dana današnjeg nije bilo.
Da ne bih više gubio vreme, poštujem ono što i predsednik i potpredsednik Vlade čine, recimo, za svoju decu koja hoće da žive u EU, ja to pozdravljam, ali nemaju prava da guraju decu kosovskih Srba u tzv. "žutu kuću" kod Hašima Tačija.

Mislim da je kolega jako nervozan. Ne znam zašto tolika vika, ali postoji jedna jevrejska poslovica koja kaže – najgora stvar na svetu je ljudska nezahvalnost. Šta to otprilike znači?
Da nije bilo DSS, SNS i njen predsednik nikada ne bi bili na vlasti. To je sušta činjenica. Nažalost, kada neko ne može da vam vrati on počne da vas pljuje, da vas ruži i da sve o vama najgore govori. Mi vas nismo podržali da izdate Kosovo, da prodate teritoriju i za to nemate pravo. Imajući sve to u vidu, ono što lično mislim jeste da najgora priča jeste prodaja države Srbije na KiM.

Što se tiče raznih kuća, stanova i zloupotreba, apsolutno sam za to, svako ko je krao treba da ide u zatvor. Uostalom, potpredsednik Vlade Srbije ima četiri obaveštajne službe, pa se nadam da će lako da ih nađe. Ako je gospodin Babić mislio da ja imam stan u Londonu, evo ja vam ga ovde poklanjam pred svima i dabogda da se dobro sa njim služite.
Što se tiče ostalih stvari, moram da kažem sledeće. Tako mi Gospoda Boga, zaklinjem se pred svima vama da neću da se smirim dok ne vratim Kosovo ponovo u sastav države Srbije. To su reči Tomislava Nikolića i mislim da se sad sigurno smirio.
Moram da kažem još jednu stvar. U intervjuu sa Ljubicom Gojgić, kada je pitala da li ćete ostaviti institucije srpske države, on je rekao – nećemo. Ako ipak hoćete, onda će biti Marko Jakšić u pravu, da sam ja izdajnik, jer sam prodao institucije srpske države. Šta hoću da kažem? U ovih 15 tačaka sporazuma nigde ne piše država, niti Republika Srbija. Ako je šta izdaja, ako je šta predaja, onda je to. Uostalom, gospodine Babiću, vi znate da nijedna žena koja je lakog morala neće za sebe da kaže da se bavi tim poslom, ko što jedan izdajnik neće za sebe da kaže da je izdajnik.

Dame i gospodo,  mislio sam da ćemo prvo čuti uvodnu reč gospodina Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo. S obzirom da je predsednik Odbora za Kosovo, na neki način je čovek koji je zadužen da o ovom pitanju da uvodnu reč.
Ono što je važno i bitno da se kaže u odnosu na ovu temu jeste da smo mi iz DSS u principu, na Odboru za Kosovo, glasali protiv toga da se on po ovoj temi formira, imajući u vidu važnosti trenutka jedne žestoke borbe, pre svega za Kosovo i Metohiju.
Nažalost, meni se čini da je gospodin predsednik potpao pod utisak, pre svega, određenih medija, složio se, dao predlog. Mi ne bežimo od svega toga. Čak sam i ja na Odboru za Kosovo, koji je održan prošli put, dao i insistirao na jednoj ovako važnoj i bitnoj temi.
Ono što moram da konstatujem jeste da je možda bolje da je Odbor za Kosovo u više navrata govorio, pričao oko ovih samih pregovora, ali gde smo – tu smo, mi ne bežimo od same teme i upravo se radujemo da će anketni odbor, imajući u vidu svu harangu koja se desila, kroz, recimo, patriotsku pljačku na ljude, pre svega na severu Kosova, imati prilike da se utvrdi jedna jasna i čista istina.
Nažalost, zašto se sve ovo radi? Radi se, pre svega, imajući u vidu, da je trebalo da se u Briselu na neki način ostvari normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i onda je trebalo, na sve moguće načine, što više izbrukati, popljuvati Srbe, koji se žestoko, više od 13 godina bore, pre svega za državu Srbiju, a onda i za goli opstanak.
Šta je u svemu tome čudno? Šta se sve to dešavalo i kako je to sve kretalo? Sem određenih proevropskih medija, neko će da kaže, u neku ruku, i proalbanskih, to je krenulo, pre svega, od međunarodne krizne grupe, koja je još negde od 2000. godine sa ružnim rečima, pisanijom i svim ostalim stvarima počela da pljuje po Srbima, pre svega, na severu Kosova. Sad moram da vas podsetim da je predsednik te međunarodne krizne grupe bio niko drugi nego Marti Ahtisari, čovek po čijem planu se na neki način i kroji nezavisno Kosovo.
Ne samo to, imali smo prilike i u kasnijim navratima da čujemo da se na isti način, pre svega, ljudi koji su se borili za goli opstanak, nazivali su se na svoj način kriminalcima, i otprilike je postajao sledeći sistem - što ste veći rodoljub, što ste veći patriot, na neki način su vas više pljuvali i govorili o vama sve i svašta. Otprilike, po rečima Matije Bećkovića, postajalo se od one – što sam ja veći pesnik, otac mi je veći četnik.
Šta iza svega toga imamo kasnije? Kasnije smo čak imali primere i priču, čak je i jedan od poslanika, čini mi se da ovde nije prisutan, nekadašnji ministar odbrane, znao da kaže – kad god neko iz DSS spomene Kosovo, ja se mislim šta će da ukrade. Očekujem da nekadašnji ministar odbrane, imajući u vidu sve ono što smo čitali proteklih meseci, da će da se izvine DSS.
Šta je u okviru svega ovoga važno i bitno i zašto je DSS na meti? Upravo iz sledećih razloga, jer je ona organizovala otpor Srba na severu Kosova, kada je dobar deo institucije srpske države napuštao te prostore. Setimo se samo da je pokrajinsko izvršno veće se preselilo na Kopaonik, vojska i policija otišle, a univerzitet se preselio, čini mi se, u Kruševac. Upravo su ljudi iz DSS stali…
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo da vas zamolim da se vratimo na dnevni red, pošto je dnevni red obrazovanje odbora koji treba da kontroliše kako se troši budžetski novac Republike Srbije.)
I upravo su ljudi iz DSS se našli na meti zbog onoga što su se borili za sprečavanje stvaranja nezavisnog Kosova.
Šta je još važno i bitno da se kaže? Važno je da nema potrebe za formiranje anketnog odbora, imajući u vidu da organi vlasti, da milicija mora i treba da radi svoj posao, da sudski organi treba da se bave time. Ono što smo imali prilike da čujemo i da čitamo, jeste da je pre dve godine, samo da vas podsetim, uhapšen Bojan Radovanović zvani Masers, koji je posle toga, na svoj način, pušten kao svedok saradnik. Gledajte bizarnosti, posle toga jednostavno niko od onih, za koje je on u istrazi rekao da su faktički bili uključeni u raznorazne radnje, ne nalazi se pred sudom zakona, imajući u vidu da čovek ima moćne zaštitnike, da ti ljudi imaju moćne zaštitnike. Zašto ako, pre svega, bilo ko u ovoj državi sumnja da se dole nešto radilo, zašto sud, s obzirom da dole postoje svi organi države Srbije, ne krenu da preuzmu svoje poslove? Neko će da kaže – dole nema naših organa. Da vas podsetim da je pre samo četiri meseca naša policija u fantomkama uhapsila Slavoljuba Jovića. Prema tome, svi ljudi koji su na bilo koji način se ogrešili o zakon, mogu na svoj način biti dostupni svemu tome.
Možda u okviru svega ovoga treba da razmislimo malo i o sledećoj stvari, da, recimo, ova skupština formira anketni odbor kako se finansiraju određeni mediji, odakle novac stiže za te medije i za određene emisije koje se emituju, pre svega one koji forsiraju i finansiraju stvaranje nezavisnog Kosova. Hajde, recimo, da ova skupština formira i rad određenih nevladinih organizacija za koje znamo da je njihov učinak pre svega protiv interesa i Ustava ove države.
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo još jedna molba. Nemam ništa protiv da formiramo sve te anketne odbore, ali to trenutno nije tema dnevnog reda. Molim vas da se vratimo na dnevni red. Dnevni red je formiranje …)
Gospodine predsedniče, pustite me da pričam.
(Predsednik: Ne mogu da vas pustim da pričate pošto je moj zadatak, po Poslovniku, da se staram o redu na sednici.)
Ja sam upravo to počeo da pričam.
Šta je još važno da se kaže? Imali smo prilike da na svoj način gledamo, slušamo da se dobar deo ljudi, koji žive, pre svega, na Kosmetu, faktički optužuje da, samo zato što ne plaća porez Vladi Hašima Tačija, nazivaju se kriminalci, šverceri ili ne znam kojim sve imenima.
Šta je bitno da se kaže? Bitno je da se kaže da se ti ljudi nisu ogrešili o zakon države Srbije. Ovih desetak godina nema jednog jedinog čoveka koga su istražni organi države Srbije kaznili, uhapsili ili priveli zato što nije na uredan način plaćao porez državi Srbiji. To je važno i bitno da se kaže, gospodine predsedniče.
Nažalost, sad imamo tzv. zajedničku granicu. Vidimo da se budžet Vlade Hašima Tačija u potpunosti puni i pretpostavljam da će plate, penzije i sve drugo u okviru samoproglašene države Kosovo biti puno jače i veće. Mislim da je to sve jedno tema koja je bitna ovde.
Ono o čemu treba da govorimo i da kažemo jeste da se kroz emisije, pre svega jednog takvog sadržaja i kroz razne medije, govori da se plate ili novac poreskih obveznika države Srbije navodno troše nenamenski, da nije u duhu onoga što treba i što valja. Imajući to u vidu, čujemo da se sama cifra o kojoj se govori na svoj način uvećava, umnožava, skriva od očiju javnosti, dodaje, što jednostavno nije korektno, nije u redu. Otprilike smo došli do cifre da je, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije potrošeno, navodno, negde od 1999. godine, više od dve milijarde dolara. Ono što je važno da se kaže, imali smo prilike da usvojimo budžet, on za ovu godinu iznosi negde četiri milijarde. To samo po sebi govori.
Koji je krajnji cilj, pre svega, ovakvih priča? Jeste da se građanima države Srbije ogadi, pre svega, prostor KiM, da se jednostavno kaže da dole žive kriminalci, da se ne treba boriti za taj prostor i da treba taj prostor pustiti albanskoj strani.
To je ono što u ovih desetak godina imamo prilike da čujemo od raznih proevropskih medija i od raznih poslanika, pre svega političkih stranaka. Ovde, sa ovog mesta, gospodine predsedniče, treba da znate da niko ne postavlja pitanje koliko košta, tj. koliko vredi Kosovo i Metohija. Prema slobodnim, takozvanim zapadnim izborima, samo rudno bogatstvo Kosova i Metohije ceni se na vrednost od tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po milijardi dolara. Imajući u vidu da ćete retko gde u medijima, štampi ili na bilo kom drugom mestu sresti stvarnu vrednost Kosova i Metohije, oko duhovne i ove druge vrednosti ne želim ni da pričam…

Gospodine predsedniče, mislim da ste mi uzeli samo minut i po vremena.
Upravo i pričam u okviru same teme. Zašto ovo govorim i pričam? Vi niste bili prisutni na Odboru za Kosovo i ne znate koji su bili pravi motivi formiranja ovog odbora, ne znate razloge zbog čega smo ih formirali. Rekli smo da se utvrdi način trošenja sredstava od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jedna široka tema i meni je kao poslaniku jako drago da to može da se utvrdi, da se vidi, da se ispita i da na licu mesta demaskiramo sve one priče i one govore oko same zloupotrebe.
Želeo sam i hoću da kažem da je možda bolje da se policija i sudstvo bavilo tim pitanjem, imajući u vidu veliki broj afera i svega onoga što se dešava u državi Srbiji. Mislim da je to jedan bolji put, sa više uspeha i mislim da bismo onda na pravi način mogli da utvrdimo sve ono što se dole i ako se dešavalo, a mislim da načini i sredstva koja su trošena dole ne prelaze 1% BDP Srbije. Imajući u vidu samo Razvojnu banku ili, recimo, "Srbijagas", vidimo da je to minorni deo sredstava.
Apsolutno se slažem, iako nismo glasali za ovu odluku, imajući u vidu da Srbiju čekaju mnogo važnije teme, verujem da će me stranka sutra pre svega delegirati u jedan ovakav odbor, na licu mesta da utvrdimo sve ono što se dešava. Zato sam, gospodine predsedniče, i govorio o Bojanu Radovanoviću, koji je uhapšen negde 2012. godine. On je posle toga na svoj način uzet kao svedok-saradnik. Nažalost, odatle se nije mrdnulo. Ljude na koje je on trebao da ukaže, da se dešavao problem sa novcem, jednostavno imaju moćne zaštitnike i te teme nema na dnevnom redu.
Ono što takođe možemo da naglasimo, jeste da je stvorena jedna velika medijska haranga oko načina trošenja novca. Drago mi je što će ovaj anketni odbor doći na lica mesta, pogledati sve objekte, kako se radilo, šta se radilo, ko je radio, šta je uzimao, ako je uzimao, i jednostavno doći do prave istine.
Ovo što sam govorio bio, mislim da je prava pozadina, gospodine predsedniče, jer upravo pričom o anketnom odboru treba jednostavno da se narodu, građanima Srbije ogadi Kosovo i Metohija, da jednostavno kažu – mi nećemo da se borimo za te ljude koji se bave kriminalom dole. Mislim da je to cilj svih ovih medijskih harangi koje, nažalost, više od 12 godina potresaju našu medijsku i političku scenu.
Lično se nadam, imajući u vidu sredstva koja su trošena, da ću imati prilika tačno i da znam kako i za koju godinu je uzimano, kolika su sredstva trošena i verujem da ću kao član anketnog odbora na neki način biti taj koji će da uputi ceo anketni odbor, koji bi trebao, pre svega, na lice mesta da dođe dole, da se vidi gde su sredstva išla i koja je to masa sredstava.
Imajući to u vidu, danas moram jednu stvar da kažem. Jedna mala digresija, ako je moguće. Primera radi, danas se manje sredstava troši po pitanju zdravstva kada su u pitanju sve zdravstvene ustanove na prostoru Kosova i Metohije za mesec dana, nego što je trošio Kliničko-bolnički centar u Prištinu negde 1999. godine. Sve ovo govori da sredstva, novac i pare koje država Srbija izdvaja na svoj način nisu veliki u odnosu na samu vrednost koju daje, ali imajući u vidu ono što biva, što se dešava, apsolutno ćemo učestvovati u radu anketnog odbora i na svoj način demaskirati jednu harangu koja je prisutna ovde zadnjih par godina.
Na kraju, gospodine predsedniče, moram još jednom da ponovim, kao kada je Sipion nekada pričao u rimskom senatu – ali, Kartagina mora pasti! Moram da vam kažem da je vrednost rudnog bogatstva Kosova i Metohije tri i po hiljade milijardi. Ponavljam, vrednost rudnog bogatstva Kosova i Metohije je tri i po hiljade milijardi. Ovo pre svega govorim imajući u vidu da je stvorena takva medijska slika da se o ovome malo zna ili malo želi da se priča u državi Srbiji.
Hvala, gospodine predsedniče, i ostali ste mi minut vremena dužni.

Gospodine predsedniče, mislim da vi nema potrebe da budete advokat gospodina Stefanovića. Ako on misli da je tortura ono što sam ja kao poslanik ovde izgovorio, pričao, mislim da je to jedna strana medalje. Mislim, da bi Borko Stefanović sam trebao da kaže da li je njemu smetao sadržaj govora ili mu je smetala tehnika. Ako je u pitanju sadržaj govora, onda mogu da kažem još nešto drugo i još nešto više. Recimo meni kao čoveku koji živi dole na prostoru Kosmeta, recimo rad od četiri godine, pre svega same političke stranke, a i njega samog je tortura za način življenja pre svega nas koji dole živimo. Ako je gospodin Stefanović mislio da je u pitanju sama tehnika, mislim da bi on sam to trebao da kaže, a ne vi kao njegov advokat.

Mislim da se gospodin Stefanović obratio na jedan ružan način. Navodno, sa jednom pričom da sam progutao mikrofon. Što se tiče vređanja, mi svi tu možemo da kažemo puno stvari jedni o drugima, ali, mislim da ovaj parlament to ne zaslužuje. Gospodinu Stefanoviću ja mogu u hiljadu navrata da kažem da je izdajnik, da je ovo, da je ono, međutim, ja to ne želim, imajući u vidu da je ovo najviši dom srpskih predstavnika…
(Predsednik: Ovo što govorite je više nego neprimereno.)
… da ovde ne treba da se vređamo i zato pozivam gospodina Stefanovića da bude kulturan, civilizovan, učtiv i da nema potrebe da jedan drugog nazivamo i da vređamo na ovako neprikladan način.
Što se mene tiče, sami vidite, gospodine predsedniče, da ne želim da se koristim ružnim izrazima i zato očekujem i da će gospodin Stefanović da vodi dijalog na jedan civilizacijski način.

Želim da kažem da mi je malo pre kolega poslanik gospodin Ostojić malo delovao nervozno, malo i nezadovoljno upravo zbog ovog neuspeha u Briselu.
Što se tiče nas Srba sa prostora Kosmeta, mi smo apsolutno zadovoljni ovakvih ishodom. Ono što mi mislimo i što želimo da kažemo jeste da bi to bio svojevrstan vid kapitulacije. Ono što se nas takođe tiče i bez obzira na jednu nervozu koju je moj kolega pokazao, želim da mu kažem da on guta mikrofon kao što je pre toga meni jedan od kolega poslanika rekao.
Ono što mislim da naglasim jeste da je jako ružno da se kaže da mi treba da očekujemo neku najezdu, neke jake formacije i sile. Mislim da to na svoj način nije ni dobro, ni lepo. Naročito ne sme se sa svojim narodom tako govoriti i pričati.
Što se tiče Anketnog odbora, na prošloj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju sam prvi tražio da se on formira, da se radi na njemu i pitao sam a mislim da se i predsednik toga seća. Mi iz DSS uopšte ne bežimo od Anketnog odbora. Naprotiv, mi se radujemo što ćemo na licu mesta da pokažemo način na koji se trošio novac, naročito šta se sve dešavalo i šta je sve bivalo. Prema tome, to i želim da kažem da mi ne bežimo od toga i radujemo se da ćemo svi skupa, naročito ja sa kolegom Ostojićem, nadam se biti u tom Odboru i da na licu mesta istražimo šta se dešavalo sa novcem poreskih obveznika građana države Srbije.

Želim da generalu kažem da naša pozicija Srba na severu Kosova nije takva da možemo bilo kome da pomognemo. Dovoljno je što gore stojimo, što postojimo i što smo, pre svega, najveća brana u stvaranju nezavisnog Kosova.
Mislim da bi general možda mogao sa svojom porodicom da dođe, pa malo južno od Ibra da bude na terenu, na Kosmetu. Jer, znate šta, mnogo je lako deliti lekcije sa strane, a jednostavno se treba vratiti u svoj zavičaj, treba biti sa svojim narodom i onda ćete na najbolji način pokazati da se borite za KiM.
Ono drugo što je važno i bitno je da Srbi sa severa Kosova ne otežavaju poziciju nikome. Naprotiv, Srbi sa severa Kosova se bore, daju sve od sebe, bore se za institucije države Srbije. Srbi sa severa Kosova su najveći ustavobranitelji danas države Srbije. Srbi sa severa Kosova šalju jasne poruke. Ako državni vrh, ili država Srbija, želi da taj deo prostora prepusti Albancima, ona prvo mora da promeni Ustav, pa da se tek onda odrekne tog prostora. Naprotiv, mi državi pomažemo da se što bolje, što jače bori za ove prostore, jer bez nas ona sigurno to ne može da uradi.

Javljam se upravo na prozivanje aktuelnog predsednika Vlade. Uobičajeno da predsednik Vlade gleda ko se sa kim u sali druži, ko kome šta kaže. Jednostavno, ja to shvatam da predsednik Vladi, kao prvi policajac Srbije, faktički da mu je to prešlo u profesionalnu deformaciju. Pretpostavljam da tako nešto može da bude.
Sa druge strane, radi se o nekadašnjem ministru u Vladi Srbije, gde bi moja malenkost savetovala jednog ministra. Uostalom, to je vaš nekadašnji kolega, predsedniče Vlade Srbije, zajedno ste četiri godine pravili politiku da EU alternativu nema ni jednu i zajedno ste pravili sve ove Borkove dogovore o kojima mi i danas govorimo i pričamo.
Ono što je takođe važno i bitno jeste da upravo ti dogovori, bez uredbi Vlade Srbije, ne bi mogli da se realizuju, a samo da vas podsetim da ste sve te uredbe vi potpisali, da li sa vašim znanjem ili bez vašeg znanja, to je već neko drugo pitanje. Hvala.

Dame i gospodo, ispred Srba sa severa Kosova imam, da tako kažem, čast imajući u vidu da su oni dali podršku platformi predsednika Nikolića i poslali pismo samom predsedniku Nikoliću u kome se kaže da su oni protiv ove rezolucije. Zašto? Iz razloga što je i sam predsednik Nikolić rekao da je platforma zbog koje su pristali jednostavno zaobljena, nema više onu oštru ivicu ili da kažemo da je otupela. Zašto je to tako? Da li je to pre svega zbog uticaja članova Vlade ili zbog uticaja međunarodnih prijatelja, nama ostaje u budućnosti da vidimo.
Ono što je bitno i važno da se kaže jeste da ova rezolucija pre svega je rezolucije za dobijanje datuma za pristupanje EU. To je tačno i to je ono što svi mi osećamo i vidimo. Ona predstavlja što i članovi DS kažu da je ovo nastavak sa kontinuitetom prethodne politike u kojoj se takođe zahvaljuju predsedniku Vlade, da je taj napor ojačao tako što je postavljena granica između centralne Srbije i Kosova, što je ta famozna fus nota skinuta i što smo dobili jedan nukleus koji se zove oficir za vezu, a u stvarnosti će značiti pre svega otvaranje diplomatskog predstavništva.
Ono što mi sa naše strane možemo da kažemo jeste da u ovom naporu pre svega same Vlade vidimo jednu patološku želju za ulazak u EU, gde možemo da čujemo da ljudi iz vlasti kažu da oni ne mogu da shvate da njihova deca ne mogu da žive bez EU. Da bi njihova deca mogla da žive u EU srpska deca sa KiM treba da žive u jednoj monstrum državi, da ne kažemo da treba da žive u tzv. "žutoj kući". Gde je tu ljudska solidarnost? Gde je tu srpska solidarnost?
Ako treba da se podsetimo reči Đura Jakšića, koji kaže – mi Srbi nesmo, mi braća nesmo ili vi neste Nemanjin soj. Ono što je takođe važno da se kaže jeste da priča o bolnim ustupcima kada je u pitanju ulazak u EU, jer zaboga Srbija će da ostane gladna, ima za cilj da pokaže našu nestvarnu želju da se nađemo u savezu koji bukvalno prepada.
Ovaj deo Srbije nikada nije bio gladan. Na 20 kilometara odavde, od ovog doma, postoji Vinča, postoji sedište evropske civilizacije i kulture, i odavde je bukvalno i nastalo pismo. Gladni ljudi nisu u stanju da pišu pismo.
Takođe, imali smo prilike da čujemo od visokih predstavnika vlasti da oni jednostavno moraju da sednu sa Albancima za pregovaračkim sto, jer zaboga tu postoji meni. Od kad i kako je problem Kosova i Metohije postao kulinarski, da ne kažem ugostiteljski problem?
Čujem od predstavnika sadašnje vlasti da oni trče, takozvano drugo poluvreme. Nije tačno, jer najveći deo ljudi sadašnje vlasti i članovi prethodne Vlade, znači, bio u prvom poluvremenu. Uostalom, predsednik sadašnje Vlade je potpisao sporazum sa Euleksom, koji jednostavno pravi granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
Takođe, smo čuli od predstavnika Vlade da su, zaboga, Srbi napravili stravično veliku grešku što zadnjih 13 godina nisu napravili svoje institucije. Jedna naopaka logika. Zar su Srbi trebali da postanu, kao Albanci, separatisti, da se jednostavno dele od Beograda?
` Ono što mi, na svoj način, možemo da kažemo, jeste, želim da prenesem ovde poruku, pre svega predsedniku Vlade Srbije od strane kosovskih Srba, da on nema blagoslov da tokom pregovora u Briselu trguje sa institucijama srpske države, upravo sa onim koje 13 godina žestoko branimo, za cenu dobijanja datuma za početak pregovora o EU.
Želim da prenesem poruku kosovskim Srba koji kažu da nikakvi prihodi od carina ne zanimaju Srbe. Srbi hoće da se vrate u poreski sistem države Srbije i mi ne želimo da prodajemo državu zarad carina.
Ono što je na samom kraju važno da se kaže, pre neki dan sam čitao Žitije Svetog Simeona, normalno na sadašnjem jeziku, koje je nastalo pre 800 godina, i ništa ne bi bilo neobično da nam američki ambasador ne kaže da nam daje za pravo da mi Srbi imamo pravo da se služimo svojim jezikom. Zar narod posle toliko godina treba da prihvati da se služi svojim jezikom, a američki ambasadori čiji je uticaj na politička zbivanja u Srbiji jako veliki.

Ono što je važno da se kaže jeste da predsednik Vlade apsolutno nije korektan. Kad smo govorili o predsedniku Srbije, mislim da predsednik Vlade nema potrebe da ga brani. Uopšte, predsednik Vlade je uvek imao običaj da oponaša onog jačeg i većeg. Setimo se samo kada je portparol SPS imitirao Slobodana Miloševića, da bi mu onda prvom prilikom kada je otišao u Hag preoteo samu partiju. Doduše, i frizura mu je bila slična. Za vreme Borisa Tadića je napravio frizuru, a ne znam kakva će sada da bude ova treća, ili nova?
Mislim da nema potrebe da tako govorite i pričate, pre svega o DSS. Onda kad vam je bilo najteže, mi smo vas spašavali. Zato su nas napadali za 6. oktobar. Nekada ste nas nazivali da smo NATO plaćenici, snage haosa i bezumlja. Sa ove distance, postavlja se pitanje – ko je sada NATO plaćenik i ko je sada snaga haosa i bezumlja?
Ono što je još važno i bitno da se kaže – da DSS nije bila bolećiva prema vama, čini mi se da u aferi "koferče" biste puno gore prošli i čini mi se da sada ne biste bili tu. Uostalom, nadam se da će novi potpredsednik Vlade Srbije u sklopu borbe protiv korupcije i kriminala i aferu "koferče" da istraži do kraja.

Naš narod ima običaj da kaže: "Koga svrbi, taj se i češe".
Što se tiče izjave izdajnik, pripravnik, nisu moje reči, to su reči Rajka Petrova-Noga iznesene u Sava centru. Ja mislim mnogo gore. Zašto sve ovo govorim? Govorim imajući u vidu učinak koji ste vi, gospodine predsedniče, napravili u prethodne četiri godine kao potpredsednik Vlade. Napravili ste bukvalno Kosovo "de facto sent de iure". Priznali ste albanske diplome, njihove registarske i saobraćajne dozvole, tablice i bavio, izuzev medicinom. Hvala Bogu. Možda biste mogli da me naučite kako se trguje i način na koji se radi sa koferčetom. Doduše, to do sada nisam imao prilike da vidim.
Postoji jedno lepo pravilo, primera radi, u Ukrajini, gde svaki poslanik koji uđe u Skupštinu sve ono drugo što čini atribut državnosti.
Što se mene lično tiče, ni jednim drugim poslom se nisam u životu mora da prođe alko-test. Mislim da kod nas ovde ne bi moralo da bude samo za poslanike, nego i za pojedine članove Vlade.