Gde se reguliše materija kada članovi, poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore u trajanju do pet minuta. Mislim da tu evidenciju niste dobro vodili i da nije potrošeno to vreme.
Samo sam hteo jednostavno i kratko da podržim ovaj amandman, i da kažem da ste potpuno u pravu da su tolike plate neprimerene, da treba da budu smanjene, ali da treba da se krene, od onih najviših, od gospodina Bajatovića, pa Jorgovanke Tabaković, pa od viceguvernera NBS, pa od direktora kontrole leta, pa od direktora javnih preduzeća Pošte, Telekoma, pa od Danice Drašković. Ima tu …

Nije potrošeno, u tome je fazon. Potrošio je gospodin Živković svojih pet minuta, ja sam potrošio 40 sekundi, nakon toga mi ne dajete reč.

Evo i mi smo predložili da se ovaj procenat od 2,5% na 4% vrati u prvobitne okvire kao što je to bila prethodni 15, 20 godina. Ne vidimo ni jedan jedini razlog zašto bi ove godine tekuća budžetska rezerva bila za procenat i po veća, odnosno nominalno za nekih 16, 17 milijardi veća nego što je bila u budžetu prošle, pretprošle ili svih prethodnih godina. Šta će se to specijalno desiti naredne godine da Vlada ima diskreciono pravo da raspolaže 15, 16 milijardi dinara više i da ta sredstva može da planira, odnosno da plasira prema nekom svom nahođenju, kome god hoće?
U obrazloženju ste rekli da se izuzetno sredstva rezerve mogu koristiti za izvršavanje obaveza budžeta lokalne samouprave usled smanjenog obima prihoda budžeta. Na osnovu kojih pretpostavki mi znamo unapred da će se budžeti lokalnih samouprava u smanjenom obimu puniti, kada smo čuli pre dva meseca kada se menjao Zakon o finansiranju lokalne samouprave da to neće ugroziti lokalne samouprave i da postoji već rezerva i kompenzacioni fond koji će nadomestiti te manje prihode.
Zaista nam nije jasno zašto se ova sredstva povećavaju, kada je intencija svakog budžeta u demokratskim društvima da bude što transparentniji, da građani znaju gde njihova sredstva idu. Zašto baš 4%? Zašto nije 24% npr? Ako ovakvim rezonima idemo pa uvek će se naći neka specijalna situacija gde treba da Vlada interveniše. Intencija svakog normalnog društva je da ta rezerva bude što je moguće manja.

Poštovani gospodine ministre, jako me je obradovalo ovo vaše obrazloženje i konstatacija da ovde generalno u čitavom budžetu nema nikakvih tajni. Mi smo predložili, odnosno ja sam predložio da se član 2. promeni tako što će dodati novi stav 7. koji glasi – da Ministarstvo finansija, u roku od mesec dana od dana usvajanja budžeta, podnese izveštaj o kreditima od domaćih i stranih finansijskih i komercijalnih institucija i stranih Vlada koji nisu iskorišćeni, a na koje se plaćaju penali, odnosno kamate.
Obrazloženje zašto se odbija ovaj amandman je to da se zaduženja redovno, mesečno objavljuju na internet prezentacija Ministarstva finansija i Uprave za javni dug. Pogledao sam sajt Uprave za javni dug i našao sam sve ove podatke koji se tiču kredita koji su aktivni, koliko nam je stanje duga, od koga smo se zadužili, koje su kamate, ali nisam našao i podatke o tome koje smo kredite izglasali u Skupštini, a koje nismo povukli, a plaćamo određene penale. To je bio upravo predmet ovog našeg amandmana, i zaista ne vidim ni jedan jedini razlog zbog čega Ministarstvo ne bi izašlo sa time. Svesni ste, i vi i svi mi ovde u Skupštini, da je prethodnih godina bilo više takvih kredita koje smo ratifikovali u Skupštini, a koji se nisu na vreme povlačili, i po tom osnovu država plaća određene penale, odnosno plaća kamate, iako nismo počeli da ih realizujemo. Mislim da je jako važno da građani Srbije znaju kako upravljamo kreditima, koliko smo efikasni u njihovom iskorišćavanju i koliko nas to košta, da bismo na kraju krajeva prosto mogli da imamo parametre koliko je Vlada, odnosno određena ministarstva, određeni projekti, koliko su efikasni. Hvala.

Da, samo kratko. Zahvaljujem gospodine ministre na razumevanju. Mislim da je procedura jednostavna, da Odbor za finansije može da u toku rasprave prihvati ovo što ste vi sugerisali. Nama je potpuno prihvatljivo da u roku od mesec dana objavljivanja budžeta, dakle do 31. januara se objave ovi podaci. Mislim da bi to bilo sasvim korektno prema svima.

Mi smo predložili amandman na član 4, da se doda još jedan stav nakon stava 1, koji će glasiti: „Kancelarija za evropske integracije – Sektor za praćenje i izveštavanje o EU sredstvima i međunarodnoj pomoći, dostavljaće izveštaj o rezultatima projekata finansiranim od strane EU Narodnoj Skupštini barem jednom godišnje.“
U odgovoru, odnosno u obrazloženju zašto ovaj amandman nije prihvaćen, rečeno je da se ne prihvata iz razloga jer je izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno uvođenje izveštavanja o realizaciji svih programa, programskih aktivnosti i projekata koji se nalaze u budžetu Republike Srbije, tako da nema potrebe posebno izdvajati projekte finansirane od strane Evropske unije.
Gospodine ministre, u tome i jeste suština, zato što mi smatramo da je i te kako potrebno da se izdvoje projekti koji su finansirani od strane EU, da bismo mogli da merimo, da prosto znamo šta mi to dobijamo od projekata finansiranih od strane EU a šta u njih ulažemo? Da vidimo kolika je ta korist od te EU?
Generalno gledano, Srbija poslednjih 10 godina, a možda i više, poslednjih 15 godina je politički podeljena na one koji su bezglavo za ulazak u Evropsku uniju, za koje EU nema alternativu, i na nas, evroskeptike, koji smatramo da Srbija treba da sarađuje sa svim zemljama EU, da prepisuje sve što je dobro za nju i da uređuje državni sistem, ali da mera saradnja sa institucijama EU treba da bude određena merom koristi koju naša država od toga ima.
Mi smo ovde videli da u budžetu Republike Srbije se izdvajaju sve veća sredstva, koja su namenjena radu naših institucija…

Produžiću još po onom vremenu koje imam, da bih završio misao, ako nije problem?
Dakle, sve se više sredstava izdvaja za Kancelariju za evropske integracije i za druge birokratske institucije koje su pri Vladi Republike Srbije. Preko milijardu dinara ove godine će biti potrošeno na…(isključen mikrofon)

Hvala.
Da krenemo od toga kako je sazvana ova sednica i kako je došlo do usvajanja budžeta. Dakle, prema zakonu i budžetskom kalendaru 15. oktobra ministar nadležan za poslove finansija dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu, a do 1. novembra Vlada usvaja zakon o budžetu i dostavlja ga Narodnoj skupštini. Do 15. decembra treba da bude usvojen budžet Republike Srbije, taj rok još uvek nismo probili, ali imamo jednu nelogičnost, odnosno sazvanu sednicu.
U subotu smo dobili materijal, sednica je sazvana u nedelju, a član 172. Poslovnika kaže da pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini.
Mislim da sam bio potpuno jasan i da su ovo neregularnosti koje su toliko očigledne da ne znam kako će ministar finansija moći da ubedi, da traži od poreskih obveznika da poštuju zakone i da plaćaju ono što su dužni državi Srbiji, kada sama Vlada i ministarstva ne poštuju sopstvene zakone. To je prosto nelogično.
Dakle, glavna odlika budžeta prema ocenama premijera i vašoj jeste da ćemo ove godine imati istorijski deficit, odnosno deficit koji je najmanji u istoriji Srbije. Da li je to sada tačno? Jeste tačno? Dobro.
Na sajtu Narodne banke Srbije, dakle to je institucija državna, je li tako ministre, stoji ovaj papir koji kaže – republički budžetski deficit od 2005. do 2015. godine, čitaću sukcesivno, 2005. godine je bio plus 0,5, odnosno suficit, minus 1,7 - 2006. godine, minus 1,6 - 2007. godine, itd, minus 3,2 - 2009. godine, 3,4, 4.0, 5,4, 5,2, 6,3, 2015. godine dolazi do smanjenja to poštujem i ove godine je opet niži, ali u svakom slučaju daleko od istorijski najmanje. Dakle, imali smo i suficit pre samo deset godina, odnosno 11 godina. Toliko o tome da li je to istina ili nije.
Sa druge strane, hajde malo da proanaliziramo kako je došlo do tog, po vama, istorijski najmanjeg deficita. Tako što su smanjeni porezi, odnosno smanjene plate i penzije prosvetnim radnicima, zdravstvenim radnicima, itd,. tako što su uvedene akcize na struju i tako što su povećane poreske stope.
Ja razumem, kada imamo veliki deficit, logično je da ćete negde smanjiti izdatke i troškove i logično je da to preraspodelite na sve budžetske korisnike. Ali, prvi u tome moraju da budu oni koji donose zakon. Da li je Vlada, ministarstva, da li su oni na sebi poradili, da li su oni smanjili svoje sopstvene troškove? Nisam primetio.
Ako ima, voleo bih da čujem te svetle primere, ali nisam primetio ni u ovom, ni u prethodnim budžetima da su razna ministarstva drastično smanjila sebi izdatke za specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, putne troškove, ne znam, ovakvih onakvih, ja to nisam primetio.
Nije onda moralno da tražite da se penzioneri odreknu dela svoji penzija koje su zarađene i koje su ustavna kategorija i protivustavno su im smanjene, da se odreknu učiteljice, profesori, nastavnici od svojih plata, a da sama Vlada to nije uradila. To nema nikakve logike.
S treće strane, ono što hoću da kažem, što je pozitivno u ovom budžetu, jeste nekoliko stvari. Prvo je da je vrlo detaljan i to moram da pohvalim, svaka čast, detaljan budžet, može dosta toga da se u njemu vidi, ali nisam siguran da to može za 24 sata koliko smo vremena imali.
Druga pozitivna stvar, jesu veća izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, svaka čast. Za to smo se zalagali, podržavam.
Treća stvar, koja je dobra, jesu veća ulaganja za kapitalne investicije i to je dobra stvar pod uslovom da se realizuju. Ali, ono što nama smeta jeste to što se smanjuje Tranzicioni fond sa šest na tri milijarde, znači za čitave tri milijarde će smanjiti Tranzicioni fond. Što znači da neće biti para za one ljude koji su žrtve tranzicije.
Odlično ako će biti, baš bih voleo da čujemo ministra Vulina – kada će biti isplaćene zaostale zarade za četiri i po hiljade radnika bivših fabrika elektronske industrije, mašinske industrije „Niteksa“, „Jastrebca“, jer to je priča koja traje više od šest, sedam godina…

Poštovani ministre, hvala vam na ovim datim odgovorima. Vlada je najavljivala pre možda petnaestak dana, premijer je najavio u stvari da će biti smanjenja poreza na zarade i parafiskalne namete na privredu, što jeste zaista jedna potpuno zdrava mera prema privredi.
Nema zdravog budžeta, zdravih finansija bez jake i zdrave privrede, ali pravi privredni podsticaj bi bio upravo ova mera. Toga u ovom budžetu nema. Možete li da nam kažete – šta se sa time dešava?
Sa druge strane, ono što nama para oči, govorite o tome da je Vlada predano radila čitavih mesec dana ili nešto manje od mesec dana po 24 sata nekada dnevno da bi se napravio ovaj dokument koji ima 1.323 strane. Izvinite, mi narodni poslanici, pretpostavljam svi, a barem oni iz manjine nisu mogli da dođu do ovog dokumenta do petka popodne.
Kako može živ čovek 1.323. strane da sažme za nepunih 48 sati? To je jedan nekorektan odnos.
Sa treće strane, da, ja poštujem to što se vi radili, gledali koliki će nam biti rast BDP, ali izvinite, na izborima u Srbiji se glasa za političke stranke. Valjda narod bira svoju vlast. Nemoguće da MMF je taj koji će da određuje šta će se u Srbiji raditi. Valjda vi treba da odgovarate kao Vlada Narodnoj skupštini, a ne MMF.
Kažite mi još jednu stvar, imamo priču o tome da će se povećati subvencije stranim firmama za investicije, investiciona ulaganja. Rečeno je da za softversku firmu „Endava“ neće biti subvencija i da toga nema, a napisano je u budžetu na strani 97. …Pobrojana je „Endava.“…

Očigledno je da ovde neki poslanici se ponašaju potpuno autistično, kao da ne živimo u istoj zemlji, kao da ne znamo ništa o trenutnoj političkoj situaciji, o istoriji i predistoriji naših sukoba na Balkanu.
Naravno da je Niš predviđen u kartama velike Albanije, ako ne znate, uzmite izguglajte vi. Naravno da postoje separatističke težnje koje prevazilaze sadašnje administrativne granice Kosova i Metohije i šire se dalje i prema Leskovcu i prema Vranju i prema Nišu.
I, naravno da nisam čuo da nigde na svetu, ni jedna zemlja koja ima trenutno okupiranu teritoriju, gradi puteve prema toj okupiranoj teritoriji i ne ide u susret separatističkim zahtevima nekakve grupacije koja je trenutno zauzela njenu teritoriju. Na primer, nisam čuo da Gruzija radi to u južnoj Oseti, ili nešto slično.
Ako hoćemo da razvijemo istok ili jug Srbije, onda je valjda logično da pravimo auto put ili put regionalnog karaktera sa većim brojem traka do Kuršumlije, na primer. Onda je valjda normalno da ćemo da pravimo državnu fabriku u Kuršumliji da bi tamo zaposlili ljude, ili ćemo da nudimo državni posao, da pomažemo tim ljudima koji žive na toj teritoriji, jer ako ljudi žive na teritoriji, biće i teritorije, imaće ko da je čuva.
Ali, odjednom je preko noći posle Konferencije u Berlinu, to postao prioritet br. 1 u Srbiji. Zašto nije prioritet br. 1 put koji će spajati npr. Srbiju sa Republikom Srpskom? Zar to nije logično? Zar nam je jedina ekonomska alternativa da moramo da pravimo auto put prema Albaniji …

Ja stvarno isto ne mogu da verujem šta slušam sa druge strane ali dobro, verovatno je to ova nova filozofija da budete malo na kursu, dobijete diplomu preko noći i odmah tumačite kako je sve idealno, kako je sve bajno i sjajno kao da živimo van vremena i van prostora.
Draga gospodo, ako niste znali, 1999. godine je bio rat u Srbiji, bili smo bombardovani od onih istih prijatelja koji su vam danas pokrovitelji.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pa, tebe su doveli na vlast 2000. godine ti isti. Pa, tebe su doveli na vlast.)
Draga gospodo, pod tim istim pritiscima vi sada pravite auto put i proglašavate to kao prioritet br. 1. Da, draga gospodo kao da smo svi gluvi i slepi kod činjenice da se naša teritorija svakim danom i svakim postupkom koji čini, i prethodno i ova vlast sve više osamostaljuje i stavlja pod kontrolu, pa ste došli do genijalne ideje da treba napraviti auto put i praviti Fond za zapadni Balkan, jer ćemo tako brže svi u Evropu.
Da, divno, samo je pitanje da li će naš narod na Kosovu i Metohiji biti narod drugog reda, i da li će imati svoje institucije ili će priznavati državu Kosovo, kojoj ćete vi naređivati, i svojim predstavnicima, da traže od ustavnog suda Kosova da tumači Sporazum o Trepči, a ovamo ste ga poništili, jer on po vama nije pravno valjan dokument. Eto, toliko o vašoj politici.
(Gorica Gajić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Član 103, koji reguliše pravo na povredu Poslovnika i reguliše u stavu 8. materiju koja se tiče zloupotrebe povrede Poslovnika.
Vi jako dobro znate da je prethodni govornik zloupotrebio povredu Poslovnika. (Isključen mikrofon.)

Član 104. – ako narodni poslanik u svom izlaganju, odnosi se i na ministra, uvredljivo se izrazi o narodnom poslaniku ili o poslaničkoj grupi, odnosno pogrešno protumači, pravo na repliku ima predsednik odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe.
Izvinite molim vas, ne znam šta treba eksplicitnije da se desi da bi neko dobio repliku, imenom i prezimenom prozvan ja, prozvana moja poslanička grupa i nemam pravo na repliku.

Mislim da danas razgovaramo na ozbiljan način.

(Boško Obradović, s mesta: Dajte još sat vremena.)

Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?