Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, ja sam i u načelnoj raspravi govorio o negativnim efektima koji će ovo povećanja stope PDV za osnovne životne namirnice, za lekove, doneti građanima Srbije, a ne tako značajne efekte neće imati ni na budžet Republike Srbije.
Vi ste predvideli kao antikriznu meru za smanjenje budžetskog deficita, uvođenje više stope poreza na osnovne životne namirnice i one više stope poreza za kompjutere. Vaša je procena da će se po tom osnovu budžet Republike Srbije sliti oko 20 milijardi dinara. Za toliko bi trebalo da bude naš budžetski deficit manji.
Mi iz DSS smatramo da se to neće ostvariti iz više razloga. U prethodnoj raspravi prošle godine kada se povećavao PDV sa 18% na 20%, opet vam je procena efekta bila visoka, nije se ostvarila.
Ovog trenutka smatramo da taj procenjeni efekat od 20 milijardi dinara više u budžetu Republike Srbije, neće ni približno biti ostvaren, iz prostog razloga što je evidentan pad prometa u srpskim trgovinama unazad nekoliko godina, naročito ove godine.
Ako se malo bolje raspitate, čućete od trgovaca da im je u zadnjih dva ili tri meseca, za jednu trećinu opao promet i da se to i dalje nastavlja.
Sve je manje para kod građana, sve se manje kupuje, a čak podaci ekonomista kažu da se za skoro jednu trećinu preselila prodaja prehrambenih proizvoda na buvljake i u sivu zonu, čak i u crnu zonu.
Smatramo da će ova mera imati pogubne uticaje po najsiromašniji sloj stanovništva, to nije demagogija. Ono što su ministri trebali da uštede u svojim resorima, da smanje, to su ovi iz socijalno odgovornih stranaka koje misle o najnižim slojevima stanovništva, o povećanju poreza na osnovne životne namirnice, oni se tako odnose prema ovom važnom pitanju.
Dakle, pre ove mere ste morali da upozorite sve vaše kolege iz Vlade, da prvo smanje svoje diskrecione troškove, troškove putovanja, specijalnih usluga, usluga po ugovoru, pa tek onda da idu na oporezivanje najsiromašnijeg sloja stanovništva.
Kada budemo videli jednu meru koja se odnosi na ministre, na izabrana lica, na direktore, preplaćene agencije, nezavisne, onda možemo da kažemo da je i ova mera opravdana, kada smo iscrpeli sve druge mere, dok su plate u agencijama po 200, 300, 500 hiljada dinara, dok ministri povećavaju svoje diskrecione troškove, ova mera je klasično dranje kože sa leđa najsiromašnijeg stanovništva.
Mi zbog toga nećemo podržati, jer smatramo da teret krize i antikrizne mere moraju da budu u funkciji pravljenja nekakve pravde, a ne da uvek tu krizu nose oni najsiromašniji, ne ni najzaštićeniji.