Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u toku današnje rasprave u više navrata je, mogu slobodno reći, izrečena konstatacija o stanju u pravosuđu. To stanje u pravosuđu, naravno, i rasprava o stanju u pravosuđu ne može se odvojiti od rasprave o ovim vrlo važnim zakonima, koji obuhvataju i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija, a takođe i materijalno-pravna i procesno-pravna pitanja. Znači, sve ono što je važno za primenu od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Mogu da kažem da imam razumevanje za stanje koje je gospodin ministar nasledio. Demokratska stranka Srbije je uporno kontinuirano četiri godine, od 2008. godine, kada se ušlo u reformu pravosuđa, iznosila vrlo oštre kritike. Ne samo što je iznosila vrlo oštre kritike, nego je u raspravi na taj veliki set zakona koji su reformisali pravosuđe krajem 2008. godine ukazala šta će biti posledice. Možemo reći da žalimo što su se naši stavovi i kritike i predviđanja tih posledica obistinili.
Mislimo da su svi stubovi pravosuđa urušeni u Srbiji i da je pred novim ministarstvom, ali naravno i pred svima nama ogroman i težak posao – kako da se izađe iz ovog stanja i kako da nadomestimo ove četiri izgubljene godine. Ovo su četiri izgubljene godine za pravosuđe. Nažalost, one su donele velike probleme i velike nevolje, kako nosiocima pravosudnih funkcija, tako prvenstveno i građanima. Tu ne govorim samo o zakonima koji su rešavali statusna pitanja u pravosuđu, nego i o materijalno-pravnim propisima, o Zakonu o parničnom postupku, o Krivičnom zakoniku, pa i o onom nizu važnih procesnih zakona, a o jednom od njih danas raspravljamo, tačnije o njegovom pomeranju, ali i važnom Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
U tom smislu, kada se pogledaju ti svi osnovni stubovi zakonodavstva, ali i ono što čini živo telo pravosuđa, to su sudije i tužioci. Tu želim, naravno, da pomenem i zahvalim se kolegama koji su to pominjali, advokati i javni beležnici. O tome nismo puno govorili, a to je izuzetno važna materija i stanje u kom se taj deo pravosuđa nalazi i šta je tu uopšte urađeno je nešto što iziskuje vrlo ozbiljnu raspravu u Narodnoj skupštini. Želim to još jednom da pomenem, jer smo mi to i amandmanski intervenisali, izvršitelj. Od problema koje pratimo, koji se odnose na sudijsku i tužilačku funkciju, do problema u raznim advokatskim komorama, npr. i u beogradskoj, pa u haosu koji je nastao kod odlaganja primene Zakona o javnom beležništvu, do velikih problema koje je izazvao Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili nikakvog efekta koji je uvođenje privatnih izvršitelja dovelo, govori nam o tome da je stanje takvo da morate početi da se bavite statusnim problemima. To je prvenstveni i najvažniji problem.
Kao što je rekla moja koleginica Milica Radović, mi u Narodnoj skupštini nismo imali priliku da se ozbiljno pozabavimo ovim statusnim pitanjima. U tom smislu izražavam kritiku, jer sam i lično očekivao da će nakon izbora Vlade to biti prvi korak u Narodnoj skupštini. Prosto apelujemo i ukazujemo na to da početkom naredne godine mora biti prva tema, jer svi segmenti, od VSS pa naniže, od Vrhovnog kasacionog suda i svih sudova su u problemima.
Naravno, ostaje pitanje kako mislite da krene primena nove mreže u sudovima koja je najavljena? Iako najavljujemo da će biti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, mi o tom zakonu nismo raspravljali. On je izazvao ogromne probleme. On je izazvao sav onaj haos u kojem su se sudije našle, koje su bile prinuđene da putuju, da zbog toga trpe predmeti, da zbog toga trpe građani, da sudovi budu u velikim materijalnim troškovima kod naknade troškova svedocima, kod putovanja i svega ostalog. To manje-više svi koji su u pravosuđu znaju. Bez promene mreže sudova, mislim da to mora biti prvi zakon u Narodnoj skupštini, teško da ćemo ovakvim zakonima, koji jesu važni, išta uspešno rešiti. U tom smislu delim mišljenje svih koji su rekli da je ovo jedan isključivo parcijalni pristup.
Što se tiče samih zakona koji su ovde pred nama, zadržao bih se na Krivičnom zakoniku jer je on, gledajući po obimu kojim se interveniše u tekst, najvažniji. Moram da kažem da je moj osnovni utisak da mi ovde imamo različite vrste poruka, da su one vrlo divergentne, da su nejasne i da nam, ako se sagledaju sa aspekta vrednosti koje štite, ne pružaju jasan odgovor šta je predlagač zakona hteo.
Sa jedne strane imamo, da ne bi prosto zamarali, da ih svrstam u pojedine glave, da ne gubimo vreme, ono što bi se moglo reći da je intencija bila borba protiv korupcije i tu bi se mogla svrstati rešenja koja se odnose na javne nabavke, rešenja koja se odnose na ovo novo krivično delo – zloupotreba položaja odgovornog lica, dogovaranja ishoda na takmičenjima itd. Znači, to bi trebalo, po poruci koju ste vi nama poslali i mi mislimo da je to važno, da obuhvati onaj segment koji se zove borba protiv korupcije. Mi to podržavamo i smatramo da su ta rešenja koja idu u tom pravcu dobra.
Međutim, kada je u pitanju niz drugih rešenja koja ovde nudite, nama nije jasno šta ste vi hteli, odnosno koju poruku u smislu zaštite vrednosti vi nama šaljete. To jeste ukidanje klevete, ukidanje komentarisanja nepravosnažnih presuda, rešenja koja se odnose na ugrožavanje sigurnosti. Ne razumemo zašto se tu snižavaju, uslovno rečeno, kriterijumi i zašto se tu, one vrednosti koje su jako važne u ovom slučaju, pravi jedan korak nazad.
Pored opravdane potrebe, to je očigledno Vladina glavna politika, borbe protiv korupcije, smatramo da vrednosti koje se štite u ovim krivičnim delima, a gde dolazi ili do ukidanja pojedinih krivičnih dela ili do ublažavanja kaznene politike, prosto se šalje jedna poruka koja stvara jednu sliku da se povlađuje, odnosno prosto deluje demagoški. Nismo dobili ubedljivo obrazloženje kada su u pitanju ovakva rešenja.
Naša poslanička grupa je rekla šta misli o ukidanju krivičnog dela klevete. Prosto se reagovalo na pritisak koji je došao od različite vrste novinarskih udruženja, zapostavljajući da se, na to su kolege sa pravom ukazale, krivično delo klevete, da se klevetanje vrši u najvećoj mogućoj meri u saobraćaju između građana.
Nije moguće samo uredbom zaštiti čast i dostojanstvo. Nekome to da je neko izneo nešto neistinito pred velikim brojem građana o njemu i te kako važno za zaštitu njegove časti i ugleda. Možda ako ste hteli da rešite taj problem koji se odnosi na širenje slobode reči, možda ste mogli naći rešenje kada su u pitanju novinarska udruženja ili novinari ili uopšte pisanje. Ali, vi ćete sada otvoriti jedan širok prostor. Lično verujem kao i većina ljudi koji su ovde radili u pravosuđu zna kakvi svi slučajevi kada su u pitanju ove privatne službe i na šta su sve ljudi nailazili u svojoj praksi kada je u pitanju krivično delo klevete.
Mislim da je ovo jedan opasan korak koji neće, a osnovni cilj koji je očigledno imala Vlada da se reši problem koji je dolazio od strane novinarskih udruženja, da se omogući šira sloboda pisanja, otvoriće prostor na sasvim drugoj strani.
Osim toga, ovaj deo koji se odnosi na ugrožavanja sigurnosti, jako je važno da znate da zaštitimo, bez obzira koliko sada to delovalo, ako smo ozbiljna država sve najvažnije institucije i funkcionere ne ulazeći u to da oni predstavljaju neki poseban sloj, nego oni su prosto predstavnici države.
Ovde ću ukazati na par stvari na koje smo mi amandmanski intervenisali, o tome ćemo više u amandmanima, ali prosto oni deluju kao jedna šira slika ovoga o čemu govorimo. Mi smo podneli amandman kada je u pitanju krivično delo ometanja pravde. Mi smatramo da sudske izvršitelje treba takođe zaštiti kao advokate. Ne može se do kraja sprovesti presuda koju je doneo jedan sud ukoliko su sudski izvršitelji predmet nasilja, pretnji, da čak i policija ne može da tome pomogne. Znate, taj čovek radi svoj posao, on mora da sprovede jednu odluku koju nije doneo, to je odluka suda, ako je ne sprovede. Ako je on neko ko nije zaštićen, ako ga čak ni policija ne štiti, mislim da će te presude ostati mrtvo slovo na papiru. Mi smatramo da pored advokata, izvršitelji moraju biti neko ko će posebnom pažnjom u ovom slučaju zaštićeni.
Što se tiče, novog krivičnog dela koji se odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, smatramo da je jako bitno to razdvojeno i to je nešto što apsolutno prihvatamo. Ali, mislim da ste preširoko odredili definiciju odgovornog lica. Ona može da stvori velike i ozbiljne probleme, pa čak, hajde da kažem uslovno rečeno i zloupotrebe i da ne pogodi cilj koji je imao tužilac kada je podizao optužnicu ili kada se vodi krivični postupak.
Znači, kaže se ovako – odgovorno lice, pravno lice, smatra se lice koje je na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja nadzora ili druge poslove ili delatnosti pravnog lica. Sad ide ono što je po nama vrlo sporno – kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.
Znate, neko ko ima sva ova ovlašćenja po zakonu može na osnovu ovoga da izbegne odgovornost. Prosto, da kažem, ja to nisam radio, ja sam to svojim radnjama poverio nekom drugom, da zbog svog uticaja i moći u tom pravnom licu obezbedi čak i svedoke da potvrde da je to tako. Da neko lice koje je potpuno nevino, nedužno u jednom krivičnom postupku strada. Mi smatramo da ovo treba da se briše jer će to stvoriti ogromne probleme i moguće zloupotrebe i neće targetirati, pogoditi one koji su odgovorni.
U svakom slučaju, naša poslanička grupa je podnela veliki broj amandmana i vrlo ćemo aktivno učestvovati, ovo su vrlo važni zakoni, ali ostaje taj utisak da u nizu intervencija ovaj tekst zakona niste nas ubedili, niste bili dorečeni i smatramo da ta rešenja koja ste ponudili nisu dobra i stvoriće probleme u praksi. Hvala vam.