Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, našoj poslaničkoj grupi i našoj stranci je vrlo važno tema politike odbrane tj. kakva je strategija i kakve su namere nove Vlade Republike Srbije po ovom pitanju, jer kao što je moj kolega Miloš Jovanović rekao, svedoci smo urušavanja sistema odbrane i uopšte urušavanja bezbednosti Republike Srbije u prethodnom periodu.
Ovu priliku bih iskoristio da nekoliko pitanja postavim gospodinu ministru radi razjašnjenja, jer to je stvar bila o kojoj smo imali velike polemike u Narodnoj skupštini u prethodnom periodu, koji se tiču suštinskog opredeljenja naše politike odbrane, a to je vojna neutralnost.
Prvo, tačno je da se u skupštinskoj Rezoluciji o zaštiti suvereniteta Republike Srbije pominje vojna neutralnost. Koliko se sećam, ceo sastav Narodne skupštine je krajem decembra 2007. godine, 26. decembra, mislim da je tad bilo, usvojio tu rezoluciju.
Ono što se očekivalo nakon toga jeste da se vojna neutralnost kao opredeljenje Republike Srbije nađe u najvažnijem strateškom dokumentu, o kome ćemo raspravljati pred Narodnom skupštinom, u Strategiji nacionalne bezbednosti.
Pozivam vas, gospodine ministre, da što pre taj jedan, moram da se izjasnim na taj način, prazan dokument o kojem smo ovde raspravljali, a koji se zove Strategija nacionalne bezbednosti, najvažniju strategiju koju donosi Narodna skupština predlogom Ministarstva odbrane ili Vlade, pod hitno revidiramo. U tom dokumentu je izbegnuto, a gde drugo da se nađe, pominjanje vojne neutralnosti.
Vi tu imate razne priče o raznim vrstama integracija, o integracijama u evropski sistem bezbednosti, u evro integracijama, u regionalni sistem bezbednosti, čak novogovor koje su razne nevladine organizacije nametnule ovde, javnosti Srbije se to uvodi o izvozu bezbednosti, o nedeljivosti bezbednost i bili smo u takvom jednom važnom dokumentu zasuti takvim stvarima koje nisu naše, koje su nama nametnute, da nas oslabe.
Verujem da ćete vi, pažljivom analizom te strategije, sigurno doći do zaključka da ona mora da se nađe u Narodnoj skupštini, da se saglasno opredeljenju da je Srbija vojno neutralna, ona promeni. To podrazumeva ne samo jednostrano kretanje ka NATO paktu i evro-atlantskim integracijama, kako se to činilo u prethodnom periodu, nego zaista o vojnoj neutralnosti, o kretanju i saradnji sa svim državama koje mogu da doprinesu da Srbija bude bezbedna država.
U tom smislu, kada govorimo o potrebi saradnje sa svima, tačno je što ste rekli gospodine ministre, da jesmo članovi Partnerstva za mir i Srbija je postala 2006. godine članica Partnerstva za mir. Tačno je da je zahvaljujući prethodnoj vlasti, na nekoliko dopisa Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije, da Srbija je pozvana da bude u statusu posmatrača, organizacije i dogovora kolektivne bezbednosti, nikada se do na nekoliko pitanja naše poslaničke grupe, a verujem da je bilo još poslaničkih grupa koje su to postavljale, nije našlo pred Narodnu skupštinu, formiranje delegacije Narodne skupštine da Srbija bude u svojstvu posmatrača organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.
Ako želimo da budemo neko ko će voditi uravnoteženu politiku u oblasti odbrane, onda ne treba da budemo samo članovi, ili u statusu posmatrača, članovi parlamentarne skupštine NATO saveza, nego treba da budemo u statusu posmatrača, kada smo već pozvani u još jednom sazivu koji je neuporedivo naklonjeniji Srbiji, koji neuporedivo više želi saradnju sa nama i koji nam može, u krajnjoj liniji, vaša postavka u govorima to i potvrđuje, može pomoći da ojačamo naše kapacitete.
Pozivam vas da vašim autoritetom ministra pokrenete to pitanje. Pozivam i najvažniju stranku u Narodnoj skupštini da se što pre formira delegacija Narodne skupštine.
Vi ste, ne znam da li vas je neko pogrešno informisao kada ste rekli da ste imali mnogo intenzivnih kontakata sa ODKB, nismo ih uopšte imali. Jedva je jedna delegacija ad hok otišla 2010. godine na Skupštinu ODKB, uz velike opstrukcije tadašnje vladajuće koalicije.
Treća stvar gospodine ministre, nivo saradnje o okviru Partnerstva za mir, prosto u prethodnoj vlasti ukazivali smo na jednu činjenicu koju su oni, naravno u skladu sa njihovom politikom, potpuno zaboravili, i nisu želeli da je pominju. Jedno je odnos u okviru NATO pakta i partnerstva za mir do proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, a nakon toga je nešto sasvim drugo, imajući u vidu ulogu NATO pakta na prostoru KiM.
Imali smo neverovatan proces da smo imali skoro neprimetnu saradnju ili odnose u okviru Partnerstva za mir do 2008. godine, a nakon toga, a vi ćete verujem da ste se već upoznali u okviru ministarstva o stepenu saradnje i stepenu tih odnosa koji postoje u okviru Partnerstva za mir jer tamo postoji nekoliko faza u oblasti interparabilnosti i niza drugih, neuporedivo više napredovali. Znate NATO pakt stvara ili pokušava da stvori vojsku tzv. lažne države Kosovo. Ne možemo mi u toj fazi napredovati, čak doći u fazu da pripremamo naše pojedine jedinice za učešće u operacijama NATO pakta. To se događa. Verujem da ćete vi vrlo brzo biti informisani u kojoj fazi su ti odnosi u okviru Partnerstva za mir.
Treba da budemo u situaciji da snizimo te odnose dok ne raspravimo ovu spornu stvar – da li NATO pakt direktno ugrožava našu nacionalnu bezbednost javno govoreći da će pomoći u stvaranju tzv. vojske tzv. nezavisne države Kosovo koja se planira da se vrlo brzo ozvaniči već 2013. godine?
U svakom slučaju treba preispitati te odnose i tu dubinu saradnje, a nikako dozvoliti da ona ode do nivoa da ćemo naše jedinice pripremati za učešće u mirovnim, u borbenim operacijama NATO pakta.
Važno pitanje koje smo mi ovde pomenule jeste pitanje učešća u operacijama EU. Tome se protivimo. Prvo što smatramo da ne možemo da učestvujemo u zajedničkoj odbrambenoj, bezbednosnoj politici sa onima koji su učinili sve da dođe do…