Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, još pre godinu dana, kada je usvojen Zakon o visokom obrazovanju, ovde na istom ovom mestu bilo je reči o smanjenju bodova (ESPB) za studente i povećanju rokova, kako su uostalom i oni to tražili. Demokratska stranka Srbije se za to zalagala.
Čuli smo već i od mojih koleginica da su amandmani bili predati i trebalo je da prođe godinu dana, ne znamo iz kojih razloga, godinu dana koje su studenti i njihove porodice proveli u frustracijama i u nervozi, da bi mi opet razgovarali ponovno posle godinu dana o smanjivanju bodova, da bi studenti mogli da se upisuju na budžet.
Studenti u našoj zemlji Srbiji, nažalost, dele vrlo tešku sudbinu svojih roditelja. Roditelji, pogotovo ovi iz unutrašnjosti, polugladnjikavi, prezaduženi za ogrev i zimske kapute, šalju svoju decu na studije. Deca moraju ovde da rade kojekakve poslove, koji baš i nisu dolični ni dostojni jednog studenta, ali moraju. Tako ne mogu zaista da ispunjavaju sve ove uslove koji se od njih traže.
Naravno, kada govorimo o smanjenju broja bodova na 48 i o povećanju broja ispitnih rokova na šest, ne mislimo da se smanji kriterijum i da se smanji nivo znanja. To mora svakako da se poštuje i od toga ne sme da se odustane. Ono što bi trebalo da bude olakšano ovim zakonom, jeste samo tempo polaganja ispita. Međutim, za vas, gospodine ministre, kao i za vaš tim, uostalom, kao i za univerzitete, ostaje još veliki posao oko preispitivanja opterećenja studenata, reformi studijskih programa, nastavnog sadržaja i udžbenika.
No, da se vratimo na ovaj broj bodova i na broj rokova. Po „Bolonji“, koja je usvojena 2005. godine, uslovi za upis budžetske godine su bili da postoje tri roka i da treba imati 60 bodova. Da podsetim građane Srbije i ovde moje kolege da su konkretne mere u okviru Bolonjskog procesa bile četiri. Jedna je uvođenje evropskog sistema prenosa bodova, to je bilo tih tzv. famoznih 60 bodova, usvajanje nove strukture studija, koju čine tri ciklusa, promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika i usvajanje sistema uporednih diploma. Da bi se ova tri uslova, drugi, treći i četvrti, mogla uopšte realizovati, potreban je ovaj prvi uslov, odnosno ovaj broj bodova od 60.
Ponavljam, DSS se zalagala da se broj bodova smanji, ali mi upozoravamo da ovo sada više nije „Bolonja“. Mi možemo da kažemo – jeste, ovo je „Bolonja“ - serbian style, ovo je srpski stil „Bolonje“, ali to zaista više nije „Bolonja“. Prosto se bojim, a sa ovog mesta pitam i vas, gospodine ministre, da li će onda biti moguće da neko talentovano dete, neki talentovani student ili studentkinja, posle druge godine završenog nekog fakulteta u Beogradu, ode i nastavi svoje studije u Milanu ili u Londonu? Samo hoću da studenti znaju da li će to moći, da li će se te diplome koje budu dobijali priznavati kasnije u inostranstvu.
Naravno, postavila bih i pitanje – šta je Vlada čekala godinu dana da se ova tema stavi na dnevni red? Koliko saznajem od mojih kolega profesora, a takođe i od studenata, na fakultetima je haos upravo zbog ovih uslovnih upisa. Studenti će navodno moći da se posle upišu kao budžetski. Međutim, moraće još jednom da gube vreme po redovima i da čekaju da se upišu.
Takođe, želim da pitam da li će se ovaj zakon, ako bude usvojen, primenjivati i na Prištinskom univerzitetu, koji sada ima sedište u Kosovskoj Mitrovici, kada i ako budu održani lokalni izbori na Kosovu i Metohiji i kada bude formirana tzv. zajednica srpskih opština?
Što se tiče ove druge teme, koja se nekako provukla uz ovaj broj bodova koji je vrlo interesantan svima i širokoj javnosti, provukao se i ovaj stav 2. o strukovnom inženjeru nacionalne bezbednosti, odnosno o osnivanju bezbednosne akademije u okviru BIA. To bi, onako prevedeno po narodski, bila Biina škola za svetske špijune. Samo se pitam da li će najbolji studenti primati nagradu „Aleksa Žunić“?
Želim samo da kažem da je naša država sve manja, a bezbednjaka je sve više. Demokratska stranka Srbije je odlučno protiv ove druge stvari. Hvala.