Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, DSS je smatrala da u sastav nadzornog odbora treba da uđe         i po jedan predstavnik stranaka koje u Skupštini AP Vojvodine imaju opozicioni status. To je zbog toga da bi se sprečilo da Fond za razvoj AP Vojvodine postane neka vrsta servisa izbornog štaba jedne stranke.
Zašto to kažem? Zato što imamo jednu situaciju, a imali smo je i juče kada je predsednik Vlade AP Vojvodine, gospodin Bojan Pajtić bio i predsednik Vlade i predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj i predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije.
Dame i gospodo narodni poslanici, u rukama gospodina Pajkića se nalazilo otprilike 70% tokova novca u AP Vojvodini. Za stranku koja deluje u nekoj afričkoj tiraniji, to je previše, a kamoli za stranku koja deluje u jednoj evropskoj državi, još se i kune u evropske principe, pa smo mislili da bi se to preventiralo da je onda najbolje da neko od predstavnika opozicionih stranaka bude u nadzornom odboru.
Pored toga, dodala bih vidimo da sada na sceni jedna čudna gimnastika stapanja Razvojne banke Vojvodine u fond, iako je pre deset meseci taj tok stvari bio potpuno obrnut. U međuvremenu ljudi su ostali bez posla, Razvojna banka Vojvodine je nekoliko puta dokapitalizovana sa više milijardi evra i sada bez neke prave nezavisne revizije i bez nekoga ko će tamo da pita i da traži da se uradi ta nezavisna revizija, javnost ima utisak da se radi o zataškavanju. Hvala na pažnji.

Hvala gospodine predsedniče, gospođo ministarka, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine.

Već sam govorila o energetskom sporazumu između Srbije i Italije, pre neka dva meseca i tada sam ovaj sporazum ocenila kao neokolonijani sporazum. Ocenila sam ga tako, zato što je u njemu predviđeno da Srbija daje svoje glavne resurse u hidropotencijalima i vetropotencijalima, uglavnom firmama iz Republike Italije, koja na taj način ispunjavaju onaj cilj 2020. godine, odnosno jednu trećinu električne energije koja će biti zelena energija, ali pošto se Srbija obavezala na isti način tada ostaje na nama da mi proizvodimo iz mnogo skupljih izvora energije ovih 30% zelene energije.

Pored toga, mi smo se ovim sporazumom obavezali da kompletno o svom trošku napravimo prenosni sistem za izvoz električne energije, što se može meriti stotinama miliona evra, a ova prava stvar, odnosno ova proizvodnja, recimo iz geotermalnih izvora, ili iz biomase, bi dostizalo negde oko milijardu evra.

Pošto nisam iz sveta energetike, kada sam pročitala ovaj sporazum, odmah sam otišla na vaš "blog", gospođo ministarka. To je "blog" koji je bio na B92 još od 30. maja 2010. godine, kada ste procenili neke od ovih sporazuma, rekavši za Italiju i njenu kompaniju da je to posao veka, ali da je za Srbiju to nakaradan posao. Gde je tu državni interes građana, potrošača Srbije kada je ministar potpisivao ovakav sporazum? Italijanska kompanija će zaposliti nešto malo srpske snage, a Srbija će energiju koja joj je preko potrebna, morati da uvozi po skupoj ceni.

To ima dosta kritika i na ove kompanije italijanske koje su dobile posao. U međuvremenu se podigla prava bura i u italijanskoj javnosti, tako da je na italijanskoj televiziji RAI 3 bila emisija o energetskom investiranju Italije, odnosno njenih firmi koje su tu ocenjene kao kontraverzne firme u države sa druge strane Jadranskog mora, koje su tu ocenjene, više manje, kao "banana" države, više Crna Gora, a mi manje, ali ipak mi smo tu dobili svoje. Tako da se ispostavilo da tu Italija ulaže velike pare, ali da italijanski obveznici nemaju mnogo od toga, ni sreće ni koristi, nego da od toga ima koristi samo jedna mali broj ljudi koji je vezan za te firme.

U međuvremenu sam dobila informaciju da je na tržištu električne energije iz obnovljivih izvora se desio jedan pad cena, drastičan pad cena. U tom smislu sam razumela da ste vi u stvari ovaj sporazum, nakon dosta iščekivanja, odugovlačenja, kritika koje ste i sami svojevremeno dali, naravno tada vam je bila drugačija pozicija i potpuno vas razumem, jer znam šta je biti u poziciji opozicije ili u poziciji vlasti, pa sam mislila da ste možda promislili da bi sada bio trenutak jer je ovo momenat kada je to za Srbiju lukrativ.

Međutim, takođe sam čula da italijanska strana nije baš oduševljena što treba da ulaže pare i da uđe u ovaj posao sa Srbijom. Verujte mi, "bona fide", znači u najboljoj nameri, ima jedna predlog da se malo zastane sa ratifikacijom ovog sporazuma, u tom smislu da prvo porazgovaramo sami sa sobom, međusobno da li se nama ovakav sporazum isplati, da li je ovo prava investicija za državu Srbiju, možemo li mi svoje hidropotencijale finansirati sami i na drugačiji način.

Sem toga, ukoliko i napravimo ovaj sporazum, ako ga ratifikujemo, a italijanska strana ne bude zadovoljna ona može, pošto mi nemamo komisiju za koncesije i nemamo način da obavežemo potencijalne investitore, odnosno konkretne investitore, da uđu i da naprave od početka do kraja, da završe sve svoje investicije, na Ibru i na Drini, i na drugim mestima, ulazimo u jedan rizik da oni to sada prihvate, nešto od toga urade, međutim nešto ne urade, a nama ti naši resursi ostaju neiskorišćeni. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo znali i od ranije da je Haški tribunal politički sud i da su njegove odluke političke odluke, ali ova oslobađajuća presuda Haškog tribunala za hrvatske generale Markača i Gotovinu je ozakonila i potvrdila Tuđmanov model rešavanja srpskog pitanja u Hrvatskoj.

Mi vrlo dobro znamo da taj Tuđmanov model nije njegov originalni model i da se on u tom svom modelu i te kako oslanjao na onaj model Pavelićev iz NDH, i on uostalom, i veze sa NDH u nekom ideološkom smislu nije ni krio. Sada je dame i gospodo narodni poslanici to ozakonjeno i potvrđeno i od strane suda u Hagu.

Šta to znači? To znači, ne samo da je otvoren u ovom trenutku slobodan lov na Srbe u Hrvatskoj, nego to znači i da je dat jedan model, način, kako se ima rešavati srpsko pitanje i u drugim krajevima, npr. na Kosovu i Metohiji, npr. u Bosni i Hercegovini, možda Crnoj Gori, pa i Vojvodini.

Zato je moje pitanje usmereno ga gospodinu Ivici Dačiću i Vladi RS. Ja ih pitam, koje konkretne korake misle da preduzmu nakon ove presude koja ima ovakvo značenje, a da oni ne budu strogo marketinški ili površni, kao što je recimo, smanjenje saradnje sa Haškim tribunalom na tehnički nivo, ili recimo neodlazak potpredsednice Vlade, gospođe Grubješić u Zagreb, ili recimo, vi ste juče gospodine predsedniče primili selektivno grupu predstavnika izbegličkih udruženja, to je dobro, ali imamo neke primedbe da je to selektivno i da mora još mnogo da se produbljuje.

DSS je izdala proglas kojim je pozvala sve one građane kojima nije zamrla savest, da se odupru daljem putu Srbije ka EU. Ja vrlo dobro znam da se iz opozicije ne može voditi država i zato pitam državni vrh, dokle će da vodi svoju državu i svoj narod ovim putem poniženja i državnog rasparčavanja, a to smo najbolje osetili sada nakon ove presude? Ovaj put Srbije u EU, jeste jedna politika koja meni kao psihijatru liči na politiku fascinacije žrtve dželatom.

Ako neće ništa da menjaju, ja bih ih upitala da li im je možda neko pretio, da li ih je ucenjivao možda nekom novom "Olujom", drugom "Olujom", možda na Kosovu i Metohiji? Ako je to tako, onda to treba da podele sa svojim narodom. Treba da kažu istinu, jer istina ma kakva ona surova bila, mnogo je bolja i lekovitija od laži, prevare i poniženja.

Na kraju, htela bih samo da kažem, da današnja vlast je dobila priliku od naroda da vodi ovu državu, upravo zbog toga što se narodu smučilo to izvinjavanje, to ponižavanje koje je doživeo od prethodne vlasti, a sve je bilo začinjeno briselskom anestezijom. Ukoliko sadašnja vlast ne reaguje na adekvatan način, ukoliko bude tolerantna i ukoliko bude slegala ramenima, pa kaže – dobro, šta se tu može, postaće saučesnik u daljem ponižavanju svog naroda i u rasparčavanju države.

Hvala gospodine predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici. Danas je trebalo da bude na dnevnom redu Ratifikacija energetskog sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije i ta ratifikacija je povučena.

Bili smo zatečeni zato što je juče izgledalo da će do ratifikacije u ovom parlamentu doći, a danas je nema. Želela bih da upitam gospođu ministarku energetike zašto je to tako? Prethodno bih želela da kažem nešto o ovoj ratifikaciji.

Jednim delom sam bila prisutna kao ambasador Republike Srbije u Italiji i moje nezadovoljstvo ovim sporazumom, kao takvim je prilično veliko i ocenjujem ga kao jedan neokolonijalni sporazum. Ovaj sporazum se sastoji od niza sporazuma kojima je svima zajedničko da Srbija daje svoje nacionalne resurse, svoje hidro potencijale i vetro potencijale firmama, odnosno kompanijama u pretežno italijanskom vlasništvu. Praktično da poklanja, a za uzvrat će one da izvoze tu energiju, zelenu energiju u Italiju i time se pomaže Italiji, jer Italija je potpisnica ove direktive 2009/28/ZZ, gde je obaveza da do 2020. godine najmanje trećina proizvedene energije bude zelena energija.

Takođe je najavljeno da će i Srbija prihvatiti ovu istu direktivu tokom oktobra, odnosno novembra meseca. To znači da ćemo mi onda u budućnosti 2020. godine morati da proizvedemo i proizvodimo ovu zelenu energiju iz drugih, mnogo skupljih obnovljivih izvora energije, kao što je sunčana energija, kao što su geotermalni izvori i bio mase. Obavezali smo se ovim sporazumom da napravimo prenosnu mrežu kompletno o svom trošku što će koštati nekoliko stotina miliona evra, da bi se mogao sprovoditi izvoz u Italiju.

Moram da kažem, gospođo ministarka, da vrlo dobro znam da vi sa ovim sporazumom nemate ništa, jer je to urađeno mnogo ranije pre nego što ste vi došli. Moram da kažem kao bivši ambasador u Italiji, da u krojenju i modeliranju ovog sporazuma nisu u potpunosti učestvovali ni prethodni ministri energetike, nego je većina stvari išla u dogovoru sa kabinetom bivšeg predsednika, a preko njegove tadašnje poverenice koja je radila u ambasadi, a sadašnje ambasadorke u Republici Italiji.

Zamolila bih još nešto. S obzirom da imamo Zakon o koncesijama, a nemamo komisiju za koncesije, pošto narod kaže – završenom poslu mane nema, mane ovde naravno ima. Da ne ispadne da samo kritikujemo, molim vas da se oformi komisija za koncesije, da se koncesije daju na temelju javnog poziva, jer je to naše nacionalno blago i naši resursi. Da ta komisija prati da li je neko od ovih koji su dobili koncesiju, zaista ispunio sve one uslove koji treba da budu ispunjeni u određenom vremenskom roku. Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, već na početku dok je govorila gospođa ministarka Đukić-Dejanović, ona je rekla na samom Odboru za zdravlje i porodicu da je došlo do nekih razjašnjenja.
Imam potrebu da kažem da je DSS bila uložila amandman na ovu izmenu i dopunu zakona i da smo taj amandman povukli nakon što smo dobili razjašnjenje da se radi o tome da se podstakne izvoz, koji je izvoz lekova, i da smo nekada bili zemalja koja je bila veliki izvoznik lekova, da to danas nije i da u okviru tog projekta treba pomoći, a mi se sa time svakako slažemo. Zato smo mi taj amandman i povukli.
Međutim, ono što bih želela da kažem jeste da pored toga što treba podsticati izvoz lekova, treba podsticati i njihovu dostupnost. Danas sam pročitala intervju u "Novostima" gospođe ministarke, koja kaže da će biti dostupni samo najjeftiniji lekovi, čak ni to nije crna stvar, jer kao lekar mogu da kažem da lek pet-fluorouracil, koji je inače vrlo jeftin lek, dugo vremena, pa čak se to meri i na nekoliko godina, nije bio dostupan.
Što se tiče ovog zakona o medicinskim sredstvima i o lekovima, jako mi je žao što ceo taj zakon, što nije bilo više mogućnosti za izmene i dopune tog zakona, ali sam takođe, bar sam tako razumela gospođu ministarku, dobila neku informaciju da će se o tome pričati i da će biti moguće uneti određene izmene. Naravno, izmena bi trebalo da bude više. Sada ću izneti samo jednu, a to je, recimo kada se govori o medicinskim sredstvima, Društvo muziko-terapeuta mi se obratilo sa jednim predlogom, da se zvuk, odnosno vibracija unesu kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo. To bi bilo i u skladu sa nečim što se dešava u zemljama EU, ali naravno i u onim zemljama koje su van EU. Ovo kažem kao član DSS koja je poznata kao evroskeptična. Međutim, nešto što je dobro u EU, takođe prihvatamo.
Međutim, paralelno sa radom, rekla bih, na ovom zakonu konkretno, a i na drugim zakonima, treba stvari rešavati sistemski. Treba stvari rešavati tako da se promeni zakon, odnosno da se privatna praksa izjednači sa tzv. državnom medicinom i da se na taj način obezbedi građanima Srbije bolje zdravstvo, jer sistemsko rešavanje problema zdravlja jeste obezbeđivanje građanima Srbije boljeg zdravstva.
Uverena sam da je ovaj zakon i njegova izmena i dopuna napravljena sa ciljem da se ljudima omogući bolje zdravstvo. Međutim, bez te sistemske promene, bez izjednačavanja privatne prakse i državnog zdravstva, ne možemo daleko odmaći. To treba raditi paralelno i sa donošenjem novih zakona i sa dopunjavanjem ovih koji su stari.
Bila sam ambasador Republike Srbije u Italiji i vrlo mi je dobro poznato da mi po glavi stanovnika imamo odvajanje za zdravlje 280 evra, a da Italijani imaju 1.600 evra. To je negde pet puta više. Neko bi možda rekao – čemu onda izjednačavanje, kako možemo da odradimo to izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva? Pa, što nam davanja nisu dovoljno velika, jer mi na taj način, a za to se zalagala DSS, odnosno za izjednačavanje privatne prakse i državnog zdravstva, sprečavamo nekoliko stvari.
Govorila sam o potrebi dostupnosti lekova. Time omogućujemo dostupnost lekara svim građanima. Takođe, borimo se i protiv korupcije koja je raširena u zdravstvu, protiv tih lista čekanja za intervenciju, za preglede, protiv davanja veće ili manje količine para. Na taj način iskorenjujemo korupciju. Na taj način dajemo pravo našim građanima da se istinski opredeljuju za svog lekara, a ne da se opredeljuju u okviru jedne grupe i da izabrani lekar bude lekar samo u domu zdravlja.
Takođe, pored ove borbe protiv korupcije, govorili smo, evo danas smo govorili u okviru ovoga zakona, odnosno njegove izmene i dopune, o ekonomskim stvarima. Naravno, imamo jedan broj lekara koji je nezaposlen. Ti lekari bi mogli da se zaposle u privatnoj praksi. Tada bi privatna praksa bila nešto što je apsolutno pod nadzorom države i niko od privatnih lekara ne bi imao račun da radi na crno ili da krije svoju delatnost.
Govorili smo danas i o migracijama. To takođe ima veze i sa migracijama, odnosno migracijama iz manjih gradova u veće, odnosno iz sela u gradove. Danas u Srbiji imamo vrlo malo privatnih lekarskih ambulanti, o poliklinikama da ne govorimo, u manjim gradovima Srbije, selima, oni praktično ne postoje. Kada bismo to uveli, time bismo se borili protiv migracije i protiv odliva mozgova iz malih sredina i time bismo jačali njihov intelektualni kapacitet.
Upravo zbog toga, što se ovde radi o izmeni i dopuni ovog zakona, mi ćemo kao DSS biti uzdržani, jer očekujemo da se na ovom zakonu radi još, da se omogući dalja rasprava o njemu i još neke izmene i dopune. Hvala.

Poštovani gospodine predsedničke, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je nezapaženo i mirno u javnosti primljena vest da je za vršioca dužnosti direktora državne kompanije "Telekom" postavljen gospodin Predrag Ćulibrk.

Naravno, javnost je mogla da bude obradovana i izjavom vicepremijera Vučića, da praktično prvi put u istoriji "Telekoma" na čelo te državne kompanije dolazi osoba, dolazi čovek koji je nestranački, i to nakon pet godina vladavine DS, a znamo kakve vladavine DS u toj kompaniji. Međutim, problem je u tome što je desetak dana pred izbore gospodin Predrag Ćulibrk ušao u DS.

Moje pitanje za premijera Dačića kao premijera i, naravno, za njega kao ministra unutrašnjih poslova jeste – da li je Vlada svesna da je na čelo državne kompanije, koja posluje najprofitabilnije, dovela čoveka koji je pripadnik DS? Šta to kao konsekvenca znači?

Vrlo je zanimljivo da je ova formalna veza gospodina Ćulibrka sa DS za mene negde manji problem, zato što je glavni lobista za njegov dolazak na tu poziciju, na poziciju direktora "Telekoma Srbije", jer je on prethodno bio direktor "Telekoma Republike Srpske", bio bivši direktor gospodin Branko Radujko, koji je istaknuti član DS.

Naravno, tu se ostavlja pitanje da li taj izbor podrazumeva zaustavljanje svih onih istraga koje bi mogle i trebalo da budu nastavljene u samom "Telekomu Srbije"? Da li je tačno da će se te istrage zaustaviti i da narod neće saznati istinu o tome da li su neki visoki funkcioneri DS izvlačili godinama iz "Telekoma Republike Srpske" i iz "Telekoma Srbija" veliki novac? Da li to znači da će biti zaustavljena i istraga o tome da je "Telekoma Srbija" kupio jedan sportski kanal, kažu potpuno nezakonito, i da se i dan danas on emituje nezakonito, jer nema dozvolu RRA?

Da li je tačno da će biti zaustavljena i istraga o tome kako se prebio dug prema "Telekomu" bankrotirane firme "Futura", sa kojom je napravljeno neko poravnanje i prebijanje tako što su "Futurini" kiosci brendirani sa "Telekomovim" logom? To je koštalo 22 miliona evra. Da su brendirali odavde do Vladivostoka ne bi koštalo toliko.

Napraviću ovde jednu paralelu, odnosno prosto me asocijacije nose ka ovom manevru gde se aktuelna Vlada sakrila iza parafa koji je stavio gospodin Borko Stefanović na dogovore sa Prištinom. Demokratska stranka Srbije je svakako protiv tih dogovora, ne odobrava ih, i ne samo to, nego će i tražiti epilog, odnosno tražiće određivanje njihove valjanosti na Ustavnom sudu Srbije. Mi, bez obzira na to što ne prihvatamo i ne odobravamo te dogovore, shvatamo politički manevar koji je napravila Vlada, odnosno da ona opere ruke i da se sakrije iza nekog državnog kontinuiteta, da se na taj način desi ono da je, evo juče, država Srbija i ozakonila na neki način granicu u samom središtu Srbije, izmenivši ona pisma o integrisanom upravljanju granicama.

(Predsednik: Izvinjavam se, pošto vam je vreme isteklo, da li imate konkretno pitanje?)

Moja pitanja su i te kako konkretna.

(Predsednik: Vi imate pravo ali do pet minuta. Sada je već pet minuta i 15 sekundi, pa vas molim da se držimo Poslovnika).

Postavila sam vam nekoliko konkretnih pitanja na koje molim odgovore i želela bih samo da kažem da DSS i te kako pozdravlja borbu protiv korupcije i kriminala, ali ovo sada što se dešava sa "Telekomom" jeste neki kontinuitet vlasti i uticaja DS, koji u svakom slučaju miriše na prikrivanje tragova. Hvala.