NENAD POPOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je u Tuzli 1966. godine. Diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Moskvi.

Objavio više knjiga i više od 120 naučnih radova u oblasti ekonomije i regionalnog razvoja.
Vlasnik je i predsednik međunarodne kompanije „ABS Elektro”. Predaje na Ekonomskom fakultetu moskovskog Univerziteta Lomonosov i na Ekonomskom fakultetu Moskovskog državnog rudarskog univerziteta.
Obavljao je funkciju šefa Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju od 2006. do 2008. godine. Rukovodio je izradom Strategije dugoročnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji kao i izradom Strategije dugoročnog ekonomskog razvoja juga Srbije. Obe strategije usvojila Vlada Republike Srbije u januaru 2007. godine.

Bio je poslanik u sazivu od 2008. kada je bio
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, gospodine predsedniče pokrajinske Skupštine, govorimo o budžetu i odmah na početku da kažem da će DSS glasati protiv. Vas gospodine predsedniče molim da mi oduzmete vreme od ovlašćenog predstavnika.
Kada govorimo o restrukturizaciji privrede, mislim da pre svega treba da govorimo o tržištu. Gde je to tržište? Dobićemo nove investicije, domaće ili strane, ali ta preduzeća treba negde da idu, treba da prodaju. Uvek se u razgovorima spominje poslednjih deset godina i Srbija definitivno najviše izvozi u EU. I logično je. Prvo geografski, blizu je, horizontalne veze su jake između privrednika. Najveće investicije posle 2000. godine su došle iz EU. Rezultat toga je jedan sistemski pristup koji su sve vlade posle 2000. godine radile u saradnji sa EU. Pravile su se agencije, mislim da i dan danas imamo bar deseta agencija koje rade sistemski na odnosima sa EU. Ali, ta paradigma koja je postala od 70-te godine do 2008. godine da postoji stalni rast i on je postojao u saradnji sa EU, se promenila 2008. godine. Tržište EU se smanjuje. Negde je stagnacija u nekim zemljama, a u nekim zemljama je recesija.
Osim Nemačke, delimično Francuske i Engleske, druge zemlje nisu ostvarile rast u poslednjim godinama. Svi imaju povećan broj nezaposlenih. Znači, u tom periodu paradigme koje su postojale morale brzo da budu promenjene. To su zaista prve i u radile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, čak i ove manje zemlje Belgija, Luksemburg, Španija delimično, a možda Italija najviše. To je bio način kako da iznesu teret ove krize. Opredelili su se i glavna strategija u poslednjih pet godina je bila potpuna koncentracija na tržište istoka, pre svega na Kinu, Rusiju, Kazahstan. Ponavljam taj primer često i Nemačka i Poljska su u zadnje četiri, odnosno pet godina povećale svoj izvoz u ove zemlje 50% dok su na tržište EU smanjila za 10% do 30% isporuku robe, da ne kažem eksport, jer to je u okviru jedne međunarodne organizacije.
Tržište određuje sve. Srpskim proizvodima danas je glavni problem gde prodati. Zašto? Zato što je EU pretrpana proizvodima, zato što su subvencionisani proizvodi mnogo više. Postavlja čovek pitanje zašto ne proizvodimo, odnosno ne prodajemo više u Rusiju? Da imamo rast. Prošle godine tri puta je povećan izvoz sira, četiri puta izvoz mesa, za 30% skočio izvoz u Rusiju prošle godine, odnosno izvinjavam se 2013. godine za 30%. Ali, zašto on nije još veći? Zato što nema sistemskog pristupa.
Govorio sam ako želimo da izvozimo onoliko koliko izvozimo u EU, mi moramo da radimo onako kao što se radilo poslednjih 10 godina sa EU. Ako imamo 10 agencija za saradnju sa EU, jer ih je bilo 20, zašto nemamo jednu, jedinu saradnju sa Rusijom? U Austriji, šest stotina ljudi u jednoj Austriji koja je malo veća od Srbije radi u agenciji koja se bavi izvozom u Rusku federaciju, od toga je dve stotine u Rusiji, četiri stotine u Austriji. Koliko danas u Srbiji radi ljudi? Koliko u državnoj upravi radi ljudi, na pomoći, izvozu, na ovo najveće tržište Rusija, Kazahstan, Belorusija, Ukrajina, koliko? Nula.
Mi imamo agenciju koja se bavi kontrolom dobijanja sredstava iz IPA fondova. Nisam ni znao da postoje. Mislim da u ovom budžetu ide negde oko 400.000 evra za tu agenciju, možda grešim. Ali, to je moj kolega iz SPDS takođe pominjao, zar nije logično da to radi neko u okviru Ministarstva finansija, a da te pare prebacimo za neka nova tržišta. Ja sam ovde podržao, kada je bila rekonstrukcija Vlade, potpuno podržali dogovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nema trebaju nova tržišta.
Uvek želim da pomenem najjači izvoz je Srbija je ima sedamdesetih i osamdesetih godina, do devedesete godine. Najveći izvoz, „Simpo“ Vranje, „Jumko“, „Obuća Beograd“, IMT, ali gde se izvozilo tih 70, 80 godina, izvozilo se na teritorije Sovjetskog saveza. Gde ja radila naša građevinska industrija? Radila je na teritoriji Sovjetskog saveza, u Iraku, Iranu, Libiji, to su naša tržišta.
Jednostavno, devedesete godine se desio raspad Sovjetskog saveza i mi to nismo uspeli da iskoristimo u tih 10 godina, od 1990. do 2000. godine. Ali, sada postoji mogućnosti ponovo, jer ta tržišta nisu samo tržišta za izvoz roba.
Evropska unija jeste najveće tržište za izvoz, ali tamo nema naše radne snage.
Naša radna snaga danas „Energoprojekt“ radi u Iraku, Iranu, radi u Libiji, radi druga građevinska preduzeća. U Rusiji danas zvanično i nezvanično radi blizu 50.000 građana Republike Srbije. Blizu 50.000 ljudi.
Pazite, samo u Sočiju radi 5.000 ljudi, pa mi nismo otvorili ni jednu fabriku u Srbiji koja ima 5.000 zaposlenih, a danas u jednom Sočiju ima, najveća srpska fabrika je u Sočiju, 5.000 ljudi radi.
Sad kreće svetsko fudbalsko prvenstvo. Grade se novi putevi, nove železnice, to je šansa i nema treba agencija za promociju izvoza u Rusiju, a ne samo izvoza, kao što izvozimo u EU. Poštujemo EU.
Dobro je to što izvozimo, trebamo da povećamo ako možemo. Bojim se samo da sledećih pet godina nećemo biti u stanju da povećamo, ali u EU ne možemo da izvozimo radnu snagu. Nema radnih mesta za naše radnike u EU. U Rusiji, Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Libiji, Iranu, Iraku, tamo su radna mesta.
Naš ključni problem u sledećih 10 godina će biti zapošljavanje, a ta tržišta imaju potencijal osim prodaje roba i usluga i za zapošljavanje.
I zato mislim da bi u ovom budžetu morala da bude jedna agencija, pošto ih ima jako mnogo koje kontrolišu i ne zna se više šta, mislim da je neophodan minimum jedna jaka agencija za promociju izvoza na ova tržišta. Imaćete u tome, ukoliko to uradite imaćete najveću podršku DSS.
Naravno, da dodam da ova tržišta, ako uzmemo samo Rusiju, Kazahstan i Belorusiju, kao i Evroaziju, zauzimaju, čisto da se zna, 15% ukupne zemljane površine sveta, sa nerazvijenom infrastrukturom. Tu je šansa za razvoj infrastrukture za naše građevinske radnike i za našu tehnologiju.
Naravno, još je veća šansa za privlačenje investicija iz ovih zemalja. Ovde smo, a i prošle godine sam govorio, zato što govorim o ovim ključnim stvarima, ako govorimo o zapošljavanju, jer budžet treba sutra na neki način da omogući razvoj privrede, a to je ključ u Srbiji, odnosno zapošljavanje kao cilja, razvoj privrede kao sredstvo.
„Železara“ Smederevo, jedini potencijalni investitori za „Železaru“ Smederevo su sa ovog tržišta i iz Rusije, Kazahstana, Ukrajine, čak i iz Belorusije. To su realni investitori danas.
„US Steel“ više nije, otišao je, na žalost, svi žalimo, ali ako želimo da nađemo investitora, možemo ga naći, ali može da se pristupi, to ponavljam već treći put za poslednjih godinu dana, jer ovom problemu mora da se priđe sistemski, da se nađe rešenje kako da privučemo investitora u momentu kada su cene čelika pale svuda u svetu, zbog toga što se građevinska industrija ne razvija.
Trajaće to još dve, tri ili pet godina, neće biti razvoja građevinske industrije u celoj Evropi, ali građevinska industrija je pala u Evropi, ali nije pala građevinska industrija toliko koliko je u Evropi na ovim tržištima o čemu sam govorio, Evroazije i Bliskog istoka. Potencijal je da omogućimo nekim subvencijama, investitorima da dođu.
Ne verujem investitorima, nisam verovao ni u prošlog investitora koji je bio bez svojih sirovina. Jedini investitori koji mogu da dođu ovde su oni koji imaju svoje sirovine. Zašto?
Nerealno je da dođe investitor koji nije proizvođač tog metala i koji nema svoje sirovine, jer danas svi koji imaju železare su na gubitku. Jedino oni koji imaju sirovine zbog odnosa cena sirovina i metala, na sirovinama zarađuju, na metalu gube, pa su na nekoj srednjoj vrednosti u nekom plusu.
Takav nam treba investitor, ali to je ponovo taj sistemski pristup kada i ti potencijalni investitori uz podršku svojih država, jer tu se mora raditi i na međudržavnom nivou, jer sve te fabrike su privatne, ali postoje načini kako se mogu investitori zainteresovati da dođu ovde u Srbiju, jer „Železara“ Smederevo ima ogroman potencijal za izvoz i za rast našeg BDP.
Da ne govorim koliko je drugih delatnosti i uslužno vezano za tu „Železaru“, a sa druge strane dok „Železara“ ne počne da proizvodi i za neke druge proizvođače u Srbiji, teško je govoriti o njihovom izvozu na ova tržišta, a ako bi proizvodila, sigurno da bi se moglo govoriti i o nekim zamenama, novim kvotama za određene vrste proizvoda.
Naravno, iskoristiću prisustvo ministra poljoprivrede agrar je ovim budžetom potcenjen, da ne govorim o tome da nam za nekoliko dana počinje potpuna liberalizacija uvoza iz EU, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To će biti veliki izazov za agrar.
Mislim da je ministar poljoprivrede jedini ministar koji ovde ima podršku svih poslaničkih grupa, da mu se poveća budžet. Svi govorimo da je poljoprivreda jedna od naših najvažnijih razvojnih grana, ne možda zbog toga što će ona doneti najveći dohodak, ali u njoj je direktno ili indirektno zaposleno, direktno 500.000 ljudi, a indirektno milion ljudi. Dakle, milion ljudi nekako vezano za poljoprivredu.
To je ono što omogućava da se živi bolje, ali teško je danas, kada sutra budu potpuno liberalizovane cene sa poljoprivrednim ili prehrambenim proizvođačima iz EU, koji imaju subvencije od 10 do 20 puta veće.
Oko 60% budžeta EU je poljoprivredni budžet, a da ne govorim o kreditnim linijama gde oni dobijaju kredite sa godišnjom kamatom od 1%, 2% ili 3%, a naši poljoprivredni proizvođači čak do 20%.
Što se tiče SSP, samo bih dodao na kraju, jer mi se zalažemo za moratorijum na SSP, da je on izgubio funkciju koju je imao pre 10 ili 15 godina, jer tada su zemlje kandidati ukidale carine svesne činjenice da će im privreda imati određeni gubitak u sledećih nekoliko godina, ali da će fondovima iz Evropske unije biti nadomešteno sve to. Sada su ti fondovi mnogo manji, neki su čak i ukinuti. Budući da je EU u krizi, naravno izvući će se oni, ali će pre svega misliti o sebi i o sopstvenim privredama.
Mislim da je krajnje vreme da mi mislimo isključivo o domaćoj privredi, u ovom slučaju o poljoprivredi. Žao nam je, iako su bila obećanja prethodnog ministra da će se o tome razgovarati, što iako je postojala pravna mogućnost da se stavi moratorijum na primenu, ovu potpunu liberalizaciju SSP, odnosno potpunu liberalizaciju uvoza prehrambenih proizvoda, do toga nije došlo.
Još jednom da ponovim, potpuno se razlikuju koncepti aktuelne vlade i DSS-a i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu. Ponoviću još jednom, mi se zalažemo za najbolje trgovinske, poslovne, kulturne i druge odnose sa EU, ali mislimo da nam evropske integracije više nisu potrebne i da su nam danas smetnja. Zalažemo se za političku neutralnost i na tome ćemo insistirati ubuduće i zbog toga ćemo glasati protiv ovog predloga budžeta. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Gospodine ministre, samo da se zahvalim na razumevanju. To što govorite je pre svega u interesu domaće poljoprivrede i drago nam je zbog toga.
Ono što želim da kažem jeste da su sve zemlje EU pre nego što su ušle u EU liberalizovale svoje tržište, ali to je uvek bilo jedna, dve ili tri godine, maksimum, pre ulaska u EU. Mi evo već pet godina imamo liberalizaciju. Sada se postavlja pitanje da li ćemo ući za pet, 10, 15 godina. Ušli smo mnogo rano. Nije ravnopravna ta utakmica.
Obećavam vam, te zaštitne mehanizme, ukoliko postoji mogućnost da se oni uvedu i da se time zaštite domaći proizvođači, imaćete punu podršku DSS-a. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2013.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, odmah na početku želim da kažem da će DSS glasati protiv ovog budžeta.
Takođe, želeo bih da zamolim ministra da nam kaže hoće li biti još jednog rebalansa budžeta za ovu godinu, jer je već sada očigledno da rebalans koji je donesen u julu mesecu ne može da bude ostvaren u planiranim okvirima.
Julskim rebalansom predviđa se budžet do kraja godine 873 milijarde dinara, međutim, do kraja oktobra, to su podaci kojima raspolažem, naplaćeno je svega 660 milijardi. Tako da bi trebalo da se poslednja dva meseca sakupi 213 milijardi dinara, znači, novembar i decembar. To je u proseku 107 u novembru i 107 u decembru. Ako uzmemo u obzir da je najbolji mesec u poslednjih deset godina bio juli mesec kada je naplaćeno 80 miliona, ne vidim način kako može da se ispuni ovaj rebalans. Ako ne bude novog rebalansa, mislim da je iluzorno da raspravljamo o budžetu, jer onda se zakon ne poštuje.
Da se vratim na tekući budžet i počeću moje izlaganje sa prihodima budžeta. Pre svega, mislim da su prihodi u budžetu precenjeni. Odmah želim da kažem da ovi prihodi osim što su precenjeni, precenjeni su u velikom procentu. Pre svega, čak ako se i ove 2013. godine naplati sve, govoriću isključivo o ciframa u praktično celom izlaganju, naplate svi planirani prihodi, a izvesno je da se to neće desiti do kraja godine, to je moja prognoza po podacima koje imam, da nema šanse da se naplati do kraja godine sve što je planirano, planirate rast budžetskih prihoda za 6,5%, sa 873 na 930 milijardi dinara.
Ali, hajde da krenemo od moje, po meni realnije procene, da ove godine prihodi neće biti veći od 820 milijardi. Znači, planirano je 873, u najboljem slučaju po meni će biti 820 milijardi, a to je moguće samo ako u državnu kasu, u novembru i decembru budu maksimalni iznosi koji su bili u julu, a to je 80 milijardi dinara. Ponoviću još jednom 80 milijardi dinara je bilo samo u julu u poslednjih deset godina.
Ako uzmemo realne prihode ove godine i planirane prihode sledeće godine, vi ste predvideli rast od 13,5%. Znači, ne 6,5% već 13,5%. Takav rast prihoda nije moguć, to je jasno svima, 13,5% sa projektovanim rastom BDP od 1%, nije moguće. Ili će rast da bude veći ili se neće budžet napuniti. Znači, odgovorno tvrdim da ova prihodna strana nije ostvarljiva.
Dodaću dalje, u 2014. godini mi ćemo imati usporen rast prihoda i po osnovu inflacije. Daću vam podatak. U oktobru smo imali najniži nivo potrošačkih cena u istoriji. On se spustio na samo 2,2%, govorim o oktobru mesecu ove godine. To teoretski jeste dobro za makroekonomsku stabilnost, to znači da će prihodi od PDV-a biti manji u sledećoj godini, sporiji će biti.
S druge strane, hteo bih da kažem da nikome nije palo na pamet da pogleda malo unazad i vidi šta se dešavalo poslednjih 12 meseci. Podsetiću vas, da smo prošle godine 2012. imali inflaciju od 12,2%, to je bila rekordna inflacija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, ali to pogoduje nekad punjenju budžeta. Ne kažem da je to bilo negativno. Povećali smo osnovnu stopu PDV-a sa 18% na 20% od 1. oktobra 2012. godine i to čak oba ova elementa nisu bila dovoljna da se planirani prihodi dovedu do onoga što je bilo dogovoreno rebalansom.
Još nešto da kažem, još niko, ni od koga nismo čuli da se odustalo od prognoziranog rasta BDP od 2%. Hajde gospodine ministre da ukrstimo sve ove podatke koje sam izneo. Mnogo ih je ali, hajde da probamo da ih ukrstimo. Mi smo u ovu godinu ušli, znači, u 2013. sa cenama 12,2% većim nego na početku 2012. godine.
To je trebalo da rezultira i značajnim povećanjem prihoda od PDV. Naravno rast od prihoda bi trebalo da doprinese i rast BDP od 2%.
Mi imamo nekoliko kesa koje rastu. Sa tim parametrima, rebalansom je planirano da u 2013. godini, prihodi budu za 10,7% veći, nego u 2012. godini. Umesto 788 milijardi prihoda u 2012. godini, planirano je rebalansom, 873 milijardi.
Originalnim budžetom, gospodine ministre, koji je pravljen godinu dana unazad, u istoj ovoj Skupštini, kolege su bile ovde prisutne, bilo je planirano povećanje prihoda, čak za 22,5%. Znači, bilo je planirano 965 milijardi dinara. Imali smo veliki optimizam, krajem 2012. godine da će skočiti 22,5%.
Sa istog ovog mesta, bukvalno u isto vreme prošle godine, govorili smo da je i taj budžet nerealan. Naravno, sada kažemo da je i budžet za 2014. godinu, takođe, gospodine ministre, nerealan i ja vam ovo govorim, najdobronamernije.
Spreman sam da čujem i od vas da nisam u pravu, iako kažem da je ovo šesti budžet koji radim, i šest puta sam pogađao da će doći do rebalansa.
Dakle, kada smo pre 12 meseci raspravljali i to ću ponoviti još jednom, planirali smo 22,5% rast i biće odlično, ako ovu godinu, ako budemo imali ekstra prihode u novembru i decembru, biće odlično ako završimo sa 4 do 5% većim prihodima nego prošle godine.
Daću vam podatke do kraja oktobra, stvarni priliv u budžet bio je samo 660 milijardi i ako ćemo gledati realnost, da uzmimo srednju neku vrednost, za ovih 10 meseci, mi ćemo ovu godinu, prognoziram, završiti, po istoj veličini kao u prošloj godini, imaćemo potpuno iste prihode 2013. godine i 2012. godine.
O tom crnom scenariju, koji uopšte nerealan, a ja mislim da je vrlo realan, ništa ni od koga nismo čuli, čak šta više, i zato bih molio da nam neko da objašnjenje kako od rasta od 22,5% dolazimo do 0% i ja to prognoziram da će biti na kraju decembra meseca. Vreme će pokazati. Sada, ako uzmem da sam u pravu da će rast biti 0%, da će biti prihodi na nivou 2012. godine, planirani rast za sledeću godinu, koji ste dali ovim budžetom, je 17,5%. Znači, mi govorimo da će prihodi u budžetu sledeće godine, biti veći za 17,5%. Ja mislim da je svakome jasno da je to nemoguće, govorim o realnim ciframa, mislim da nema teoretskih šansi, da se dođe do ovog planiranog nivoa.
Namerno sam potrošio dosta vremena da bih ove cifre složio, i slika koju sam dobio, upravo sam je izneo.
Možda je bolje, da umesto da govorimo o ovako nerealnom budžetu, da se povučemo na nedelju, dve, pa da izađemo sa nekim malo realnijim ciframa, jer mislim da ovo nije ostvarivo i da će nas opet čekati rebalans budžeta.
Molio bih, gospodine ministre, možda treba ovo da počne od vas, da nemamo svake godine rebalans i da krenemo od zaista realnih cifara, od realnog rasta prihoda, jer svake godine trošiti energiju, para, vreme, na rebalans budžeta, a nekada smo imali i po dva rebalansa.
Mislim da je gubljenje i energije i vremena.
Što se tiče rashoda, u drugačijim okolnostima, možda bi se mogao i podržati ovaj Vladin predlog za rashode, za narednu godinu, da oni porastu za nepunih 5%, sa ovogodišnjih 1.040 na 1.091 milijardu. Vi ste najavili da će ovo biti godina radikalnih ušteda, sećam se toga, ali ja tvrdim da ušteda neće biti.
Pokušaću to ciframa da pokažem, predvideli ste rast rashoda za 1,5% sporije, nego prihoda i to je u redu. Ako dodamo sumu, mada ne moramo, za nabavku finansijske aktive, to je 5,8%, dolazimo do rashoda od 5,8%. Ali, ne moramo. Ostaviću finansijsku aktivu sa strane.
Desila se jedna gimnastika u rashodima. Vlada je nedavno, gospodine ministre, za 2% smanjila porez na zarade, s jedne strane, a istovremeno je s druge strane povećala stopu doprinosa za penzijsko osiguranje. Znači, to je izmena u odnosu na ovu godinu. S jedne strane je smanjila prihode lokalnih samouprava, a s druge povećala prihode Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje. Na prvi pogled, ništa posebno. Ali, rezultat toga je da će u sledećoj godini iz budžeta Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje biti plaćeno osam milijardi dinara manje. Znači, za Fond PIO ćemo imati osam milijardi manje.
Na prvi pogled, izgleda da nije ništa posebno. Ali, da nije bilo te promene koja za poreske obveznike ne znači ništa manje opterećenje, jer, što ne platiš na mostu platiš na ćupriji, transferi iz budžeta u sledećoj godini za Fond PIO bili bi za osam milijardi veći. Šta to znači? U tom slučaju, bez ove dodatne gimnastike, sa tih dodatnih osam milijardi, budžet i transferi, odnosno rashodna strana bi se povećala na 1.120 milijardi sa ovih osam milijardi, tako da bi rashodi kao i prihodi bili za 6,5% veći u 2014. godini.
Znači, ovde nema nikakvih ušteda. Rashodi i prihodi će da rastu potpuno istom brzinom, da nije bilo samo ove gimnastike. Ali, to je tek početak.
Daću vam još nekoliko podataka, gospodine ministre. Za 10 meseci 2013. godine stvarni rashodi budžeta bili su 815 milijardi. Tim tempom, ovim tempom kako se troše pare sada, ako se do kraja godine nastavi, govorim o novembru i decembru, rashodi bi do kraja godine dostigli 978 milijardi dinara, iako je budžetom planirano 1.040 milijardi. Znači, ovim tempom će dostići 978 milijardi.
Hajde da uzmemo da država potroši u novembru i decembru još više, 10 milijardi više od proseka, mada je u septembru i oktobru trošila manje od proseka, rashodi u 2013. godini ne mogu u samoj optimističkoj varijanti premašiti hiljadu milijardi dinara. Šta to znači? U odnosu na tu sumu koja će se potrošiti u ovoj godini, planirani rashodi za sledeću godinu nisu veći za 5%, nego po ovoj realnoj slici za 11,2%. To je realno povećanje troškova u 2014. godini. To je samo dokaz da ovaj budžet nema taj element štednje o kome se govorilo.
O robama i uslugama bih nešto rekao. Pošto je najavljeno u oktobru, kada ste najavljivali ovih šest ekonomskih mera, citiraću – sva su ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru 10% sniženja cena roba i usluga. Najavili ste da će uštede po ovom osnovu biti oko 30 do 40 miliona evra. Dogodilo se suprotno. Šta se desilo? Ovi rashodi su ovde u predlogu ovog budžeta porasli.
Što se tiče javnog duga, tu imamo glavni problem – kamate će sve da pojedu. Jer, na kraju oktobra, javni dug je bio 19,3 milijardi evra, ali na to treba dodati ovih 700 miliona evra koliko se Srbija zadužila, tako da je danas ta cifra 20 milijardi evra.
Sledeće godine planira se 114 milijardi dinara za troškove kamata. To je u odnosu na 92 milijarde dinara u ovoj godini veliki rast, ali veći problem je 2015. godina kada se planira već oko 135 milijardi dinara za kamate.
Mislim da je vrlo važno napraviti novi sistem upravljanja javnim dugom i da to treba da bude glavni izazov, inače na ovaj način kamate će sve da pojedu. Mislim da potpuno mora da se napravi nova politika upravljanja javnim dugom. Naravno, isto toliko je važno i od koga ćemo se zaduživati i po kojim procentima.
Takođe, jedan od izazova, koji mislim da će morati da se rešava sistemski, je ovo oko „Železare Smederevo“ koja utiče na prihodovnu stranu budžeta. U nekim godinama je imala ogroman uticaj, ali pošto u prošloj godini nije nađen strateški partner, jer mislim da se krenulo ad hok principom, a ne sistemski, mislim da je sledeći izazov nalaženje strateškog partnera, ali mislim da moraju prvo neke stvari da se promene.
Građevinska industrija u celoj Evropi je u velikoj krizi i dok je tako sledećih nekoliko godina cena čelika će biti na relativno niskom nivou. Ovde bez jednog strateškog sistemskog pristupa, o tome možemo govoriti kada budemo imali malo više vremena, mislim da neće biti rešenja.
Kod nalaženja strateškog partnera u prošloj godini niko, ovde smo govorili, na ovom istom mestu, tada sam rekao da neće biti nađen strateški partner za „Železaru“, jer znam to tržište, s jedne strane, i rekao sam da mora da se pravi plan B, koji nije napravljen, s druge strane.
Na kraju, dodao bih oko agrarnog budžeta da, iako je to po mišljenju svih jedna od razvojnih šansi, u ovom budžetu to se ne vidi, je sve tanji i tanji kako godine prolaze. Ove godine je planira se 34,9 milijardi dinara, što je oko tri milijarde manje nego prethodnih godina.
Takođe, od 1. januara nas čeka potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih i to će biti još jedan izazov sa kojim Vlada u ovom budžetu nije pokušala da ništa uradi na odbrani domaći proizvođača.
Na kraju, rekao bih jednu stvar, u ovom budžetu ne vidimo apsolutno razvojnu komponentu. Jedna od stvari koja nam je potrebna da bismo imali veću privrednu aktivnost su i investicije, kako domaće tako i strane.
Mi često govorimo, tu je i ministar Rodić, on je bio šef jedne obaveštajne agencije, bezbednosne, izvinjavam se, kako obaveštajne službe skeniraju politička, ekonomska zbivanja, znaju šta se dešava kod nas itd. to je istina. A još veća istina je da investitori to rade, verujte mi, 10 puta više, ali mnogo kvalitetnije što se tiče ekonomske situacije.
Investitori znaju da kod nas ne funkcioniše potpuno Ustavni sud, kao vrh sudske vlasti. Vladavina zakona je osnov za povlačenje stranih investicija, a mi imamo danas u Srbiji Ustavni sud koji ne rešava jednu inicijativu od 25 narodnih poslanika, što se tiče Briselskog sporazuma. To ćutanje Ustavnog suda pokazuje i investitorima…