Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, usvajanje Zakona o Hilandaru je istorijski događaj za Srbiju i srpski narod.
Prvi put u istoriji Srbija kroz poseban zakon obezbeđuje finansijska sredstva za Hilandar. To znači da će manastir Hilandar svake godine dobijati sredstva iz budžeta koja će biti korišćena za život i obnovu ove svetinje srpskog naroda.
Kada taj zakon bude donet, to je državna odluka i politika koju niko neće moći da promeni.
Imao sam čast da budem u delegaciji sa predsednikom Vučićem kada smo na Božić ove godine posetili Hilandar. Posle dugih razgovora sa igumanom Metodijem i bratijom manastira, nakon liturgija, molitvi, obedovanje na tom svetom mestu, predsednik Vučić doneo je istorijsku odluku da Srbija donese Zakon o Hilandaru.
Danas se to obećanje ispunjava, u parlamentu i znam koliko su zbog toga srećni iguman Metodije i svi monasi u manastiru Hilandar, koji su posvetili svoj život očuvanju ove najvažnije svetinje, srpske crkve i naroda, a posebno je simbolika u tome, jer se danas slavi 3. dan Male Gospojine, praznika rođenja Presvete Bogorodice, igumanije manastira Hilandar.
Želim da se svima vama narodnim poslanicima zahvalim na odličnoj raspravi i izlaganjima.
Dugo sam bio narodni poslanik i ministar sam petu godinu, i zaista mogu da kažem da je ovo najlepše zasedanje u kome sam učestvovao. Bilo je uživanje slušati vas i naučiti mnogo od svih vas.
Zahvaljujem se igumanu Metodiji i bratiji manastira Hilandar, Ministarstvu kulture i ministarki Maji Gojković, članovima Vlade Republike Srbije, Republičkom Sekretarijatu za zakonodavstvo i njegovom šefu gospodinu Đurđeviću i njegovom timu, koji su nam pomogli da formulišemo ovaj zakon, vama narodnim poslanicima, zadužbini manastira Hilandar i direktoru Milivoju Randžiću, sa svim savetnicima i saradnicima i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku i svim građanima Republike Srbije, koji su nepodeljeno pružili podršku usvajanju ovog veoma važnog zakona.
Zahvalnost dugujemo i Grčkoj državi, koja je do sada pružala ogromnu pomoć, u očuvanju i svakodnevnom funkcionisanju manastira Hilandar, a naravno, posebno želim da se zahvalim predsedniku Vučiću, koji je bio inicijator donošenja ovog zakona.
Konačno želim posebno da naglasim ulogu našeg Patrijarha Njegove svetosti gospodina Porfirija, posle čijeg blagoslova smo krenuli u realizaciju ovog zakona.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirovič je rekao - Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja.
Slobodno možemo takođe reći kao što je Kosovo srce Srbije, tako je Hilandar duša svetosavlja i srpskog naroda. Mesto koje podseća svakog Srbina kako smo postali kao nacija i država, svetinja koja je davala našoj naciji utehu i snagu, u najtežim vremenima stradanja.
Manastir Hilandar je simbol nacionalnog i duhovnog jedinstva našeg naroda. To je simbol zajedništva srpske države, crkve i naroda.
Sama istorija Hilandara, je simbol za jedinstvo državotvornih i duhovnih vrednosti srpskog naroda, jer upravo su osnivači Hilandara, Stefan Nemanja, osnivač srpske države i Sveti Sava, osnivač samostalne srpske crkve.
Srbija je i tada, kao i danas, bila najmoćnija kada su država i crkva bile u harmoniji i međusobno se podržavale.
Za aktivnosti završetka obnove izgorelog dela manastira u periodu od 2021. godine i u naredne dve godine, do 2023. godine, obezbezđena su odlukom predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije, sredstva iz budžeta Republike Srbije, u iznosu od 80 miliona dinara, kao i sredstva iz budžetske rezerve, u iznosu od 280 miliona dinara. Predviđene aktivnosti za ovaj sledeći period su obnova jugozapadne strane manastirskog utvrđenja, preostali radovi na dohiji, preostali radovi na igumenariji.
Ukupna obezbeđena sredstva za rekonstrukciju dohije i igumenarije iznose 357.490 hiljada dinara.
U toku je izrada projekta za ojačanje spoljnog bedemskog zida celokupnom njegovom dužinom od Dohije preko Igumenarije do trpezarije. Za realizaciju ovog projekta iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 3.000.000 dinara, a iz budžetske rezerve 24.200.000 dinara.
Za završetak radova u podrumu Velikog konaka iz sredstava budžetske izdvojeno je 5.800.000 dinara.
Za uređenje izgradnje instalacija u porti iz sredstava budžetske rezerve obezbeđeno je 8.000.000 dinara.
Planirana je rekonstrukcija i proširenje kapaciteta sadašnje riznice manastira, kao i organizacija riznice, biblioteke i arhive.
Takođe, planiran je nastavak zaštite pokretnog i nepokretnog nasleđa glavne manastirske crkve.
Poštovan dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas kao država i narod pokazujemo najviši stepen odgovornosti prema potrebi da sačuvamo naše najvrednije duhovno, kulturno i istorijsko blago oličeno u našem Svetom manastiru Hilandar.
Od danas kada usvojimo ovaj zakon više neće biti moguće propustiti ovu važnu temu slučaju, niti će postati prostor za bilo kakva slobodna tumačenja ili ideološka i politička kolebanja zbog kojih bi država u budućnosti mogla da uskrati podršku manastiru Hilandar. Od danas odnos države prema ovom pitanju niko nikada neće moći da promeni.
Na kraju, želim da istaknem koliko je važan trenutak u kojem donosimo ovaj zakon. Hilandar je simbol našeg kontinuiteta, snage našeg nacionalnog i duhovnog jedinstva, a čini se da nam je ovom trenutku nacionalno i duhovno jedinstvo najpotrebnije kada se suočavamo sa pritiscima oko Kosova, Republike Srpske, kada se napada naša crkva u Crnoj Gori.
Upravo, donošenje ovog zakona pokazuje snagu naše države, ali njen kontinuitet koji sa prekidima traje više od 800 godina, koliko je star i sam Hilandar.
Donošenje ovog zakona šalje snažnu poruku za budućnost, da bez očuvanja duhovnog i nacionalnog identiteta i državotvornosti nema opstanka naše nacije.
Da Gospod i Presveta Bogorodica čuvaju Hilandar i Srbiju.
Živela Srbija!

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, gospodine predsedniče pokrajinske Skupštine, govorimo o budžetu i odmah na početku da kažem da će DSS glasati protiv. Vas gospodine predsedniče molim da mi oduzmete vreme od ovlašćenog predstavnika.
Kada govorimo o restrukturizaciji privrede, mislim da pre svega treba da govorimo o tržištu. Gde je to tržište? Dobićemo nove investicije, domaće ili strane, ali ta preduzeća treba negde da idu, treba da prodaju. Uvek se u razgovorima spominje poslednjih deset godina i Srbija definitivno najviše izvozi u EU. I logično je. Prvo geografski, blizu je, horizontalne veze su jake između privrednika. Najveće investicije posle 2000. godine su došle iz EU. Rezultat toga je jedan sistemski pristup koji su sve vlade posle 2000. godine radile u saradnji sa EU. Pravile su se agencije, mislim da i dan danas imamo bar deseta agencija koje rade sistemski na odnosima sa EU. Ali, ta paradigma koja je postala od 70-te godine do 2008. godine da postoji stalni rast i on je postojao u saradnji sa EU, se promenila 2008. godine. Tržište EU se smanjuje. Negde je stagnacija u nekim zemljama, a u nekim zemljama je recesija.
Osim Nemačke, delimično Francuske i Engleske, druge zemlje nisu ostvarile rast u poslednjim godinama. Svi imaju povećan broj nezaposlenih. Znači, u tom periodu paradigme koje su postojale morale brzo da budu promenjene. To su zaista prve i u radile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, čak i ove manje zemlje Belgija, Luksemburg, Španija delimično, a možda Italija najviše. To je bio način kako da iznesu teret ove krize. Opredelili su se i glavna strategija u poslednjih pet godina je bila potpuna koncentracija na tržište istoka, pre svega na Kinu, Rusiju, Kazahstan. Ponavljam taj primer često i Nemačka i Poljska su u zadnje četiri, odnosno pet godina povećale svoj izvoz u ove zemlje 50% dok su na tržište EU smanjila za 10% do 30% isporuku robe, da ne kažem eksport, jer to je u okviru jedne međunarodne organizacije.
Tržište određuje sve. Srpskim proizvodima danas je glavni problem gde prodati. Zašto? Zato što je EU pretrpana proizvodima, zato što su subvencionisani proizvodi mnogo više. Postavlja čovek pitanje zašto ne proizvodimo, odnosno ne prodajemo više u Rusiju? Da imamo rast. Prošle godine tri puta je povećan izvoz sira, četiri puta izvoz mesa, za 30% skočio izvoz u Rusiju prošle godine, odnosno izvinjavam se 2013. godine za 30%. Ali, zašto on nije još veći? Zato što nema sistemskog pristupa.
Govorio sam ako želimo da izvozimo onoliko koliko izvozimo u EU, mi moramo da radimo onako kao što se radilo poslednjih 10 godina sa EU. Ako imamo 10 agencija za saradnju sa EU, jer ih je bilo 20, zašto nemamo jednu, jedinu saradnju sa Rusijom? U Austriji, šest stotina ljudi u jednoj Austriji koja je malo veća od Srbije radi u agenciji koja se bavi izvozom u Rusku federaciju, od toga je dve stotine u Rusiji, četiri stotine u Austriji. Koliko danas u Srbiji radi ljudi? Koliko u državnoj upravi radi ljudi, na pomoći, izvozu, na ovo najveće tržište Rusija, Kazahstan, Belorusija, Ukrajina, koliko? Nula.
Mi imamo agenciju koja se bavi kontrolom dobijanja sredstava iz IPA fondova. Nisam ni znao da postoje. Mislim da u ovom budžetu ide negde oko 400.000 evra za tu agenciju, možda grešim. Ali, to je moj kolega iz SPDS takođe pominjao, zar nije logično da to radi neko u okviru Ministarstva finansija, a da te pare prebacimo za neka nova tržišta. Ja sam ovde podržao, kada je bila rekonstrukcija Vlade, potpuno podržali dogovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nema trebaju nova tržišta.
Uvek želim da pomenem najjači izvoz je Srbija je ima sedamdesetih i osamdesetih godina, do devedesete godine. Najveći izvoz, „Simpo“ Vranje, „Jumko“, „Obuća Beograd“, IMT, ali gde se izvozilo tih 70, 80 godina, izvozilo se na teritorije Sovjetskog saveza. Gde ja radila naša građevinska industrija? Radila je na teritoriji Sovjetskog saveza, u Iraku, Iranu, Libiji, to su naša tržišta.
Jednostavno, devedesete godine se desio raspad Sovjetskog saveza i mi to nismo uspeli da iskoristimo u tih 10 godina, od 1990. do 2000. godine. Ali, sada postoji mogućnosti ponovo, jer ta tržišta nisu samo tržišta za izvoz roba.
Evropska unija jeste najveće tržište za izvoz, ali tamo nema naše radne snage.
Naša radna snaga danas „Energoprojekt“ radi u Iraku, Iranu, radi u Libiji, radi druga građevinska preduzeća. U Rusiji danas zvanično i nezvanično radi blizu 50.000 građana Republike Srbije. Blizu 50.000 ljudi.
Pazite, samo u Sočiju radi 5.000 ljudi, pa mi nismo otvorili ni jednu fabriku u Srbiji koja ima 5.000 zaposlenih, a danas u jednom Sočiju ima, najveća srpska fabrika je u Sočiju, 5.000 ljudi radi.
Sad kreće svetsko fudbalsko prvenstvo. Grade se novi putevi, nove železnice, to je šansa i nema treba agencija za promociju izvoza u Rusiju, a ne samo izvoza, kao što izvozimo u EU. Poštujemo EU.
Dobro je to što izvozimo, trebamo da povećamo ako možemo. Bojim se samo da sledećih pet godina nećemo biti u stanju da povećamo, ali u EU ne možemo da izvozimo radnu snagu. Nema radnih mesta za naše radnike u EU. U Rusiji, Kazahstanu, Belorusiji, Ukrajini, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Libiji, Iranu, Iraku, tamo su radna mesta.
Naš ključni problem u sledećih 10 godina će biti zapošljavanje, a ta tržišta imaju potencijal osim prodaje roba i usluga i za zapošljavanje.
I zato mislim da bi u ovom budžetu morala da bude jedna agencija, pošto ih ima jako mnogo koje kontrolišu i ne zna se više šta, mislim da je neophodan minimum jedna jaka agencija za promociju izvoza na ova tržišta. Imaćete u tome, ukoliko to uradite imaćete najveću podršku DSS.
Naravno, da dodam da ova tržišta, ako uzmemo samo Rusiju, Kazahstan i Belorusiju, kao i Evroaziju, zauzimaju, čisto da se zna, 15% ukupne zemljane površine sveta, sa nerazvijenom infrastrukturom. Tu je šansa za razvoj infrastrukture za naše građevinske radnike i za našu tehnologiju.
Naravno, još je veća šansa za privlačenje investicija iz ovih zemalja. Ovde smo, a i prošle godine sam govorio, zato što govorim o ovim ključnim stvarima, ako govorimo o zapošljavanju, jer budžet treba sutra na neki način da omogući razvoj privrede, a to je ključ u Srbiji, odnosno zapošljavanje kao cilja, razvoj privrede kao sredstvo.
„Železara“ Smederevo, jedini potencijalni investitori za „Železaru“ Smederevo su sa ovog tržišta i iz Rusije, Kazahstana, Ukrajine, čak i iz Belorusije. To su realni investitori danas.
„US Steel“ više nije, otišao je, na žalost, svi žalimo, ali ako želimo da nađemo investitora, možemo ga naći, ali može da se pristupi, to ponavljam već treći put za poslednjih godinu dana, jer ovom problemu mora da se priđe sistemski, da se nađe rešenje kako da privučemo investitora u momentu kada su cene čelika pale svuda u svetu, zbog toga što se građevinska industrija ne razvija.
Trajaće to još dve, tri ili pet godina, neće biti razvoja građevinske industrije u celoj Evropi, ali građevinska industrija je pala u Evropi, ali nije pala građevinska industrija toliko koliko je u Evropi na ovim tržištima o čemu sam govorio, Evroazije i Bliskog istoka. Potencijal je da omogućimo nekim subvencijama, investitorima da dođu.
Ne verujem investitorima, nisam verovao ni u prošlog investitora koji je bio bez svojih sirovina. Jedini investitori koji mogu da dođu ovde su oni koji imaju svoje sirovine. Zašto?
Nerealno je da dođe investitor koji nije proizvođač tog metala i koji nema svoje sirovine, jer danas svi koji imaju železare su na gubitku. Jedino oni koji imaju sirovine zbog odnosa cena sirovina i metala, na sirovinama zarađuju, na metalu gube, pa su na nekoj srednjoj vrednosti u nekom plusu.
Takav nam treba investitor, ali to je ponovo taj sistemski pristup kada i ti potencijalni investitori uz podršku svojih država, jer tu se mora raditi i na međudržavnom nivou, jer sve te fabrike su privatne, ali postoje načini kako se mogu investitori zainteresovati da dođu ovde u Srbiju, jer „Železara“ Smederevo ima ogroman potencijal za izvoz i za rast našeg BDP.
Da ne govorim koliko je drugih delatnosti i uslužno vezano za tu „Železaru“, a sa druge strane dok „Železara“ ne počne da proizvodi i za neke druge proizvođače u Srbiji, teško je govoriti o njihovom izvozu na ova tržišta, a ako bi proizvodila, sigurno da bi se moglo govoriti i o nekim zamenama, novim kvotama za određene vrste proizvoda.
Naravno, iskoristiću prisustvo ministra poljoprivrede agrar je ovim budžetom potcenjen, da ne govorim o tome da nam za nekoliko dana počinje potpuna liberalizacija uvoza iz EU, zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To će biti veliki izazov za agrar.
Mislim da je ministar poljoprivrede jedini ministar koji ovde ima podršku svih poslaničkih grupa, da mu se poveća budžet. Svi govorimo da je poljoprivreda jedna od naših najvažnijih razvojnih grana, ne možda zbog toga što će ona doneti najveći dohodak, ali u njoj je direktno ili indirektno zaposleno, direktno 500.000 ljudi, a indirektno milion ljudi. Dakle, milion ljudi nekako vezano za poljoprivredu.
To je ono što omogućava da se živi bolje, ali teško je danas, kada sutra budu potpuno liberalizovane cene sa poljoprivrednim ili prehrambenim proizvođačima iz EU, koji imaju subvencije od 10 do 20 puta veće.
Oko 60% budžeta EU je poljoprivredni budžet, a da ne govorim o kreditnim linijama gde oni dobijaju kredite sa godišnjom kamatom od 1%, 2% ili 3%, a naši poljoprivredni proizvođači čak do 20%.
Što se tiče SSP, samo bih dodao na kraju, jer mi se zalažemo za moratorijum na SSP, da je on izgubio funkciju koju je imao pre 10 ili 15 godina, jer tada su zemlje kandidati ukidale carine svesne činjenice da će im privreda imati određeni gubitak u sledećih nekoliko godina, ali da će fondovima iz Evropske unije biti nadomešteno sve to. Sada su ti fondovi mnogo manji, neki su čak i ukinuti. Budući da je EU u krizi, naravno izvući će se oni, ali će pre svega misliti o sebi i o sopstvenim privredama.
Mislim da je krajnje vreme da mi mislimo isključivo o domaćoj privredi, u ovom slučaju o poljoprivredi. Žao nam je, iako su bila obećanja prethodnog ministra da će se o tome razgovarati, što iako je postojala pravna mogućnost da se stavi moratorijum na primenu, ovu potpunu liberalizaciju SSP, odnosno potpunu liberalizaciju uvoza prehrambenih proizvoda, do toga nije došlo.
Još jednom da ponovim, potpuno se razlikuju koncepti aktuelne vlade i DSS-a i u političkom smislu, i u ekonomskom smislu. Ponoviću još jednom, mi se zalažemo za najbolje trgovinske, poslovne, kulturne i druge odnose sa EU, ali mislimo da nam evropske integracije više nisu potrebne i da su nam danas smetnja. Zalažemo se za političku neutralnost i na tome ćemo insistirati ubuduće i zbog toga ćemo glasati protiv ovog predloga budžeta. Hvala.

Gospodine ministre, samo da se zahvalim na razumevanju. To što govorite je pre svega u interesu domaće poljoprivrede i drago nam je zbog toga.
Ono što želim da kažem jeste da su sve zemlje EU pre nego što su ušle u EU liberalizovale svoje tržište, ali to je uvek bilo jedna, dve ili tri godine, maksimum, pre ulaska u EU. Mi evo već pet godina imamo liberalizaciju. Sada se postavlja pitanje da li ćemo ući za pet, 10, 15 godina. Ušli smo mnogo rano. Nije ravnopravna ta utakmica.
Obećavam vam, te zaštitne mehanizme, ukoliko postoji mogućnost da se oni uvedu i da se time zaštite domaći proizvođači, imaćete punu podršku DSS-a. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, odmah na početku želim da kažem da će DSS glasati protiv ovog budžeta.
Takođe, želeo bih da zamolim ministra da nam kaže hoće li biti još jednog rebalansa budžeta za ovu godinu, jer je već sada očigledno da rebalans koji je donesen u julu mesecu ne može da bude ostvaren u planiranim okvirima.
Julskim rebalansom predviđa se budžet do kraja godine 873 milijarde dinara, međutim, do kraja oktobra, to su podaci kojima raspolažem, naplaćeno je svega 660 milijardi. Tako da bi trebalo da se poslednja dva meseca sakupi 213 milijardi dinara, znači, novembar i decembar. To je u proseku 107 u novembru i 107 u decembru. Ako uzmemo u obzir da je najbolji mesec u poslednjih deset godina bio juli mesec kada je naplaćeno 80 miliona, ne vidim način kako može da se ispuni ovaj rebalans. Ako ne bude novog rebalansa, mislim da je iluzorno da raspravljamo o budžetu, jer onda se zakon ne poštuje.
Da se vratim na tekući budžet i počeću moje izlaganje sa prihodima budžeta. Pre svega, mislim da su prihodi u budžetu precenjeni. Odmah želim da kažem da ovi prihodi osim što su precenjeni, precenjeni su u velikom procentu. Pre svega, čak ako se i ove 2013. godine naplati sve, govoriću isključivo o ciframa u praktično celom izlaganju, naplate svi planirani prihodi, a izvesno je da se to neće desiti do kraja godine, to je moja prognoza po podacima koje imam, da nema šanse da se naplati do kraja godine sve što je planirano, planirate rast budžetskih prihoda za 6,5%, sa 873 na 930 milijardi dinara.
Ali, hajde da krenemo od moje, po meni realnije procene, da ove godine prihodi neće biti veći od 820 milijardi. Znači, planirano je 873, u najboljem slučaju po meni će biti 820 milijardi, a to je moguće samo ako u državnu kasu, u novembru i decembru budu maksimalni iznosi koji su bili u julu, a to je 80 milijardi dinara. Ponoviću još jednom 80 milijardi dinara je bilo samo u julu u poslednjih deset godina.
Ako uzmemo realne prihode ove godine i planirane prihode sledeće godine, vi ste predvideli rast od 13,5%. Znači, ne 6,5% već 13,5%. Takav rast prihoda nije moguć, to je jasno svima, 13,5% sa projektovanim rastom BDP od 1%, nije moguće. Ili će rast da bude veći ili se neće budžet napuniti. Znači, odgovorno tvrdim da ova prihodna strana nije ostvarljiva.
Dodaću dalje, u 2014. godini mi ćemo imati usporen rast prihoda i po osnovu inflacije. Daću vam podatak. U oktobru smo imali najniži nivo potrošačkih cena u istoriji. On se spustio na samo 2,2%, govorim o oktobru mesecu ove godine. To teoretski jeste dobro za makroekonomsku stabilnost, to znači da će prihodi od PDV-a biti manji u sledećoj godini, sporiji će biti.
S druge strane, hteo bih da kažem da nikome nije palo na pamet da pogleda malo unazad i vidi šta se dešavalo poslednjih 12 meseci. Podsetiću vas, da smo prošle godine 2012. imali inflaciju od 12,2%, to je bila rekordna inflacija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, ali to pogoduje nekad punjenju budžeta. Ne kažem da je to bilo negativno. Povećali smo osnovnu stopu PDV-a sa 18% na 20% od 1. oktobra 2012. godine i to čak oba ova elementa nisu bila dovoljna da se planirani prihodi dovedu do onoga što je bilo dogovoreno rebalansom.
Još nešto da kažem, još niko, ni od koga nismo čuli da se odustalo od prognoziranog rasta BDP od 2%. Hajde gospodine ministre da ukrstimo sve ove podatke koje sam izneo. Mnogo ih je ali, hajde da probamo da ih ukrstimo. Mi smo u ovu godinu ušli, znači, u 2013. sa cenama 12,2% većim nego na početku 2012. godine.
To je trebalo da rezultira i značajnim povećanjem prihoda od PDV. Naravno rast od prihoda bi trebalo da doprinese i rast BDP od 2%.
Mi imamo nekoliko kesa koje rastu. Sa tim parametrima, rebalansom je planirano da u 2013. godini, prihodi budu za 10,7% veći, nego u 2012. godini. Umesto 788 milijardi prihoda u 2012. godini, planirano je rebalansom, 873 milijardi.
Originalnim budžetom, gospodine ministre, koji je pravljen godinu dana unazad, u istoj ovoj Skupštini, kolege su bile ovde prisutne, bilo je planirano povećanje prihoda, čak za 22,5%. Znači, bilo je planirano 965 milijardi dinara. Imali smo veliki optimizam, krajem 2012. godine da će skočiti 22,5%.
Sa istog ovog mesta, bukvalno u isto vreme prošle godine, govorili smo da je i taj budžet nerealan. Naravno, sada kažemo da je i budžet za 2014. godinu, takođe, gospodine ministre, nerealan i ja vam ovo govorim, najdobronamernije.
Spreman sam da čujem i od vas da nisam u pravu, iako kažem da je ovo šesti budžet koji radim, i šest puta sam pogađao da će doći do rebalansa.
Dakle, kada smo pre 12 meseci raspravljali i to ću ponoviti još jednom, planirali smo 22,5% rast i biće odlično, ako ovu godinu, ako budemo imali ekstra prihode u novembru i decembru, biće odlično ako završimo sa 4 do 5% većim prihodima nego prošle godine.
Daću vam podatke do kraja oktobra, stvarni priliv u budžet bio je samo 660 milijardi i ako ćemo gledati realnost, da uzmimo srednju neku vrednost, za ovih 10 meseci, mi ćemo ovu godinu, prognoziram, završiti, po istoj veličini kao u prošloj godini, imaćemo potpuno iste prihode 2013. godine i 2012. godine.
O tom crnom scenariju, koji uopšte nerealan, a ja mislim da je vrlo realan, ništa ni od koga nismo čuli, čak šta više, i zato bih molio da nam neko da objašnjenje kako od rasta od 22,5% dolazimo do 0% i ja to prognoziram da će biti na kraju decembra meseca. Vreme će pokazati. Sada, ako uzmem da sam u pravu da će rast biti 0%, da će biti prihodi na nivou 2012. godine, planirani rast za sledeću godinu, koji ste dali ovim budžetom, je 17,5%. Znači, mi govorimo da će prihodi u budžetu sledeće godine, biti veći za 17,5%. Ja mislim da je svakome jasno da je to nemoguće, govorim o realnim ciframa, mislim da nema teoretskih šansi, da se dođe do ovog planiranog nivoa.
Namerno sam potrošio dosta vremena da bih ove cifre složio, i slika koju sam dobio, upravo sam je izneo.
Možda je bolje, da umesto da govorimo o ovako nerealnom budžetu, da se povučemo na nedelju, dve, pa da izađemo sa nekim malo realnijim ciframa, jer mislim da ovo nije ostvarivo i da će nas opet čekati rebalans budžeta.
Molio bih, gospodine ministre, možda treba ovo da počne od vas, da nemamo svake godine rebalans i da krenemo od zaista realnih cifara, od realnog rasta prihoda, jer svake godine trošiti energiju, para, vreme, na rebalans budžeta, a nekada smo imali i po dva rebalansa.
Mislim da je gubljenje i energije i vremena.
Što se tiče rashoda, u drugačijim okolnostima, možda bi se mogao i podržati ovaj Vladin predlog za rashode, za narednu godinu, da oni porastu za nepunih 5%, sa ovogodišnjih 1.040 na 1.091 milijardu. Vi ste najavili da će ovo biti godina radikalnih ušteda, sećam se toga, ali ja tvrdim da ušteda neće biti.
Pokušaću to ciframa da pokažem, predvideli ste rast rashoda za 1,5% sporije, nego prihoda i to je u redu. Ako dodamo sumu, mada ne moramo, za nabavku finansijske aktive, to je 5,8%, dolazimo do rashoda od 5,8%. Ali, ne moramo. Ostaviću finansijsku aktivu sa strane.
Desila se jedna gimnastika u rashodima. Vlada je nedavno, gospodine ministre, za 2% smanjila porez na zarade, s jedne strane, a istovremeno je s druge strane povećala stopu doprinosa za penzijsko osiguranje. Znači, to je izmena u odnosu na ovu godinu. S jedne strane je smanjila prihode lokalnih samouprava, a s druge povećala prihode Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje. Na prvi pogled, ništa posebno. Ali, rezultat toga je da će u sledećoj godini iz budžeta Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje biti plaćeno osam milijardi dinara manje. Znači, za Fond PIO ćemo imati osam milijardi manje.
Na prvi pogled, izgleda da nije ništa posebno. Ali, da nije bilo te promene koja za poreske obveznike ne znači ništa manje opterećenje, jer, što ne platiš na mostu platiš na ćupriji, transferi iz budžeta u sledećoj godini za Fond PIO bili bi za osam milijardi veći. Šta to znači? U tom slučaju, bez ove dodatne gimnastike, sa tih dodatnih osam milijardi, budžet i transferi, odnosno rashodna strana bi se povećala na 1.120 milijardi sa ovih osam milijardi, tako da bi rashodi kao i prihodi bili za 6,5% veći u 2014. godini.
Znači, ovde nema nikakvih ušteda. Rashodi i prihodi će da rastu potpuno istom brzinom, da nije bilo samo ove gimnastike. Ali, to je tek početak.
Daću vam još nekoliko podataka, gospodine ministre. Za 10 meseci 2013. godine stvarni rashodi budžeta bili su 815 milijardi. Tim tempom, ovim tempom kako se troše pare sada, ako se do kraja godine nastavi, govorim o novembru i decembru, rashodi bi do kraja godine dostigli 978 milijardi dinara, iako je budžetom planirano 1.040 milijardi. Znači, ovim tempom će dostići 978 milijardi.
Hajde da uzmemo da država potroši u novembru i decembru još više, 10 milijardi više od proseka, mada je u septembru i oktobru trošila manje od proseka, rashodi u 2013. godini ne mogu u samoj optimističkoj varijanti premašiti hiljadu milijardi dinara. Šta to znači? U odnosu na tu sumu koja će se potrošiti u ovoj godini, planirani rashodi za sledeću godinu nisu veći za 5%, nego po ovoj realnoj slici za 11,2%. To je realno povećanje troškova u 2014. godini. To je samo dokaz da ovaj budžet nema taj element štednje o kome se govorilo.
O robama i uslugama bih nešto rekao. Pošto je najavljeno u oktobru, kada ste najavljivali ovih šest ekonomskih mera, citiraću – sva su ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru 10% sniženja cena roba i usluga. Najavili ste da će uštede po ovom osnovu biti oko 30 do 40 miliona evra. Dogodilo se suprotno. Šta se desilo? Ovi rashodi su ovde u predlogu ovog budžeta porasli.
Što se tiče javnog duga, tu imamo glavni problem – kamate će sve da pojedu. Jer, na kraju oktobra, javni dug je bio 19,3 milijardi evra, ali na to treba dodati ovih 700 miliona evra koliko se Srbija zadužila, tako da je danas ta cifra 20 milijardi evra.
Sledeće godine planira se 114 milijardi dinara za troškove kamata. To je u odnosu na 92 milijarde dinara u ovoj godini veliki rast, ali veći problem je 2015. godina kada se planira već oko 135 milijardi dinara za kamate.
Mislim da je vrlo važno napraviti novi sistem upravljanja javnim dugom i da to treba da bude glavni izazov, inače na ovaj način kamate će sve da pojedu. Mislim da potpuno mora da se napravi nova politika upravljanja javnim dugom. Naravno, isto toliko je važno i od koga ćemo se zaduživati i po kojim procentima.
Takođe, jedan od izazova, koji mislim da će morati da se rešava sistemski, je ovo oko „Železare Smederevo“ koja utiče na prihodovnu stranu budžeta. U nekim godinama je imala ogroman uticaj, ali pošto u prošloj godini nije nađen strateški partner, jer mislim da se krenulo ad hok principom, a ne sistemski, mislim da je sledeći izazov nalaženje strateškog partnera, ali mislim da moraju prvo neke stvari da se promene.
Građevinska industrija u celoj Evropi je u velikoj krizi i dok je tako sledećih nekoliko godina cena čelika će biti na relativno niskom nivou. Ovde bez jednog strateškog sistemskog pristupa, o tome možemo govoriti kada budemo imali malo više vremena, mislim da neće biti rešenja.
Kod nalaženja strateškog partnera u prošloj godini niko, ovde smo govorili, na ovom istom mestu, tada sam rekao da neće biti nađen strateški partner za „Železaru“, jer znam to tržište, s jedne strane, i rekao sam da mora da se pravi plan B, koji nije napravljen, s druge strane.
Na kraju, dodao bih oko agrarnog budžeta da, iako je to po mišljenju svih jedna od razvojnih šansi, u ovom budžetu to se ne vidi, je sve tanji i tanji kako godine prolaze. Ove godine je planira se 34,9 milijardi dinara, što je oko tri milijarde manje nego prethodnih godina.
Takođe, od 1. januara nas čeka potpuna liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda i prehrambenih i to će biti još jedan izazov sa kojim Vlada u ovom budžetu nije pokušala da ništa uradi na odbrani domaći proizvođača.
Na kraju, rekao bih jednu stvar, u ovom budžetu ne vidimo apsolutno razvojnu komponentu. Jedna od stvari koja nam je potrebna da bismo imali veću privrednu aktivnost su i investicije, kako domaće tako i strane.
Mi često govorimo, tu je i ministar Rodić, on je bio šef jedne obaveštajne agencije, bezbednosne, izvinjavam se, kako obaveštajne službe skeniraju politička, ekonomska zbivanja, znaju šta se dešava kod nas itd. to je istina. A još veća istina je da investitori to rade, verujte mi, 10 puta više, ali mnogo kvalitetnije što se tiče ekonomske situacije.
Investitori znaju da kod nas ne funkcioniše potpuno Ustavni sud, kao vrh sudske vlasti. Vladavina zakona je osnov za povlačenje stranih investicija, a mi imamo danas u Srbiji Ustavni sud koji ne rešava jednu inicijativu od 25 narodnih poslanika, što se tiče Briselskog sporazuma. To ćutanje Ustavnog suda pokazuje i investitorima…

Dozvolićete mi da završim, imam zaključke ovde. Nisam komentarisao odluku suda, ovde ne postoji nikakav rad suda. Sud ne radi, ne postoji, što se tiče ovog pitanja, tako da ne postoji odluka, i nikad nismo u DSS komentarisali odluke sudova. Ali, nje nažalost nema.
Na kraju, gospodine ministre, želim da ukažem na suštinske razlike u političkom i ekonomskom konceptu između Vlade i DSS. U političkom Vlada nastavlja sa pogubnom politikom da EU nema alternativu. DSS se zalaže za balansiranu spoljno-političku i spoljno-trgovinsku politiku, a u ekonomskom smislu, naravno i političku neutralnost, ova Vlada donosi mere fiskalne politike koje dodatno opterećuju privredu, a mi se zalažemo za rasterećenje privrede. Zato će DSS glasati protiv ovog budžeta. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege poslanici, DSS je podnela amandman na član 1. izmena Zakona o budžetskom sistemu, koji se tiče indeksacije, odnosno povećanja penzija i plata u javnom sektoru.
Ograničenje rasta plata po vašem predlogu podrazumeva dva povećanja, u iznosu od 0,5% u 2015. i 2016. godini, u aprilu i oktobru. Trenutno zakonsko rešenje predviđa indeksaciju u skladu sa rastom potrošačkih cena. Prema postojećem zakonu, u 2014. godini predviđen je rast plata u javnom sektoru i penzija u aprilu od 0,5% i 1% u oktobru.
Pored ovog minimalnog povećanja, predviđa se i mogućnost, ja ću da citiram – da ne dođe do ovog povećanja penzija i plata u oktobru, ukoliko se ne donese propis kojim će se urediti nivo zarade u javnom sektoru.
Podneli smo amandman da se ovaj stav obriše, jer smatramo neprihvatljivim da se u ovom trenutku dovodi u pitanje čak i minimalni rast plata i penzija od 1%. Pogotovo nije u skladu sa proklamacijama Vlade i ovaj dodatni stav, da možda čak do toga i ne dođe.
Šta se dalje predlaže? Predlaže se da se u aprilu i oktobru 2015. godine povećaju plate i penzije po 0,5%. Gospodine predsedavajući, samo bih vas zamolio da ovo vreme računate od vremena ovlašćenog predstavnika. Znači da će penzije i plate u 2015. godini rasti dva puta, samo po 0,5%, umesto kao što je predviđeno ovim zakonskim rešenjem, po 2%, znači, četiri puta manje. Ako uzmemo da je 2% nešto veliko, rast će po 0,5%. Mi to predlažemo ovim amandmanom, da ostane na ovom stavu od 2% u aprilu i u oktobru.
Takođe, što se tiče 2016. godine, predlaže se da plate i penzije rastu po 0,5%, umesto da se usklađuju sa stopom inflacije u prethodnih šest meseci. Ovo znači da će plate i penzije u 2016. godini rasti dva puta samo po 0,5%, umesto dva puta po 2%, kako mi sada predlažemo amandmanom. Sve ovo jasno dovodi do zaključka da će zaista doći do objektivnog pogoršanja standarda pre svega penzionera. Penzije će u naredne tri godine porasti znatno manje u odnosu na predviđenu inflaciju.
Daću vam jedan primer. Ako uzmemo prosečna primanja, sledeće godine će onaj koji ima prosečna primanja imati rast plate za 707 dinara, dok će prosečna penzija porasti za 380 dinara, a po procenama, po predviđanjima, izdaci za potrošačku korpu će da porastu za skoro 2.000 dinara. Znači, prosečna dinara 707 dinara, prosečna penzija 380 dinara, a potrošačka korpa oko 2.000 dinara.
Inflacija će višestruko pojesti ova povećanja i dovesti do pada standarda. Znamo da je teško i mislim da niko u ovoj sali neće reći da je situacija laka. Ali, moram da dodam da će i u privatnom sektoru doći do pada standarda, jer kod njih takođe neće biti nikakvog povećanja. Suština ovoga je da su ukupne uštede, koje će se dobiti ovim smanjivanjem primanja za naše sugrađane u 2015. i 2016. godini, ravne 160 miliona evra. Možemo da kažemo da je cifra mala, možemo da kažemo da je velika, ali sigurno možemo svi da se složimo da ona nije ključna za ovaj budžet.
Smatramo da priroda uzroka teškoća u funkcionisanju penzionog sistema Srbije je pre svega zakon i ovde izlazimo sa zahtevom da se neodložno počne sa reformom penzionog sistema, ali ne tako da se reše kratkoročno problemi, već srednjeročno i dugoročno. Mislim da tu treba Vlada da pokaže znanje, sposobnost, inicijativu i da na ovom primeru novog penzionog zakona napravimo neki skok u sledećih nekoliko godina.
Ono što bih ja dodao, vratiću se na onih 160 miliona evra, koliko je ušteda. Ne možemo da se složimo da tih 160 miliona će doneti neku veliku uštedu u budžetu, iako cifra nije mala, ali ona nije ključna. Postoje druga mesta gde ove uštede mogu da se naprave, ukoliko gledamo i politički kontekst. Mislim da ministar u Vladi i Vlada su pre svega politički ljudi.
Uzeći su samo primer SSP. Ja sam i prošli put, kada smo govorili u načelu, rekao da smo 2008. godine naplatili od carina, na proizvode koji su dolazili pre liberalizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda, 800 miliona evra.
Odmah sledeće godine, posle primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, došli smo do toga da je ta cifra pala na 400 miliona evra, da bi ove godine, posle četiri-pet godina, došla do manje od 300 miliona evra. Mi govorimo o 160 miliona evra. Vidite gde je ušteda. A ovde sigurno od te liberalizacije gubimo minimum 300 miliona evra, mada po nekim procenama možda i više.
Ali, vidite gde je još veći problem, govorimo o političkom konceptu ovog rešenja – 1. januara 2014. godine, za 20-ak dana, počinje potpuna liberalizacija, praktično potpuna, sa tržištem EU i mislim da ćemo tu imati dodatne gubitke. Još jednom apelujem, ovih 160 miliona nisu mali, ali ne rešavaju problem budžeta, a s druge strane, bez ikakvog razloga dopuštamo da gubimo 300 i više miliona evra zbog toga što smo liberalizovali tržište i pogotovo što ćemo liberalizovati.
Ponoviću – imam najveće moguće poštovanje prema našim partnerima iz EU. To je tržište gde mi najviše izvozimo i treba da nastavimo tako, treba, ako možemo, još i da povećamo. Ali, prerano smo krenuli u tu liberalizaciju. Sve zemlje EU su liberalizovale tržište jednu, dve ili tri godine pre ulaska u EU. Mi smo liberalizovali pre pet godina, sada ćemo liberalizovati od januara, a pitanje je da li ćemo ući u EU sledećih 10 ili 15 godina.
Nije slučajno odabran taj momenat da se to liberalizuje godinu, dve ili tri pred ulazak. Svi su znali da će trpeti određene gubitke od carina, od ulaska drugih proizvoda na tržište, ali tada su postojali i veliki fondovi kojima su ti gubici mogli da se nadomeste. Danas, nažalost, ni tih fondova nema.
Da bismo na neki način izašli iz ovoga i da bi našli tih 160 miliona evra na drugoj strani, smatramo da je potrebno naći način da se ne dozvoli potpuna liberalizacija 2014. godine. Mi smo u ovoj Skupštini govorili ravno pre godinu dana, imali smo čak neke izjave da će možda doći do razgovora sa EU, što se tiče odlaganja ovog roka za potpunu liberalizaciju.
Naravno, ja bih dodao da osim najboljih mogućih odnosa sa EU, naš jasan stav je da mi ne treba da idemo dalje u evropske integracije, već treba da održimo našu političku neutralnost, a s druge strane i da ekonomski, samo ekonomski, treba biti realan, takođe krenemo u približavanje Evro-azijskoj uniji, na način kako to rade baš zemlje iz EU. Najbolji primeri su velike zemlje: Nemačka, Francuska, Engleska, Poljska. Sada i Turska, koja je kandidat za ulazak u EU već dugi niz godina, takođe želi da napravi partnerski odnos sa zemljama Evro-azije, konkretno Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom, a vrlo verovatno uskoro i Kirgizijom i Jermenijom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Reč ima ministar.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Gospodin Srđan Milivojević, po Poslovniku.

Hvala, gospodine Milivojeviću.
Reč ima gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Reč ima ministar Krstić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.