Poštovana gospođo predsednice, gospodo poslanici, svaka vlada treba da bude tim, da djeluje i odlučuje usklađeno, da ima jake ministre. Treba da ima zajednički program koji svi podržavaju.
Vaša vlada, gospodine Cvetkoviću, koju ste predložili ima 27 članova iz 11 ili, ako gledamo šire, 19 partija, a članovi tih partija zastupaju toliko različite stavove, koliko političke i još više ekonomske. Po meni su ti ekonomski stavovi apsolutno nepomirljivi. Vlada koju ste predložili već liči na raštimovani orkestar.
U predizbornoj kampanji vaša koalicija je najavila manju i efikasnu i jeftiniju vladu, manje ministarstava i agencija, a evo šta smo dobili. Skoro da nema primera veće vlade ni u najvećim zemljama svijeta, Amerika ima 15, Nemačka 13, Češka 14, Slovenija 15. Koliko će tek biti državnih sekretara, pomoćnika ministara, saradnika, savetnika itd, da bi se namirili svi stranački apetiti.
Moram da ukažem i na to da će cena formiranja ovako glomazne vlade biti velika, što će ponovo da osete naši građani i privreda prije svega. Pri svakoj reviziji našeg budžeta, monetarne politike i procesa reformi u privredi od Svetske banke dobijamo kritike da nam je država skupa, da je privreda slaba da finansira toliku administraciju i da je 41% javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu gornja granica koju ne smemo da pređemo.
Mi sada prelazimo u fazu ubrzanog povećanja javne potrošnje, uz pogoršanje njene strukture. Plate u javnom sektoru i dalje ubrzano rastu i već su dostigle četvrtinu ukupnog budžeta.
Što se tiče penzija, umesto da povećamo investicije i smanjujemo opterećenje plata porezima i doprinosima, smanjujemo poreze privredi, što je ključno za povećanje zaposlenosti, predlaže se da se poveća prosek penzija na nivou od 70% proseka plata. Već sada je opterećenje plata i izdvajanje za penzije i doprinose preveliko za privredu. To je jedan od razloga što mnogi investitori danas biraju druge investicione destinacije.
Samo da napomenem, taj odnos je u Grčkoj i Sloveniji 40%, u Nemačkoj, V. Britaniji i Danskoj 35%, u Hrvatskoj i BiH manji od 55%. Želim da shvatite, 40% od plate od 1.000 evra je mnogo više nego 70% od plate od 300 evra. Cilj Vlade Republike Srbije trebalo bi da bude povećanje plata i rast životnog standarda, a ne zadovoljavanje potpuno bezumnih stranačkih obećanja.
Posebnu zabrinutost kod mene izaziva činjenica da ova vlada nema jasan ekonomski program, niti jasnu strategiju. Čuo sam samo to da će ovo biti socijalno odgovorna vlada. Šta to znači? U proteklih nekoliko dana razgovarao sam sa deset verovatno najvećih srpskih ekonomista, krupnih biznismena i niko nije mogao da mi da odgovor šta znači socijalno odgovorna vlada. Moram da kažem, svi su se onako smijali. Da li to znači da su prethodne vlade bile neodgovorne.
Samo da dodam, u novijoj istoriji, od 1987. do 1999. godine, nekoliko vlada nam je prodavalo iluziju o socijalnoj odgovornosti. Čak i za ratove, a naročito za inflaciju 1993. godine objašnjavalo se socijalnim razlozima i brigom za bespomoćne. Samo da ovo nije ta socijalna odgovornost, jer smo tada došli do plate i penzije od dvije do tri marke.
Javna potrošnja je jedan od glavnih generatora inflacije, a u ekspozeu ste rekli da ćete ostvariti smanjenje inflacije sa 12% ove godine na 4% u 2012. godini. Odgovorno tvrdim da se sa ovom javnom potrošnjom to ne može uraditi, a takođe želim da naglasim da pri ovim cijenama nafte na svetskom tržištu, da je to nemoguće, jer prognoza je da će i najrazvijenije zemlje u svetu u 2012. godini imati inflaciju od 3,5 do 4%.
Nekoliko stvari nisu pomenute. Nijednom rečju nije pomenuta profesionalizacija državne uprave, već samo njena racionalizacija. Nije pomenuta ekologija nijednom rečju, i zaštita životne sredine, a upravo danas je to glavna tema Samita G8. Nijednom rečju niste pomenuli NIP, iako smo uveli novo ministarstvo.
Takođe, zapala mi je za oko jedna interesantna stvar, iako nije ekonomska, da nijednom rečju niste rekli ništa o nacionalnim manjinama, iako ove vlade ne bi bilo bez podrške nacionalnih manjina.
Izneli ste da će glavni cilj vaše socijalno odgovorne vlade biti ulazak zemlje u Evropsku uniju i da će se to desiti do kraja mandata vaše vlade ili najkasnije do 2014. godine. Nije rečeno kako to da se ostvari. Smatram da ulazak u EU, pri najboljim uslovima, nije moguć pre 2018. godine.
Sve i da uđemo 2012. godine, nema plana kako ćemo do tada razvijati našu ekonomiju, šta nas očekuje u drugim segmentima koji su vezani sa ekonomijom, kao što su bezbednost, pravosuđe, kakvi su nam planovi i delovanje u pogledu Kosova i Metohije, šta ćemo sa nezaposlenima. Moramo napredovati i prije ulaska u Evropsku uniju.
Ova vlada mora da bude ili reformska ili socijalna. Ne može da bude i reformska i socijalna. Ne može da bude, kao u poslovici, i jare i pare.
Što se tiče zapošljavanja, nisam čuo da postoji jasan scenario u vezi nastavka napora za zapošljavanje, a danas imamo više od 800.000 nezaposlenih. Obećali ste da će se taj broj smanjiti za 200.000 do kraja mandata ove vlade, a pri tom nije naveden nijedan realni podatak ili oslonac te projekcije.
Važno je obezbediti rast penzija, kažete, ali po nama je mnogo važnije omogućiti ljudima da rade da bi stekli uopšte pravo na penziju.
Što se tiče poljoprivrede, ona je i dalje prepuštana sama sebi. Agrarni budžet je i dalje jako simboličan u odnosu na veličinu obradivih površina i broj grla stoke, koji su upravo iz tih razloga iz godine u godinu se smanjuju. Naš budžet za subvenciju u poljoprivredi je nešto veći od 200 evra, dok je u Hrvatskoj 350, iako je njihova obradiva površina dva puta manja od naše.
Što se tiče energetike, u ekspozeu ste pomenuli privatizaciju javnih preduzeća koja posluju u infrastrukturnim djelatnostima. Pretpostavljam, samo pretpostavljam, da ste imali u vidu Elektroprivredu Srbije ili EPS, pošto iz jednog vašeg intervjua sam 8. maja, čini mi se u "Politici", to pročitao.
Vi se zalažete za privatizaciju Elektroprivrede Srbije i njeno mesto u ekonomiji ove zemlje shvatate kao problem, a ne kao rešenje mogućeg privrednog rasta. Lično sam, a i moja stranka, potpuno protiv privatizacije Elektroprivrede Srbije danas, jer bi to nanelo ogromnu štetu Srbiji, ekonomiji.
Cena elektroenergije danas je socijalna i apsolutno je potcenjena u odnosu na regionalnu cenu.
Pri današnjoj prodaji Elektroprivrede Srbije naneli biste ogroman ekonomski gubitak Republici Srbiji, ali sam siguran da bi se ulaganjem u Elektroprivredu Srbije u narednih nekoliko godina, konkretno u Kolubaru A, Kolubaru B, Kostolac, Hidrocentralu na Drini, ulaganjem tih tri do pet milijardi evra i kasnijim izlaskom na realnu cenu, kakva je u regionu, vrednost EPS povećala nekoliko puta i da bi ta vrednost kroz 5-6 godina bila blizu 30 milijardi evra.
Što se tiče regionalnog razvoja, spomenut je samo jednom frazom, a nije navedeno kako će se to ostvariti, hoće li se razvijati i druga infrastruktura, recimo rečna na Dunavu, kao jednom od naših najvećih potencijala. Takođe, nijednom jedinom rečju nije pomenuta zaduženost Republike Srbije danas i kako nameravate da je smanjite. Ovo je vrlo indikativno jer pretpostavljam da u vladi ne smatraju da je naš spoljni dug nešto značajno.
Jedan od naših najvećih problema je i konstantan rad deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. On je prošle godine dostigao oko 6,5 milijardi evra, a jak kurs dinara danas pogoduje samo uvozničkom lobiju, uništava domaću privredu, a posebno izvoznike. Nije bilo nijedne riječi o tome.
Proizvodnju, u vašem ekspozeu gospodine Cvetkoviću, niste skoro ni pominjali. Niste spomenuli mogućnost osnivanja razvojne banke, želimo li da povećamo izvoz itd. Alio, kako.
Što se tiče nekih projekata, kao što je automobilska industrija koju ste spomenuli, pretpostavljam da ste mislili na ugovor sa "Fijatom", ali moram da kažem da je taj dogovor sa "Fijatom" danas samo na bazi jednog memoranduma. Ugovor jedino podrazumeva garanciju i sigurnost da će do posla doći.
U najavama vaših koalicionih partnera govorilo se da je "Fijat" zainteresovan da dođe u Srbiju da bi izvozio na rusko tržište. Ali, moram da vas informišem da je 7. juna, prije mjesec i nešto dana, "Fijat" potpisao dva ugovora u Sankt Petersburgu, sa firmom "Soles", najvećim ruskim proizvođačem automobila o ''joint venture'' za proizvodnju 50.000 "fijata linea" i 90.000 dizel motora za "off road" vozila. Oba ova ugovora počinju da se realizuju do kraja ove godine.
Takođe, moramo biti načisto, ako neko računa da će izvoziti na rusko tržište bez carine, onda će morati biti spreman da ukine carine i za uvoz vozila iz Rusije.
Sada imam jednu vrlo važnu stvar, gospodine Cvetkoviću, molio bih ako možete danas u toku dana da nam odgovorite, jer mislim da je važno i za vaše koalicione partnere. U vašem ekspozeu spomenuli ste da ćemo potpisati gasni sporazum sa Rusijom, odnosno "Gaspromom". Ali, citiram, spomenuli ste gasni sporazum.
Ispred sebe imam dokument koji se zove "Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ruske federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede". Da li ste namerno zaboravili ovaj naftni dio? Da li je ovo vaše opredeljenje ili samo štamparska greška? Molio bih vas da nam odgovorite još jednom, da li ova buduća vlada u programu želi da potpiše samo gasni sporazum ili gasni i naftni sporazum?
Zašto ovo pitam? Zato što su u prethodnom periodu bila insistiranja nekih vaših ministara na razdvajanju privatizacije NIS-a od gasnog i naftnog sporazuma sa Ruskom federacijom, jer možda je to i pokušaj nekih drugih interesnih grupa da stanu na put dolasku "Gasproma" u Srbiju.
Želim samo da kažem da dolazak "Gasproma" u Naftnu industriju Srbije bi značio da kupujemo naftu ubuduće pri ovoj ogromnoj ceni, najvećoj u istoriji, direktno od proizvođača, po najnižim mogućim cenama, a ne od preprodavaca. Ovim načinom se dovodi u pitanje gasni sporazum, ako je ovo opredeljenje, jer onda možemo dovesti u pitanje realizaciju najboljeg ekonomskog sporazuma za Srbiju u poslednjih 40 godina.
U ekspozeu ste napisali što se tiče investicija iz budžeta da će se krupni infrastrukturni projekti finansirati iz redovnih budžetskih prihoda i kredita. Moram da iznesem svoju zabrinutost u vezi sa najavama da država počinje da se bavi preduzetništvom. Pored toga što nam je prazna državna kasa, sad se još najavljuje da ćemo se dalje zaduživati što na domaćem, što na stranom finansijskom tržištu.
Sve uspješne države danas izlaze iz poslova koje mogu da obavljaju kroz privatni sektor, a ostaju u poslovima samo gde postoje prirodni monopoli, da neko ne bi iskorišćavao taj prostor za brzo bogaćenje. Još od Margaret Tačer ovo je premisa uspjeha u menadžmentu javnog sektora.
Bez ovako lucidnih ideja o zaduživanju radi investiranja, mi smo već previše zaduženi. Za sve investicije za koje postoje zainteresovani privatni investitori treba stvoriti uslove da se tako i finansiraju, a da država ne bude oštećena, niti zadužena više nego što mora. Takođe, nijednom riječju nije pomenuto javno i privatno partnerstvo kao mogući izvor finansiranja za ove projekte, iako je to praksa, glavna praksa u EU.
Što se tiče Kosova i Metohije, veliku socijalno-pravnu-bezbednosnu i ekonomsku nesigurnost podnose naši stanovnici na Kosovu i Metohiji. Što se tiče ovog obraćanja, nisam čuo ništa o tome kako ćemo da zaposlimo više od 80.000 Srba na Kosovu. I takođe neprestano se zalažemo da Srbija mora da investira, da razvija proizvodnju, ali gotovo ništa o tome nije rečeno.
Na Kosovu se danas gotovo ništa ne proizvodi, sve se kupuje ili iz Srbije ili iz zemalja regiona. To moramo da iskoristimo i da zadržimo tržišne pozicije naših preduzeća u Pokrajini. Nažalost, takođe nisam čuo vaše razmišljanje o ovome u vašem ekspozeu.
Bez Kosova i Metohije, svako razmišljanje o Srbiji kao prosperitetnoj zemlji je iluzija, jer samo naivni domaćini mogu svoje bogatstvo graditi na prodaji djedovine. Ukoliko ne učinite, gospodine Cvetkoviću, sve da se Srbiji i njenim stanovnicima ne povrati državna, društvena i privatna imovina koju su Albanci, privremena uprava, uzurpirali, možemo smatrati, ne da je ona oduzeta, već da je poklonjena. Molim vas da preduzmete sve da se to ne dogodi.
Nema veće snage od ekonomskog interesa. Prema tome, predlažem vam da se borite za Kosovo i Metohiju snagom ekonomskih principa i projekata koje vlada mora da pokrene hitno, jer se Kosovo najbolje brani ekonomijom. Zahvaljujem.