Gospođo predsedavajuća, moram da konstatujem da uvaženi gospodin premijer nije odgovorio na moja dva konkretna pitanja, pa ću ih ponoviti.
Prvo pitanje je, gospodine predsedniče Vlade – šta je Vlada Republike Srbije uradila zbog toga što „Fijat“ do 31. marta, kako je napisano u ugovoru, nije uplatio 200 miliona evra? Da li ćete tužiti „Fijat“ zbog toga? To je bilo moje prvo pitanje. Moje drugo pitanje je bilo, gospodine predsedniče – zašto je uopšte potpisan ovakav ugovor bez i jedne jedine garancije „Fijata“?
Gospodine predsedniče, da je prisutan gospodin Dinkić, njemu bih postavio ovo pitanje, znam da niste vi lično bili kreator, ali on je vaš ministar i u obavezi ste da nam odgovorite.
Morao bih da kažem, na današnju godišnjicu ove velike prevare sa „Fijatom“, šta se desilo. Mi danas imamo u ''Zastavi'' proizvodnju „punta“. Moram, zbog poslanika u ovoj skupštini, zbog gledalaca, zbog naših glasača, da kažem – ova proizvodnja „punta“ nije zamena za „fijat“. Ovaj „punto“ koji se sada proizvodi je ista ona „zastava 10“ koja se proizvodila za vreme prethodne vlade u kojoj ste bili i vi, gospodine predsedniče.
Vlada u kojoj je na čelu bio premijer Koštunica, ne sećam se da li je to bila ona prva ili ova druga, kada ste i vi bili, gospodine predsedniče, kupila je za 14 miliona evra opremu na kojoj se danas proizvodi „punto“. Znači, to je Zastavina oprema. Ta ista vlada je za tri miliona evra kupila licencu od „Fijata“ za proizvodnju „zastave 10“. „Zastava 10“ ili kako je sad zovu „punto“ se proizvodila i do vašeg dolaska na vlast.
Ovo što se sada radi sa „puntom“ je jedna ogromna prevara. Mislim da je to bio jedan od najpogrešnijih poteza koje je uradila ova vlada, jer je bez ikakvih garancija od „Fijata“, bez i jedne jedine garancije...
Taj ugovor koji je sastavljen ne bi prošao nijedan student na ispitu, a potpisala ga je vaša vlada, gospodine premijeru. Na ispitu student ekonomskog ili bilo kog fakulteta ne bi prošao sa onakvim ugovorom. To je najdiletantskiji ugovor. Pokazivaću ga mojim studentima kao primer kako jedna neodgovorna vlada potpisuje ugovore sa privatnim kompanijama.
Šta se sada dešava? Neodgovornom odlukom Vlade 4.000 radnika ''Zastave'' je poslato kućama. Zaustavljena je proizvodnja „juga“ koji se proizvodio. Da, naravno, „jugo“ nije dobar auto, možda. Verovatno je „punto“ bolji. I „mercedes“ je bolji, bolji je i BMW, bolji je i „boing“.
I „boing“ je bolji od „juga“, ali „jugo“ se prodavao sedam-osam do deset hiljada godišnje, zapošljavao 4.000 radnika u direktnoj proizvodnji, a 20.000 kooperanata. Za današnji „punto“, koji se sada sklapa (moram da iskoristim tu reč ''sklapa'', znači - ne proizvodi) sto procenata delova dolazi iz Italije.
Ovo je fantastičan poklon italijanskoj vladi, na čemu ona treba da vam bude zahvalna, jer je oko 7.000 italijanskih radnika kooperanata sada uključeno u ovu proizvodnju „punta“. Srpski radnici u ''Zastavi'', njih samo 500, vare i lakiraju, ništa drugo. Tri i po hiljade radnika sede kod kuća.
Ali, moram da informišem javnost, Vlada Republike Srbije je uzela na sebe obavezu, potpisujući ovaj suludi ugovor sa „Fijatom“, da ovim radnicima koji sede kod kuća svaki mesec isplaćuje plate. Vi, gospodine predsedniče, svaki mesec isplaćujete plate radnicima koji sede u kućama.
Zato vas molim, zbog javnosti, da nam odgovorite na ova dva vrlo konkretna pitanja. Znam da niste vi lično kreator, idejni tvorac ovoga, već vaš ministar, ali vi ste predsednik Vlade i u obavezi ste, zbog svih onih radnika koji sada sede, i zbog 20.000 kooperanata „juga“ koji sada sede bez posla, da nam odgovorite na ova pitanja. Unapred vam zahvaljujem.

Neću iskoristiti pet minuta, zbog mojih kolega, da bi uspeli i oni da postave pitanje. Unapred se izvinjavam, samo da kažem, mi nismo predlagali da se samo rasturi taj ugovor sa ''Fijatom''. Mi smo samo predložili, gospodine predsedniče, jer smatramo da mislimo da treba ugovor da se poštuje. Mi smo država, država je potpisala ugovor i u ugovoru piše da je „Fijat“ obavezan da uplati do 31. marta 200 miliona evra. Ukoliko ne uplati, kazna za „Fijat“ je 30 miliona evra. I tačka.
Država treba samo da reaguje. Takav je ugovor. Vi možete da donesete odluku da prolongirate taj rok „Fijatu“ još tri meseca, ili još šest meseci, ili godinu dana, ili večno. Pretpostavljam da je to večno, jer ovo je jednostrana primena ugovora sa „Fijatom“. Vlada Republike Srbije je u rebalansu budžeta izdvojila ponovo pare za „Fijat“, a „Fijat“ ništa ne plaća.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, žao mi je, nisam dobio odgovor. Još jednom ću ponoviti, znam da vi lično niste kreator toga, već gospodin Dinkić, ali moram još jednom da kažem – Vlada ima obavezu, rok je istekao, da na neki način reaguje, ili da prolongira taj rok ili da traži naplatu kaznenih penala od 30 miliona evra od „Fijata“. Ćutanje ne vodi ničemu, ćutanje nije pozicija. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, ulaganje u razvoj trgovine u vidu troškova putovanja, troškova usluga, drugih troškova koji nemaju konkretan rezultat i ne znamo šta će iz toga da proistekne, mislim da su potpuno nepotrebna, pogotovo u rebalansu budžeta.
Zato smo i predložili da predlog ovog ministarstva pod brojem 1501/04 ukine, jer zašto bi se trošilo pet i po miliona dinara na usluge po ugovoru. Šta su usluge po ugovoru? Specijalizovane usluge – dva miliona dinara. Takođe, ne znamo šta su specijalizovane usluge. Za unapređenje stanja na tržištu – jedan i po milion dinara. Ovo pogotovo ne znamo.
Specifično je Ministarstvo trgovine i interesantni su rezultati koje je ono postizalo poslednjih godina. To bi stvarno mogao biti predmet jedne veće analize.
Ima dobrih stvari, u proteklom periodu, ali ima i mnogo loših i mislim da bih u ovom slučaju, konkretno kod ovog amandmana, ova sredstava trebalo usmeriti u Fond za razvoj, a konkretno preusmeriti na podršku u razvoju malih i srednjih preduzeća.

Gospođo predsednice, ovim amandmanom je predloženo zadržavanje iste vrednosti osnovice za obračun zarada u državnoj administraciji. Zašto? Zato što su nam potpuno nejasni efekti, nismo videli nikakve efekte, obračunske efekte smanjenja, ne vidim principe. Suština je u jednom, niko nije protiv smanjenja, mi želimo smanjenja, ali ta smanjenja moraju da imaju konkretan princip. Nisu nam potrebna marketinška smanjenja – malo smanjimo administraciju, malo smanjimo plate i dobijemo neki rezultat, i onda izađe jedan potpredsednik Vlade i time se pohvali.
Nama su potrebne reforme, konkretna reforma, a reforma treba da počne od koga? Naravno, od Vlade Republike Srbije. Mislim da bi prva tačka u ovoj reformi trebalo da bude smanjenje broja ministarstava, mislim da samo Izrael ima veću vladu od nas, a onda smanjenje broja državnih sekretara, pomoćnika, savetnika itd. Mislim da tu baš prednjači ovo ekonomsko ministarstvo.
Nama je potrebna efikasna administracija, vrlo efikasna. Plate moraju da budu u skladu s tim, ali ovome treba da se pristupi reformski. Ako nije mogla Vlada sada u ovom rebalansu da uradi, mislim da bi to trebalo da bude zaista jedan od prioriteta u sledećem periodu, da ne dođemo ponovo za tri-četiri meseca – moramo još malo da smanjimo Vladu, moramo još malo da smanjimo plate, administraciju… Potrebna je suštinska reforma, a ona može da se obavi.

Naravno, po svom amandmanu, član 8. Prenošenje neiskorišćenih aproprijacija u tekuću budžetsku rezervu. Ovim se predviđa da Vlada može nakon usvajanja rebalansa da sprovodi promjene u njegovom izvršenju, izvršenju budžeta, bez saglasnosti i rasprave u Skupštini. Na ovaj način Vlada sama može da procenjuje koje su aproprijacije važne.
Lično smatram da je u vreme ekonomske krize vrlo važno da građani Srbije, da Skupština Republike Srbije, prije svega, zna gde ide svaki dinar.
Pošto je bilo u prethodnom periodu praksa da se vršila prenamena sredstava, meni ovo liči, naravno da se ne uvredi poštovana gospođa ministar koja izuzetno kvalitetno radi svoj posao, na taj balans političkih snaga unutar Vlade, pa ćemo u jednom trenutku sredstva sa jedne aproprijacije prebaciti na drugu.
Da se to ne bi desilo, smisao ovog amandmana je da Skupština mora da bude informisana ako se prebacuje sa neiskorišćene aproprijacije u tekuću budžetsku rezervu, jer je vrlo važno da građani i Skupština Republike Srbije imaju punu informaciju. Nije budžet, uz duboko poštovanje, privatni račun, pa onda može da se prebacuje sa leve na desnu stranu. Vrlo je važno da građani budu informisani o svakoj izmeni.

Samo da se zahvalim gospođi ministar na prihvatanju ovog amandmana. Time gospođa ministar pokazuje svoju nezavisnost i profesionalnost i svoj kvalitetan rad. Pokazuje da je spremna uvek za dijalog sa predstavnicima opozicije. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, u cilju istraživanja naučnoistraživačkog rada predviđeno je da se isplaćuju zarade samo istraživačima. Na ovaj način se neće finansirati troškovi nabavke laboratorijske opreme, materijala i literature, a to je minimum za dostizanje ciljeva u naučno-istraživačkom radu.
Smatramo da je to potrebno izmeniti.
Takođe mislim da je nedopustivo, u ovom budžetu se to ponavlja, da izdvajanje za nauku bude od 0,3 do 0,4 od bruto društvenog proizvoda. Od nas samo manje izdvaja na nauku Crna Gora, ona izdvaja 0,1% bruto društvenog proizvoda.
Ne moramo da se poredimo sa Finskom i Švedskom, oni izdvajaju deset puta više od nas. Samo da kažem da Slovenija i Hrvatska izdvajaju tri puta više, s tim da Slovenija ima bruto društveni proizvod od 25 hiljada dolara, tako da su njihova izdvajanja mnogo, mnogo veća za naučno-istraživački rad.
Smatramo da je vrlo važno, ne verujem da to ova vlada može uraditi, ali neka sledeća, moramo poreskim i drugim olakšicama stimulisati privatni sektor da ulaže u nauku i razvoj. To je pitanje naših investicija u budućnost.

Što se tiče člana 11. to je odgovornost za nenamensko trošenje para iz budžeta. U ovom predlogu nisu predviđene nikakve radnje u vezi sa utvrđivanjem odgovornosti lica ili organa koji su prekoračili svoja ovlašćenja u pogledu izvršenja budžeta.
Nelogično je, nemoguće je da neko troši državne pare, naplaćene od građana i privede prema svom nahođenju, a kada se to utvrdi da ne trpi nikakve krivične, hajde ne mora krivične, ali moralo bi, ali ni profesionalne posledice. Kao minimum morao bi da trpi neke profesionalne posledice.
U vreme krize, kada ljudi ostaju bez posla, kada se smanjuju primanja, kada postoje veliki izgledi da dođe do širenja sivog tržišta i korupcije, pravna država mora da reaguje. I kako reaguje na jednoj strani, mora isto tako da reaguje prema onima koji prekoračuju svoja ovlašćenja i koriste sredstva ne po nameni iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Smisao ovog člana je smanjenje rasta plata u lokalnim samoupravama, jer smatramo da je 7,7% koliko je predviđeno, mnogo, da maksimum može biti 4,5% u 2009. godini. Plata u organima lokalne samouprave ne može da raste u vreme ekonomske krize, a ovo je maksimum do koga mogu, zbog nekih drugih troškova.
Privreda trpi sve veće gubitke i reforma uprave mora da postoji na svim nivoima, a kada dolazimo do plata, lokalna samouprava mora da ima istu sudbinu kao i Republika.
Želeo bih da kažem ovde nešto o smanjenju plata u javnim preduzećima. Znamo da se mnogi partijski kadrovi koji su na tim funkcijama u javnim preduzećima sada strašno bune, pogotovo iz jedne stranke, koji su zauzeli ta mesta i bune se što više neće dobijati plate od 8.000-9.000 evra, kreditne kartice, putovanja, automobile itd. Ti partijski školarci, koji su radili po Aerodromu "Beograd" i drugim strukturama, trebalo bi da se kandiduju na konkursima za direktore "Magnohroma", "Elektronske industrije", "Prve petoletke", da tamo pokažu svoja znanja i umeća.
Susreo sam se sa radnicima prve "Prve petoletke" koji u ovoj teškoj situaciji ipak rade, privređuju, i da proces privatizacije koji se tamo odvija ne odvija se u skladu sa dogovorom sa sindikatom i da Vlada Republike Srbije ima obavezu da primi sindikat radnika "Petoletke" i sa njima nađe najbolji način da se reši proces privatizacije "Prve petoletke". Ona ima veliki značaj za Srbiju, upošljava veliki broj ljudi, to su visoko obrazovani, kvalitetni kadrovi, kvalifikovani radnici i cela opština zavisi od "Prve petoletke".
Poslednji put kada je sindikat bio ovde došlo je 600 ljudi, niko ih nije primio i to zaista nije primereno da ministri ili njihovi državni sekretari, kojih ima zaista toliko u Ministarstvu ekonomije, ne zna im se broj, i pomoćnici, nijedan nije našao za shodno da primi sindikat "Prve petoletke".
Apelujemo da je to izuzetno važno, da Ministarstvo zajedno sa sindikatom razgovara, samo razgovara o procesu privatizacije i da se nađe najbolje rešenje. Razgovor je neophodan.

Pre nego što kažem nešto o amandmanu, moram da kažem, tu je gospođa Čomić, kako nas danas niko ne opominje, ne upozorava, sve ide po nekom redu. Moram da pohvalim poslanike, ali i predsedavajućeg.
Ovim amandmanom se traži da umanjenje transfera za lokalne samouprave, umesto predviđenih 15 milijardi dinara, bude pet milijardi dinara, jer lokalne samouprave imaju pravo na svoje finansiranje utvrđeno zakonom.
Predloženi iznos iz rebalansa budžeta za transfer opštinama je u suprotnosti sa odredbom člana 37. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji reguliše da transferi opštinama ne mogu biti manji od 1,7% bruto društvenog proizvoda.
Vlada krši Ustav kada je u pitanju AP Vojvodina i sada ponovo krši zakon kada su u pitanju opštine. Suštinski ne treba im toliko smanjivati, mora da se uradi suštinska razlika, moraju opštine da se obavežu da 20% sredstava svojih opštinskih budžeta opredele za investicije. To je mnogo bolje nego da se smanjuju transferi.
Ako bi opštine imale obavezu da 20% ulažu u investicione projekte na teritoriji opštine, to bi pokrenulo male i srednje privrednike u opštinama. Od koga da dobijaju posao, ako nema stranih investicija? Moraju njihove lokalne opštine da im u tome pomognu.
Zato smatramo, prvo, da ovo treba da se smanji, a sa druge strane, moramo obavezati lokalne samouprave nekim novim zakonom da 20% sredstava obavezno ide u investicione projekte. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, ovim amandmanom se predlaže da se u odredbi o korišćenju 40% sopstvenih prihoda, direktnih i indirektnih korisnika budžeta za finansiranje rashoda, izuzmu prihodi visokoškolskih ustanova.
Prihodi koje fakulteti i instituti ostvaruju koriste se za unapređenje rada u ovim institucijama. Uzimati 40% tih prihoda, za mene bi bilo razumljivo kada bi rekli da su cene usluga koje nude fakulteti i instituti nerealne, ali te cene su zaista neki minimum i to je jedini način kako da motivišemo ove naučnoistraživačke kadrove u tim institutima i fakultetima da dodatno rade i zarađuju.
Po nama, mnogo normalnije bi bilo da se smanje cene školarina, da se smanje cene taksi za razne vrste dozvola, rešenja, saglasnosti, inspekcija itd, jer građani u vreme krize treba da imaju manje izdatke za finansiranje svojih potreba zato što su im manji i prihodi.
Ne vidim ni jedan jedini razlog da se naučnoistraživačkim institucijama i visokoškolskim ustanovama, pre svega fakultetima i univerzitetima, oduzimaju ova sredstva, jer jedna od retkih naših komparativnih prednosti, ili tamo gde smo možda konkurentni potpuno sa zapadnoevropskim zemljama, baš je taj visokoškolski kadar. Studenti koji izlaze sa naših fakulteta su zaista dobro pripremljeni i ovim obrazovnim institucijama se mora omogućiti dodatna zarada, ako želimo da sačuvamo najbolje kadrove na univerzitetima. Hvala.

To je vraćanje neutrošenih sredstava Fonda za razvoj poljoprivrede u budžet Republike samo u 2009. godini. U predloženom tekstu člana 16. kaže se - izuzetno u 2009. godini. To ukazuje da je korišćenje sredstava Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji u prethodnoj godini, a možda će tako biti i ubuduće, bilo neefikasno. Bilo je moguće da ova sredstva nisu u potpunosti iskorišćena.
Danas kada je poljoprivredi potrebna svaka vrsta podrške, kada je poljoprivreda kao najjača privredna grana u Srbiji, najveća izvozna grana u Srbiji, sredstva sede na nekim računima pojedinih fondova zbog neefikasnosti njihovog rada. To je stvarno suludo.
Poljoprivreda danas mora da se suoči sa konkurencijom praktično u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje sa proizvođačima iz EU. Ti proizvođači u EU imaju od tri do dvadeset puta veće subvencije. Ponoviću, skoro dvadeset puta u nekim segmentima veće subvencije. Kako naš seljak onda da se bori sa njima?

Gospođo predsedavajuća, ponovo se vraćamo na visokoobrazovne ustanove, univerzitete i institute. Ovde ideja ovog amandmana je da se produži rok za primenu člana 15. sa 15 na 30 dana, jer moramo ostaviti njima vrijeme da iskalkulišu svoje cene, svoje usluge koje daju privredi ili drugim korisnicima i zato im treba vreme.
Mi smo u aprilu? Sve kalkulacije, planovi visokoškolskih ustanova su već unapred napravljeni, direktnih ili indirektnih korisnika, je li tako? Gotovo je sigurno da će svi primenu ove mere amortizovati – čime? Povećanjem cena svojih usluga. A kome će te cene da ispostave – ponovo građanima i privredi.
Tu dolazimo do tog ključnog problema u ovom rebalansu budžeta, da se ipak veliki deo svaljuje na građane, ne direktno, ali indirektno, i da je ovim standard građana, a i privede ugrožen još više.
Povećanje cena usluga naravno da je danas neprihvatljivo, ali sigurno da je neizbežno, evo videćete. Svi ste tu, predsednica je na visokoškolskim ustanovama. Zbog toga što sopstvena sredstva ovim organizacijama nisu predstavljala profit, već su ona predstavljala prihod koji je bio ranije ukalkulisan i od tih prihoda su se finansirale redovne aktivnosti.
Ako im se sad to oduzme, a vrlo verovatno će im se oduzeti, oduzima im se bilo kakva stimulacija u budućnosti da povećavaju svoje zalaganje i da predlažu mnogo bolje usluge i kvalitet svojih usluga.

Poštovana predsedavajuća, nadam se da će popodnevna rasprava biti u duhu prepodnevne i nećete nas upozoravati i opominjati kao juče.
Što se tiče uvođenja poreza na upotrebu mobilnih telefona, ovo je zaista nonsens. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa potrebama privrede u Republici Srbiji. U vreme ekonomske krize potrebna su rasterećenja od fiskalnih pritisaka, a ovde se uvode novi porezi.
Kao što sam rekao i ponovio sto puta za ovom govornicom, Vlada nametima na građane praktično želi da reši ovu krizu. To je totalna glupost. To je totalni diletantizam. Primer ovoga sa mobilnom telefonijom je još jedan od najnelogičnijih poteza koje je Vlada mogla da napravi.
Možda je on logičan, ali za ove kreatore ekonomske politike koji sede u Vladi Republike Srbije i koji ni jedan jedini radni dan nisu radili u privredi.
Ovo neće plaćati ni „Telekom“, ni „Telenor“, ni „Vip“, ovo će plaćati građani i mi ovde u Skupštini. Što je najsmešnije, resorni ministar, to moram da kažem, Jasna Matić, po mojim informacijama, ne slaže se sa uvođenjem ovog poreza. Možete da mislite kakva je ovo Vlada, kada je ministar protiv uvođenja ovog poreza, a Vlada ipak donosi odluku.
Što je najgore, ovim je poslata najgora moguća poruka stranim investitorima, a to su ova tri strana investitora mobilne telefonije. Niko ih nije pitao. „Telenor“, najveću kompaniju stranog investitora niko nije konsultovao oko uvođenja ovog poreza. Prava poruka. Zahvaljujem.

Produžiću na ovu temu, jer to jeste suština mog amandmana.
Predstavnik jednog od ovih preduzeća velikih investitora u Republici Srbiji je izjavio da već ovo smatra kaznom za korisnike mobilnih telefona, jer on kao zapadni investitor ne razume da neko može povećati cenu usluga, a da nije povećan kvalitet tih usluga. To je za stranog investitora nerazumljivo.
Ipak ti strani investitori ne znaju ono što zna naš potpredsednik Vlade, kreator ekonomske politike bez ijednog radnog dana u privredi. Opteretiti građane, uništiti privredu Republike Srbije i samo tako dovesti neke strane kompanije. Tako je urađeno, između ostalog, i u drugom sektoru, finansijskom.
Mora da se shvati da mobilni telefon nije nikakav luksuz. Mobilni telefon je osnovna potreba. Siguran sam da ovde sede predstavnici vladajuće koalicije koji će se 99% složiti sa mnom. Sigurno svi u porodici i dece koriste mobilni telefon, jer takav porez koji mi uvodimo ne postoji ni u jednoj, nigde u većini zemalja u EU, jer osnovni cilj svake države je da stimuliše korišćenje mobilne telefonije, kao jednog od najjeftinijih sredstava komunikacije. Umesto da stimulišemo, mi radimo potpuno suprotno.
Na kraju, samo da kažem, sada je u toku tender za drugog operatora fiksne telefonije. Da li je ovo slučajno ili nije? Da li mi ovim šaljemo poruku ovima na tenderu za fiksnu telefoniju da daju što manju cenu, da država zaradi što manje para, da bi neko profitirao. Zašto će dati manju cenu?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Uzeću mojih deset sekundi iz onog vremena.
Zašto? Zato što, da nije uveden ovaj porez, cena bi sigurno bila veća.
Ovim šaljemo poruku da je ova Vlada nepredvidiva. Svi će dati manju cenu kako bi se osigurali u narednih pet godina, da neka suluda vlada ne donosi ovako sulude odluke.