Gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, predsedavajuća, DSS se oštro protivi najavljenoj prodaji "Telekoma". Mislimo da "Telekom" ima ogroman značaj za srpsku privredu, posebno za sektor telekomunikacione infrastrukture, pogotovo za mala i srednja preduzeća koja rade u toj oblasti, a čiji je glavni klijent, kupac njihovih usluga, programa i roba baš "Telekom".
Elaboriraću malo oko "Telekoma", koliko mi dozvoljavaju ove tri minute, ali odmah bih postavio pitanje. Saznao sam, a hteo bih da mi premijer konkretno odgovori da li je to istina, da je "Telekom" povećao plate zaposlenima u decembru za 10% i u januaru za 15%.
Ako je to istina, smatram da to nije moralno u ovom trenutku, jer ne povećavaju se plate ni učiteljima, ni profesorima, ni lekarima, ni policajcima, ne povećavaju se plate ni u drugim javnim preduzećima, recimo u "Elektroprivredi", a povećavaju se plate u "Telekomu". Molio bih samo vrlo konkretan odgovor – da li je to istina ili nije?
Što se tiče dalje prodaje "Telekoma", mislim da Srbija takođe ima izvanredne inženjere elektrotehnike i telekomunikacija. Beogradski univerzitet i drugi univerziteti koji imaju elektrotehničke fakultete daju zaista kadrove koji danas rade u, praktično, svim telekomunikacionim kompanijama u svetu, i u "Silikonskoj dolini" i u vodećim evropskim telekomunikacionim kompanijama. Čak su, moram da kažem, u nekim od najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija inženjeri koji su završili Beogradski univerzitet na vodećim mestima u naučnoistraživačkom radu.
Prodajom "Telekoma" (a to je logično, ne možemo to nikom da zabranimo, tako kapital i funkcioniše, zato kapital tako i radi) naučnoistraživački rad će sigurno da se prenese u zemlju koja će da kupi "Telekom". Danas jeste Kina najveći proizvođač za američke telekomunikacione kompanije, nemačke itd., ali je naučnoistraživački rad i dalje baziran i u Americi i u Nemačkoj.
Na ovaj način, ukoliko bi se prodao "Telekom", učinili bismo neviđeno loš potez za buduće intelektualce, za buduće naučnoistraživačke kadrove, pogotovo u sferi telekomunikacija.
Molim vas samo kratak odgovor na pitanje o platama.

Hvala, gospodine predsedniče. Zamolio bih samo, ako je moguće, ne pismeno. Mislim da je dovoljan jedan telefonski poziv, pa da u nastavku sednice informišete narodne poslanike o tome da li su u "Telekomu" u decembru povećane plate za 10%, a u januaru za 15%, dok se to nije desilo ni u jednom drugom javnom preduzeću, a ni u prosveti, policiji, zdravstvu itd.
Molim vas da nas u toku ove sednice informišete o tome, jer ukoliko nas ne informišete, onda ovi razgovori uopšte nemaju nikakvog smisla. Ovde je jedan normalan civilizovan dijalog i očekujemo da i narodni poslanici i predstavnici Vlade na taj način komuniciraju, jer mislimo da razmena informacija može pomoći i jednima i drugima.
Dodao bih samo da je vrlo važno, što se tiče te odluke da li će se prodati "Telekom", imati u vidu da je "Telekom" takođe jedan od najvećih sponzora sporta i kulture u Srbiji.
Moram da dodam, analizirao sam ''Dojče Telekomove'' donacije i sponzorstva u okruženju od momenta dok nisu bili vlasnici tih kompanija u okruženju i od momenta kada su oni došli na vlast i, logično je – ''Dojče Telekom'' nema preveliki interes da pomaže lokalni sport ili lokalnu kulturu u zemljama u kojima je kupio te kompanije. On pomaže relativno, koliko može, ali naravno da mu je prioritet, verovatno, da mnogo više to radi u Nemačkoj. I nema tu ničeg lošeg, to je logično, tako posluju sve kompanije, kao što neke srpske kompanije ne bi sigurno…

Gospodine predsedniče Vlade, postavio sam vam u prvoj polovini dana pitanje da li su u "Telekomu" u januaru povećane plate. Rekli ste da ne znate, da ćete mi odgovoriti pismeno. Ja sam zamolio da mi odgovorite, to možete jednim telefonskim pozivom, niste mi odgovorili. Ali evo ja ću ovde reći u Skupštini da ja znam da su plate u januaru, osnovne zarade u "Telekomu", povećane za 10% i isto tako, gospodine predsedniče, znam da je to bio vaš predlog.
Postoji odluka Vlade iz decembra koja obavezuje članove Upravnog odbora "Telekoma", nominovane od strane Vlade, da od januara povećaju osnove zarade za 10%. Menadžment "Telekoma" je bio protiv ove odluke, po mojim informacijama, i bile su potrebne čak tri sednice Upravnog odbora da bi se ova odluka sprovela. Po mojim informacijama, manjinski partner grčka kompanija "Ote" nije prisustvovala nijednoj od te tri sednice Upravnog odbora, ali je na insistiranje Vlade Republike Srbije ova odluka, uz protivljenje menadžmenta, bila sprovedena.
U isto vreme se nisu povećavale plate prosvetarima, zaposlenima u zdravstvu, policajcima, a povećane su, kažem još jednom, na insistiranje Vlade, plate u "Telekomu". Da li su one povećane da bi se na neki način smirili oni protesti radnika i sindikata koji su se protivili prodaji "Telekoma" ili iz nekog drugog razloga? Jako mi je čudno da Vlada insistira na tome (ako nisam u pravu, demantujte me, gospodine predsedniče), a "Telekom" ima izuzetno uspešan menadžment.
Odgovorno tvrdim, najuspešniji menadžment u Srbiji. Sposoban, jedan od najsposobnijih u Evropi. Taj menadžment je tražio da se plate ne povećavaju, a ako već moraju, da se povećaju samo za 2%. Ipak, vi ste insistirali i na kraju je, posle tri sednice Upravnog odbora, posle izmena svih procedura koje su bile potrebne, ta odluka donesena i plate su povećane za 10%. Molim vas da mi odgovorite, gospodine predsedniče Vlade. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, slažem se da je nelogično, ali takođe mi je nelogično da je Vlada insistirala na tome da se povećaju plate, i da je insistirala u decembru, i da postoji, još jednom ću ponoviti, pismena odluka Vlade Republike Srbije kojom se nalaže članovima Upravnog odbora nominovanih od strane Vlade da sprovedu odluku, citiram – o povećanju osnovnih zarada.
Neću dalje da komentarišem, siguran sam da vi znate pravi odgovor, a iskoristiću ovo vreme da vam postavim još jedno pitanje. Nije vezano direktno za ekonomiju, ali mislim da je od značaja za sve građane Republike Srbije.
Nedavno je premijer Crne Gore Igor Lukšić najavio da će preduzeti korake da se vekovni Cetinjski manastir, koji pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ustupi na korišćenje nekanonskoj, protivpravnoj tzv. crnogorskoj pravoslavnoj zajednici, na čijem čelu je Miraš Dedeić.
Ustav Srbije nalaže Vladi da vodi računa o srpskom narodu koji živi van Srbije i obaveza Vlade je i da štiti Srpsku pravoslavnu crkvu, njenu imovinu i da brani interese srpskog naroda gde god on živi. Molim vas da mi odgovorite – koje ćete korake preduzeti da zaštitite i SPC i njenu imovinu? Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedniče, na ovom odgovoru. Nadam se da će tako i da bude.
Još jednom bih se vratio na "Telekom". Govorili ste o stručnosti ljudi u "Telekomu" i verovatno o tome da u nekoj konstelaciji snaga na evropskom tržištu telekomunikacija taj menadžment neće uspeti da izdrži trku. Lično mislim potpuno suprotno.
I vi i ja smo iz privrede. Po meni je jedini relevantan znak da li je neko uspešan kao menadžer, odnosno menadžment, rezultat njegovog poslovanja. Bez obzira što je na čelu direktor koji je iz DS (ovo i ne govorim stranački), smatram da je menadžment "Telekoma" izvrstan, izvanredan. Čestitam im na tome. Pogotovo moram da kažem da tehnički deo "Telekoma", inženjeri elektrotehnike rade izvanredno, na svetskom nivou, a o tome govore rezultati.
Reći ću vam samo nekoliko rezultata "Telekoma". U teškoj kriznoj godini, 2009. godine, "Telekom" je ostvario najveći profit u istoriji; 2010. godine "Telekom" ponovo ostvaruje najveći rezultat u svojoj istoriji i najveći profit; isto, "Telekom" ostvaruje najveći rast u Evropi. Ponoviću, od svih telekomunikacionih kompanija u Evropi, "Telekom Srbija" ima najveći rast u Evropi.
Takođe u 2008, 2009. i 2010. godini, nećete verovati, "Telekom" je u kriznim godinama smanjio dug za 40%, prodajući svoje usluge u dinarima, a kupujući evre. Čestitam im i na tome. I poslednje, samo da znate, kupujući "Telekom Republike Srpske" za 700 miliona evra, danas je "Telekom" uspeo da vrati više od 60% duga i ostao je dug za kupovinu "Telekoma Republike Srpske" od samo 240 miliona evra. Odlično za menadžment "Telekoma".

Gospođo ministre, ne vidim nikakav razlog i opravdanost da se nižim nivoima vlasti namenjuju veća sredstva za usluge po ugovoru nego u kabinetu predsednika Vlade.
Inače, taj koncept organizacije kabineta je po meni neadekvatan. Prevelik je broj potpredsednika sa svim tim savetnicima, evo, recimo, imali smo nedavno primer baš što se tiče prodaje "Telekoma" i strategije tehnološkog razvoja, naučnog razvoja Republike Srbije gde je u potpunoj kontradikciji bilo ono što je napisano u toj strategiji i ono što se radi.
Mislim da potpredsednici Vlade ne mogu da imaju veće budžete, odnosno veće sume za usluge po ugovoru, nego što ima predsednik Vlade. Tu se nameće pitanje – da li predsednik Vlade to dopušta? Da je neko drugi na mestu predsednika Vlade sigurno ne bi dopustio da neko drugi u kabinetu može da koristi mnogo veće usluge po ugovoru nego što ima on sam. Sad je samo pitanje – da li neko želi da koristi svoju funkciju u punom kapacitetu ili samo delimično? Hvala.

Gospođo ministre, predsedavajući, kada je reč o štednji, ona mora da se zaista pokaže na delu. Nedavno je Engleska sprovela najveće reforme koje je imala u 20. veku, koje se odnose na štednju. Mislim da je 70 hiljada ljudi smanjeno u državnoj upravi. Ne znam da li je tačna cifra, ali proveriću, 71. Da li smo mi nešto smanjili u državnoj upravi?
Kada sam o prošlom budžetu govorio, pre godinu dana, citiraću ovde, da treba da se smanje ministarstva, rekao sam – stvar je u tome da smanjite broj ministarstava bar za 10, što bi nas dovelo u društvo normalnih zemalja, bar po broju ministarstava. Citiram sebe pre godinu dana. Zatim, da napravite jasnu podelu resora, da smanjite preklapanja, jer što se više institucija bavi nekim predmetom, veća je verovatnoća da nikad ne bude rešen. To se dokazalo, pogotovo na primeru infrastrukture i kapitalnih projekata, gde praktično ništa nije urađeno zbog preklapanja resora, a kada imamo mnogo ministarstava koja se bave jednim poslom, u tom slučaju dolazimo do toga da niko nije odgovoran.
Ovu temu ću malo više elaborirati kroz sledeće amandmane, ali ono što je najvažnije reći, da nikakva štednja nije urađena, a čak ovi poslednji komentari da ako bi smanjili broj ministarstava, to ne bi značilo neku uštedu jer bi broj državnih funkcionera ostao isti je takođe jedan vid demagogije. Nije suština u tome da se Vlada smanji sa 28 ministara na 15. Tu je važna poruka da Vlada pokaže da ona želi na svom primeru nešto da uradi. Nije tu reč o tome da li je 28 bolje od 15, ili je 15 bolje od 28. Sigurno da je lakše upravljati sa 15 ili 16 ljudi i nije slučajno što je praktično u svim evropskim vladama ta cifra od 15, 16 najčešća.
Po teoriji upravljanja, po teoriji menadžmenta, to je neki optimalan broj za Vladu i za resore koji postoje u svakoj državi. Tako da mislim, što se tiče štednje, o tome nema ni reči u ovom budžetu. Hvala.

Produžiću oko ove štednje. Takođe, praveći ovaj budžet, praktično sva ministarstva su u budžetu i nisu objedinjene nikakve službe, niti rashodi. Ako do rekonstrukcije dođe, ne sumnjam da će ona uvek biti korisna. U to nemam nikakvu dilemu, jer mislim da ovaj način, da imamo najveću Vladu, nije koristan ni za koga.

Hteo bih da dodam, što se tiče štednje, ako se analizira budžet, u rebalansu ste za troškove nameštaja za kabinete, za krečenje, citiram, nove automobile, službena putovanja i dnevnice u inostranstvu, povećali još za četiri milijarde dinara.

U rebalansu su bile povećane sa 40 na 44, a ovim budžetom smo povećali još za četiri milijarde. Ne mislim da su kabineti u ministarstvima loši, čak mislim da su jako dobri, nego su državne uprave loše. Nije problem ni krečenje ni nameštaj, čak ni automobili nisu tako loši.

Ne radi se o ovom cifri, radi se o principu, zašto sada povećavati izdvajanje još za četiri milijarde na ovom razdelu gde zaista ne vidimo neku preveliku potrebu. Hvala.

Predlažem da se član 14. briše jer ovim članom nije jasno precizirano po kom osnovu se plaćaju troškovi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
Smatram da je korišćenje ili upravljanje poslovnim prostorom jako važna materija i ovako nejasna formulacija nesumnjivo može da izazove zabunu prilikom primene ovog zakona.
Kada smo već kod imovine, dodao bih samo jedan komentar oko novih poreza na imovinu. Uvedeni su novi porezi, ali nigde nije pomenuta reč poreskih oslobađanja za ljude koji recimo grade kuće ili renoviraju, da ne plaćaju PDV.
Možemo da predložimo ono što se radilo u drugim evropskim zemljama, pošto se često prepisuju ti modeli, da ako neko plaća školarinu deci, da ne plaćaju porez na tu sumu, da im se odbije na dohodak građana.
Postoji jako mnogo pogodnosti kojima se ljudi motivišu da ulažu u obrazovanje dece, u rekonstrukcije ili u kupovinu nekretnina i to se mora omogućiti. Naravno da bogatstvo mora da se oporezuje i naravno da onaj ko ima vile da mora da plaća porez, ali isto tako dajte onima koji žele da njihova deca se obrazuju u inostranstvu ili pogotovo kod nas da imaju mogućnost da to iskoriste i da na taj deo uloženih sredstava koji će najpre koristiti Republici Srbiji, građanima, narodu, budu oslobođeni ove obaveze. Hvala.

Što se tiče ovog člana, s obzirom da je obim teksta budžeta ogroman zaista, smatram neophodnim njegovo pojednostavljivanje u onim delovima gde se formulacije nepotrebno ponavljaju jer to će omogućiti drugim poslanicima ili u nekom drugom budžetu lakše praćenje onoga o čemu govorimo.
Zadržaću se još malo na porezima. Mislim da je jedna od ključnih stvari i problema u poreskom sistemu i ono što je možda jedan veliki problem za privrednika u Srbiji, to je taj rad na crno, dok veliki deo kompanija pošteno, časno plaća radnike, ne u koverti, plaća onako kako je to zakonom utvrđeno. Još uvek ogroman deo kompanija plaća radnike na crno. Naravno, toga će uvek da bude i toga ima čak i u razvijenim evropskim zemljama, ali moraju i ti privrednici koji to danas rade, moramo im naći neki model da se omogući da im ne bude drastična razlika ukoliko plaćaju redovno, pošteno, časno, a ne na ovaj način, u koverti. Na taj način mislim da udaraju na onaj deo privrednika Srbije, na onaj deo privrede koji to radi po zakonu i stvara potpuno nelojalnu konkurenciju.
Moram da kažem da je država u nekim slučajevima pravila pogrešne korake, ne govorim samo o ovoj Vladi, ali ljudi moraju samo sa optimalnim poreskim stavkama, efikasnom naplatom, privrednici pre svega, da se motivišu, da imaju mogućnost da plaćaju radnike po zakonu, ali isto tako mora da se uvede žestoka borba protiv onih koji plaćaju svoje radnike u kovertama.
Oni čine jednu veliku nelojalnu konkurenciju privrednicima koji zakonito obavljaju svoj posao, smanjujući cene na tržištu, denpingujući i na taj način onemogućavaju normalne privredne aktivnosti ljudima kojima je to život. Pogotovo je to određeno u nekim malim preduzećima i mislim da je tu radna inspekcija u tom odnosu prema radu na crno odnosno zakonitosti vrlo važna. Hvala.

Dodaću nešto oko onoga što nisam uspeo da završim kada smo govorili u načelu i dodaću da oko nezaposlenosti koja je po nama u DSS glavni problem pored usporavanja, odnosno propadanja domaće privrede, u ovom budžetu smanjena sredstva u Tranzicionom fondu namenjena za zbrinjavanje ljudi koji ostanu bez posla. Mene je još više porazilo da se smanjuju sredstva namenjena Nacionalnoj službi za zapošljavanje, tako da ukupno smanjenje sredstava namenjenih zapošljavanju iznosi četiri milijarde dinara. Kada se na to dodaju smanjena podrška privredi i manje subvencije poljoprivredi, računam kada ste vi od 2008. godine došli na vlast, pošto smo sa vama zajedno već sedmi put oko budžeta, dovoljno je da se smanjuju izdvajanja za zapošljavanje uz stalni pad podrške privredi i stalni pad subvencija za poljoprivredu, smatram da ova tri faktora zajedno mogu samo da zabrinu građane RS u sledećoj godini i siguran sam da ako baš na svaki od ovih segmenata idemo protiv zapošljavanja, protiv domaće privrede smatram da to ne može ništa dobro da donese u 2011. godini.

Samo oko poreza još da dodam. Imamo jedan veliki problem oko tog finansiranja, zato što građani i privreda duguju Elektro Srbiji za struju i Srbijagasu za gas više od 110 milijardi dinara ili, da prevedem, oko 1,1 milijardu evra. Duguje se EPS i Srbijagasu.
Ono što je nelogično i po meni potpuno nejasno je da najveći deo dugovanja EPS i Srbija gasu, najveći dužnici su baš državna preduzeća, ustanove i organi vlasti. Najveći deo. Polovina od ovog duga, od milijardu i sto evra, polovina je nastala u poslednjih godinu dana, gospođo ministre.
Znači, od milijardu i sto miliona duga, najveći deo su državne ustanove, preduzeća i organi vlasti, a polovina nastala u poslednjih godinu dana.
Meni je nešto nejasno, ako budžet vi prebacujte korisnicima ova sredstva, zašto ih oni ne koriste u pravom smislu za ono za šta su potrebna? Mislim da ovde mora da se uvede velika budžetska disciplina, mnogo jača nego što je bila. Oni dobijaju pare iz budžeta, moraju namenski i da ih troše. Hvala.

Jedna od stvari kojom je planirano da se u sledećoj godini popuni ova rupa u budžetu je prodaja "Telekoma". Prvo da kažem da smo mi o tome mnogo govorili ovde u Skupštini i nastavićemo jer u ovom trenutku prodavati "Telekom", ne postoji ni jedan jedini razlog.

Pre svega, "Telekom" i nije državna kompanija. "Telekom" već ima 20% privatnog kapitala, to je grčka grupa OTE, koja je inače u vlasništvu "Dojče Telekoma". Mi smo čuli od nekih vaših kolega ministara koji su bili ovde kada smo im postavljali pitanja kako mi nismo ni kadrovski ojačani da konkurišemo sa velikim igračima na telekomunikacionom tržištu i zato je potrebno prodati državni kapital kako bi iz njega država imala veće koriste.

Mislim da je to uvreda i za ovu kompaniju OTE, grčku, koja je, ponoviću, u vlasništvu "Dojče Telekoma" i koja već ima unutra u upravnom odboru visoke profesionalce koji su sa našim ljudima koji rade u upravnom odboru, ne govorim o političkim ličnostima koje su imenovane, one mogu uvek da budu promenjene, ali zaista u "Telekomu" poslednjih desetak godina je izrastao jako dobar stručni kadar, ljudi koji mogu da rade u bilo kojoj telekomunikacionoj kompaniji.

Ako govorimo samo o tim ljudskim potencijalima koje danas ima "Telekom" još više treba razmišljati o potencijalima koje će "Telekom", da stavi na raspolaganje budućim studentima, odnosno onima budućim diplomcima sa Elektrotehničkog, Mašinskog i drugih tehničkih fakulteta, sa ogromnom infrastrukturnom osnovom i sa ogromnim telekomunikacionim, odnosno tehnološkim potencijalom.

Ključna borba u 21. veku će biti u tehnologijama i mi nemamo mnogo tehnoloških lidera u regionu, "Telekom" je jedan od njih i odricati se danas zarad koristi koja može biti vrlo kratkotrajna zbog milijardu i 400 miliona evra, koliko se pominje da će biti početna cena, pa neka ona bude i veća, to je samo jednokratna korist od koje niko neće dugoročno ništa dobiti.

Moram da citiram premijera i takođe ministre koji su rekli da će – da se novac od "Telekoma" iskoristi za izgradnju infrastrukture. Šta su telekomunikacije, nego telekomunikaciona infrastruktura, isto toliko važna kao i putna, kao i železnička i kao bilo druga.

U predizbornoj godini prodavati "Telekom" mislim da ne treba govoriti šta je razlog tome. Hvala.

Ja bih produžio ovo oko "Telekoma", molio bih samo kasnije za objašnjenje, nije mi jasno zašto Ministarstvo finansija vodi proces prodaje "Telekoma". Mi imamo Agencije za privatizaciju, ali mi nije jasno od kud sad to da se ubacuje u Ministarstvo finansija. Ako je po tradiciji, "Telenor" je, odnosno "Mobtel" prodavao, odnosno vodio sav proces oko prodaje, Ministarstvo finansija, u tom trenutku je to možda bilo logično, ali u ovom trenutku ne vidim ni jedan razlog da ovde bude Ministarstvo finansija.
Ono što želim da kažem da "Telekom" kao velika kompanija, veže za sebe mala i srednja preduzeća koja su podizvođači, izvođači radova. U tom slučaju, veliki deo naučno istraživačkog potencijala Srbije, iskorišćen je danas, jer "Telekom" koristi njihove usluge, za korist svojih kompanija, odnosno u vlasništvu Republike Srbije u najvećem delu.
U slučaju prodaje "Telekoma", treba da budemo vrlo jasni i da kažemo kako rade sve svetske kompanije, uvek kada kupuju kompaniju bilo u kojoj zemlji, nema veze da li je Kina, centar naučno istraživačkog rada uvek ostaje u tim zemljama gde se nalazi osnovna kompanija. U ovom slučaju, ako tu bude "Dojče Telenor" to će biti Nemačka, a ako bude neko drugi, biće druga zemlja. Naravno da će sva pamet, odnosno sav naučno istraživački rad da se razvija u tim zemljama odakle dolazi novi vlasnik. Mislim da će ovo biti direktan udar za jedan od najvećih potencijala koji Srbija ima, a to su inženjeri elektrotehnike, inženjeri telekomunikacija, uopšte inženjeri tehničke struke.
U ovom slučaju smanjiće se njihov uticaj, smanjiće se mogućnost njihovog napredovanja, njihov razvoj. Generalno, veliki udarac bi se naneo domaćoj pameti prodajom "Telekoma". Možda ljudi u Vladi koji su zaduženi za ovaj proces, koji su inicirali to ne razumeju, ali vreme će to pokazati.
29/1 DM/LjL 14,45-14,55
Posledice po razvoj nauke u Srbiji mogu da budu zaista nesagledive. Malo je, ponoviću još jednom, kompanija u Srbiji koje su u tehnološkom smislu lideri u ovom regionu. Malo ih je i u celom regionu, u svim zemljama u regionu, u jugoistočnoj Evropi možete na prste jedne ili dve ruke da ih navedete. "Telekom" je definitivno jedna od njih. Prodavati danas tog lidera, po meni je ogromna greška. Hvala.

Što se tiče javnih preduzeća, propuštena je u ovoj vladi ogromna prilika da se prodaja, bila je mogućnost, mislim da i sada nije urađeno sve što se može, sigurno je da bi prodaja JAT-a donela korist. To je onaj segment gde mi, tehnološki govorim, zaostajemo. Odnosno, mi ne proizvodimo avione. Sigurno je da kao kompanija koja se bavi uslugama na ovom tržištu, JAT nema toliki tehnološki potencijal kao što ima "Telekom" Srbije.
Naravno, prodaja JAT-a bi u nekom drugom vremenu, kada su bila bolja vremena, kada su avio-kompanije zarađivale, možda isto bila pogrešna, ali danas, kada praktično sve avio-kompanije u svetu rade na granici izdržljivosti i samo nekoliko od vodećih svetskih kompanija su profitabilne, u ovom trenutku za JAT je potreban jedan jak partner, bilo da je on iz Evrope, Indije, Rusije. Ali, kao da se niko u Vladi time ne bavi.
Mislim da bi bilo mnogo korisnije za građane Republike Srbije, za ekonomiju u Srbiji, kada bi se energija koja je usmerena na prodaju "Telekoma", analize, konkretizacija tog projekta, usmerila potpuno na drugu stranu, usmerila ka JAT-u. Siguran sam da bi u jednom periodu od godinu, godinu i po dana, mogla da bude nađena mogućnost saradnje sa strateškim partnerom. Uz potencijal koji imamo, uz kreditne resurse koji danas postoje, a koriste se možda nepravilno, mislim da bi taj potencijal mogao da bude iskorišten. Jedan od prioriteta neke buduće vlade zaista bi trebalo da bude rešenje pitanja strateškog partnera za JAT. Hvala.