Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege, odnos javnog duga prema BDP pokazuje fiskalnu strategiju države. Ove godine je taj odnos blizu 60%, što je velika opasnost. Nadamo se da će u sledećim godinama taj odnos da bude manji. Nadamo se da će mere koje Vlada bude donosila u sledećim godinama dovesti do smanjenja. Godine 2013 kamate će da iznose 90 miliona dinara. To je dva puta više od agrarnog budžeta. To je pet više nego što su subvencije privrede.
Amandman koji smo predložili ima u sebi smisao, i mi tražimo da ga prihvatite, da Skupština kontroliše zaduživanje. Naravno, ne može to Skupština da radi svakodnevno, ne može da radi ni na mesečnoj osnovi. Ali, smatramo da jednom tromesečno možemo o tome da vodimo raspravu u Skupštini.
Kada je dr Vojislav Koštunica podneo ostavku naša zaduženost je bila pet milijardi manja nego što je danas. Zato je vrlo važno da ne dozvolimo zaduživanje koje nas vodi u dužničko ropstvo, a da se zaduživanje obavlja pod kontrolom Skupštine. Potrebna je jedna rasprava o tome da se vodi makar kvartalno.
Sami ste, gospodine ministre, kritikovali da se prethodna Vlada zaduživala bez jasne strategije. Molim predsedavajuću da mi oduzme vreme od ovlašćenog predstavnika. Sutra će na tom mestu, gospodine ministre, da sedi drugi ministar, a vi ćete možda da sedite u ovim klupama i takođe ćete moći da date doprinos raspravi naravno ne na mesečnoj osnovi. Jednom godišnje usvojimo plan zaduživanja, ali jednom kvartalno nam resorni ministar podnese izveštaj i na bazi tog izveštaja se složimo samo sa da ili ne o sledećem kvartalu, vidimo da li je ispunjeno ono što je bilo obećano u prvom kvartalu. Nije smisao nikakva nenormalna kontrola, ali jednom kvartalno u procesu kada je cela Evropa u ekonomskoj krizi, a pogotovu Srbija danas, mislim da je ovo jedna dobra osnova za normalan dijalog.
Osim toga potrebno je uraditi sledeće – potrebno je obezbediti jedinstvene metodologije utvrđivanja visine ukupnog duga, kako spoljašnjeg i
unutrašnjeg, tako javnog i druga privrede, da ne dođe do onoga što je bilo u prošlosti da dobijamo razne informacije o visini spoljašnjeg duga. Ponoviću još jednom, obezbediti vođenje jedinstvene metodologije utvrđivanja ukupnog duga.
Pod tačkom 2. što treba da se uradi jeste da u Skupštini treba da se usvoji strategija upravljanja javnim dugom. Mislim da u prvom kvartalu sledeće godine Vlada mogla da izađe sa ovom strategijom koja će u sebe uključi osnovne elemente buduće ekonomske politike Vlade.
Na kraju kao treći predlog iznosim predlog da se na Vladi oformi telo od visoko stručnih ljudi koji bi pomagali Vladi i resornom ministru, davali ocenu ekonomske opravdanosti zaduživanja u budućnosti. Vlada ima mnogo tela. Vlada ima stotine agencije. Vlada ima stotine savetnika, ali mislim da bi jedno stručno telo… Imamo Fiskalni savet koji daje dobre i konkretne predloge, kritike. Nekada ulazi u konflikte sa Vladom. Uvek ocenjujem da je to pozitivno da se čuje drugi glas. Možda bi ovo telo na taj način, stručno telo pri Vladi koje bi vodilo računa o daljim zaduživanjima, odnosno o ekonomskoj opravdanosti zaduživanja moglo da bude jedna podrška Vlada, a sa druge strane nama u Skupštini bi takođe bio jedan dodatni "kontrolni organ" kako bi dobili mišljenje onih ljudi koji su posebno stručni u tom pogledu.
Još jednom ću se vratiti na jedan izvrstan period Vlade dr Vojislava Koštunice kada je Vlada vratila milijardu dolara duga MMF. To je bio jedan odgovoran postupak i tada smo od visoko zadužene zemlje prešli u taj rejting srednje zaduženih zemalja. Mislim da takva odgovorna politika treba uvek da se vodi. Ovaj amandman i ovi predlozi su dati baš u tom cilju.
Ono što ću takođe predložiti je diversifikacija zaduživanja. Imamo sreće da Srbija ima izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Kina je odobrila kredit od 1,8 milijardi evra za infrastrukturne projekte, a odobrila ih je po izuzetno povoljnim uslovima. Danas vidimo da nam EU otima teritoriju. Ista ruka vodi ovaj proces oslobađanja zločinaca Haradinaja, Gotovine i ostalih i ista ruka nam otima Kosovo. Moramo da i ekonomski i politički idemo tamo gde žele sa nama najbolju moguću saradnju. Ne samo to, najveći partneri koji sarađuju sa tim zemljama su baš evropske zemlje. Sa Kinom i Rusijom najviše sarađuju Nemačka, Francuska i ostale evropske zemlje. Kada već govorim o zaduživanju, Kipar koji predsedava EU zadužio se kod Rusije 7,5 milijardi evra bez ikakvih političkih ili bilo kakvih drugih uslova. To je rekao predsednik Kipra. Predsednik Kipra je rekao i – dok su nam naši partneri, citiram, iz EU postavljali određene političke uslove. To je vrlo važna stvar.
Ako sarađujemo sa Kinom što se tiče ekonomije, a pogotovo kod zaduživanja moram da kažem da je Kina pokrenula investicioni ciklus, gospodine ministre, u Evropi i to dobro znate, i u sledeće četiri godine će zemljama jugoistočne Evrope, među kojima se nalazi i Srbija, dati 10 milijardi evra kredita pod najpovoljnijim mogućim uslovima. Mislim da će jedna trećina toga ići čak do 20 godina.
Nedavno je bila kineska delegacija ovde i stalno dolaze. Mislim da tu šansu što se tiče zaduživanja treba da iskoristimo. Dodao bih i da što se tiče zaduživanja opet, te diversifikacije zaduživanja opet da zajmovi Kine premašuju sve inostrane kredite koje daju zajednički države članice Grupe sedam. Znači, Kina sama daje više kredita nego sedam najvećih svetskih zemalja.
Vidite gde je problem? Nama se sada, čujemo danas izjave da mi moramo prihvatiti granicu na Kosovu, IBM, integrisano upravljanje granicom, inače nećemo ići dalje u EU. To je stvarno nebuloza. Kao nećemo imati para, pa nama i ne trebaju pare od EU. Evropska unija nikome nije dala kredite u poslednjih nekoliko godina. Oni imaju svoj problem. Rešiće ga oni za sebe, ali nama sigurno pomoći neće. Moramo čuvati svoju teritoriju, ne dati ni pedalj naše zemlje, a zaduživati se, jer su nam potrebne pare, tamo gde imamo najpovoljnije kredite sa najdužim rokom plaćanja, sa najboljim kamatama. To je, pre svega, Kina.
Daću vam podatke iz "Fajnenšl tajms" od pre mesec dana gde je Eksportno-importna banka Kine i Fond razvoja Kine u 2009. i 2010. godini odobrile više kredita nego Svetska banka. Znači, dve institucije Kine su dale više kredita, nego cela Svetska banka. To su pokazatelji kuda treba da idemo u ovoj diverzifikaciji zaduživanja.
Ne moram da govorim da su u građevinskoj industriji Kinezi lideri u svetu. Nedavno je izgrađen najduži most na svetu, 42 km, sa 5.000 stubova koji je koštao 1,5 milijardu dolara. To znanje najsavremenijih tehnologija u građevinarstvu može pomoći našim građevinarima. Naravno, u preuzimanju tih kredita treba se uvek truditi da najveći deo, koliko je to moguće, koristimo našu građevinsku operativu i time da edukujemo naše građevinske radnike da učestvuju u najvećim tehnološkim projektima u 21 veku.
Mislim da treba iskoristiti potencijal saradnje sa Kinom u železnici. Nedavno je izgrađena najduža pruga od 2.000 km na visini od 5.000 m koja spaja Tibet sa centralnim delom Kine. Pruga na visini od 5.000 m, to je stvarno poduhvat. Tu je takođe dostup našim građevinskim radnicima koji bi zajedno sa kineskim mogli da rade, ali da koristimo iz Kine samo onaj deo koji je visokotehnološki, a da koristimo što više našu građevinsku operativu.
Moramo da koristimo i političku podršku Kine i Rusije, pogotovo u ovim danima koji nam predstoje. Juče je bio i potpredsednik Ruske vlade Rogozin. Rusija je odobrila kredit od jedne milijarde evra. Ponoviću još jednom, potrebna nam je, gospodine ministre, zbog budućnosti veće uključivanje Skupštine Republike Srbije u odobravanju kredita, kažem jednom kvartalno. Potrebna nam je, naravno, kao deo parlamentarne kontrole, diverzifikacija našeg zaduživanja i da ono uvek bude usmereno ka očuvanju domaće privrede i dostupu najnovijim tehnologijama. Molim vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Samo kratak komentar. Nisam govorio o političkim partijama, govorio sam samo o Vladi koju je predvodio dr Vojislav Koštunica u tom periodu kada su uspostavljena strateška partnerstva, pogotovo što se tiče Južnog toka. Hvala.

Gospodine ministre, nisam do kraja dobro razumeo oko ovog amandmana. Podneo sam amandman na član 3. jer je naveden iznos od 1,2 milijarde evra. Koliko znam, Mešoviti međudržavni komitet Kine i Srbije je usvojio odluku da će "Eksportno-importna banka" Kine finansirati sa 1,8 milijarde evra, pa bih tražio odgovor, jer je to ovde izostavljeno.
Smatram da je izuzetno važno za Srbiju da se vrati ova suma od 1,8 milijarde kako bi se finansirala druga faza izgradnje TE "Kostolac" i to ne samo da bi bilo izvanredno za domaću privredu, jer bi veliki deo naše operative mogao da bude uključen u taj projekat, a druga faza TE "Kostolac" ojačava našu energetsku bezbednost. Ona ima odličan potencijal za dalji razvoj.
Inače, u "Kostolcu" radi izvanredno rukovodstvo koje je pokrenulo procese i smatram da u tom smislu treba da se svaki privredni nastup, pogotovo gde možemo da uključimo našu posrnulu privredu, a sa ovim povoljnim kreditima iz Narodne Republike Kine je od velikog interesa.
Samo pokretanje privrede, mi onda možemo da očekujemo veće učešće malih i srednjih preduzeća u tim procesima i to je povećanje poreske osnove, to su usluge, je u energetskim projektima, kao i u mašinogradnji, kao u automobilskoj industriji, na jedno radno mesto kod proizvodnje, kod direktne izgradnje, dolazi od pet do 10 radnih mesta u sektoru nabavke, usluga i drugih sektora.
Gospodine ministre, zamolio bih vas za objašnjenje oko ovog amandmana. Inače, insistiram, ukoliko to nije slučaj, da se ovaj amandman prihvati jer mislim da je za srpsku privredu, ponoviću još jednom, ovaj kredit iz Narodne Republike Kine izvanredan, a za domaću privredu druga faza izgradnje TE "Kostolac" bi bila od najvećeg značaja. Hvala.

Gospođo potpredsednice, gospodo potpredsednici, gospodine ministre, drage kolege, budžet je najvažniji zakon koji usvaja Skupština. On govori o namerama jedne vlade, pokazuje put kojim ona ide i načine kako će da ovu tešku ekonomsku i socijalnu situaciju.
Smatram da je najveći problem ovog budžeta to što ne prati potpuno političke promene koje su se desile u Srbiji posle poslednjih izbora. Demokratska stranka Srbije pozdravlja vašu želju i nameru da promenite politiku prethodne vlade, da sprovedete dosledno vojnu neutralnost, da se okrenete ekonomski i Rusiji i Kini, i to je dobro. Ali, naravno, mi smatramo da bi ove ekonomske promene trebalo da prate i političke promene i smatramo da je proglašenje političke neutralnosti ono što je potrebno Srbiji u sledećih 20 godina, ako želimo da podignemo i ekonomiju.
Zato je naša poruka ovim budžetom vrlo jasna, da ne mogu politika i ekonomija naše zemlje da se razlikuju u ciljevima. Mi moramo da postavimo jasno političke ciljeve, iz kojih će onda da rezultiraju i ekonomski pravci.
Nemate pravo na grešku, ova vlada, jer Srbija je danas ugrožena. Nemate pravo zbog naroda koji očekuje promene. Zato su i glasali na ovim izborima, da bi dobili promene u svakom pogledu, pogotovo u ekonomskom.
Politika koju je vodila prethodna Vlada, da EU nema alternativu, je otišla u prošlost. To je dobro, ali još uvek u vašoj politici se vidi i dalje kontinuitet sa prošlom politikom, a to je nastavak evropskih integracija.
Mi ćemo biti vaši najžešći kritičari kada je u pitanju kontinuitet sa politikom prethodne Vlade i podržavaćemo vas uvek kada pokažete diskontinuitet sa pogrešnim merama.
Zašto govorim o kontinuitetu? Navešću samo tri primera gde se u ovom budžetu vidi kontinuitet sa prethodnom Vladom. Prvi je čisto politički, a to je nastavljanje pregovora Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, čiji je cilj uspostavljanje granice između centralne Srbije i naše južne Pokrajine. Samo naivni ljudi mogu da misle da to što se dešava danas na jugu Srbije, na Kosovu, ne može da ima reperkusije na ekonomiju. Obavezno će imati. Od pravilnog našeg političkog stava kao države u odnosu na situaciju na KiM i u odnosu ka EU direktno će zavisiti rezultati, gospodine ministre i kolege, ekonomske politike.
Drugi slučaj je nastavak primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum, koji postoji četiri godine, nanosi svake godine štetu od 100 do 200 miliona evra, zavisi sa koje platforme gledamo te cifre. To je direktna šteta. Indirektna šteta za naše poljoprivredne proizvođače je mnogo veća. Republika Srbija mora da prekine ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kako bi podigla svoju poljoprivredu.
Takođe, bojim se, to nismo nigde videli u budžetu, čuli smo izjave, nadam se da će tako biti, u tome ćemo vas podržati, da ćete iskoristiti mogućnost koja postoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, konkretno član 41, koji omogućava da, ukoliko se primenom tog sporazuma nanosi velika šteta određenoj grani privrede, u ovom slučaju poljoprivredi, postoji mogućnost da se taj sporazum zaustavi ili da se na njega stavi moratorijum. O tome smo govorili ovde u Skupštini, čuli smo i od vašeg kolege, gospodina Kneževića, da to razmatrate. Nadamo se da ćete to uzeti u obzir. Ukoliko to ne uzmete u obzir i ukoliko ne pokrenete taj proces, bojim se da od 1. januara 2014. godine naše poljoprivrednike čekaju ogromni, možda čak i nerešivi problemi.
Treće gde se vidi politika to je pristanak na pridruženje zajedničkoj spoljnoj politici EU. Zaista ne vidim nijedan razlog da kao zemlja kojoj EU danas pokušava da oduzme najvažniji deo teritorije, mi smo "kandidati", govorimo o nekim procesima koji mogu teoretski da se dese kroz 15 ili 20 godina, da sledimo politiku EU, koja je direktno protiv interesa srpske ekonomije i srpske politike.
Zašto ovo govorim? Prethodna Vlada je donela apsolutno pogrešnu odluku uvodeći ekonomske sankcije Belorusiji. Juče ili prekjuče vaša Vlada je ponovo produžila rok tih sankcija na još jednu godinu. Zašto mi da sledimo politiku EU u pogledu Belorusije? Da li je nama Belorusija neko zlo načinila? Sve suprotno, Belorusija nam je prijatelj. To je zemlja od 10 miliona stanovnika. Uvek su bili sa nama. Bili su sa nama kada su ovde bile sankcije. Bili su sa nama kada su nas bombardovali. Pomagali su nas materijalno. Dolazili su nam u posete ovde. To je bratski narod.
Sada da se vratim na ekonomiju. To je tržište od 10 miliona stanovnika, koje je danas pod ekonomskim sankcijama zapadne Evrope. Tu je naša šansa da naše
tržište ovde, koje je od 10 miliona stanovnika, povećamo dva puta, da idemo u Belorusiju, koja nije daleko, da imamo otvorena vrata, da imamo izvanredan potencijal za naše proizvode koji ne mogu toliko mnogo da se prodaju danas u zemljama zapadne Evrope, jer je i tamo recesija. Obim izvoza koji imamo danas u zemlje EU je ovoliki. Ne može se povećati, jer ide recesija u EU u sledećim godinama. On može samo da se smanji. Zato treba da radimo ono što rade druge evropske zemlje, da idemo u Belorusiju, da idemo u Rusiju i Kazahstan, jer to su zemlje gde smo mi jedini partner u svetu.
Ponoviću, Srbija je jedini partner ovog tržišta od 250 miliona stanovnika, koja na proizvode koji su proizvedeni u Srbiji nema carine.
Gospodine ministre, lično smatram i preporučujem, podržaću vas u tome, da stanete na čelo kolone privrednika i povedete ih u Belorusiju. Tamo žele naše proizvode.
Razgovaram ovde sa ambasadorom, razgovaram sa beloruskim političarima, razgovaram sa njihovim ekonomistima, privrednicima i svi očekuju proizvode iz Srbije da dođu. Ne vidim nijedan razlog da se Srbija pridružuje ovoj nepravilnoj politici EU, ali to je njihova stvar, njihov problem. Mi sa tim nemamo ništa zajedničko.
Hteo sam na ovom primeru da pokažem da u temeljima ovog budžeta u odnosu Vlade još uvek postoji kontinuitet sa prethodnom Vladom, ali duboko se nadam da ćemo to da promenimo.
Hteo bih da dodam još da ovaj sporazum koji imamo sa Ruskom Federacijom, vidim da ste to dobro razumeli i pozdravljam nastavak ovog posla na dobijanju kredita od 800 miliona evra za infrastrukturne projekte i vašu želju da dobijete u ovoj godini, ako je moguće, jedan deo od milijarde evra koje ste tražili od Ruske Federacije, takođe. To je dobar pravac. Radite ono što rade i najrazvijenije zemlje EU, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Napomenuo bih da to što ste tražili milijardu evra od Rusije, mislim da su tu potencijali za saradnju mnogo veći. Jedan mali Kipar je od Ruske Federacije nedavno dobio i drugu tranšu od 7,5 milijardi evra, koje je iskoristio za pomoć svom budžetu i bankarskom sistemu. Na primeru Kipra vidimo da politika da EU ima alternativu je moguća čak i u EU, jer Kipar trenutno predsedava EU.
Zašto govorim o političkoj neutralnosti, gospodine ministre? Mi i hoćemo da sarađujemo sa Ruskom Federacijom i da imamo taj sporazum o slobodnoj trgovini, ali hoćemo i u EU. Biznisu, stranim investitorima je predvidivost jedan od najvažnijih elemenata, da vide tržište sledećih 10 ili 20 godina, gde će se kretati. Sve analize kada ulažu u neku zemlju se rade minimum na 10 godina, a obično i na 20 godina unapred.
Imao sam priliku prošle nedelje da razgovaram sa jednom velikom evropskom kompanijom, koja se bavi prehrambenom proizvodnjom i koju sam pozvao da dođu da ulažu u Srbiju. Pokazao sam im konkretno na prezentaciji komparativne prednosti naše radne snage, naših dobrih inženjera, potencijala, pogotovo u Vojvodini i najviše što sam im pokazao i što ih je najviše zainteresovalo, oni to dobro znaju, je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, gde su naši proizvodi 20% konkurentniji nego kada se proizvode u EU. Odgovor koji sam dobio, gospodine ministre, je bio - da, ali vi idete ka EU i kako dublje budete išli u te integracije, a to može da se desi kroz godinu, dve, tri ili pet…
(Predsedavajuća: Gospodine Popoviću, vratite se na temu, molim vas. Oko budžeta pričamo.)
Gospođo predsedavajuća, ovo je prvi put da me neko za pet godina opomene.
Ova tema je direktno vezana za budžet, za privredni razvoj. Molio bih da mi ovo vreme ne računate. Hvala.
Ukoliko budemo išli dublje ka evropskim integracijama, a to je politika ovog budžeta, to je temelj ovog budžeta, svi investitori znaju da će taj naš glavni adut u sledećih 10, 20 godina, jer vidite da je rusko tržište u ekspanziji, pogotovo sad zajedno sa Kazahstanom i Belorusijom, možda sutra i sa Ukrajinom, možemo da izgubimo.
Zato je vrlo važno ostati na principima političke neutralnosti, kako bismo mogli da koristimo sve komparativne prednosti.
Želim da dodam u ovom prvom delu da Srbija mora da kaže jasno i odlučno ne politici uslovljavanja EU i da proglasi političku neutralnost, zato što nastavak pristanka na politiku uslovljavanja od EU znači državnu granicu na Jarinju, znači promenu Ustava koji je poslednji odbrambeni bedem teritorijalnog integriteta Srbije i prihvatanje revizionističke politike, po kojoj su Srbi jedinstveni krivci za sve ratove u bivšoj Jugoslaviji.
Prihodi budžeta za 2013. godinu su uvećani za više od 27% u odnosu na budžet za ovu godinu. To povlači povećanje poreskih opterećenja, tako da privredi, pogotovo onom zdravom delu, neće biti lako, ali se nadam da će uspeti da taj deo izvrše onako kako bi se popunio budžet.
Planirano je značajno smanjenje deficita, sa 6,7% na 3,6%. Da li će biti takav ili će biti veći, vreme će pokazati.
Smatram da je nerealna politika na prihodnoj strani. Ukoliko bi se desilo da se ispune vaša očekivanja, možda i to može da se desi, siguran sam da može da se desi, s tim da ste vi spomenuli "Fijat" i spomenuli ste "Železaru" Smederevo. Pretpostavljam da te imali u vidu i rekonstruisanu NIS, jer će i ona, izvozeći euro pet, verovatno doprineti popunjavanju budžeta. Slažem se da "Fijat", ukoliko bude ekspanzije u prodaju, može da doprinese povećanju prihodne strane. Slažem se da NIS može da doprinese. Malo sam skeptičan, voleo bih da nisam u pravu, ukoliko se desi ovaj posao sa Ural vagon zavodom iz Ruske Federacije i oni kupe "Železaru" Smederevo, to bi bilo izvanredno i to bi bilo odlično za Srbiju, jer Urarl vagon zavod je izvanredna kompanija, nažalost, nije direktno iz branše, ali je korisnik toga. Ako samo jedna od ove tri stavke, ponoviću, "Fijat", NIS ili "Železara" Smederevo se ne desi, bojim se da će onda pretpostavka o povećanju prihoda biti manja.
Imate dobar, odličan rezultat u oktobru mesecu, što se tiče prihoda i što se tiče rashoda. To je dobar znak, ali moram da vam naglasim da u budžetu postoji periodičnost, da je uvek treći, četvrti kvartal veći od prvog i drugog. Realnu ocenu o prihodnoj strani mislim da će moći da se da negde u aprilu, kada prođe prvi kvartal. Kažem, voleo bih da ste u pravu, ali izražavam jednu dozu skepse, pogotovo zbog toga što se i u Evropi u prvom i drugom kvartalu, očekuje nastavak recesije.
Što se tiče poreza na dobit, dodao bih da generalno rezultati toga, rezultati dobre politike, gospodine ministre, vide se, u principu, u drugoj, trećoj i četvrtoj godini. Definitovno je da će neki rezultati biti i u prvoj godini, ali kažem, realno je da će ipak to da bude mnogo bolje vidljivo posle prvog kvartala.
Što se tiče SSP, dodao bih da su naši poljoprivrednici posle četiri godine najviše oštećeni. Navešću samo primer, pogledao sam sinoć na sajtu da Poljska, Mađarska, Slovenija, koje su ovde pored nas, imaju subvencije po hektaru od 300 do 400 evra, ali od 2000. godine. Kod nas su te subvencije 120 evra, tri puta a nekada i četiri puta manje, i to, ne uvek nego samo pod određenim uslovima, koje još uvek ne ispunjava polovina poljoprivrednika. Naravno da razumem da nema dovoljno para u budžetu i ne možemo praviti čudo, ali mislim da je potrebno poljoprivrednoj proizvodnji zahtevati da se, osim raskidanja SSP i mogućnosti alternativnog moratorijuma na ovo od 1. jula 2014. godine, razmatra i zaduživanje, kako bi se uložilo, pogotovo, u tehnologije, prehrambenu proizvodnju, kako bi se uložilo u sisteme za navodnjavanje, u poljoprivrednu infrastrukturu, jer sam siguran da bi u periodu od tri do četiri godine, kako i vi projektujete deficit koji bi trebao da bude 2015. godine 1%, sigurno da bi se rezultat toga vratio kroz dodatne prihode u budžet.
Što se tiče namenske industrije, mislim da je i ona tu zapostavljena. Gospodine ministre, predložio bih, imate veliku šansu, takođe, u saradnji sa Ruskom Federacijom. Pre tri nedelje je Kirgistan, mali Kirgistan, dobio kredit od Ruske Federacije od dve milijarde evra za svoju namensku industriju i za vojnu tehnologiju. Mislim da Srbima ima potencijale u Institutu VTI u Žarkovu, u fabrikama municije, pogotovo ovoj iz Užica, gde bi saradnja sa Ruskom Federacijom mogla da bude velika.
Takođe, smatram da bi u okviru budžeta trebalo da se razmatra i razmišlja i o bezbednosti zemlje. Sledeće godine, gospodine ministre, 2013. godine ističe rok upotrebe svih aviona MIG-21. Sledeće godine je tačno 30 godina od kada su počeli da se koriste i njihov resurs ističe, i mi ćemo ostati bez najvećeg broja aviona koji su danas u našoj floti. Jedna eskadrila najnovijih aviona MIG-29 M2 bi danas koštala od Rusije 450 miliona evra, a siguran sam da bi to podiglo nivo borbene gotovosti naše zemlje, a takođe bi pomoglo u vojnom paritetu ovde u regionu, jer nas očekuju veliki izazovi. Jedna eskadrila od 16 aviona sa 450 miliona evra može da se dobije i na kredit od 20 godina.
Naravno, voleo bih i smatra da bi u budžetu bilo potrebno uraditi nešto, a nadam se da ćete imati vremena u sledećih 12 meseci, da se oforme tri ključne institucije, po meni, za rešenje problema nelikvidnosti u Srbiji, pre svega, Razvojna banka koja ima dobru osnovu u Fondu za razvoj. Druga bi bila izvozna banka, koja bi služila za zdravi deo srpske privrede, pogotovo na onaj izvozno orijentisan. Treće, verovatno, interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima.
Dodao bih da pozdravljam vašu ideju da od 2014. godine, to bih istakao kao dobar deo u budžetu, ne bude više subvencija javnim preduzećima, osim Železnici. Dodao bih još jednu dobru stvar, da ne bude sve crno, mislim da je jako dobro što se kapitalni izdaci mogu planirati na tri godine, jer sam govorio o tome i nekoliko puta ovde u Skupštini, javne nabavke na način kako su do sada rađene, mislim da su predstavljale ogroman problem i bile su jedna kočnica u privrednom razvoju.
Dodao bih i to da država mora da izađe iz privrede. U građevinarstvu imamo najveći pad od 17%, gospodine ministre, a građevinska direkcija Srbije se danas javlja na tržištu kao jedan od glavnih investitora i stavljeno je po …
(Predsedavajuća: Gospodine Popoviću, dodala sam vam vreme koje sam vam oduzela. Dakle, govorite 20 minuta. Molim vas, privedite kraju.)
Završiću.
Mora građevinska direkcija Srbije da bude ravnopravna kao i svi drugi. Kada bude o amandmanima reč, govoriću i o informacionim tehnologijama, mislim da su one vrlo važne.
Samo bih da dodam kao zaključak da je budžet došao po prvi put na vreme, imali smo dovoljno vremena da ga analiziramo. Mislim da je on skup previše optimističkih očekivanja na procenama ekonomskih kretanja i mislim da nije dovoljno uzeo u obzir stanje privrede u Republici Srbiji. Nažalost, za ovu krizu niste vi kao vlada odgovorni, kriva je prethodna vlada, ali ste odgovorni da promenite ovu politiku. Voleo bih da me vreme demantuje. Hvala.

Gospodine predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege, sutra ćemo malo više govoriti o rebalansu, a danas ćemo se koncentrisati na ovaj set finansijskih zakona.
Naravno, javni dug će krajem godine biti blizu 60%, budžetski deficit za 6,75%. Kamate koje dospevaju do kraja godine su na nivou od 66 milijardi dinara, a prema procenama, samo za kamate u sledećoj godini trebaće nam 99 milijardi.
Dobili smo informaciju od gospodina ministra da je plan za sledeću godinu da se budžetski deficit smanji na 3,5%. To bi bilo izvanredno, ali je to veoma optimistička izjava. Za to je potrebno zaista mnogo da se uradi, pogotovo sada kada se bude pripremao budžet za 2013. godinu. Verovatno je potrebna i hrabrost, jer biće sučeljavanja sa drugim ministarstvima, političkim partijama. Videćemo, ali definitivno su Srbiji za sledeću godinu potrebni veliki rezovi i dovođenje deficita na nivo od 3,5% treba zaista da bude prioritet. Samo na taj način nećemo opterećivati sledeće generacije.
Naravno, ovaj set zakona možemo da predstavimo kao hitne mere za gašenje požara u finansijskom sistemu i to je uvod u rebalans budžeta. Ovo je početak, nadam se, velikog broja sistemskih zakona, koji bi trebali da uslede do kraja godine. To bi trebalo da bude osnova za finansijsku konsolidaciju srpskog budžeta, srpskih finansija, ali na srednji ili na duži rok. Mislim da to morate da stavite sebi kao prioritet, gospodine ministre, i cela Vlada. Ne možemo više da gledamo godinu za godinom, već isključivo jedan srednji period, a to bi trebalo da bude četiri, pet godina i ukoliko se bude srednjoročno i dugoročno razmišljalo, mislim da postoji potencijal da se kroz nekoliko godina budžet izbalansira.
Što se tiče ovih poreskih zakona, poreske politike o kojoj je reč, sve zemlje u EU su u vreme ekonomske krize menjale poreske zakone. Uvek su imale kao osnovu princip da rasterete privredu i da rasterete građane. Ali, ključni cilj su opet trebala da budu nova radna mesta i privredni razvoj. Uvek su razmišljali o razvoju domaće privrede.
Naravno, podsticaj o otvaranju novih radnih mesta su dobra mera, ali ono što preporučujem da se razmatra u budžetu za 2013. godinu je takođe i pokušaj da se nađe mogućnost subvencija za očuvanje postojećih radnih mesta. Jer, danas u Srbiji nije samo izazov otvoriti novo radno mesto, mnogo veći izazov za našu privredu je da se sačuvaju postojeća radna mesta i mislim da sve snage buduće vlade treba da budu usmerene ka tom zadatku.
Zašto je smanjenje deficita na 3,5% važna mera? Zato što danas, spomenuo sam u početku, samo na kamate u ovoj godini nam treba 66 milijardi, a sledeće godine 93 milijarde. To je samo dokaz da su ova kratkoročna zaduživanja na našem tržištu emisijama ovih hartija najskuplja i zato ove kamate eksponencijalno rastu. Zaduživanja, ja ću se tome vratiti malo kasnije, koje je sada napravljeno sa Ruskom Federacijom od milijardu dolara sa kamatom od 2,9% su dugoročna zaduživanja i sva dugoročna zaduživanja koja danas postoje u budžetu neopterećuju ove generacije. To su krediti na deset, 20 godina sa velikim grejs periodom i oni omogućuju intenzivan ekonomski razvoj.
Sve države su se zaduživale u vreme ekonomske krize, ali najvećim delom su se zaduživale ne za popunjavanje rupe u budžetu, nego isključivo za razvoj domaće privrede, svoje sopstvene privrede. Taj princip da nijedan kredit nije skup ukoliko je uložen u domaću privredu, a da je svaki preskup ukoliko je uložen u potrošnju, treba da bude moto bilo kog sledećeg zaduživanja.
Naravno, da se vratim i na PDV. Povećanje PDV je iznuđena mera. Srbija je imala prostora za to povećanje. Mislim da ga ima i danas sa ovim povećanjem od 2%, ali reći ću da ono što mora da se uradi paralelno u narednih tri do šest meseci je i smanjenje poreskih nameta na rad. Znači, porezi i doprinosi na plate moraju da se smanje. Privrednicima je potrebno da se to smanji minimum za 20% do 30% kako bi imali dovoljno sredstava da pospešuju svoju sopstvenu likvidnost. Samo povećanje PDV bez ovoga može da ima kratkotrajan efekat i imaće ga, ali neophodno je učiniti svaki mogući napor da se u kratkom roku, kažem, do šest meseci, smanje i poreski nameti na rad.
Cilj dalje treba da bude obimna poreska reforma u sledećih godinu dana, koja bi na neki način promenila, ili na neki način smanjila, odnosno poboljšala strukturu srpske privrede kako bi proizvodnja bila jeftinija. Danas, nažalost, u Srbiji samo četiri stotine hiljada radnika, ponoviću, samo četiri stotine hiljade radnika radi direktno u proizvodnji. Ostali su ili u uslugama, ili u javnom sektoru. Mi moramo promeniti strukturu srpske privrede i na vama je, na ovoj vladi, velika odgovornost da u roku od godinu-dve napravite sistemski fundament za ovu promenu strukture. Proizvodnja mora da bude jeftinija u Srbiji.
Nama će se smanjiti i broj radnika uslužnim delatnostima ukoliko ne rade mala i srednja preduzeća i ukoliko ne rade veliki privredni sistemi, jer usluge su uvek direktno vezane za proizvodnju. Svi znamo da na jedno radno mesto u proizvodnom sektoru dolazi od pet do deset radnih mesta u uslužnim delatnostima. Zato je stimulisanje sektora proizvodnje, a pogotovo izvoznog dela, jedna od ključnih mera koje Vlada treba da primeni u sledećem periodu.
Dobro je da je uvedeno plaćanje PDV po naplati za deo preduzeća sa prometom manjim od 50 miliona dinara, kao privremena mera. Samo da kažem da je DSS ovde u ovoj skupštini 2009. godine predlagala takođe ovu meru, ali nije bila prihvaćena i drago nam je da je danas prihvaćena.
Dobro je što je u građevinskom sektoru napravljen ovaj pomak, da investitor plaća PDV, a da podizvođači budu oslobođeni toga. Dobro je da je povećana osnovica za ulazak u sistem PDV od četiri do osam miliona dinara i što je određeno da može da se u svakom trenutku da se odgađa plaćanje PDV po naplati, a ako žele, mogu da ga plate odmah.
Opet kažem da je to je samo deo mera. Naravno, ne možemo mi posle dva meseca rada ove vlade da ocenimo kvalitet ovih mera, jer one su iznuđene.
Gospodine ministre, ono što želim da kažem je da ćete imati veliki posao u sledećih dva meseca da pripremite budžet i sve zakone koji bi trebali da dođu u novembru-decembru ovde u Skupštini i to će biti pravi pokazatelj planova ove vlade i ekonomske politike o kojoj se govori.
Što se tiče akciza, predviđeno povećanje prihoda će doneti u budžet oko 0,25% bruto domaćeg proizvoda godišnje. Mi u DSS smatramo da ste možda mogli da izbegnete povećanje tih akciza na tečni naftni gas, jer, osim toga što ekološki i čistiji, njega koriste slojevi građana koji nisu najbogatiji i sve više i više građana koriste to kao gorivo. Razmislite o tome što se tiče tečnog naftnog gasa. Mi ćemo dati amandman da se to izdvoji. Mislimo da je to na neki način ipak udar na standard, a za ekologiju Srbije je dobro. Budžetu to neće doneti baš veliki problem.
Što se tiče taksi, dobra je to strana. Prvi put su ove takse definisane kao cene usluga koje pruža država. Naravno, dobro je i ukidanje parafiskalnih nameta. Ali u ovo, gospodine ministre, mora da se uvede red i u sledećem periodu je pred vama zadatak da se definiše zakon o taksama, koji bi ovu materiju zaista morao potpuno da reguliše.
Što se tiče sopstvenih prihoda, odnosno uvođenja prihoda u centralni budžet, dobro je da se to uradi za sve agencije. Bojali smo se, jer nismo imali odmah informaciju da li se to odnosilo na visokoškolske ustanove, na pozorišta i na muzeje. Dobili smo razjašnjenje da se to ne odnosi na visokoškolske ustanove. Moram da kažem da sam u poslednjih nekoliko dana dobio jako mnogo poziva od profesora, dekana sa Beogradskog univerziteta, sa drugih univerziteta, jer u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji kada sposobni ljudi u visokoškolskim ustanovama u Srbiji, a imamo ih mnogo, uspevaju da sopstvene projekte organizuju, da ih naplate, što je takođe veliki problem, mislimo da bi bila velika greška da im se ti sopstveni prihodi uzimaju, pogotovo uzimajući u obzir i naučni potencijal koji ti projekti donose za Srbiju. Takođe se to isto odnosi i na pozorišta i na muzeje, jer ono što oni dobiju od tih sopstvenih prihoda, nije njima tako lako dati obratno u budžet. Zato je dobra stvar da su izuzeti indirektni korisnici iz ove odluke.
U sledećem periodu očekujemo zakonske predloge, tu ste manje od dva meseca, ali imate sada pola godine pred sobom, koji bi pokrenuli domaću proizvodnju. Domaća privreda puni budžet. Likvidnost je ključni problem za domaću privredu i ova mera koja je doneta pre mesec dana o mogućnosti uzimanja kredita na 18 meseci kod komercijalnih banaka sa grejs periodom od šest meseci i sa otplatom u narednih 12 meseci je dobra, ali gospodine ministre ona ne rešava suštinski problem domaće privrede. Potrebno je u sledećih pola godine naći mogućnost srednjoročnog i dugoročnog kreditiranja. Privredi su potrebni krediti na rok od pet do 10 godina sa grejs periodom od minimum dve godine. Ono što je vrlo važno, mora da se nađe način preko garancijskog fonda da se daju labavije garancije, da preduzeća traže labavije garancije, a garancijski fond bi trebalo neki deo rizika da uzme na sebe.
Danas u svetu garancijski fondovi nose deo rizika. Nekada gubi 10 do 15%, a nekada i do 30% od onoga čime garantuju, ali time pospešuju najzdraviji deo privrede. Zašto grejs period od dve godine? Zato što će sledeće dve godine biti jako teške. Moramo smanjiti deficit u prvoj godini na 3,5%, a onda u sledećoj godini na 1,5 do 2%. Zato u ove dve godine, kada ne očekujemo rast BDP, preduzeća bi trebalo da imaju ovaj grejs period koji bi im dao mogućnost da se koncentrišu na sopstvene projekte.
Dobro je da se Vlada polako okrenula Ruskoj Federaciji. To je uradio i Kipar koji je predsedavajući EU. Kipar je dobio 2,5 milijarde evra kredita, pri završetku su pregovori o dobijanju još 5 milijardi evra. Tako da jedan mali Kipar sa 7,5 milijardi evra je uzeo kredit od Ruske Federacije iako je predsedavajući EU, jer ti krediti su zaista danas najpovoljniji, dugoročni su, najbolje su kamate i što je najvažnije ne opterećuju danas, a opterećivaće kasnije kada se uloži u privredu i kada se privreda pokrene, onda će opterećivati državu, ali tada će privreda imati mogućnost posle dve-tri godine rada da vraća, odnosno da plaća poreze i doprinose, te kredite.
Što se tiče stranih direktnih investicija, moraju da se urade zakoni koji bi pospešili dolazak stranih investitora. Mislim da je važno reći da su informacione tehnologije, koje ste i vi pomenuli, životno važne za budućnost Srbije. imamo izvanredne inženjere elektrotehnike, mašinstva, pogotovo onih koji se bave IT. Ako danas jedan Majkrosoft iz Srbije izvozi 7 miliona evra sa 100 nekih mladih IT stručnjaka, niko nije stariji od 30 godina, zašto ne bismo kroz 4-5 godina izvozili ne sedam, nego 700 miliona evra sa 10.000 mladih IT stručnjaka, jer Srbija ih zaista ima. Mladići i devojke koji završe elektrotehniku mašinstva, neke inženjerske nauke mnogo lakše nalaze posao u inostranstvu, nego neki iz drugih struka i time možemo da se ponosimo. Najbolje bi bilo kada bismo ovde stvorili IT mrežu gde bi dolazile inostrane kompanije. Razmislite o ukidanju svih poreza, o najvećim mogućim subvencijama za IT sektor, jer IT sektor koji dođe iz inostranstva ovde će da upošljava naše najbolje kadrove.
Predviđeno povećanje poreske stope na prihode od kamate i dividendi se 10 na 15% je korektno i doneće dodatnih 6 milijardi dinara u 2013. godini. Ponoviću još jednom, potrebna je dalekosežnija reforma srpskog finansijskog sektora da bi pokrenula srpsku proizvodnju.
Na kraju da zaključim, sutra ćemo govoriti o rebalansu, mora da se nastavi dalje, mora da se ide u novu industrijalizaciju Srbije, a ono što želim da kažem je da će odnos DSS prema ovoj vlasti biti onakav kakav odnos ima ova vlast prema državi. Mi smo državotvorna stranka i osim očuvanja teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, razvoj domaće privrede je u osnovi naše politike. Potrebno nam je poštovanje Ustava, pogotovo sada kada je Ustavni sud doneo odluke o neustavnim elementima u Vojvodini. O tome ćemo sutra govoriti na sednici o rebalansu. Da rezimiram, Srbiji je potrebna sinergija političke neutralnosti i nove industrijalizacije. Hvala.

Postavio bih pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Kneževiću, posle ove suše, donete su mere i ja bih voleo da ih ovde ponovite i da nam kažete rokove u kojima će da se desi dejstvo tih mera i govorim o kratkoročnim merama.
Takođe, gospodine ministre, voleo bih da nešto kažete i o planu dugoročnih mera, kako se ova situacija, ako se slučajno ponovi u nekim sledećim godinama, kako bi posledice bile manje.
Inače, moram da kažem da je reakcija bila vrlo brza i to je za pohvalu.
Ono zašto želim da govorim i da čujem vaše odgovore u vezi dugoročnih mera, to je pre svega, da li ćemo nešto uraditi po sistemu navodnjavanja.
Sistemi navodnjavanja omogućuju praktično da se prinosi povećaju, bar dva puta, istih kultura, a ako bi se navodnjavalo, mogle bi da se koriste i neke druge kulture, čiji prinosi bi se na istoj jedinici površine mogao da poveća pet do deset puta. Samo da dodam, da recimo, Hrvatska navodnjava mnogo više nego što mi navodnjavamo, oni navodnjavaju oko 8% svoje teritorije, Rumunija oko 14%, a Bugarska čak 18%.
Naravno, kod sistema navodnjavanja, zato što govorim o tom dugoročnom sistemu, vrlo je važno i odvođenje suvišnih voda, jer takva je situacija u Srbiji, pogotovu u Vojvodini, da na nekim teritorijama imamo višak vode i ti sistemi mogu da se koriste i za odvodnjavanje tamo gde imamo višak vode, ali za navodnjavanje, gde je to potrebno.
Mislim da, ukoliko bi se navodnjavalo i ukoliko bi se prinosi povećavali, automatski imamo nekoliko efekata toga, pre svega, zapošljavanje većeg broja ljudi.
Ono što je vrlo važno za poljoprivrednike, primarne proizvođače, da oni onda u saradnji sa prerađivačima dobijaju mnogo više mogućnosti u preradi, jer povećava se obim prerade i naravno, efekat za zemlju je veliki,
Zato bih vas molio, gospodine ministre, da nam nešto još jednom kažete o kratkoročnim efektima, odnosno o vašim merama koje ste najavili, ali i o onim planovima što se tiče dugoročnih mera.

Hvala. Gospodine ministre, moje sledeće pitanje vezano je za liberalizaciju uvoza poljoprivrednih proizvoda koja treba da dođe 2014. godine.
Kada smo slušali ekspoze mandatara Vlade ovde u Skupštini govorio sam o tome da je vrlo važno da se otpočnu pregovori o aktiviranju zaštitne klauzule koja je predviđena članom 41. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i koja omogućava odlaganje primene SSP u slučaju da citiram "da preti velika šteta nekoj privrednoj grani".
U ovom slučaju zaista, a pogotovo posle ove suše, mislim da bi ta liberalizacija koja bi nastupila 2014. godine bila pogubna za srpsku poljoprivredu jer mi u srpskoj poljoprivredi imamo više problema. Jedan je dugovanje države, drugi je subvencije koje su mnogo manje nego kod zemalja u okruženju, a nažalost nekada i kasne, tačnije naši poljoprivrednici imaju najskuplje kredite u okruženju. Takođe moram da kažem da nam infrastruktura nije zadovoljavajuća.
Zato kada sam pročitao u vašem intervjuu da razmišljate o tome da aktivirate ovu klauzulu 41 i da počnete pregovore sa EU o odlaganju primene liberalizacije uvoza poljoprivrednih proizvoda, to me je obradovalo i voleo bih da čujem kakvi su vaši planovi po tom pitanju.

Hvala. Gospodine ministre, mislim da je neophodno i borite se kada bude budžet da se poveća na 5%, dva puta, čak i malo više nego što je bio jer u prethodnim budžetima i rebalansima uvek se smanjivao, bar u poslednje četiri godine.
Takođe, smatram da je neophodno, zajedno sa ministrom finansija i ministrom ekonomije, da zajedno radite na povoljnijim kreditima i siguran sam da to možete da učinite za poljoprivrednike koji bi bili na dugoročnim rokovima, minimum od 10 godina, sa grejs periodom od dve do tri godine. Ali, takođe da razmišljate i o bespovratnim kreditima ukoliko su iskorišćeni za visoko- tehnološke procese u preradi, ili u neku visoko-tehnološku mehanizaciju. To koriste jako mnogo u EU, daju im kredit i ukoliko je sve ispunjeno onako kao što je planirano, onda se ti krediti pretvaraju makar najvećim delom u bespovratne.
Naravno, potreban je i stabilan sistem subvencija, ali ono što je vrlo važno i o čemu treba razmišljati to je o novom modelu izvoznih subvencija. Jer mi imamo zdrav deo srpske ekonomije, a to je ovaj izvozni deo, pogotovo u poljoprivredi i smatram da je njega potrebno još više subvencionisati kako bi makar na neki način dostigli neki procenat onoga kako su subvencionisani poljoprivredni proizvođači.
Želim da kažem, ukoliko krenete ovim putem ozdravljenja srpske poljoprivrede kao jednog od najvažnijeg segmenta srpske privrede imaćete podršku DSS. Hvala vam.

Gospodine Dačiću, pre svega želim da kažem od vas u budućoj vladi očekujemo da se napravi diskontinuitet u ekonomskoj politici u odnosu na proteklu vladu. Dao bih samo nekoliko ekonomskih pokazatelja.        
Deficit budžeta Srbije sada u julu iznosi blizu 100 milijardi dinara iako je za celu godinu na nivou od 140 milijardi dinara. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je dostigla 26% a 2008. godine kada je prošla vlada preuzela dužnost, nezaposlenost je bila 13,3%.
Industrijska proizvodnja samo u periodu od januara do juna ove godine manja je za 5% i da dodam još nekoliko stvari, kurs je, to ste vi rekli u vašem ekspozeu, kada je vlada 2008. godine došla na vlast bio 78 dinara za jedan evro, danas je 118 dinara. To je preko 50% razlike.
Obećano je dve stotine hiljade radnih mesta, ništa se nije desilo. Zašto ovo sve govorim? Zato što, ne da bih kritikovao prošlu vladu, kritikovao sam je četiri godine i nema razloga da se više bavimo prošlom vladom. Bavićemo se vašom vladom, ali ono što želim da dam kao najdobromerniji savet to je da slušate i opoziciju i stručnjake.
Dobro se sećam, vi ste bili tu prisutni, neki su se osmehivali, neki su sa podsmehom slušali naše reči, ja sam izvukao to, kada smo govorili da je počela kriza, da kreće kriza i da ti pokazatelji koji su doneseni bili, o kojima je protekli premijer govorio u prošlom mandatu, neće biti dostignuti.
Svaki budžet, svaki rebalans budžeta planirao je rast od nekoliko procenata i planirane se investicija od nekoliko milijardi dolara. Ništa se nije desilo.
Znate, kada smo kritikovali program prošlog mandatara, podsmehivali su se i govorili su da kriza o kojoj mi govorimo, tada, da je ona velika šansa za Srbiju, dobro se sećam, neki protekli ministri, neću da imenujem, govorili su da će evropske kompanije napuštati svoje zemlje i dolaziti da proizvode ovde u Srbiji i da ćemo se razviti kao nikada to tada.
Zašto ovo govorim sve ponovo? Isključivo iz dobrih namera, da morate da slušate i opoziciju, jer kada smo tada govorili, 2008. godine, da je za privredu domaću potrebno milijarda do dve milijarde evra, koje bi bile direktno upumpane u privredu, tada bi se time taj program i ostvario. Pošto četiri godine to nije upumpano u privredu, danas nam treba minimum pet puta više, od pet do deset milijardi evra, direktno ili kroz strana ulaganja ili kroz kredite ili kroz zajedničke projekte. Ukoliko to ne uradite u prvoj godini, gospodine Dačiću, morate imati rezultat u prvoj godini, nemate više vremena, imaćete jako tešku situaciju.
Naravno, mislim da koncept racionalne potrošnje sa štedljivom administracijom je nešto što je potrebno ovoj vladi. Ključne su četiri privredne grane. Vi ste naveli tri privredne grane. Ja ću se složiti, vi ste rekli poljoprivreda, infrastruktura i energetika. Mi o tome govorimo već četiri godine.
Drago mi je da ste prihvatili ovo sad, prethodna vlada to nije prihvatila, ali bih dodao i četvrtu, ključnu granu, a to je građevinarstvo. Bez građevine nema napretka. Građevina kada radi, kada se gradi bilo koji objekat u Srbiji, uključeno je od 60 do 80 raznih privrednih grana i, što je najvažnije, sve te privredne grane su ovde u Srbiji. Sve materijale imamo, usluge. Sve je ovde srpsko. Zato nam je za domaću proizvodnju, za rast domaće proizvodnje neophodno ulaganje ove četiri ključne privredne grane. Naravno, ono što je neophodno, životno neophodno, to je nova industrijalizacija.
Da bismo ostvarili napredak ove četiri privredne grane, koje zapošljavaju 90% domaće privrede i zapošljavaju, praktično, svu radnu snagu u Srbiji, neophodne su nam institucije. Tri su ključne institucije o kojima govorimo već tri godine.
Prva je razvojna banka. Razvojna banka bi bila usmerena ka malim, srednjim i delimično velikim preduzećima. Imala bi osnovni zadatak da dugoročno kreditira domaću privredu.
Problem srpske privrede danas je likvidnost. Kratkoročno je 95% svih kredita, godinu, dve ili tri. Nijedna kompanija ne može da se razvije sa kratkoročnim kreditima i zato je neophodno upumpavanje minimum od milijardu do milijardu i po evra, direktno ili indirektno, u razvojnu banka. Ne mora razvojna banka da bude isključivo srpska, može da bude i mešovitog kapitala, a posle može da se otvori i za druge investicione fondove.
Vrlo važno je reći da Razvojna banka treba da daje kredite na rok od pet do deset godina i vrlo važno za domaću privredu je grejs period od dve do tri godine, da u doba sledećeg udara krize, koji se očekuje u sledeće dve godine, preduzeća budu oslobođena plaćanja obaveza prema bankama. Ponoviću još jednom, dugoročni krediti od pet do deset godina sa grejs periodom od tri godine.
Gospodine Dačiću, druga institucija je za zdravi deo srpske privrede, a pogotovo onaj u poljoprivrede, pogotovo onaj izvozno orijentisan. Za taj deo, zdraviji deo srpske privrede potrebna nam je izvozna banka, jer mi danas za izvoz u EU ne možemo da održimo korak ukoliko izvozna banka ne bude davala takve stimulacije i finansijske servise koji daju izvozne banke u drugim evropskim državama.
Naravno, u poljoprivredi moramo da uradimo, to ste naveli, da se poveća budžet dva puta, ali naravno, ne možemo da dozvolimo da evropski proizvođači koji su prisutni na našem tržištu, potpuno ili delimično danas, a od 1. januara 2014. godine će biti prisutni potpuno, imaju subvencije 10 i 15 puta veće, nego naši poljoprivredni proizvođači.
U ovom slučaju te subvencije mogu da se nadomeste ovim kreditima preko izvozne banke. Nemojte da zaboraviti da ti krediti moraju biti najniži mogući, moraju biti na nivou od 1, 2 ili 3% godišnje, kao što imaju kolege poljoprivrednici u Hrvatskoj, Sloveniji, a da ne govorim o Francuskoj.
Treća institucija koja nam je potrebna je vezana za velike privredne sisteme, kao što je "Goša", kao što je "Jumko", kao što je "FAP" u Priboju. To je interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, znači, institucija koja bi služila primarno za očuvanje postojećih radnih mesta, ne odmah za nova radna mesta, već pre svega za očuvanje postojećih, jer očuvati danas postojeće radno mesto je čak pet puta jeftinije nego stvoriti novo.
Naravno, dodao bih da smo mi primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju direktno za ove četiri godine izgubili oko 500 miliona evra, a indirektno smo izgubili mnogo više. Izgubili smo mnogo radnih mesta i zatvorene su mnoge domaće kompanije.
Bojim se da, ukoliko ne promenimo odnos, ćemo 1. januara 2014. godine imati veliki problem. Zato je, gospodine Dačiću, jako važno da u članu 41. SSP postoji odredba koja omogućava zaštitu domaće proizvodnje kada postoji velika šteta od prekomernog uvoza.
Pazite, nije slučajno i EU stavila ovaj član, kada postoji opasnost od prekomernog uvoza. Gospodine Kneževiću, ovo je vama isto ideja i predlog da ovome krenete odmah u razgovore sa Evropskom komisijom i da je neophodno za Srbiju i za srpsku poljoprivredu što pre aktivirati ovu zaštitnu klauzulu.
Naravno, dobro je da ste u proteklom periodu, gospodine Dačiću, bili na čelu mešovitog komiteta sa Ruskom Federacijom i da ste shvatili značaj Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom.
Želim da verujem da će ova vlada insistirati na što većoj saradnji sa Ruskom Federacijom, pogotovo u domenu poljoprivrede, jer ukoliko izgubimo ovaj sporazum o slobodnoj trgovini, jabuke u Rusiju neće uvoziti iz Srbiji, nego će ih uvoziti iz Poljske i Francuske, jer će im biti mnogo jeftinije.
Naravno, moram da dodam da osnov, pošto ekonomija ne može da bude odvojena od politike, za budući razvoj ekonomski, mislim da je i siguran sam da je to u političkoj neutralnosti, jer politička neutralnost nam takođe čuva sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Realno gledajući, kada bi sve bilo idealno u Srbiji, Srbija ne bi mogla da uđe u EU pre 2025. godine i nema potrebe da pravimo bilo kakve ustupke danas EU, već bolje da se okrenemo onim tržištima kuda idu danas i Nemačka i Francuska.
Samo da ponovim podatak, Nemačka je u protekle dve godine otvorila devet puta više kompanija svojih u Ruskoj Federaciji, u Kazahstanu i Belorusiji, nego za prethodnih 10 godina. Ne viđen je nalet austrijskih i nemačkih kompanija u poslednje dve godine na rusko tržište, od kada je počela kriza u EU.
Sve ovo bih sublimirao kao sinergiju političke neutralnosti i nove industrijalizacije.
Još jednom, politička neutralnost i nova industrijalizacija, sinergija ta dva faktora mislim da može da doprinese jako mnogo ekonomskom razvoju Srbije.
Što se tiče razvoja ekonomije, nema razvoja ekonomije bez očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Da ne zaboravimo, Kosovo je pitanje ekonomsko. Uvek ga svi zaborave. Evo, tu je i gospodin Bačević, on će da vodi Ministarstvo za rudarstvo.
Govorili ste i vi u vašem ekspozeu o razvoju i energetike.
Naše termoelektrane su uglavnom najvećim delom ugalj, 90% svog uglja u Srbiji se nalazi na teritoriji KiM i to najkvalitetnijeg uglja. Mnogo kvalitetnijeg nego što je u "Kolubari", ili bilo gde na delu centralne Srbije. Zato je vrlo važno, osim uglja, očuvati takođe sve potencijale u dragocenim metalima, ali isto tako da dodam, Srbija je u Kosovo uložila u prethodnih 30, 40 godina preko 20 milijardi evra.
Taj ekonomski aspekt ne smemo da zaboravimo. Ako se budemo zalagali za očuvanje Kosova u Srbiji, siguran sam da onda imamo šanse i za ekonomski uspeh. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospođo predsednice, kolege poslanici, DSS se kategorički protivi najavljenoj prodaji Telekoma Srbije. Smatramo da su telekomunikacije u Srbiji strateški važan resurs za razvoj domaće privrede.
Teza da Telekom treba da pređe u privatne ruke, jer je to evropska praksa, ne stoji, jer u najrazvijenijim zemljama Evrope Telekomi su u većinskom državnom vlasništvu. Takav je slučaj u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Italiji, Belgiji. Čak i u Sloveniji je Telekom u većinskom državnom vlasništvu.
Pored toga, Telekom je preduzeće koje zapošljava veliki broj domaćih stručnjaka, koje zapošljava veliki broj domaćih kooperanata. Mladi inženjeri s beogradskog i drugih univerziteta imaju mogućnost da se najbrže razvijaju baš unutar Telekoma, a logično je da, ako dođe novi vlasnik, naučnoistraživački rad zadrži u zemlji u koju dolazi. To jeste praksa svuda u svetu.
Takođe, poštovane kolege poslanici, Telekom je na prošloj sednici upravnog odbora, koja je bila pre desetak dana, usvojio godišnji izveštaj za 2010. godinu. Citirao bih nekoliko osnovnih podataka iz izveštaja za 2010. godinu.
Pod jedan, Telekom je ostvario profit od 17 milijardi dinara, što je najveći uspeh danas u Evropi. Zašto? Zato što je ovih 17 milijardi dinara rast od 30% u odnosu na rezultate iz 2009. godine. Nijedna druga evropska telekomunikaciona kompanija nije u ovoj najtežoj godini imala ovoliki rast.
Takođe, broj korisnika fiksne telefonije se popeo prošle godine na 3,3 miliona, a broj korisnika mobilne telefonije se popeo na 7,3 miliona. Nastavljen je i program smanjenja zaduženosti Telekoma – dug je smanjen za 40% u prošloj godini. Takođe, Telekom je prošle godine investirao u modernizaciju i u tehničko-tehnološko poslovanje 16 milijardi dinara.
Vlada tvrdi da Telekom gubi u trci s konkurencijom. Po ovim podacima se zaključuje da Telekom dobija svaku utakmicu u trci s konkurencijom ovde, na domaćem tržištu. Voleo bih da čujem razloge zašto Vlada ipak namerava da proda Telekom. Hvala.

Gospodine predsedniče, pažljivo sam vas saslušao. I dalje teško da mogu da se saglasim s argumentacijom za prodaju Telekoma.
Danas je u Telekomu mešovito vlasništvo. I dan-danas 20% Telekoma drži grčka kompanija OTE, koja je u neku ruku ćerka možda najveće evropske kompanije Dojče Telekom. Tako da Dojče Telekom već ima uticaj na menadžment, na pravilna tehnološko-tehnička rešenja i ume da na pravilan način odabere i kooperante.
I dan-danas Telekom sa kooperantima sarađuje, naravno, na teritoriji Republike Srbije, što je izvanredno za domaću privredu, ali mnogi kooperanti Telekoma su i danas inostrane kompanije u jednoj ravnopravnoj konkurenciji, koja se odvija u postupku javnih nabavki.
Kada sam govorio o kooperantima, pre svega sam mislio na naučnoistraživački rad, koji je u svetu uvek u zemlji odakle dolazi vlasnik. Tako "Simens" to drži u Nemačkoj, "Dženeral elektrik" to drži u Americi i logično je da bi naučnoistraživački rad, koji bi za Srbiju trebalo da bude osnova, jer je 21. vek vek telekomunikacija, trebalo da ostane u Srbiji.
Što se tiče strateškog resursa, ostajem pri tezi da su telekomunikacije strateški resurs za svaku zemlju. To je, uostalom, rekao i predsednik SAD Obama, to je rekao i predsednik Rusije Putin, koji su i postavili ciljeve u svojim zemljama da u ovom veku 51% svršenih inženjera bude s tehničkih nauka.
Takođe bih dodao da ne vidim nijedan razlog danas za prodaju Telekoma, jer Telekom uspešno posluje i jedini način da odredimo da li neko dobro posluje ili ne su njegovi rezultati. Telekom ima izvanredne rezultate i bilo gde da se ove pare od prodaje Telekoma ulože, nigde neće doneti toliki profit kao što danas dobija budžet Republike Srbije od Telekoma.

Gospodine predsedniče, gospođo predsednice, narodni poslanici, dao bih samo jednu malu digresiju, da ipak u ovim situacijama nije baš uobičajeno, kada je tu predsednik Vlade i kada govorimo o vrlo važnim temama za Republiku Srbiju i građane, da opozicija kritikuje opoziciju. Mislim da imamo mnogo važnijih tema nego da se između sebe ovde prepucavamo, ali ostaviću svakome da rešava kako on misli da je pravilno.
Što se tiče, gospodine predsedniče, naučnoistraživačkog rada, mislim da ste dobro primetili da je veliki uticaj na razvoj naučnoistraživačkog rada u Telekomu imao i Dojče Telekom, koji preko grčke kompanije OTE vlada s 20% akcija, ali prenebregavate činjenicu da je danas 80% u rukama Vlade Republike Srbije i da će ipak taj glas da se nauka, odnosno naučnoistraživački rad, zadrži u Srbiji, uvek biti na našoj strani dokle god imamo većinsko vlasništvo.
Ponoviću (to je činjenica, iza toga stojim 100%) – sve svetske kompanije naučnoistraživački rad uvek drže u svojim zemljama, i to je pravilo od kog niko nije odstupio od 19. veka. Takav je slučaj danas i sa svim investicijama koje se dešavaju i u Aziji, i u Africi, i u Evropi i, naravno, u Americi.
Što se tiče rezultata i vlasništva, vrlo često rezultati nemaju nikakvu direktnu vezu s vlasništvom. Ponoviću, vrlo uspešne telekomunikacione kompanije u Evropi su u većinskom državnom vlasništvu i one su jedne od najuspešnijih – u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Švajcarskoj, čak i Sloveniji, Italiji i Belgiji. I to im ne smeta da sa profesionalnim menadžmentom imaju veliki profit.
Ukoliko je neko nezadovoljan menadžmentom danas u Telekomu, a mi kao politička partija smatramo da Telekom izvanredno radi, što pokazuju i njegovi rezultati, mislim da može da objavi tender i da angažuje neki drugi, profesionalniji menadžment.
Takođe, danas bi pare od profita Telekoma trebalo da se ulažu u regionalno širenje. Ako se dobro sećate, 2006. godine je vlada na čelu sa Koštunicom kupila Telekom Republike Srpske i 2012. godine će čak da isplati kredit. Za samo šest godina je vraćeno sve što je uloženo, zbog izuzetno dobrog poslovanja. Prošle godine je Telekom Srbije postao 100% vlasnik MTEL-a u Crnoj Gori i mislim da je to takođe izvanredan uspeh. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, gospođo predsednice, kolege, žao mi je što niste, gospodine predsedniče, odgovorili mojoj koleginici Janković i što ona nema mogućnost da replicira, ali ja, pre svega da ne skrenemo sa teme, želim da ponovim da se DSS kategorički protivi prodaji Telekoma.
Što se tiče NIS-a, to mi je došlo kao šlagvort na ovu temu i potpuno se ne slažem s vama da su ove dve transakcije identične. Zašto – objasniću vam. Pre svega, NIS je bio gubitaš, a Telekom donosi profit. Slažem se da je posle ulaska stranog partnera ova godina bila izvanredna i da će sledeće godine takođe biti izvanredne, ali u Telekomu već imamo stranog partnera, a to je grčki OTE, ćerka Dojče Telekoma. Znači, ovde već imamo privatno vlasništvo i zato verovatno i izvanredno radi, uz odličan menadžment.
Dalje, drago mi je što podržavate ovo što se desilo sa NIS-om, ali zbog građana Republike Srbije, želim da istaknem da nije prodavan NIS, da je to, gospodine predsedniče Vlade, bio samo deo ukupnog gasno-naftnog sporazuma. NIS je bio samo jedan deo možda mnogo veće stvari, a to je Južni tok, gasovod koji će proći kroz Srbiju i kako je nedavno baš ovde u Skupštini izjavio predsednik Putin, budiće se svako u EU svako jutro i poželeće dobar dan Srbiji jer će Srbija biti na tom strateškom putu evropskog gasovoda, koji je gasovod za Evropu.
Srbija je dobila gasovod. Nije bilo u prvoj verziji planirano, vi to izuzetno dobro znate, da ide preko Srbije, jer je put preko Rumunije bio mnogo jeftiniji i povoljniji, ali je, zahvaljujući u to vreme vladi Vojislava Koštunice, doneta odluka od strane Rusa da ipak prođe kroz Srbiju i, na veliko zadovoljstvo svih, ova skupština je sa praktično 95% podržala taj aranžman.
Još bih hteo da dodam – zalažemo se svi za privatizaciju, ali postoje postepene privatizacije. Danas je Telekom u poluprivatnom vlasništvu, 20%. Mogli ste da idete sa inicijalnom javnom ponudom na još 20%, pa bi i dalje ostalo državno vlasništvo, a po nekim procenama, dobili biste 400-500 miliona. I samo da dodam – vlada Zorana Đinđića je uradila potpuno suprotno od ovoga što vi radite, ona je Telekom vratila u vlasništvo države Srbije. To je tada bila izuzetno dobra odluka, ja je podržavam, a vi radite potpuno suprotno.

Još jednom ću ponoviti stav – ne slažemo se s ovim predlogom.

Gospođo predsednice, želeo bih da postavim pitanje za predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića.

Već sedam puta se probijaju rokovi za izgradnju Koridora 10. Poslednji rok za koji smo čuli u medijima je mart. Neki dan sam prolazio baš ovom trasom i primetio da radovi stoje, pa bih želeo, u ime DSS, da saznam koji su razlozi za ovoliko kašnjenje. Ovo je bilo jedno od glavnih izbornih obećanja, da će Koridor 10 biti završen u najkraćem mogućem roku, a mislim da nije izgrađeno više od 20-ak kilometara ovog auto-puta. Da li će izgradnja Koridora 10 biti neki novi Skadar na Bojani, da li ćemo ga čekati decenijama?

Jer, ukoliko ne budemo imali putnu infrastrukturu, a to o putnoj infrastrukturi, o razvoju infrastrukture smo čuli mnogo puta, čak je to bio i jedan od osnovnih argumenata za prodaju "Telekoma". Ponoviću, prodaćemo "Telekom", gradićemo puteve – to su govorili aktuelni predstavnici Vlade Republike Srbije. Što se tiče "Telekoma", o tome ćemo u drugom delu sednice, ali nikakvi pomaci nisu urađeni u ubrzanoj izgradnji auto-puta, a svi razumemo da na taj način upošljavamo i domaću građevinsku niskogradnju i podizvođače.

Paralelno, odmah po dolasku ove vlade uništen je ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta Horgoš–Požega, a tu se takođe nije pomerilo ni za jedan centimetar, i dolazimo do apsurda da je, kad je u pitanju zaustaviti nešto, Vlada to bila u stanju, raskinut je ugovor, u tome su uspeli, ali pomaći se jedan centimetar unapred što se tiče izgradnje drugih putnih pravaca, nije se uspelo.

Takođe, prošle godine govorilo se o jednoj novoj mreži auto-puteva kroz centralnu Srbiju, govorili su i gospodin premijer i drugi ministri, ali čak ni projekti za to za ovih godinu dana nisu urađeni.