Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, već dva meseca ovde u Skupštini govorimo o dolazećoj velikoj ekonomskoj krizi. Vlada Republike Srbije nije reagovala za ova dva meseca ni jedan jedini put.
Pre mesec dana za istom ovom govornicom smo rekli, konkretno, ja sam rekao, da će doći do recesije.
Premijer, ministar nije reagovao mesec dana i tek juče smo čuli prvu izjavu od premijera Cvetkovića, od Vlade, da će sledeća godina biti jako teška.
Ono što je gospodin Cvetković rekao juče u potpunoj je koliziji sa ovim rebalansom budžeta. Posle jučerašnje izjave gospodina Cvetkovića smatram da jedini pošten način, jedini način koji ne bi vređao inteligenciju ove skupštine i građana Republike Srbije, da se povuče ovaj predlog rebalansa budžeta, jer ovaj rebalans je u potpunoj, stoprocentnoj koliziji sa onim što je juče rekao predsednik Vlade Cvetković. Ja ću pokušati da to vrlo kratko, pošto je diskusija u načelu, obrazložim.
Prvi problem ovog predloga je njegova zakonitost, odnosno neusaglašenost odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za ovu godinu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Već na samom početku dostavljenog materijala, na prvoj strani, postaje jasno da se predlagač odnosno Vlada nije pridržavala ključnog zakona kojim se, između ostalog, definiše i način iskazivanja budžetskog deficita, odnosno suficita.
Naime, Zakonom o budžetskom sistemu, član 13. stav 1, definisan je način utvrđivanja budžetskog suficita i deficita, kao razlike između ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
U ovom predlogu rebalansa izbegnuta je obaveza jasnog iskazivanja budžetskog deficita i načina njegovog pokrivanja, a umesto toga uvedena je postojeća, ali do sada neoperativna, nekorišćena kategorija finansijskog rezultata. Prema ovom predlogu, umesto da govorimo o povećanju deficita sa 14,5 milijardi dinara na gotovo 24 milijarde, mi imamo prezentovan, ponoviću, finansijski rezultat, koji uključuje razliku između otplate i davanja kredita i razliku između obima prodaje i nabavke finansijske imovine i zbog toga je on mnogo veći u našem slučaju, i još negativniji, jer po njemu manjak u budžetu je veći od 45 milijardi dinara.
Kada se ovaj član primeni kako je i predviđeno, što je bio slučaj pri utvrđivanju budžeta za 2008. godinu i naš budžetski deficit je bio oko 14,5 milijardi dinara, znači, ako bi se primenio taj način iskazivanja budžetskog suficita i deficita, deficit ne bi bio 45 milijardi, kako je ovde iskazano, na osnovu uvođenja nabavke finansijske imovine u rashode budžeta, već bi bio nešto veći od 24 milijarde, odnosno deficit bi bio manji za iznos nabavke finansijske imovine u vrednosti od 22 milijarde dinara, ali bi bio veći za devet milijardi dinara, a ne za pet, kako se u javnosti stalno pominje.
Naime, smanjenje predviđenog nivoa nabavke finansijske imovine je zamaglilo situaciju, verovatno je tako namerno prikazano, da je budžetski rast manji od stvarnog. Neko će reći da je u dostavljenom predlogu iskazan finansijski rezultat, a ne deficit, koji se usklađuje na prikazan način, ali da li je bilo gde još viđeno da je neki akt usvojen po jednoj metodologiji, a zatim se raspravlja o izmenama tog akta po drugoj.
Da bi budžeti bili uporedivi, oni moraju biti predlagani i menjani u potpuno istoj formi. Ovako, čini mi se da neko pokušava da kroz promenu forme izbegne prikazivanje suštine, a to je da je rast deficita veći od prikazanog u predlogu i da je namena ovog deficita više nego sporna. Predloženo povećanje deficita nije urađeno u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, koji govori da je budžetski cilj u pripremi i izvršenju budžeta makroekonomska stabilnost, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje, naglasiću, finansijskog rizika Republike Srbije.
Šta su bili suštinski razlozi kojima se ova vlada rukovodila prilikom formulisanja rebalansa? U tekstu predloga rebalansa koji nam je dostavljen Vlada je pokušala da nam prikaže da se radi o značajnim povećanjima prihoda i da je to suštinski razlog. Naime, država stvarno ima novi neplanirani prihod tj. primanje budžeta na osnovu uplate od strane Republičke radiodifuzne agencije u iznosu od 298 miliona dinara; to je nešto manje, da vam samo prevedem, od četiri miliona evra. To je uplata koja je registrovana u martu 2008. godine. Ističem da je ova uplata, manje od četiri miliona evra, jedino eksplicitno pomenuto primanje budžeta. Drugih primanja nema, osim što Vlada u rebalansu iznosi pretpostavku da će prihodi od poreza i carina biti povećani.
U predlogu rebalansa stoji da primanja budžeta treba da dostignu nivo od 650 milijardi dinara, dok će izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine dostići nivo od 695,5 milijardi dinara, što će imati za finansijski rezultat minus od 45,7 milijardi dinara. Još u toku predizborne kampanje, a naročito tokom kreiranja postizborne koalicije, mnogi od rashoda koji sada dolaze na naplatu su već kreirani.
Upozoravali smo gde će nas dovesti ta "socijalna odgovornost" zasnovana na praznim rečima i deficitu. Umesto da se neplanirani prihod budžeta iskoristi da se smanji planirani deficit, predlogom rebalansa mi pravimo još veći deficit.
Ponoviću još jednom, posle reči gospodina Cvetkovića izgovorenih juče na ovoj konferenciji, Vlada troši da bi očuvala strukturu vladajuće koalicije, a cenu opstanka ove vlade snosiće, kao i uvek, pod jedan, privreda i, pod dva, građani Republike Srbije. Ovakvim predlogom rebalansa budžeta se krše i principi efikasnosti i ekonomičnosti, koji su zakonska obaveza u budžetskom sistemu finansiranja. To je član 4. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, koji kaže da država ne treba da nameće veće troškove od onih koji su neophodni za ostvarenje ciljeva ekonomske politike usvojenih za tekuću godinu.
Da zaključim, po meni, problem ovog predloga rebalansa budžeta, na koji moramo da reagujemo i da se zbog toga ne složimo sa njegovim usvajanjem, jeste motiv zbog kojeg je predložen. Demokratska stranka Srbije se nikada neće složiti sa predlogom budžeta ili njegovog rebalansa koji predviđa povećanje javne potrošnje, povećanje deficita i dalje zaduživanje države na račun privrede i građana Srbije, a u cilju ispunjenja nerealnih predizbornih obećanja.
Kao što sam i spomenuo, umesto da smanjuje finansijski rizik, Vlada ga povećava, a ilustracija za to jeste način na koji se planira finansiranje deficita, odnosno negativnog finansijskog rezultata. Planirani deficit je 23 milijarde dinara, znači, da vam prevedem, oko 300 miliona evra, a finansijski rezultat je negativan, više od 45 milijardi dinara ili preko 500 miliona evra. Dostavljeno obrazloženje njegovog pokrića je... Da se ne uvredi gospođa ministar, koju izuzetno cenim i za koju nisam potpuno siguran da podržava ovaj rebalans, sama je rekla da je ovo kompromis, samo objašnjenje je više nego tanko. Navodi se da će se deficit pokriti, citiraću, "iz prihoda od privatizacije, kredita, donacija i finansijskom imovinom budžeta i", vrlo čudno, slušajte sada, "emisijom državnih hartija od vrednosti". Ovaj segment me posebno zanima, gospođo ministre, voleo bih da kasnije čujem obrazloženje. Pošto mi je vreme kratko, po načelu, ja ću ovde prekinuti, pa ću nastaviti kasnije po Poslovniku. Zahvaljujem se.