Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, zakoni o kojima danas raspravljamo nažalost ne mogu da doprinesu ozdravljenju srpske ekonomije. Da bi pacijenta izlečili, potrebno je dati pravilnu dijagnozu, a pogrešna je dijagnoza da se leči ova situacija samo merama fiskalne politike, koje podrazumevaju nova opterećenja privrede. Mislim da je nama potrebno baš suprotno, rasterećenje privrede i sprovođenje razornih mera koje će podstaći rast i zapošljavanje.
Rekao bih da je za vas, gospodine ministre, jedno pitanje, pitanje rebalansa budžeta za ovu godinu. Ja bih sa time počeo, jer već sada je očigledno da rebalans koji je donesen u julu neće biti ostvaren. Ja ću vam reći nekoliko brojki. Julskim rebalansom je predviđeno da se u budžet do kraja godine sliva 837,4 milijarde dinara. Do kraja oktobra naplaćeno je svega 659,6 milijardi. To znači da bi u poslednja dva meseca, novembar i decembar, trebalo sakupiti tačno 214 milijardi dinara ili 107 milijardi u novembru i 107 u decembru. To, jednostavno, ni teoretski nije moguće, jer podsetiću vas da je najveća naplata u poslednjih nekoliko godina bila u julu mesecu ove godine, kada je prihodovano 80,4 milijarde dinara.
Odmah na početku, jer o budžetu još ne raspravljamo, govorimo o setu ekonomskih zakona, fiskalnih, postavljam pitanje kada će doći do rebalansa budžeta za ovu godinu?
Što se tiče razvojne komponente, koja je po meni ključna za ozdravljenje privrede, mislim da možemo da je obezbedimo samo diversifikacijom spoljne politike i trgovine. Mislim da treba da sledimo primer Islanda, koji je pre nekoliko meseci doneo stratešku odluku gde je rekao – da, najboljoj mogućoj saradnji sa EU i rekli su takođe – ne, evropskim integracijama. Ovu odluku su doneli isključivo zbog ekonomije. Doneli su pre svega zbog poljoprivrede, odnosno ribolova. Kao što znate, ukoliko bi oni postale, odnosno krenule evropske integracije još dublje i postale članice EU, morali bi da prihvate zajedničku politiku ribolova EU, što znači za Island restriktikvne kvote i dramatičan pad prihoda. Ribolov za Island znači, podsetiću vas, 12% bruto domaćeg proizvoda, 40% izvoza, 15% radnih mesta. Island je ovu odluku doneo vodeći se svojim ekonomskim interesima.
Imamo primer sada u Evropi. Dešavaju se slični procesi, dešavaju se procesi u Grčkoj, dešavaju se u Portugalu, ali jedan primer koji je svima nama pred očima ovih dana to je primer Ukrajine koja je takođe zbog sopstvene ekonomije donela odluku da ne krene u pridruživanje ka EU, a okrenula se tržištu koje može da apsorbuje proizvode koji se proizvode na njenom tržištu.
Zašto ovo govorim? Ja govorim o difersifikaciji naše spoljne politike i trgovine i balansirane politike koja mora da se okrene, pored EU sa kojom treba da ostvari i dalje da nastavi najbolje ekonomske odnose, ali mora da se okrene i evroazijskim integracijama. Kao što znate, za godinu dana tačno, 1. januara 2015. godine, zaživeće evroazijska ekonomska unija. Znači, to nije politički savez, to je ekonomska unija. Ja ovde govorim o ovom delu koji je vezan za razvoj privrede.
Ove tri države, Rusija, Belorusija i Kazahstan i u budućnosti verovatno Jermenija i Kirgistan, a možda i Turska jer je krenula u svoje pregovore sa evroazijskom unijom, čine 15% zemljine površine. To 200 miliona stanovnika. Prvi su po proizvodnji gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe. Drugi su u svetu po proizvodnji krompira. Treći su u svetu po proizvodnji mesa, čelika, pšenice.
Ovo je danas najpoželjnije tržište na svetu. Srbija je jedina zemlja koja i dan danas ima praktično bezcarinski ugovor za 99% svih proizvoda koji se proizvode na teritoriji Srbije. Daću vam nekoliko podataka, Nemačka je u poslednje tri godine, a prva je izašla iz krize, diversifikovala svoj eksport, ako eksportom nazivamo ono što prodaju u EU. Procenat proizvoda u EU koji se prodaju iz Nemačke je oko 20%, a skoro 50% je povećan izvoz na tržište Rusije i Kazahstana. Italija je ove godine povećala izvoz u Rusiju za 24%, Belgija za 20% itd, mogao bih dugo da nabrajam.
Gospodine ministre, ovde nije šansa samo u plasmanu proizvoda, što je nesumnjivo. Imamo u ovoj godini rast izvoza u Rusiju za oko 30%. Tri puta se povećao izvoz mesa u Rusiju. Četiri puta se povećao izvoz sira u Rusiju.
Sa jedne strane, imamo plasman proizvoda. Sa druge strane, imamo problem zapošljavanja. To je tržište gde možemo da idemo sa našom radnom snagom. Ne znam da li znate podatak da je samo na pripremi olimpijskih igara u Sočiju radi i danas oko 5 hiljada naših radnika. Znači da 5 hiljada porodica dobija sredstva za izgradnju olimpijskih igara u Sočiju. To je kao najveća moguća fabrika koja se izgradila u Srbiji. To je 5 hiljada zaposlenih samo u Sočiju. U Rusiji po nezvaničnim procenama radi po nezvaničnim procenama od 40 do 50 hiljada naših radnika. To je 40 do 50 hiljada porodica. Teško je naći investitore koji će ovde da otvore 40 ili 50 hiljada radnih mesta. Kada govorimo o evroazijskoj uniji i kada je poredim sa EU sa kojom, ponoviću, hoćemo da ostvarimo najbolje moguće odnose, ekonomske i druge, ali da ne idemo u integracije, tamo osim proizvoda ne možemo da plasiramo našu radnu snagu i usluge. Ne rade naše građevinske firme na tržištu EU. One rade na tržištu Evroazije.
Uskoro će da bude, za četiri godine ili za pet godina, Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Tamo kreće izgradnja, odmah posle Olimpijade, novih pruga, novih puteva, novih luka, novih stadiona. Tamo može da se uključi ponovo naša građevinska operativa. Znači, mi često gledamo samo tržište sa strane prodaje proizvoda, ali treba gledati tržište sa strane novih radnih mesta. Tu je potencijal novih radnih mesta za Srbiju takođe. Naravno, saradnja sa Rusijom bi mogla da bude mnogo bolja ako bi se radila sistemski, a ne stihijski kao do sada, ali o tome ću malo kasnije.
Što se tiče povećanja PDV-a, u strukturi ukupnih prihoda u budžetu za sledeću godinu, predviđeno je učešće poreza na dodatu vrednost od oko 46%. Od toga poreza u budžet bi trebalo da se slije 430 milijardi dinara, što je povećanje od 25,6 milijardi u odnosu na rebalans 2013. godine.
Gospodine ministre, moje mišljenje je da su te projekcije nerealne. Kao poslanik, reći ću vam, učestvujem već šestu godinu u budžetima. Svih šest puta sam pogodio kada sam govorio da su projekcije nerealne. Šest puta sam govorio i šest puta sam pogodio. Evo, ovo je danas još jedna provera da li ću biti u pravu. Istorija za ovih šest godina govori da sam bio svaki put u pravu, jer su vrlo često projekti, koje su davale vlade prethodne ali i ova, nerealni. Ne znam zašto se ide na to da se planiraju projektovani prihodi koji će sigurno da podbace. Statistika o tome govori, vreme će pokazati.
Povećanje najniže stope PDV-a sa 8% na 10% za proizvode, čije povećanje pogađa najosetljivije delove stanovništva i čije je učešće u ukupnom prometu oko 40%, dodatno će smanjiti i onako slabu kupovnu moć građana, ali takođe po meni dovešće ponovo do pada potrošnje. Usled pada životnog standarda, mi ove godine imamo pad u trgovini od 8%. Povećanje poreza je mera recesionog karaktera, ne razvojnog. Po meni, ja sam to govorio i ranije kada povećavan PDV i prošli put, moje je mišljenje da se porezi povećavaju kada ekonomija raste. Siguran sam da tada privreda može da apsorbuje to. U trenutku kada ekonomija pada, povećanje poreza, opterećenje i onako posustale privrede, mislim da je kontraproduktivno i da neće doneti taj rezultat koji se očekuje na prihodovnoj strani budžeta.
Evo, najbolje vam o tome svedoči, daću vam jedan podatak – efikasnost naplate PDV-a u ovoj godini posle povećanja stope PDV-a sa 18% na 20%, nije došlo do povećanja, već do smanjenja, pala je naplativost sa 79% na 73%, po podacima koje ja imam.
Šta se dešava? Povećava se siva ekonomija koja je jedna od najvećih boljki u našoj ekonomiji. Ovo povećanje neće, ja sam siguran u to, naravno, vreme će pokazati ko je u pravu a ko ne, takođe neće dovesti do povećanja prihoda u budžet, već će dovesti do povećanja u delu sive ekonomije.
Što se tiče povećanja poreza za IT sektor, lično mislim da je to možda čak i najveća greška, to je sektor koji se najbrže razvija u Srbiji, izvanredan. Po statističkim podacima kojima ja takođe raspolažem, zvanično smo imali izvoz 230 miliona evra iz ovog sektora, uglavnom softvera. Potencijal je mnogo veći.
Daću samo primer „Majkrosofta“ koji ovde u Srbiji ima svoj regionalni centar i radili su softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa koji izvoze u Rusiju. „Majkrosoft“ u Rusiji ne radi to, već „Majkrosoft“ u Srbiji radi softver za prepoznavanje ćiriličnog rukopisa za Rusiju. Oni su to izveli. Zbog Zakona o slobodnoj trgovini, odnosno bescarinskog ugovora koji imamo sa Rusijom, tretira se kao domaći proizvod, to je izvanredno, razvijamo stručnjake, razvijamo tehnologiju i mislim da su to dodatna razvojna mesta. To je ta inovativna ekonomija, to je taj inovativni skok koji mi možemo da uradimo. Nemamo mi deset inovativnih šansi. Ovaj deo, IT je naša inovativna šansa i molim vas da razmislite. Tu su mladi, tu su najtalentovaniji građani naše Srbije. Dajte da, umesto sada kada im je krenulo, da ih sputavamo i režemo tim porezom, dajte da im omogućimo da ostanu na istom nivou, kako bi bili konkurentni. Ni Indija ne čeka. Ne sede oni Indijci tamo u Indiji, isto su fantastični programeri kao i naši, ne sede u drugim zemljama, dajte da makar budemo konkurentni sa ovim elementima.
Što se tiče solidarnog poreza, oni neće imati značajnijeg efekta na punjenje budžeta. Predviđene uštede koje se ostvaruju ovom merom su oko 100 miliona evra. Mislim da je ovo više jedna od mera koju, na neki način, možete da nazovete solidarnom, ali ona će ovim ljudima koji imaju 70.000, 80.000 dinara zaista naneti neku štetu. I onako u ovom vremenu, kada sa tim skromnim platama ljudi preživljavaju, bilo kakav udarac na njihov lični budžet neće na dobro izaći za njih, a državi neće doneti neku veliku korist.
Takođe, zvali su me iz nekoliko bolnica lekari koji kažu – lekari će da budu oštećeni, a neki administrativni radnici koji imaju plate manje od 60.000 neće imati ovaj porez. Sada mi onima koji su možda najkvalifikovaniji i najpotrebniji, rade ne za toliko velike plate, na neki način oduzimamo, možda ne veliki deo, ali sigurno osetljiv za njihove porodice.
Što se tiče rasta plata i penzija, očekivana inflacija će njih da pojede. Mislim da uštede mogu da se urade na drugim mestima, a da bi plate i penzije, plate u javnom sektoru i penzije trebalo da prate rast cena na malo.
Gospodine ministre, ovo su sve bile pojedinačne mere. One su sve mogle da budu zamenjene samo jednom, ali sistemskom merom, koja bi državi godišnje obezbedila 300 do 500 miliona dolara, mnogo veći efekat nego mere koje ste naveli u vašem predlogu. Država Srbija primenjuje SSP sa EU koji nanosi veliku štetu našem budžetu i privredi.
Daću vam podatke, gospodine ministre, o carinama. Uzeću samo carine. Prihodi od carina 2008. godine su bili, pre primene SSP, 800 miliona evra, iako nam uvoz raste. Uvoz nam raste, a prihodi od carina padaju. Već 2009. godine nismo imali 800 nego 500 miliona evra, 2010. godine 430, da bismo 2012. godine imali 315, a ove godine su procene da ćemo imati samo 280 miliona evra. Još jednom, 2008. godine, pre primene SSP – 800 miliona evra, 2013. godine – 280. Da nije bilo primene SSP, država je mogla kroz ove carine da prihoduje od 1,5 do dve milijarde evra. Dug je mogao da bude manji. Da ne govorim o indirektnim problemima, kada smo naše tržište otvorili potpuno za proizvode iz EU, a oslabljeni smo posle sankcija, ratova, imamo visoke kamate, mnogo veće nego što su u drugim državama, manje subvencije i mislim da bi ova jedna ispravka, a to je prestanak primene SSP, donela mnogo više u budžet nego sve ostale mere.
Za razvoj privrede i zapošljavanja potrebno nam je, ponoviću još jednom, diversifikacija spoljne trgovine. Mi u DSS vidimo nju u nastavku najbolje moguće saradnje sa EU, ali bez evropskih integracija i u razvoju saradnje sa Evroazijskom unijom. Gledajte, imamo jedan paradoks. Zašto ova saradnja sa Rusijom ne daje još veće efekte, zašto je ona dosta stihijska? Zato što nikad nije bilo želje da se sistemski reši ovaj problem.
Ponoviću ono što sam govorio i prošli put. Kao što već imamo desetak agencija koje se bave saradnjom sa EU, zašto ne otvorimo samo jednu, pazite, ne deset, nego samo jednu agenciju za saradnju sa Ruskom Federacijom, koja bi sistemski počela da se bavi ovim najvećim našim u budućnosti tržištem, gde možemo da plasiramo ne samo proizvode, nego gde možemo da dobijamo i nova radna mesta? Da ne govorim o potencijalu investicija iz Rusije, Kazahstana i možda nekih drugih republika sutra na naše tržište. Imamo nekoliko primera gde su se te investicije iz Rusije pokazale izvanredne, ne samo u Srbiji, nego u celom okruženju.
Kao što imamo evropsku agendu koja je akcioni plan saradnje sa EU, mi ćemo insistirati, tražiti i boriti se za to da imamo i rusku agendu koja će omogućiti našoj privredi realne mogućnosti za razvoj i za unapređenje, kako tehnologija, tako i proizvodnih procesa. Naravno, bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije napravi, i vi imate tu mogućnost, jasnu desetogodišnju strategiju.
Na kraju, gospodine ministre, kao stranka desnice, DSS zastupa interese domaće privrede, i mi smatramo da je u ovom trenutku kontraproduktivno da ovim merama budu pogođeni baš privrednici i oni koji privređuju. Mislim da se ekonomski koncept Vlade potpuno razlikuje od ekonomskog koncepta DSS. Demokratska stranka Srbije će glasati protiv ovih zakona. Hvala vam.