Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, poštovani gospodo ministri, polemike o rekonstrukciji Vlade traju bezmalo šest meseci. Da smo imali izbore pre šest meseci, da su proglašeni, dva meseca bi otišlo na kampanju, mesec na formiranje Vlade i danas bi već razgovarali o prvih 100 dana rada nove Vlade.
Mala je promena o rekonstrukciji strukturna, odvojilo se Ministarstvo privrede od Ministarstva finansija, velika je promena kadrovska. Kao što znate naš odnos prema ovoj Vladi je uvek bio dobronameran. Smatrali smo da zaslužujete šansu i razumevanje zbog teške situacije u kojoj ste se našli, bila je ekonomska kriza, bili su ogromni dugovi, javne finansije su bile u teškoj situaciji i vi ste imali priliku da politiku promenite, znači, hoću da kažem nasledili ste jedno teško stanje.
Nažalost, prvu priliku da promenite politiku niste iskoristili i to je najveći problem ove vlade, jer ne može se stara politika voditi sa novim ljudima. Zato kao uvod želim da kažem da bi ova rekonstrukcija bila uspešna potrebna je promena politike. Politika koja je bila od 2008. do 2012. godine, suština te politike, da EU nema alternativu, je izgubila na prethodnim izborima. Ta politika je izgubila. Vi ste dobili većinu, ne zato što ste govorili da EU nema alternativu nego što ste imali jasne i nacionalne, državne programe.
Zato smatram da ova Vlada nema političko i moralno pravo da nastavi sa tom politikom koja se ogleda u dva ključna stava. Prvi je, nastavljanje pogrešne politike po pitanju Kosova i Metohije i drugi stav je bezuslovni nastavak evropskih integracija koje nam danas govoreći isključivo o ekonomiji danas nanose ekonomsku štetu.
Paradigma da ulazak u EU donosi obavezno boljitak je važila dugi niz godina, ako ne i decenija sve do 2008. godine kada je došlo do velike ekonomske krize. Kriza je udarila i EU i čak su i zemlje EU, o tome smo slušali i danas ovde u Skupštini i juče, su menjale svoje koncepte ekonomske, menjale su načine kako da pomognu svojim privredama. Dok je bio rast, svuda, bio je i u EU, bio je i kod nas u jednom periodu od 2004. godine do 2008. godine ali to se promenilo. Sada mislim da moramo da budemo vrlo pragmatični i da prihvatimo i nove tokove koji se dešavaju ne samo u EU već svuda u okruženju oko nas, i u zemljama koje su blizini, a nisu članovi EU. Ova Vlada ako želi da uspe mora da promeni politiku.
Što se tiče EU, želim da kažem da izuzetno poštuje sve zemlje EU. Najviše cenim verovatno u ekonomskom smislu pojedinačno i to je naš najznačajniji spoljno trgovinski partner koji čini 58% ukupne spoljno trgovinske razmene Srbije.
Takođe, mi u DSS smo se uvek zalagali za donošenje svih zakona, bilo da su iz EU, bilo da su iz nekih drugih zemalja sveta koji mogu da doprinesu da naše društvo bude politički, pravno i ekonomski uređenije. Ali, mnoštvo drugih argumenata, pre svega ekonomskih, govori da je za Srbiju i očuvanje njenih nacionalnih, ekonomskih i političkih interesa najbolje da proglasi političku neutralnost. Srbija sa EU treba da razvija najbolje moguće odnose i ekonomske i političke, kulturne, ali ne treba da bude njen član. Ti odnosi treba da budu zasnovani na čistom računu i obostranoj koristi. Moram da kažem da smo mi u DSS ponosni na naš politički stav i viziju o političkoj neutralnosti Srbije.
Što se tiče Briselskog sporazuma nažalost, kažem ova Vlada je nastavila pogrešnu politiku po pitanju Kosova. Postignut je Briselski sporazum kojim se zaokružuje i legalizuje secesija Kosova i Metohije. Demokratska stranka Srbije je kategorički protiv Briselskog sporazuma, jer smatramo da je on neustavan i protivan našim nacionalnim interesima.
Demokratska stranka Srbije je takođe protiv izbora na Kosovu, jer se oni sprovode prema zakonima lažne države Kosovo. Zato je DSS i pozvao građane da ne izađu na izbore na Kosovu i istovremeno osuđujemo pritiske pojedinaca koji traži da srpski narod učestvuje na ovim izborima.
Samo izbori koje raspisuje Skupština Srbije imaju pravnu snagu i potrebni legitimitet i samo na tim izborima građani treba da učestvuju.
Takođe, dodao bih što se tiče pitanja Kosova i Metohije da se Ustavni sud Srbije još uvek nije izjasnio o inicijativi 25 narodnih poslanika ove Skupštine za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma. Mi ne možemo da pričamo o potpunoj vladavini prava tamo gde se Ustavni sud godinu dana ne izjašnjava o ključnom pitanju teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta zato i sa ove govornice insistiramo da Ustavni sud što pre donese ovu odluku, jer posledice mogu da budu katastrofalne.
Što se tiče pojedinih resora u ovoj Vladi hteo bih da pomenem da će najveći izazov biti zapošljavanje. Pre samo godinu dana prilikom izbora ove Vlade u ekspozeu je navedeno da neće biti pozivanja na stezanje kaiša i štednju.
Koliko vidim, u ovoj situaciji je to nemoguće i već su najavljeni određeni potezi u tom pravcu. Ne znam kako će se ovo stezanje kaiša odraziti na ukupne odnose u Vladi, jer su neke partije već zapretile da će nova Vlada ukoliko se dirnu postojeće plate i penzije biti kratkog veka. U javnim finansijama je stanje zaista alarmantno i sasvim je izvesno da ni rebalans budžeta koji je usvojen u julu, nije realan i da će se ako ne bude dodatnog smanjenja nekih rashoda deficit zaustaviti daleko iznad planiranih 178 milijardi dinara. U budžet se do kraja jula slilo 463 milijarde dinara, i sada ima jedan problem.
Da bi se do kraja godine naplatilo onoliko koliko je rebalansom planirano svakog meseca potrebno je da se svaki mesec u budžet sliva u proseku 82 milijarde dinara svaki mesec. Nažalost, to nije realno u ovoj godini, jer podsetiću vas prosek svih meseci je bio 66 milijardi. Znači, moramo da imamo 82 za svaki mesec do kraja godine, a prosek je 66. Bio je jedan izvanredan mesec, to je bio jul, ali ni on nije došao do proseka. Prihod je bio 80,4 milijarde dinara, i voleo bih da se prognoza ostvari i da se ovo desi, ali ipak izražavam dozu skepse.
Što se tiče kapitalnih investicija samo da dodam, vi ćete imati težak zadatak da uskoro pripremite negde po mojim nekim procenama u novembru rebalans, sledeći rebalans, jer kažem još jednom skeptičan sam da će ova prognoza biti ostvarena.
Što se tiče kapitalnih investicija hteo bih da citiram jedan dokumenta, a to je Fiskalna strategija gde se kaže citiram – „ekonomskom oporavku i restrukturiranju srpske privrede značajno će doprineti smanjenje neracionalne javne potrošnje i povećanje investicione potrošnje, čime bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje“.
Ovoj odredbi nema šta da se prigovori, ali za prvih sedam meseci ove godine od planiranih 42 milijarde dinara koje su planirane za kapitalne investicije potrošeno je tačno 25%, 10,7 milijardi dinara za sedam meseci 25%. Mislim da je vrlo važno da na ovome istrajete.
Ovo ako se ne ispuni to će biti jedna od velikih grešaka Vlade. Već je greška. Prošlo je sedam dobrih meseci. Prošlo je mnogo lepih meseci i sada ostaje praktično četiri meseca da se potroši 75% ovih para, jer ove pare za kapitalne investicije su one koje generišu privredni razvoj i rad domaćih preduzeća.
Što se tiče zaduživanja, hteo bih da kažem, iako je bilo najava, to nije urađeno i to je moja kritika, nije napravljena strategija upravljanja javnim dugom.
Preporučujem da odmah u ovih nekoliko meseci učinite sve da napravite novu strategiju, jer sam siguran da to možete, jer za godinu dana, Vlada se zadužila za 3,6 milijardi evra. Krajem jula 2012. godine javni dug je bio 15,5 milijardi evra, a danas je 19,1. Naravno, to nije samo vaša krivica, vi ste nasledili, vi morate da plaćate iz prethodnog perioda obaveze, ali će biti vaša krivica, ukoliko ne napravite novu strategiju upravljanja javnim dugom i to hitno.
Takođe, ponoviću ono što govorimo ovde već pet godina. Zaduživanje ima smisla, mora i za servisiranje svih obaveza, dugova itd, ali i zaduživanje isključivo zbog javne potrošnje je pogrešno, mora da se napravi balans, gde uvek mora da bude uključen u realne sektore ekonomije.
Što se tiče domaće ekonomije, glavni izazov, ponoviću, biće zapošljavanje.
Govorili smo o novoj industrijalizaciji nekoliko puta i naravno da su nam strani investitori izuzetno važni i to treba da bude strategija, ali mora sve da se učini, da od ovih 216 hiljada preduzetnika i 100 hiljada preduzeća, to je 300 hiljada preduzeća, potencijal, i ukoliko bi rešili glavni problem koji je zaista ogroman, a to je likvidnost, a sa druge strane rast sive ekonomije, glavni izazov će biti kako pomoći likvidnost preduzeća, jer ovih 300 hiljada preduzeća, ako bi svaki treći zaposlio po jednog čoveka, to je 100 hiljada zaposlenih godišnje, za četiri godine je 400 hiljada i to je neki izazov koji bi mogao da se desi. Nažalost, tome se nije obraćala velika pažnja u ovih godinu dana.
Kada rade domaća preduzeća, ona imaju tu mrežu dobavljača, podizvođača koja je veliki investitor i obično donose iz inostranstva. Kada imamo velike investitore iz inostranstva, vrlo često je slučaj da i dobavljači, neki kontra agenti dolaze iz inostranstva. Polako kreću da razvijaju mrežu domaćih dobavljača, ali domaći već posluju sa domaćim i mislim da je tu ogroman potencijal.
Rekli biste isto takođe, odakle sredstva? Prvo pitanje, odakle sredstva, a ja ću ponoviti ono što govorimo već neko vreme. Siguran sam da sa ovim odnosima koje Republika Srbija ima sa Ruskom federacijom, u ove tri godine, u nekoliko tranši može da se dođe do sedam ili osam milijardi evra kredita, koje bi bile deo uložene po povoljnim uslovima, nego što su danas na tržištu i to je vrlo važna stvar, politička strategija i od tih sedam, osam milijardi, sigurno da bi najveći deo mogao da bude uložen u infrastrukturu i u domaću privredu.
Što se tiče poljoprivrede, u poljoprivredi radi 500 hiljada ljudi direktno, a po procenama milion indirektno i pored svog razvojnog, poljoprivreda ima i socijalni karakter.
Ključna stvar je ono o čemu se mi protivimo u poljoprivredi, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer od 2008. godine do 2013. svake godine imamo ravno tri stotine miliona evra manje poreskih dohodaka u budžet zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Za ovih pet godina, 1,5 milijardu evra, imamo manje zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Budući gospodine ministre, vaš prethodnik, gospodin Knežević i premijer Dačić su nekoliko puta rekli da će da urade ono na čemu smo mi insistirali nekoliko puta, a to je da se pokrene zaštitna klauzula br 41. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja nam omogućava da odložimo primenu potpune liberalizacije uvoza poljoprivrednih proizvoda od 1. januara 2014. godine.
Mi smo jedina zemlja, od svih zemalja koje su ušle u EU, koja ima najduži period potpune liberalizacije. Mi nećemo ući, da se sve ispuni ovo što ova Vlada obećava, pre 2020. ili 2025. godine. Imaćemo najduži period kada je naša, i onako slaba izložena bukvalno teškoj konkurenciji svih ostalih. Povucite zaštitnu klauzulu, podržaćemo vas u tome. Siguran sam ako pokrenete taj mehanizam da možete imati uspeha. Imaćemo vremena još da govorimo. Preporučujem vam da pokrenete namensku industriju, takođe u saradnji sa našim prijateljima iz Rusije, Kine i UAE.
Što se tiče Telekoma, pošto nemam mnogo vremena, samo bih dodao da su telekomunikacije i informacije tehnologije generator i zapošljavanja i privrede. Mi danas imamo potencijal od 200 hiljada u sledećih pet do 10 godina mladih IT stručnjaka, koji mogu da rade na izvozu. Taj potencijal su u „Majkrosoftu“ izračunali da je to blizu dve stotine hiljada ljudi u Srbiji i blizu sedam milijarde evra godišnjeg izvoza u roku od pet do 10 godina. Taj potencijal je takođe izuzetno važan.
Mi se, pošto se čuju neki razgovori o prodaji Telekoma, mi smo tvrdo protiv prodaje Telekoma zato što je danas cena vrlo niska, to je broj jedan. Broj dva, mislim da možete strane stručnjake privući baš u Telekom, dovedite ih restruktuišite Telekom, to je koka koja stalno donosi jaja. Da je prodate, dobićete neke cifre, sami ste govorili, čak se i ne zna gde bi se uložilo, zato insistirajte ne na prodaji Telekoma, privucite strane stručnjake koji mogu da restruktuišu taj biznis, siguran sam koliko budemo imali dobar menadžment da generalno možemo da imamo velike rezultate.
Na kraju, spomenuo bih jednu stvar, ne mogu da je ne spomenem iako sam u opoziciji, moram da pohvalim, to je ovo strateško partnerstvo JAT i Etihada. To je način kako se radi, to je način i evo ovim vam pokazujemo, kritikujemo vas najviše, ali kada god je interes Srbije u pitanju, kada radite pravilno, sve pohvale za ovaj sporazum.
Što se tiče spoljno trgovinske diversifikacije, mi kao država moramo to da obezbedimo, jer oslanjanje samo na jednog partnera, gde izvozimo skoro 60% svih roba je opasno. Daću vam samo primer Poljske. Poljska je za ove četiri godine smanjila dva puta izvoz u EU, unutrašnji izvoz, a skoro dva puta povećala izvoz u Rusiju, Poljska. Mislim da je to strategija koju biste morali da koristite.
Na kraju, pošto je ostalo malo vremena hteo bih da kažem, imamo agencije za EU, za evropske integracije ili kancelariju, ima nekoliko agencija koje se bave EU. Predlažem vam, otvorite tri nove kancelarije. Ove kancelarije imaju skoro sve velike zemlje EU. Otvorite kancelariju za saradnju sa Rusijom, kancelariju za saradnju sa Kinom, kancelariju za saradnju sa UAE. Po 10 zaposlenih, smanjiti, i onako ima desetine agencija za koje ne znamo šta rade, a ove tri su generator novog izvoza i potencijalno novih radnih mesta.
Na kraju, da zaključim, ne postoji čarobni štapić. Nemojte mnogo da obećavate jer u prvoj godini, ako se samo zaustavi pad, stabilizuje situacija, to je već uspeh. Druga, treća godina mogu da donesu blagi rast, nema velikih skokova. Poštujem trud i rad mnogih ministara u ovoj Vladi, mislim da neki zaista dobro rade, ali kao tim, mislim da Vlada nema taj kvalitet, ali šta je najveći problem? Još jednom ću ponoviti, nije problem u ljudima, ovde ima dobrih ljudi, jako dobrih, odličnih čak, ali moram da kažem…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ne može da se sprovodi stara politika prema Kosovu i EU, i da očekujemo da će nešto biti bolje. Jedini način je ili da promenite politiku ili da idemo na nove izbore. Hvala.