VLADIMIR ILIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 10. 03. 1963. godine u Požarevcu.

Diplomirao je 1987. godine na Ekonomskom fakultetu u Nišu, a postdiplomske studije iz oblasti monetarne politike i bankarstva završio je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2003. godine.

Profesionalnu karijeru započeo je 1987. godine u Centru za živinarstvo u Požarevcu, gde je kao komercijalni direktor radio do 1990. godine. Nakon toga bio je direktor Sektora za planiranje, marketing i proizvodnju i komercijalni direktor tekstilne industrije “Moravka” u Požarevcu, gde je radio do 1995. godine. Od 1995. do 2001. godine radio je u privatnom sektoru, a zatim do 2004. godine kao direktor Zavoda za obračun i plaćanje filijale Narodne banke Srbije u Požarevcu.

Nakon izbora 2003. godine postaje narodni poslanik na listi G17 plus, a od 2004. do 2006. godine obavljao je funkciju direktora Poreske uprave u Ministarstvu finansija.

Od 2006. do 2007. godine radio je kao državni sekretar u Ministarstvu finansija, zadužen za koordinaciju rada Poreske uprave i Uprave carina. 2007. godine prešao je u Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, gde je do 2008. godine obavljao funkciju državnog sekretara za zapošljavanje.

Od 2008. godine radio je kao direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Bio je član republičkog Ekonomsko-socijalnog saveta i Republičkog saveta za zapošljavanje. 2010. godine, na lični zahtev, napustio je funkciju direktora Nacionalne službe za zapošljavanje.

Član je predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je i ima dve ćerke. Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 19:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Poštovani ministre, naš amandman se odnosi na smanjene transfere ka lokalnim samoupravama za 1,8 milijardi dinara. Smanjenje transfera lokalnim samoupravama je, po mom dubokom ubeđenju, posledica vašeg krajnje defanzivnog pristupa izradi budžeta.
Vratiću se na jedan od amandmana mojih kolega, konkretno kolege Mlađana Dinkića, koji niste prihvatili, a tiče se agresivnog razduženja i smanjenja opterećenja koje imamo kroz kamate u ovom budžetu. Sada imamo situaciju da nam lokalne samouprave imaju značajno manja sredstva i nije tragedija samo u tome, već i perspektivno, za naredni budžet sledeće godine imaće još manja sredstva. Ne samo lokalne samouprave, nego većina korisnika sredstava ovog budžeta. To jeste posledica tog pristupa.
Ukoliko ne smanjimo opterećenje za kamate, nećemo moći da stvorimo preduslove i taj poslovni ambijent, o kome je ovde bilo reči, koji između ostalog pretpostavljam izgradnju infrastrukture, puteva. Dakle, moje kolege su juče diskutovale upravo o tome, da nemamo sredstva za elementarne stvari. Komunalni
sistemi u opštinama su na granici opstanka, prezaduženi, ne plaćaju gorivo, nemaju para za investicije, nemaju para za održavanje.
Imamo jednu potpuno paradoksalnu situaciju. Na jednoj strani se ukidaju subvencije za privlačenje stranih investicija, ukidaju se sredstva lokalnim samoupravama, ne radi se infrastruktura. Kako mislite da privučemo investitore? Na ovaj način zaista to nije moguće.
Sve se opet svodi na ono o čemu su vam mnoge kolege ovde govorile. Uzaludne su žrtve, uzaludno je smanjenje zarada, uzaludno je smanjenje svih ovih davanja, ako ćemo već naredne godine imati opet nova smanjenja, nove restrikcije i sve veće obaveze u budžetu.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

Poštovani ministre, želim da vam se zahvalim što ste prihvatili ovaj amandman. Mislim da je to i hrabro. Centralizovan obračun zarada u javnom sektoru je važan i zbog planiranja sredstava i efikasnosti. Predviđeno je da se ostvare uštede.
Zahvaljujem se gospodinu Đeliću na komplimentu za ovaj amandman, takođe.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku i da vam kažem da je važno i nešto o čemu ćemo kasnije pričati, izmene Zakona o poreskom postupku, koje će objediniti uplatu, odnosno usloviti isplate zarada sa isplatom doprinosa. Sve to doprinosi finansijskoj disciplini i pre svega likvidnosti.
Želim da iskoristim priliku da vas pitam vezano za primenu Zakona o ograničenju plaćanja u javnom sektoru, odnosno da li budžet i budžetski korisnici poštuju rokove plaćanja, jer se o tome ništa ne čuje već mesecima? Ako se ne čuje zato što je sve u redu, to je odlično, a ako taj zakon tu i tamo ne prolazi onako kako je zamišljeno, to onda nije dobar signal, pa ako ste u prilici, vi mi samo kažite vezano za taj zakon da li se koristi ili ne, o rokovima plaćanja. Izvinite što sam zloupotrebio možda Poslovnik zbog toga.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

Poštovani ministre, verujem da ste umorni, ali ovo nije loše, dobar trening za budžet. Hteo sam da vam kažem da, svi su svesni u zemlji da su neophodne žrtve, penzioneri neće imati veće penzije, biće realno manje, zaposleni realno manje plate i sada uvećanje ove stope imaće po mom mišljenju vrlo ograničen domet u smislu rasta prihoda, on je nesporan, ali imaće mnogo lošije posledice od te činjenice. To je deo ovih roba, životnih namirnica, lekova, mleka, mesa, završiće na crnom tržištu. U to budite sigurni.
Imali smo već iskustva, prodavalo se sve to na buvljacima i na pijacama, vratiće se jedan deo tog prometa. Ono što je značajnije, deo prometa u višoj stopi, roba široke potrošnje, biće supstituisan ovim osnovnim životnim namirnicama.
Naime, građani neće moći da izbegnu kupovinu lekova i hrane, ali će smanjiti potrošnju roba u višoj stopi. Imaćete vrlo ograničeno dejstvo ove mere, jednokratan rast prihoda u prvoj godini, ali već kasnije će taj efekat ali već kasnije će taj efekat potpuno da iščezne, a ostaćemo sa povećanim stopama.
Ono što sam hteo još da vam kažem, ova mera ide protiv reforme poreskog sistema. Strukturu naših poreza prihoda čine indirektni porezi, PDV i akcize i to sa gotovo sa 80% budžeta. Direktni porezi učestvuju svega sa 20, 25% u strukturi prihoda. To znači da je naš poreski sistem duboko nepravedan. Ovim postaje još nepravedniji jer raste opterećenje indirektnih poreza, a ne oporezuju se prema ekonomskoj snazi obveznici.
Evo, bili ste u Americi. Tamo je ispod 40% indirektnih poreza. Tamo se oporezuje dohodak, imovina, međutim mi smo još uvek daleko. Hoću da vam kažem da ova mera, ja potpuno razumem da niste mogli da je izbegnete, ali da neće imati dejstvo.
Samo da završim time, sve bi bilo super, žrtve po pitanju smanjenih penzija i smanjenih plata, da postižemo ciljeve ekonomske politike, da imamo privredni rast, smanjujemo dug i da smanjujemo deficit. Ništa od tih ciljeva se ne postiže i u tom smislu smatram ovu žrtvu potpuno besmislenom. Hvala.