Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vladimir Ilić

Govori

Poštovani ministre, naš amandman se odnosi na smanjene transfere ka lokalnim samoupravama za 1,8 milijardi dinara. Smanjenje transfera lokalnim samoupravama je, po mom dubokom ubeđenju, posledica vašeg krajnje defanzivnog pristupa izradi budžeta.
Vratiću se na jedan od amandmana mojih kolega, konkretno kolege Mlađana Dinkića, koji niste prihvatili, a tiče se agresivnog razduženja i smanjenja opterećenja koje imamo kroz kamate u ovom budžetu. Sada imamo situaciju da nam lokalne samouprave imaju značajno manja sredstva i nije tragedija samo u tome, već i perspektivno, za naredni budžet sledeće godine imaće još manja sredstva. Ne samo lokalne samouprave, nego većina korisnika sredstava ovog budžeta. To jeste posledica tog pristupa.
Ukoliko ne smanjimo opterećenje za kamate, nećemo moći da stvorimo preduslove i taj poslovni ambijent, o kome je ovde bilo reči, koji između ostalog pretpostavljam izgradnju infrastrukture, puteva. Dakle, moje kolege su juče diskutovale upravo o tome, da nemamo sredstva za elementarne stvari. Komunalni
sistemi u opštinama su na granici opstanka, prezaduženi, ne plaćaju gorivo, nemaju para za investicije, nemaju para za održavanje.
Imamo jednu potpuno paradoksalnu situaciju. Na jednoj strani se ukidaju subvencije za privlačenje stranih investicija, ukidaju se sredstva lokalnim samoupravama, ne radi se infrastruktura. Kako mislite da privučemo investitore? Na ovaj način zaista to nije moguće.
Sve se opet svodi na ono o čemu su vam mnoge kolege ovde govorile. Uzaludne su žrtve, uzaludno je smanjenje zarada, uzaludno je smanjenje svih ovih davanja, ako ćemo već naredne godine imati opet nova smanjenja, nove restrikcije i sve veće obaveze u budžetu.
Poštovani ministre, želim da vam se zahvalim što ste prihvatili ovaj amandman. Mislim da je to i hrabro. Centralizovan obračun zarada u javnom sektoru je važan i zbog planiranja sredstava i efikasnosti. Predviđeno je da se ostvare uštede.
Zahvaljujem se gospodinu Đeliću na komplimentu za ovaj amandman, takođe.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku i da vam kažem da je važno i nešto o čemu ćemo kasnije pričati, izmene Zakona o poreskom postupku, koje će objediniti uplatu, odnosno usloviti isplate zarada sa isplatom doprinosa. Sve to doprinosi finansijskoj disciplini i pre svega likvidnosti.
Želim da iskoristim priliku da vas pitam vezano za primenu Zakona o ograničenju plaćanja u javnom sektoru, odnosno da li budžet i budžetski korisnici poštuju rokove plaćanja, jer se o tome ništa ne čuje već mesecima? Ako se ne čuje zato što je sve u redu, to je odlično, a ako taj zakon tu i tamo ne prolazi onako kako je zamišljeno, to onda nije dobar signal, pa ako ste u prilici, vi mi samo kažite vezano za taj zakon da li se koristi ili ne, o rokovima plaćanja. Izvinite što sam zloupotrebio možda Poslovnik zbog toga.
Poštovani ministre, verujem da ste umorni, ali ovo nije loše, dobar trening za budžet. Hteo sam da vam kažem da, svi su svesni u zemlji da su neophodne žrtve, penzioneri neće imati veće penzije, biće realno manje, zaposleni realno manje plate i sada uvećanje ove stope imaće po mom mišljenju vrlo ograničen domet u smislu rasta prihoda, on je nesporan, ali imaće mnogo lošije posledice od te činjenice. To je deo ovih roba, životnih namirnica, lekova, mleka, mesa, završiće na crnom tržištu. U to budite sigurni.
Imali smo već iskustva, prodavalo se sve to na buvljacima i na pijacama, vratiće se jedan deo tog prometa. Ono što je značajnije, deo prometa u višoj stopi, roba široke potrošnje, biće supstituisan ovim osnovnim životnim namirnicama.
Naime, građani neće moći da izbegnu kupovinu lekova i hrane, ali će smanjiti potrošnju roba u višoj stopi. Imaćete vrlo ograničeno dejstvo ove mere, jednokratan rast prihoda u prvoj godini, ali već kasnije će taj efekat ali već kasnije će taj efekat potpuno da iščezne, a ostaćemo sa povećanim stopama.
Ono što sam hteo još da vam kažem, ova mera ide protiv reforme poreskog sistema. Strukturu naših poreza prihoda čine indirektni porezi, PDV i akcize i to sa gotovo sa 80% budžeta. Direktni porezi učestvuju svega sa 20, 25% u strukturi prihoda. To znači da je naš poreski sistem duboko nepravedan. Ovim postaje još nepravedniji jer raste opterećenje indirektnih poreza, a ne oporezuju se prema ekonomskoj snazi obveznici.
Evo, bili ste u Americi. Tamo je ispod 40% indirektnih poreza. Tamo se oporezuje dohodak, imovina, međutim mi smo još uvek daleko. Hoću da vam kažem da ova mera, ja potpuno razumem da niste mogli da je izbegnete, ali da neće imati dejstvo.
Samo da završim time, sve bi bilo super, žrtve po pitanju smanjenih penzija i smanjenih plata, da postižemo ciljeve ekonomske politike, da imamo privredni rast, smanjujemo dug i da smanjujemo deficit. Ništa od tih ciljeva se ne postiže i u tom smislu smatram ovu žrtvu potpuno besmislenom. Hvala.
Poštovani ministre, zaista mora da se u potpunosti složim i sa kolegom Đelićem i Lapčevićem, mislim da je ovo omaška. Ne verujem da ste ovo svesno uradili. Ali evo, samo da vam pojasnim šta ste uradili. Kakvu poruku šaljete malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Ukidate jedan podsticaj koji nema fiskalni značaj za budžet, nema bar nikakav značajan doprinos budžetu, a dajete im poruku da ne investiraju. Odnosno, taj poreski kredit koji su imali kada ulažu u opremu, kada ulažu u poslovne objekte i zgrade više nemaju.
Sada kada se tome pridruži ono što je vaš kolega u Vladi, Radulović uradio, koji je rekao da su strane investicije kapitalna budalaština, koji je predložio da ovaj porez na dobit uvećate 40%, koji je predložio akcize na struju i koji je najavio smanjenje poreza i doprinosa za trećinu, pa je onda ne znam na volšeban način odustao od toga, napravio je potpunu konfuziju kada su u pitanju strani investitori.
Dakle, Srbija je sa ovim zakonom i sa onim što je uradio vaš kolega Radulović dala potpuno jasan znak da nju investicije ne interesuju. Da li ste to uradili svesno ili ne, ja ne znam, ali mislim da je to omaška. Evo iskoristite priliku da povučete ovaj zakon, zaista nećete doprineti toj fiskalnoj strani, nemate prihoda od toga. Verovatno će to da bude i manjak prihoda u budžetu. Povucite zakon, čisto da biste dali podsticaj domaćim malim i srednjim preduzećima. Hvala.
Dame i gospodo, poštovani ministre, svoje izlaganje ću započeti jednim citatom i, verovali ili ne, citiraću deo vašeg zakona o kome, između ostalog, raspravljamo ovde. Slušajte pažljivo: „Umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru predstavlja neto prihod pomnožen koeficijentom za umanjivanje na sledeći način. Neto prihod koji nije veći od 60.000 dinara mesečno množi se koeficijentom jedan. Neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno, a koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, množi se koeficijentom jedan, koji se primenjuje na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,8, koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara od iznosa koji nije veći od 100.000 dinara mesečno.“. Jel vam jasno? Nastavak: „Neto prihod veći od 100.000 dinara mesečno množi se koeficijentom jedan, na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno, koeficijentom 0,8, koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa neto prihoda koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, a koeficijentom 0,75 koji se primenjuje na iznos neto prihoda preko 100.000 dinara mesečno.“. I da sam na japanskom pročitao verovatno bi bilo isto.
Zakoni koje donosimo u ovom parlamentu odnose se na sve građane. Osnovni principi u pravu kažu da pravne norme moraju da budu jasne i razumljive svim građanima. Ova norma koju sam pročitao odnosi se na deo građana Srbije i koštaće nas oko 15 milijardi dinara.
Ministre, vi ste mlad čovek i uživate apsolutno simpatije svih narodnih poslanika pa i moje lično i građana Srbije. Trudite se, izuzetno ste vredni, čuo sam o vama sve najbolje i pokazali ste ovde i vašim pristupom da zaslužujete podršku. Ovo je vaš prvi budžet i ja vam na njemu zaista od srca čestitam. Nije lako uhvatiti se ovog posla i vi ste svesni toga i dozvolićete mi da, kao neko ko je stariji od vas, imam ćerku vaših godina, vam kažem, imajući u vidu da niste bili nekoliko godina u Srbiji, to je značajno vreme, u Srbiji se dešavaju mnoge stvari, vi ste u zemlji koja nije spremna da se menja, odnosno nije naučila da se menja. U institucionalnom smislu, Srbija još uvek nije prohodala. Ona puzi, kao što puze bebe i to unazad.
Imamo problem sa mentalitetom. Ovde nije rešen ni jedan ozbiljan društveni problem. Nismo reformisali pravosuđe. Nismo reformisali državnu upravu. Nismo reformisali obrazovanje, zdravstvo, da ne spominjem nauku, kulturu i sve ostalo. Svi mi koji sedimo ovde smo zbog toga odgovorni, sve političke partije koje ovde vidite su bile na vlasti i jedino čime se mi bavimo jeste da jedni druge optužujemo ko je manje, a ko više doprineo takvoj situaciji. Nama upravo treba vaš pogled u budućnost, ne pitanje ko je krivac i da tražimo krivce, nama trebaju rešenja. Dakle, potrebno je da tražimo rešenja.
Još nekoliko stvari koje treba da znate. Nažalost, ovde da biste porasli, da bi se penjali, nekog morate da oborite dole. Mi smo skloni da ljude dignemo u nebo, a da ih onda nemilosrdno bacimo u blato. Imajte to sve u vidu, krajnje dobronamerno govorim, jer vi imate zaista veliku priliku da svima nama pomognete.
Sada se vraćam na temu, na zakone. Set poreskih zakona zapravo meni liči na izgradnju skele, kako bi se ofarbala fasada našeg budžeta, naših javnih finansija. To nije sporno. Sporno je to što će posle nekoliko meseci, možda već u januaru, februaru ili martu početi da izbijaju fleke na toj fasadi, fasada će postati tamna, neće biti svetla i ružičasta kao što je bila. Šta hoću da vam kažem? Učite na našim greškama. Juče ste imali prilike da čujete Mlađana Dinkića, i kolega Đurić je spomenuo to, da ne bude ono – džaba ste krečili, da tu fasadu probamo da očuvamo, ali na način tako što ćemo ojačati te temelje naših javnih finansija.
Šta je sporno? Vaše namere su sasvim na mestu, vaši ciljevi su dobri, sporan je način, sporna je ekonomska politika. Doktrina smanjenja troškova, smanjenja plata nas vuče negativnom spiralom na dole. Nema rasta, građani će da budu žrtvovani, a nećemo postići ciljeve, to čak i sami kažete. Dakle, imaćemo rekordno visok deficit od 7,1%. Nećemo imati privredni rast, odnosno rast društvenog bruto proizvoda, povećaće se zaduženje zemlje i pašće standard građana. Žrtva bi imala smisla samo u slučaju da imamo rast, da smanjujemo zaduženje i da građani budu svesni da će im biti bolje za nekoliko godina. Ovim zakonima im kažemo da nema rasta plata ni naredne godine, ni 2015, ni 2016. Realno, one će biti manje između 12% i 15%. Da li je vredna ta žrtva, a da se ne postignu ključni ciljevi? Nije. Hajde da promenimo doktrinu.
Ponovo vam kažem, učite na našim greškama. Ne smemo da smanjujemo zarade, jer to dovodi do ove negativne spirale. Sužavamo tržište, smanjuje se potrošnja, imaćete manje prihoda u budžetu i ta žrtva će postati besmislena.
Ono što treba uraditi jeste agresivno smanjenje javnog duga. Kamata je 115 milijardi. Milijarda evra je tako veliki teret da ni jedna žrtva neće moći da smanji te efekte. Tih 115 milijardi je veće tri puta od agrarnog budžeta, veće od svih socijalnih davanja u zemlji, tri puta od transfera lokalnih samouprava i da ne nabrajam dalje. Dakle, to je toliko veliki teret da praktično obesmišljava sve ove napore da se uštedi.
Dakle, promena ekonomske politike, agresivno razduživanje, naravno zamenom loših kredita sa kreditima pod povoljnijim uslovima. Ne sporim, zaduženje je neminovno, i moramo se odreći dela državne imovine kao bi konsolidovali javne finansije jer je to rak rana.
A sada konkretno o zakonima koji su na dnevnom redu. Svaki od ovih zakona daje po neku poruku. Evo, Zakon o budžetskom sistemu, već sam to spomenuo. Kaže – nema povećanja plata ni 2014, 2015, 2016. godine, odnosno svega po 1% 2015. i 2016. godine. Dakle, neće se poštovati fiskalna pravila. Nema zapošljavanja u javnom sektoru. Dakle, to je poruka, o tome je dosta bilo reči, ali odmah ste probušili zakon jer ste predvideli da to famozno telo, na predlog ministra, ili obrnuto, može. Ne znam da li to iko ovde sumnja da će to biti probrani partijski kadrovi, kao što je to bilo u prethodnom periodu.
Spomenuo sam i moju ćerku vaših godina, ona je profesor književnosti. Diplomirala je, bez posla je, udala se prošlog meseca, i tako ja treba da glasam da ona ne može da bude profesor književnosti, jer neće moći da se zaposli u školama.
Objedinjeni program primanja vršiće se tek od 2015. godine. Ne znam zašto čekate sa tim. Mislim da je realno moguće već početkom godine.
Poruke zakona o izmenama Zakona o PDV-u. Dakle, povećanje se neće efektuirati stope sa 8% na 10% koliko ste predvideli. Šta će se desiti? Ponovo ćemo na buvljacima imati prehrambene proizvode i lekove, jedan deo će otići u sivu zonu. Vi znate odlično, da ne opterećujem Skupštinu, šta su efekti prevaljivanja supstitucije, šta je Leferova kriva, ko plaća porez u slučaju njegovog povećanja. U slučaju povećanja poreza na neelastične proizvode, odnosno životne namirnice, sav poreski teret se prevaljuje na potrošače, odnosno na građane Srbije. Vi to dobro znate i mislim da je ta mera nešto što će dovesti do novog smanjenja prometa u trgovinama i pada prihoda zato što će se supstituisati ovi proizvodi, odnosno, neki proizvodi široke potrošnje u višoj stopi biće manje trošeni na račun ovih nužnih proizvoda.
Jedan takođe loš signal, porez na dobit pravnih lica. Poručili ste tim zakonom malim i srednjim preduzećima da nećete podsticati investicije u tom sektoru. Molim vas da taj zakon povučete ili da uvažite amandmane koje ćemo podneti, jer nakon poruke ministra privrede da su strane investicije kapitalna budalaština i da se ukidaju subvencije za dovođenje stranih investitora i otvaranje nekih radnih mesta, vi sada poručujete i domaćim investitorima da od stimulansa za njihove investicije nema ništa.
Zakon o duvanu, mislim da je to samo dodatno administriranje, da ipak moramo da upodobimo opterećenja sa okruženjem i to će dati mnogo više efekata nego ova jedna administrativna mera.
Na kraju, da ne dužim više, ovaj Predlog zakona o umanjenju neto prihoda sa kojim sam počeo izlaganje i citat, mislim da smo doveli ljude do toga da im smanjujemo zarade, oni će morati da plaćaju kredite za stanove koje su uzeli, komunalne usluge, struju i sve ostalo sa tako smanjenim prihodima dovodimo opet u rizik sve te infrastrukturne sisteme i zapravo vrtimo se u začaranom krugu.
Zato vas još jednom pozivam da razmotrite koncept, dakle, namere su vam dobre, ali koncept ekonomske politike moramo drastično i jednokratno da smanjimo spoljno zaduženje kako bi mogli da se razvijamo, bez toga, vidite da ćemo promašiti gotovo sve ciljeve.
I na kraju, nema citata, zaista želim vam puno sreće, i želim vam da ostvarite vaše ideje. Hvala.
Hvala vam ministre. Zaboravio sam nešto baš povodom tog zakona o ograničenju zarada. Mnoge kolege poslanici, a i drugi se pitaju, da li je ovo smanjenje zarada zapravo, vi ga zovete solidarni porezom, a tako ga niste nazvali u samom tekstu zakona, da li to zapravo znači trostruko oporezivanje. Dakle, oporezivanje bruto zarada, pa neto iznosa. Kad se dobije neto iznos on se umanjuje, dakle, to je novi porez. Da li će to biti osnovica za oporezivanje godišnjeg poreza na dohodak građana? Pa, će dovesti do toga da bude trostruko oporezivanje? Samo to pojašnjenje i dokle će vam ta mera važiti.
Mislim da je bilo daleko elegantnije rešenje da smanjite plate, da ne opterećujete administraciju na ovaj način. Zamislite poresku upravu koja preko svega što radi sada mora da kontroliše i isplate zarada za 200.000 ili 300.000 ljudi, ne znam koliko je obuhvaćeno ovom merom. Bolje smanjite plate, nego da ovako dvostruko ili trostruko oporezujete. Hvala.
Predsedavajući, vama primedba, iako je replika. To sam tražio pre 15 minuta, niste mi dozvolili.
Mislim da je dobro da se danas na ovaj način govori o ključnom problemu ove zemlje, a to je ekonomija. Dobro je i zbog novih ljudi u Vladi i zbog građana Srbije.
Čitava polemika u kojoj juče nismo učestvovali je bila potpuno besmislena. Mislim da danas idemo ka tome. Bio sam iskreno zabrinut diskusijom nekih od mojih prethodnika i prepoznao sam u tim diskusijama novu ekonomsku politiku Vlade. Na svu sreću, potpredsednik Vlade je to demantovao. Naravno da to ne sme i ne treba da bude politika buduće Vlade.
(Ivica Dačić, s mesta: Šta to?)
Gospodine Dačiću, vi ste u vašem ekspozeu izneli potrebu da ova zemlja napravi ozbiljnu reformu penzionog sistema, reformu tržišta rada. Nijednog trenutka nam niste rekli na koji način, kako i šta podrazumevate, ali vas molim da, ako mi odgovorite na to pitanje, to ne bude politički odgovor, ono što smo slušali danas i do sada. Kažite konkretno kako ćete uraditi, šta podrazumeva ta reforma, šta podrazumeva reforma rada? Kažite na jednom primeru koji je paradigma. Evo, „Simpo“ ste spomenuli. Kako biste rešili problem „Simpa“ i kako ćete ga rešiti i slične probleme u zemlji? To građani očekuju.
Mi ne očekujemo da ova vlada bude prelazna vlada, nego da radi i da rešava probleme i da ministri koji će postati ministri, kandidati znaju šta im je posao. Ovde čujemo mnogo paradoksalnih stvari.
Nije pitanje da li je liberalni ili ne znam protekcionistički koncept, to se menja u odnosu na stanje u zemlji. Nemojmo da svodimo probleme ekonomske u Srbiji na to da je za sve kriv jedan čovek. To se uvek implicitno pominje. Ekonomiju ove zemlje čini i kultura i zdravstvo i prosveta i ova Narodna skupština i ova Vlada.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, ne možemo da svodimo na to da je za sve odgovoran jedan čovek. Biće prilike da vam tokom ove diskusije postavim još nekoliko pitanja, ali bih voleo da čujem konkretne odgovore, ne političke. Šta podrazumevate pod reformom penzionog sistema, a šta pod reformom rada?
Gospodine Dačiću, drugačiji odgovor nisam ni očekivao, iako sam vas zamolio za konkretan odgovor, ne politički, kako vi vidite reformu penzionog sistema, reformu tržišta rada. Nadam se da ćemo čuti tokom diskusije. Ne morate odmah meni da odgovorite. Evo, razmislite o tome.
Što se tiče izbacivanje iz Vlade, zaista nemamo nikakav problem sa time. Možda ste bili u prilici da pročitate i moju izjavu. Rekao sam da nema razloga da se ljutimo na naše dojučerašnje koalicione partnere, pa ni na vas lično. Možda ste nam učinili uslugu. Pretpostavljam da tako i mislite. Možda je to zaista tako.
Nemam razloga ni da bilo šta prigovorim Vladi u kojoj smo do juče bili. Naprotiv, ova Vlada je uradila dosta dobrih stvari za Srbiju, posebno kada su u pitanju pregovori o priključenju EU. Postoje neki zaista dobri indikatori koji će omogućiti i novim ministrima da nastave tamo gde smo mi stali.
U julu imamo apsolutni rekord u rastu izvoza 1,1 milijarda evra. To je zaista nezabeleženo. Izvoz raste 25%. Imamo rast industrijske proizvodnje od 12,5%, blagi pad nezaposlenosti. Međutim, to nije dovoljno.
Slažem se sa svima koji su danas o tome govorili. Treba više. Građani više očekuju od svih nas, naročito od nove Vlade. Moramo jasno da kažemo kakav aranžman hoćemo sa Svetskom bankom i da li ga hoćemo, jer smo čuli da i oko toga ima dileme, da li ćemo raditi koridore, da li ćemo nastaviti reformu.
Na kraju, politika je politika. Verujem da vi ne možete drugačije nego politički da mi odgovorite. Ono što se dešava ovde jeste situacija kao kada vas zavede lepa žena, vi ne znate šta vam se dešava.
Slažem se gospodine Dačiću da završimo ovaj krug i da damo šansu ostalima da razgovaraju oko rekonstrukcije i oko izbora nove Vlade.
Istine radi, samo nekoliko pojašnjenja. Ne znam zašto toliko sada pričamo o „Simpu“. Predlog koji je dao gospodin Dinkić je upravo da se izbegne stečaj, a ne kao što vi kažete da se uvede u stečaj. Hajde da to pomerimo na stranu.
Sećate se, imali ste prilike, vi i ja smo o „Simpu“ razgovarali davno, dolazili ste kod mene da intervenišete za „Simpo“ i ne vidim ništa loše u tome. Brinuli ste se za veliku kompaniju.
Ako kažete – zašto trpimo pritiske, to znači da priznajete da ste vršili pritiske na nas. To nije sporno.
Nemate razloga da se pravdate zašto ste nas izbacili iz Vlade. Za nas je pitanje da mi dođemo u poziciju da možda vas izbacimo jednoga dana. Tu vam odajem priznanje. Vi ste doneli jednu političku odluku, bez emocija, bez mržnje i nisam doživeo to kao ništa loše. Procenili ste da Srbija u ovom trenutku treba da nastavi na drugačiji način. Vi ste premijer ove zemlje, vi ste preuzeli odgovornost. Skinuli ste veliko breme sa naših leđa. Očekujem, kao i građani Srbije, da će Srbija biti mnogo bolja i uspešnija.
Velike stranke su svih ovih godina uporno izbegavale da se suoče sa tim najvećim problemom. Nekako je uvek to zapadalo nekom ko nije tako važan i značajan u Vladi. Dobro je za Srbiju da, konačno, oni koji su najodgovorniji preuzmu obaveze i odgovornost za ono što je najveći problem Srbije.
Slažem se, završavam ovu našu polemiku.
Ja sam se javio po amandmanu, ali sve jedno, ponosni smo na činjenicu da je Mlađan Dinkić vodio finansije ove zemlje i privredu u prethodnom periodu i ja sam prekjuče pročitao neke ključne rezultate, oni možda nisu za neku posebnu hvalu isticanja, ali su ubedljivo bolji nego rezultati prethodne Vlade.
O tome zašto je Mlađan Dinkić izabran od ove Vlade, gde se više ne nalazi, za pregovarača, odnosno člana Komiteta za saradnju sa Emiratima, najbolje je pitati ljude iz Emirata, iz „Fijata“, „Svetske banke“, MMF, jer mislim da će oni nepristrasnije od nas suditi o tome koliko ko dobro radi i zastupa interese Srbije. Potpuno sam siguran da on na najbolji način brani te interese i da će to raditi i u budućnosti. Kao što smo najavili, mi ćemo biti konstruktivni u ovom parlamentu, a ja ću se osvrnuti samo na amandman koji je predmet ove debate. Ono što je sporno i zbog čega mi insistiramo da ova dva ministarstva budu jedno i da ostane rešenje kao što je bilo do sada, jeste činjenica da u uslovima ekonomske krize je neophodna visoka koordinacija…
Vreme poslaničke grupe, i javio sam se po amandmanu.
Samo da mom uvaženom kolegi pojasnim ovo vezano za navodnu kontradiktornost naših amandmana. Jednostavno, svesni smo toga o čemu je on govorio. Želeli smo da našim amandmanima damo maksimalnu mogućnost i fleksibilnost Vladi, da ukoliko od našeg koncepta sa ove sednice, koji podrazumeva našu ideju da se spoje Ministarstvo finansija i privrede, odnosno da ostanu kao do sada, a da se razdvoji ekologija iz Ministarstva energetike, želeli smo samo našim amandmanima da ponudimo fleksibilnost u smislu da ukoliko ne prihvate amandman koji podrazumeva spajanje Ministarstva privrede i finansija, odnosno ostavljene, da makar prihvate ovu drugu mogućnost. To je bio jedini cilj zbog čega su predloženi amandmani na prvi pogled paradoksalni. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, posle ove pauze možemo da nastavimo, ipak je ovaj zakon koliko god on pisan na brzinu, ipak on u velikoj meri oslikava suštinu ove rekonstrukcije. U načelnoj raspravi sam rekao da ona nije ni dubinska, ni temeljna, ni suštinska, već je personalna i to se vidi iz samog teksta zakona. Imali ste prilike da čujete od mojih kolega da je stav URS da Ministarstvo finansija i privrede treba da ostanu jedno ministarstvo.
Ima mnogo argumenata za to. Možda jeste i argument to što je i moja koleginica spomenula. Ne radi se ni o kome personalno. Mi bismo mogli da kažemo – pa dobro, nismo više u Vladi, Mlađan Dinkić nije ministar, sve nam je jedno šta će biti.
Slušajte obrazloženje - saglasno razlozima za donošenje ovog zakona, a uvažavajući načelo racionalnosti u organizovanju obavljanja poslova državne uprave, članom 1. ovog zakona predlaže se obavljanje poslova državne uprave, da se obavljanje poslova državne uprave organizuje u okviru 18 ministarstava.
Načelo racionalnosti kaže da je racionalnije da umesto 17 imamo 18. Dakle, 17 je više nego 18, po ovom načelu kako se ovde shvata. To je zaista paradoksalno, ili je to nešto sasvim drugo.
Zašto, između ostalog, treba ostaviti ovo ministarstvo da bude zajedno? Pa, od nečega što smo imali do sada u praksi. Evo, hipotetički moguće je da dva buduća ministra ne budu u dobrim odnosima. To se dešavalo u prethodnim vladama. Čak smo sad imali prilike da čujemo i preko društvenih mreža nekakav spor između budućih ministara, u ovom trenutku, kandidata. To može da dovede do ozbiljnih posledica u vođenju ekonomske politike Vlade.
Odluke, zakoni, rešenja koja donosi ministarstvo finansija, po pravilu u najvećoj meri se reflektuju na ministarstvo privrede. Nekad negativno, nekad pozitivno. Ako ministarstvo finansija uvodi poreze, ograničenja, kvote ili bilo šta slično, to direktno pogađa privredu. Dakle, ono što je neophodno, neophodna je ta koordinacija između ova dva ministarstva, a ona se postiže na najefikasniji način ako se to objedini u jedno ministarstvo, ili u jednoj ličnosti, odnosno jednom ministru.
Na neki način, mislim da je predlog Vlade i kompliment za URS i Mlađana Dinkića. Ja mogu da shvatim ovaj predlog i kao tu vrstu komplimenta da niko osim Mlađana ne može da vodi ova dva ministarstva, pa da je neophodno personalno dvoje ljudi za jedan takav posao. To, tzv. mega ministarstvo, kako smo imali prilike da čujemo do sada, zapravo nije mega ministarstvo, nego je odraz jedne ekonomske politike koja podrazumeva koordinaciju ministarstva finansija i ministarstva privrede.
Ako bismo se povodili za tim rezonom i tim obrazloženjem, mogli bi da zaključimo, imajući u vidu da Vlada ima mega probleme i imaće ih, možemo da sledstveno ovome zaključimo da su i potrebna dva premijera, pa da jedan premijer vodi jedan deo Vlade, a drugi deo Vlade. Želim da ukažem samo na logiku onoga ko piše zakon da manjka logike u tome. Ako je Srbija u najtežoj ekonomskoj krizi u poslednjih 10-ak godina, onda je prvi prioritet upravo sinhronizacija ove dve ključne politike, dakle, ministarstvo finansija, ministarstvo privrede.
Evo i nekoliko praktičnih pokazatelja da je to tako. Mere, koje je donela ova Vlada i povodom rebalansa i pre toga, zakoni su počeli da daju efekte zato što su upravo uvažavali potrebe srpske privrede i potrebe stabilizacije javnih finansija.
Mi imamo sada odlično punjenje budžeta, krenula je nulta tolerancija na neplaćanje poreza, imamo privredni rast koji nije značajan, ali koji je daleko veći nego prethodne godine i imamo rast izvoza.
Ja želim i ovu priliku da iskoristim da jedan podatak, kojim se ovde manipuliše već mesecima, mi imamo, doduše ne značajan, ali pad nezaposlenosti i to zvanične nezaposlenosti sa 25,5% na 24,2%. Tim podatkom se ovde manipuliše i dodatni podatak još, koji je takođe tačan, rast broja onih koji rade u Srbiji za 28.000 u odnosu na isti period prošle godine. Izvor ovih podataka je RZS.
Ja molim sve one koji manipulišu podacima o broju nezaposlenih, zaposlenih, da nam se pozovu i na izvor, jer smo čuli paušalne ocene da je tobože rast onih koji traže posao za više od 40.000. Želim da svi koristimo, pre svega, činjenice da bi rasprava bila kvalitetna.
Ujedinjeni regioni Srbije očekuju da Vlada prihvati ovaj amandman. Moje kolege su pričale ranije o potrebi da se razdvoji Ministarstvo energetike i životne sredine. Naravno da to podržavam i prihvatanjem ovog amandmana bi zapravo rešili ove dileme koje sam izneo. Međutim, ja znam da je to teško ovoj Vladi, jer bi zapravo prihvatanjem ovog amandmana značilo da nije ni bilo potrebe da se menja Zakon o ministarstvima, jer su to ključne izmene.
Ali, bilo kako bilo, ja sumnjam da će amandman biti prihvaćen i u tom smislu poslanička grupa URS neće moći da podrži izmene ovog zakona. Hvala.
Drage demokrate, što kaže moj kolega, vaša opsednutost Mlađanom Dinkićem prelazi u patologiju. Vi mu se, zapravo, potajno divite. On je vaš nedostižni idol i uzor.
Ovde smo čuli gomilu besmislica, manipulacija, podataka koji nemaju veze sa zdravom pameću. Ja ću da vam iznesem nekoliko zvaničnih podataka naše statistike. Godine 2012. – privredni rast minus 2%, 2013. – plus 2,1; industrijska proizvodnja 2012. – minus 4%, 2013. – 4,2%; nezaposlenost o kojoj toliko pričate 2012. - 25,5%, 2013. – 24,1%; izvoz 2012. – plus 1%, 2013. – plus 21%; deficit budžeta o kome takođe puno pričate, u prvih šest meseci 2013. za 26% niža u odnosu na isti period 2012. godine, deficit republičkog budžeta niži za 12%.
Dakle, pitali ste se šta je to dobro. Sve je bolje nego u vreme kada ste vi vodili Srbiju. Najveći uspeh ove Vlade nisu ovi rezultati, nije ovo za diku. Jeste što vi više niste na vlasti. To je najveći uspeh.
Da vas podsetim da ste 500 miliona evra uništili kroz dve banke, Agrobanku i Razvojnu banku Vojvodine. To je najveći rezultat vaše vlasti. I vi danas imate moralno pravo da držite bilo kom lekcije..
(Predsedavajuća: Vreme.)
…a pogotovo Ujedinjenim regionima.
I da kažem, ponosan sam na to što je Mlađan Dinkić angažovan da bude u timu koji pregovara sa Emiratima. Da to nije tako, da je to odbio, vi biste bili prvi koji biste rekli da nije patriota, da je izdajnik, jer vama ništa nije dobro.
Nadam se da ću biti kraći od toga.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege, danas je gospodin Čedomir Jovanović rekao jednu stvar o kojoj skoro čitav dan ja razmišljam. On je rekao da je najvažniji resurs Srbije u ovom trenutku vreme i to je jedna velika istina. Dakle, Srbija ima gotovo sve, ali nema više vremena.
Kakva je korist za građane Srbije od današnjeg dana i današnje rasprave? Složićemo se svi – nikakva. Čije smo vreme danas potrošili? Evo 12 sati raspravljamo. Potrošili smo naše vreme, ali smo zato dobro plaćeni. Dakle, nismo, bar što se nas lično tiče, ovde džaba sedeli, dobićemo plate i dnevnice za to što smo radili. Potrošili smo i vreme građana Srbije i, što kaže narod – ni po jada za današnji dan, to je samo jedan dan.
Kada smo već kod vremena, potrošene su silne godine. Dvadesetak godina se na sličan način ovde odvijaju ove jalove rasprave bez efekata i bez rezultata. Kada smo kod vremena, sutra će biti tačno 13 meseci od kada je formirana Vlada, 390 dana, a ideja rekonstrukcije je stara 170 dana, to će sutra takođe biti to vreme.
Ta rekonstrukcija je zamišljena da bude dubinska, temeljna i suštinska. Sudeći po tekstu zakona koji je danas pred nama, očigledno da neće biti takva. Moram da priznam, uvaženi ministre, danas se većina ovde složila oko toga, i sam tekst zakona ostavlja utisak da je pisan navrat-nanos, na brzinu. Ako obratite pažnju na obrazloženje zakona, u njemu stoji da poštujući načelo racionalnosti, donosi se ovaj zakon, a načelo racionalnosti, kako ga vi ovde predstavljate, znači da umesto 17 ministarstava ima 18 ministarstava. Dakle, po tom načelu kako je ovde predstavljeno, ispada da je manje veće od većeg, a da je veće manje od manjeg, pa ko razume.
Zakon jeste pisan na brzinu i imaćemo prilike da u raspravi o pojedinostima razgovaramo o tome kakva su rešenja ponuđena. Ono što je ključno, jeste razdvajanje Ministarstva finansija i privrede. Možda neko misli da je to dobro, ja sam siguran da je to loše i sve jedno ko će biti personalno rešenje za budućeg ministra finansija ili privrede, mislim da bi bilo daleko praktičnije da je ovo ostalo isto. Jer, iz prostog razloga, u uslovima ekonomske krize, ministar finansija i ministar privrede moraju da budu vrhunski sinhronizovani i najbolje kad je to objedinjeno u jednoj ličnosti, iz jednostavnog razloga jer se mere koje se donose u Ministarstvu finansija u najvećem obimu odnose na privredu i ukoliko neko želi da napravi dobar privredni ambijent, da ne optereti privredu previše a da pri tom obezbedi stabilnost u javnim finansijama, mora da ima tu vrhunsku sinhronizaciju. Ako imate dva ministra u ovim okolnostima, mnogo je teže postići jednu ravnotežu i jedan konsenzus oko toga.
Čuli smo danas opravdane primedbe kada je u pitanju Ministarstvo ekologije, koje kao takvo nije definisano i tu ću se složiti da ste mogli da ponudite bolje rešenje. Ali, očigledno da ovaj zakon ne oslikava tu težnju da rekonstrukcija bude suštinska, dubinska i temeljna. Radi se zapravo o jednoj personalnoj rekonstrukciji i mi zaista nemamo ništa protiv toga. Nemamo razloga, kao Ujedinjeni regioni Srbije, da budemo nezadovoljni, niti ljuti, jer nismo u koaliciji. Naši partneri su odlučili da nastave dalje sami i mislim da je to politički korektna odluka. Možda nisu trebali baš da nas toliko dugo zamajavaju sa pričom o suštinskoj rekonstrukciji, ali, bilo kako bilo, mislim da su nam na neki način učinili i jednu uslugu.
U najmanju ruku, vreme koje je pred nama pokazaće šta je bila ključna ideja rekonstrukcije i mi ćemo biti, bar u narednom periodu, rasterećeni. Jedno veliko breme odgovornosti će sići sa naših leđa. Razbiće se i neke predrasude i stereotipi koji se vezuju za URS. Mi nemamo razloga da budemo razočarani. Mislim da smo dobro radili. Bili smo korektni koalicioni partneri, nisam čuo danas nijednu suštinsku primedbu na nas. Neću ponavljati rezultate koje su URS i naši ministri postigli za ovih godinu dana, samo ću spomenuti da više od trećine svih zakona koji su ovde izglasani su zakoni koje smo mi predložili.
Na kraju, želim iskreno i od srca, pre svega zbog građana Srbije, da poželim uspeh rekonstruisanoj Vladi jer je njen uspeh pre svega u interesu Srbije i njenih građana. Mi ćemo meriti efekte i rezultate nove rekonstruisane Vlade ne prema tome šta ko govori šta će raditi, nego prema onome kako će raditi i prema rezultatima.
Dakle, ja želim premijeru da ova Vlada bude nazvana Vladom premijera Dačića, kao što je to slučaj sa prethodnim Vladama, od Marjanovića, Đinđića, Koštunice, Cvetkovića.
(Predsedavajući: Vreme.)
Skratiću, pošto smo ušli već u 12-ti sat. Zaista želim uspeha ovoj Vladi, pre svega zbog građana Srbije. Hvala.