Poštovane dame i gospodo...

Osnov, Mlađan Dinkić nikoga u ovom parlamentu nije nazvao ni narkomanom, ni kockarom i repliciram tim povodom. Mislim da ovaj parlament ne zaslužuje da sluša takve stvari koje su na prvom mestu neistinite, a istine radi želim da kažem, ako već pričamo o tome šta je ko rekao u ovom parlamentu, tada je bilo reči o tome na koji način se zloupotrebljavaju sredstva na nivou AP Vojvodine, konkretno u "Razvojnoj banci Vojvodine", u Fondu za kapitalna ulaganja i da nikada kao parlament nismo dobili izveštaj o tome na šta se taj novac troši, ne samo mi, ne samo Republika, već i građani AP Vojvodine nisu dobili nikada izveštaj o tome.
Govorilo se tada i o tome da je Republika Srbija platila pet milijarde dinara za dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine", a AP Vojvodina četiri milijarde i danas, odnosno ovih dana još 15 milijarde i niko za to ne odgovara. Nije ovde poenta samo u tome koliko će ko dobiti novca iz budžeta, nego je poenta u tome kako se taj novac troši i da li se nekom odgovara?
Ako je Republika ustupila ovlašćenja AP Vojvodine, onda Republika ima pravo da vrši kontrolu i nadzor trošenja tih sredstava. Ta kontrola je onemogućena, nije se desila, mi ne dobijamo izveštaje kako se taj novac troši.
Dakle, poenta te diskusije nije bila da se bilo ko uvredi, već da se ukaže na zloupotrebu sredstava koja se dešavaju permanentno i da je apsolutno izostala kontrola, i to nije kritika pokrajinske vlade, nego kritika i ovog parlamenta i Vlade, jer izostaje nadzor i kontrola nad trošenjem sredstava u AP Vojvodini.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko Kalanović, predložene izmene Zakone koje su danas na dnevnom redu su i neophodne, i nužne i logične. Naime, odlukom Ustavnog suda je potpuno jasno da je ova izmena koja se tiče načina obračuna kamate na carinski dug neustavna i u tom smislu je ovaj zakon morao da pretrpi izmene.
Ministarka Kalanović je obrazložila i ostale izmene koje se tiču i usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu, dakle, ukidanja tzv. diskrecionih prihoda Upravi carina, što smatram da je zaista dobro rešenje i sve ostale izmene. Po meni, moglo se čuti iz prethodnih diskusija, ima tu i solidnih predloga, a možda treba razmisliti o predlogu gospodina Đidića, da se Upravi carina vrati drugostepeni postupak zbog efikasnosti. U ovom trenutku nemam uvid u kapacitete i mogućnosti, pretpostavljam da Uprava carina, shodno onome što je urađeno u Poreskoj upravi, ima kapacitete i to je stvar o kojoj svakako treba razmisliti.
Ono što želim da kažem ovom prilikom jeste da smisao postojanja carine nije, na prvom mestu, radi ostvarivanja prihoda u budžetu Republike Srbije. Naravno da carine nisu pravi način da se zaštiti domaća proizvodnja. One samo mogu ograničeno delovati na takvu vrstu zaštite, mnogo efikasnije stvoriti uslove za jačanje konkurentnosti domaćeg preduzeća i privrede, a ne štititi ih carinama. Ukoliko se domaća ekonomija štiti isključivo carinama, ona postaje sve nekonkurentnija i, kako odmiče vreme, sve manje šanse da istupi na neka treća tržišta, odnosno da ide ka izvozu. U tom smislu se ta jedna trka potpuno gubi.
Carinska politika i poreska politika su ključne politike za ukupan ekonomski sistem i ukupnu fiskalnu politiku.
Imajući u vidu na našu težnju da se priključimo EU i da smo u tom procesu već. Spomenuti sporazum podrazumeva to što se dešava, da prihodi od carina opadaju, da se carinske barijere polako smanjuju što će omogućiti i našoj privredi uprkos svim teškoćama da radi na konkurentnosti i da stvara šanse da izlazi na druga tržišta.
Nešto o čemu svakako treba razmišljati u perspektivi, imajući u vidu da se to dešava u većini zemalja EU, u nekima se već i desilo, u onim zemljama koje su postale članice EU u zadnjih nekoliko zadnjih godina i onima koje su kandidati, jeste da se značaj i uloga prihoda od carine, same carinske službe smanjuje, relativizuje i usmerava ka određenim drugim ciljevima. Šta hoću da kažem? Formiranje EU, ukidanje carinskih barijera i smisao i značaj carinske službe se promenio. Prihodi koji se ostvaruju u carinskoj službi su sve manji i mnoge zemlje su pribegle nekim organizacionim merama, drugačijim rešenjima u odnosu na klasičnu carinsku službu. Sve je više funkcija koje se odnose na zaštitu od nedozvoljene trgovine, kao što je trgovina drogom, terorizam, trgovina ljudima. Dakle, usmerava se smisao carinske službe da zajedno sa MUP se okreće ka drugim funkcijama, a sve manje je izražen taj fiskalni značaj.
U nekim zemljama je došlo do pripajanja carinske službe poreskoj administraciji, što je takođe rešenje o kome treba razmišljati u smislu smanjenja uloga i značaja prihoda od carine i tim novim funkcijama koje se pridodaju carinskoj službi. Naime, neke zemlje EU već imaju objedinjene ove službe i razlozi za to leže možda u činjenici da danas Uprava carina ubira i naplaćuje sav PDV prilikom uvoza robe, a on nije mali. On je u nekim godinama i više od polovine ukupnog PDV u zemlji, pa se stvara kontradiktornost koja se odnosi na to da carina naplaćuje jedan prihod koji je, da kažem, nadležnost poreske administracije. Možda bi u perspektivi objedinjavanje ove dve funkcije dovelo do smanjenja troškova. Ne predlažem da se to radi odmah, ali to je jedna ideja i moguće rešenje o kome treba razmišljati u perspektivi sa ciljem da se ove dve i važne povezane službe učine efikasnijim, da se smanje zajednički troškovi i da se ostvare zajednički potencijali dve važne i značajne institucije, kao što su poreska administracija i carinska administracija.
Još jednom ponavljam, jedan značajan broj zemalja je objedinio ove dve službe. Još jednom želim da kažem i to da ne treba žaliti za smanjenim prihodima koji su, slažem se sa kolegom, posledica i smanjenog obima trgovanja, smanjenog uvoza i posledica ekonomske krize. Moramo da se suočimo sa tim da domaću privredu moramo da suočimo sa konkurencijom. Tu treba biti oprezan i obazriv i postepeno spuštati barijere i preduzimati mere da se na drugačiji način privreda zaštiti i učini efikasnijom.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa URS podržati ove izmene zakona koje su zaista neophodne i koje označavaju samo usaglašavanje sa tim okolnostima koje su se desile, usaglašavanje sa nekim zakonima koji su u međuvremenu doneti. U danu za glasanje ćemo podržati ove izmene zakona. Hvala.

Drago mi je da smo se složili oko toga da ne treba štititi domaću privredu visokim carinama i da na dugi rok to šteti, što se vidi i na našem primeru i činjenica da imamo loše pokazatelje u ekonomiji nema nikakve veze sa carinskom politikom i ovim o čemu danas razgovaramo. Svakako da treba naći rešenje da se privreda učini efikasnijom. Ta rešenja ne leže u carinskoj politici, posebno u onoj politici koja podrazumeva carinske barijere i zaštitu domaće proizvodnje, već leži u podsticajima, u nečemu što se zove izgradnja infrastrukture, stvaranja poslovnog ambijenat, smanjenje birokratske procedure. Upravo se u tom pravcu i kreću napori Vlade, ministarke Kalanović koja je u ovoj vladi zadužena za deo tog posla, mislim pre svega na izgradnju lokalne infrastrukture, puteva o kojima je ona govorila ne danas nego tokom svojih istupa, i seči, odnosno ukidanju parafiskalnih nameta i svega onoga oko čega smo imali prilike da ovde diskutujemo i da glasamo, i ono što će uslediti usvajanjem budžeta i paketom zakona, koji idu uz taj budžet, idu upravo u pravcu da se privreda osposobi, da se učini konkurentnijom i efikasnijom. Naravno da smo tek na početku tog puta, ali mi je drago da smo se složili oko toga da carine nisu način da se zaštiti domaća privreda, već upravo kroz ove mere koje sada preduzima Vlada i Ministarstvo finansija i ekonomije jesu način da postanemo konkurentni. Hvala.

Samo kratko, jedna rečenica. Opet se slažemo, kilometarske kolone ćemo izbeći onoga dana kada budemo ušli u EU i to je način. Naravno, nije problem u zakonu, slažem se, donekle je u primeni zakona. Pitanje organizacije rada u carinskoj službi i pratećim službama, stvaranje redova na granicama, efikasnost samog postupka jesu organizaciona pitanja, ne  moraju to uvek da budu loša zakonska rešenja. Svakako, upravo zato idemo ovim putem, da bismo izbegli tu vrstu maltretiranja i privrede i građana, da bismo ušli na jedno veliko tržište od 500 miliona ljudi, da bismo mogli da daleko efikasnije i bolje sarađujemo sa zemljama EU na koje smo svakako usmereni i kroz trgovinu, izvoz i uvoz. To su naši najvažniji partneri i upravo zato mi odemo ka EU.

Vama se obraćam, gospodine predsedavajući, u skladu sa članom 106. i molim vas da obezbedite da ova rasprava u Skupštini bude rasprava o amandmanima, jer je očigledno da u sadašnjem toku diskusije vo ne liči na raspravu o amandmanima. To kažem iz prostog razloga jer sam i u diskusiji u načelu pozvao sve na odgovornost, uključujući i nas narodne poslanike, radi se o zakonu koji je vrlo važan, bez obzira da li ga neko podržava ili ne. Posledice ovog zakona će se svakako osećati ili u negativnom ili u pozitivnom smislu. Zato vas pozivam da obezbedite red u sali, u smislu da svi budemo odgovorni da se držimo Poslovnika i da raspravljamo o amandmanima. Hvala.

Još jednom da vas podsetim na Poslovnik i kako se vodi rasprava i rasprava u načelu u članu 158. Ova diskusija do sada, a moram kao šef poslaničke grupe da kažem, da je prosto neverovatno da oni koji su najodgovorniji za stanje u kojem su ove dve banke i ukupan bankarski sistem i pretnja koja visi nad glavama svih onih građana koji imaju štednju, kako danas neodgovorno pokušavaju da opstruiraju i da zaustave donošenje jednog zakona koji je spas i za njih i za ljude koje su obmanuli.
Nema smisla i pozivam se uporno na odgovornost. Znate li na šta liči ovo? Vi ste zapalili svoju kuću nepažnjom. Došli vatrogasci da gase, a vi ih gađate kamenjem. Verujte mi, to je smisao čitave rasprave.
Svi dobro znamo ko je donosio odluke, ko je upravljao javnim finansijama. Pričamo sve vreme o odgovornosti, a opet se neki od nas ponašaju…
Zgodnije mi je da gledam u vas. Kada budemo promenili mesta…
(Predsedavajući: Molim vas da se ne obraćate jedni drugima.)
Dakle, sve je rečeno u obrazloženju da je ovaj zakon donet da bi se zaista zaštitio finansijski sistem. Da li vi svi zajedno imate svesti o tome da ovo gleda stotine hiljada ljudi, a posebno gledaju oni koji su ostavili svoju štednju tamo i s nevericom iščekuju ishod današnje sednice i Skupštine?
Još jednom ponavljam, meni je prosto neverovatno da oni koji imaju najviše učešća u ovim katastrofalnim rezultatima rada ovih banaka, oni koji su bili odgovorni da se dotle dođe, oni koji su gurali stvari pod tepih sada pokušavaju da suspenduju ovaj zakon, da onemoguće njegovu primenu i pokazuju da su neodgovorni prema tim ljudima koji imaju štednju.
Predsedniče, molim i vas, pošto sam i ja zloupotrebio govornicu, da i meni i svakog ubuduće uvedete u onaj tok koji je predviđen Poslovnikom. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, dve ključne stvari su danas tema, a to su: odgovornost i poverenje i to su dve najvažnije reči o kojima ću danas govoriti, a povod je zakon koji je na dnevnom redu.
Zašto poverenje i zašto odgovornost? Poverenje je nešto na čemu se zasniva bankarski sistem svuda u svetu, pa i kod nas. Bez poverenja bankarski sistem ne može da funkcioniše. Ovaj zakon koji do kraja ove sedmice treba da usvojimo jeste nešto što će vratiti poverenje, pre svega ulagača u banku i nešto što će sprečiti i otkloniti svaki rizik da ne dođe do lančane reakcije u bankarskom sistemu, koja je dobro poznata i koja se dešavala i kod nas, a i u drugim mestima u svetu.
Odgovornost, mi kao narodni poslanici danas imamo veliku odgovornost i kada diskutujemo o ovom zakonu, nas sluša javnost Srbije i svaka diskusija u ovom parlamentu može da poljulja poverenje u bankarski sistem, ali može i da ga povrati. S te strane, pozivam sve kolege i koleginice da budemo odgovorni kao poslanici.
Odgovornost ima i Vlada koja predlaže ovaj zakon i Narodna banka, kao institucija ove zemlje. Istu tu odgovornost ima rukovodstvo Narodne banke, koje je propustilo da izvrši dužan nadzor nad bankama i da dovede u pitanje funkcionisanje i stabilnost ukupnog bankarskog sistema. Izostale su u prethodnom periodu i neke odluke koje su morale biti donete.
Situacija koju imamo je sledeća. U problemu su, danas smo to čuli, dve banke sa državnim učešćem. Nije ni malo slučajno, odnosno svi zajedno treba da se zapitamo, zašto se to baš dešava u ovim državnim bankama. Očigledno je da se ne radi o jednom sistemskom problemu. Radi se, naime, o problemu u upravljanju ovim bankama i nadzoru koji je izostao.
Ovim zakonom mi zapravo otklanjamo loše poteze menadžmenta, čuvamo depozite klijenata ovih banaka i kredite koji su plasirani ka privredi.
Ministar je izložio moguće scenarije i moguća rešenja za ovaj problem. Dakle, stvari su vrlo jasne. Jedna opcija je likvidacija, druga dokapitalizacija i treće – donošenje jednog ovakvog zakona.
Mnoge države u svetu su donele slična rešenja, uviđajući opasnost šta znači gubljenje poverenja u bankarski sistem. Podsetiću vas, digresije radi, mada ovo nije slučaj danas sa ovim bankama, da je ekonomska kriza koja je ostavila tako razorne posledice na ukupnu svetsku ekonomiju, zapravo i započela u bankarskom sistemu krizom hipotekarnih kredita, u SAD i prelila se u realni sektor, pa onda drugi povratni talas iz realnog sektora ponovo u finansijski, odnosno bankarski sistem i vlade velikog broja zemalja, EU, SAD su morale da pribegnu i sanaciji svojih banaka, raznim merama ograničenja.
Naš bankarski sistem se upravo u toj ekonomskoj krizi, na njenom samom početku, pokazao vrlo stabilan i vitalan. Srbija nije morala da radi intervencije koje su radile čak one zemlje koje su daleko moćnije i razvijenije od nas. Mi smo politikom koja je bila prisutna u to vreme i relativno visokim obaveznim rezervama u bankarskom sistemu, sačuvali naš bankarski sistem.
Ono što sada ugrožava bankarski sistem nije ta sistemska kriza, nije svetska ekonomska kriza, nego upravo loše postavljanje u ovim bankama. Videli ste iz uvodnog izlaganja o kakvoj se katastrofi radi, o kakvom procepu i o kakvim lošim plasmanima. Osamdeset posto plasmana te tzv. "Nove Agrobanke" su loši plasmani.
Ponovo se vraćam na ono što sam na početku rekao – odgovornosti. Čija je odgovornost? Ovaj parlament mora da zahteva i da traži odgovornost svih onih koji su doveli do toga da se ove banke nađu u ovakvoj poziciji. Čitava afera oko "Agrobanke" zapravo pokazuje šta se tu dešava. Očigledno je da je izostala odgovornost. Izostala je i odgovornost tadašnjeg rukovodstva NBS da reaguje na vreme i upozori i Vladu i ovaj parlament da postoje ozbiljni problemi.
Upravo smo mi ti koji danas pokušavamo da zaštitimo depozite građana, da ne izazovemo paniku i haos koja može da bude vrlo opasna, ali istovremeno i da pozovemo sve državne organe da do kraja ispitaju odgovornost za propuste u poslovanju kako "Agrobanke" tako i "Razvojne banke Vojvodine" i svih onih banaka sa učešćem države i državnim kapitalom. To je naša obaveza kao parlamenta.
Ovde ste pored ostalog mogla čuti jedna lažna teza, da zapravo neko ovim zakonom hoće da stavi pod kontrolu finansijske tokove, da upravlja finansijama, a zapravo se radi o spasu, o jednom iznuđenom potezu da se spasi u ovom trenutku nešto što je zapravo ulog građana Srbije i privrede Srbije u ovim bankama. Mislim da je ova operacija zaista i delikatna, ali i neizbežna da se to ne bi proširilo i dalje.
Kada sam govorio o poverenju u bankarski sistem i kako bankarski mehanizam funkcioniše svuda, mislio sam i na to, da ukoliko se to danas, sad i odmah ne uradi, to može vrlo lako da se proširi i na one banke koje su zdrave. Imam slučaja da zbog takvih loših poteza i propusta čak i mnogo najstabilniji bankarski sistemi mogu da trpe ozbiljne posledice. I najbolja banka na svetu i najbolji bankarski sistem, ukoliko izostane poverenje i dokumenti zatraže svoje uloge, ne može da izdrži.
Zbog toga pozivam na ozbiljnost sve nas i da o ovoj stvari raspravljamo na način na koji se danas uglavnom i raspravljalo. Bilo je zaista vrlo odgovornih i ozbiljnih diskusija. Zajedno moramo da dođemo do pravog rešenja. Tu je i ministar da bi sve nas saslušao, da bi eventualno ovaj zakon možda i popravio. Zajedno tražimo rešenja, a njih jednostavno nemamo mnogo.
To je ono što smo imali da čujemo, jedan model koji nismo mi izmislili, koji već postoji u svetu, model preuzimanja. Mislim da na taj način ne samo da štitimo uloge građane koji imaju svoju štednju u ovim bankama već štitimo i dobar deo privrede koji koriste kredit kod ovih banaka, jer bi u slučaju likvidacije bi ti krediti dospeli na naplatu odmah, što znači da bi pogoršali i likvidnost same privrede. Mislim da je ovo jedno zaista elegantno rešenje, efikasno rešenje koje i preventivno deluje na taj lančani tok koji bi eventualno mogao da nastupi u slučaju da se ne preduzmu ovakve mere.
Opet se vraćam na odgovornost i poverenje. Zaista tražim i insistiram kao narodni poslanik da se do kraja ispita poslovanje i "Agrobanke", i "Nove Agrobanke", i "Razvojne banke Vojvodine" i da NBS vodi glavnu i vodeću ulogu u tome, naravno, i drugi državni organi koji će ispitivati odgovornost pojedinaca. Prosto je neverovatno da 300 miliona evra, možda i više kolika je dubioza, "Agrobanke", da te pare jednostavno iščeznu i da od toga nema ništa. Tužno će biti ako se sva ova priča završi na tome da država ponovo pokrije te minuse, da niko ne odgovara, ili da se taj novac koji je na volšeban način iz ovih banaka izvučen nestane. Na tome svi zajedno moramo da insistiramo, da ovakve propuste ne bi plaćali svi građani.
Još jedna stvar mi lično smeta i kao građaninu i kao poslaniku, a opet se vraćam i na "Agrobanku" – potpuno sam razočaran time kada sam pronikao u model kako se poslovalo, između ostalog, u toj banci. Neki ljudi koji su u privatizaciji kupili firme u kojima je bilo na stotine zaposlenih, najpre su sa tim istim kreditima kupili firmu pa su onda iz njih prodali ono što je najvrednije, otpustili radnike, zaradili novac i u finalu, onu ljušturu od preduzeća koja je ostala, založili u ove banke i opet izvukli veliki novac. To je ono što mene kao poslanika pogađa i zbog toga insistiram upravo na odgovornosti. Koristim te dve reči – odgovornost i poverenje.
Dakle, ne može to da prođe nekažnjeno. Ova transakcija i ova operacija će spasti i stabilizovati finansijski sistem ove zemlje, ali to nije dovoljno. Svi zajedno moramo da insistiramo da se ispita ko je doveo do toga da ove banke naprave tolike dubioze? Radi se o stotinama miliona evra.
Često postavljamo pitanja i pitamo se zašto nemamo puteve, zašto se ne grade vrtići? Imamo problem da rešimo stvari koje koštaju pet ili 10 hiljada evra u mnogim lokalnim samoupravama, a tek tako da se odreknemo ovih silnih miliona koji su nestali kroz ovaj mehanizam.
Čuli smo ovde različite priče, spominjali su i četiri velike državne banke koje je navodno upropastio i zatvorio Mlađan Dinkić itd. Hajdemo otvoreno da pričamo o tome. To je potpuno ista priča kao i ova priča.
Znate šta, lako je manipulisati ljudima i reći – to su bile super, sjajne banke, a onda je došao neko i pogasio te banke. Hajde da pričamo o činjenicama. Mnogima od nas je u sećanju i razumem neke ljude koji kažu – da to su bile dobre banke. I ja mislim da su to bile dobre banke, ali su loše vođene. U njima su donošene političke odluke. Bile su dobre za jedan deo građana Srbije.
Sećam se primera ljudi koji su u ovim bankama dobijali kredite koje nikada nisu vraćali, ili ih je inflacija pojela. To je ljudima odgovarala. Uzmeš kredit za stan, za prvu ratu daš celu platu, za drugu daš pola, a već treća, četvrta i ostale rate se kupuju za manje od pakle cigareta.
To je možda bilo dobro, ali je dovelo do epiloga koji smo imali posle 2000. godine. mnoge firme su imale plate, razvijale se, kupovale opremu iz takvih kredita koje nikada nisu vraćale. Ceh na kraju čitave te priče je bio sledeći – banke su napravile dubiozu od četiri milijarde evra. Čuli ste da je to bilo tada većina društvenog bruto proizvoda. Sparivanje tih banaka je dovelo državu u bankrot. Izgleda da smo zaboravili, mnogi od nas da je nestala devizna štednja građana u tim bankama, da niko više nije štedeo u njima. Tada, i danas to tvrdim, da nisu likvidirane ove banke da najveći teret toga nisu podneli građani, oni su dobili svoje uloge zahvaljujući tadašnjoj odluci guvernera i tadašnje Vlade, poverioci iz inostranstva su platili najveći ceh. Sećate se i Pariskog i Londonskog kluba. Zato nemojmo da upadamo u istu grešku i da pokušavamo da spašavamo nešto na način koji je naopak, i što se spasti ne može.
Ovo je zakon koji će omogućiti da se ovaj negativni proces i trend zaustavi. Odgovorni smo kao poslanici, kao predstavnici građana Srbije, da zaštitimo i njihove uloge i uloge privrede. Da ne dovedemo u pitanje stabilnost finansijskog i bankarskog sistema. Ovom merom to upravo postižemo. Sve one priče koje smo imali prilike da čujem tokom rasprave, da li je zakon ustavan, da li nije ustavan, jesu pravna pitanja, ali kada se dese okolnosti koje su se ovde desile niko nije imao predstave o razmerama katastrofe i o provalijama banaka, onda morate da reagujete hitno. Nekada ćete biti odgovorni zato što niste reagovali. Nekada ćete biti odgovorni zato što ste loše reagovali. Očigledno u poslovanju ovih banaka i u reakciji prethodne Vlade i Narodne banke bilo je mnogo ne blagovremenih reakcija i mnogo propusta.
Zato vas pozivam da tokom diskusije koja će se nastaviti i kroz amandmane i kroz diskusiju sada da probamo da ovo rešenje učinimo najbolje mogućim i da zaustavimo nešto što može da ima zaista dalekosežne i nesagledive posledice.
Poslanička grupa URS će podržati ovaj zakon jer smo uvereni da na ovaj način zapravo spašavamo finansijski sistem Srbije, ohrabrujemo i ulagače i štediše i investitore, smirujemo sve one koji se nalaze na bankarskom i finansijskom tržištu ove zemlje. I građani mogu da budu spokojni, i bankari, i naravno oni privrednici koji imaju svoja sredstva ili koriste kredite ovih banaka da neće imati štetne posledice.
Nadam se da ćemo iz svega ovoga svi zajedno izvući pouke za ubuduće, da ukoliko jesmo predstavnici države moramo biti daleko više odgovorni za sredstva države koja se nalaze ne samo u bankama i drugim institucijama i privrednim društvima, javnim preduzećima, i da ukoliko propustimo u određenom trenutku da uradimo prave stvari možemo imati daleko, ozbiljnije posledice. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, veoma se loše osećam od ove današnje diskusije. Verujem da delim slična osećanja kao i svi u sali, u smislu da je ovo jedna mučna i besmislena diskusija, diskusija koja nikome od nas ne može doneti nikakav politički poen i zato je potpuno besmisleno da raspravljamo na način na koji se raspravlja.
Kada ovo govorim imam u vidu jedan zaista kolegijalni i ljudski odnos prema kolegi Duliću koji ima porodicu koja, siguran sam, preživljava pravu dramu svih ovih nedelja, a možda i mesecima. Lično sam protiv bilo kakvog oblika medijske hajke, a ona je očigledno prisutna sigurno u jednom delu medija. Svi oni koji su bili na meti takve vrste hajke i tretmana od strane medija znaju kako je to.
Želim i ja da skratim svoju diskusiju i da kažem da ćemo i gospodinu Duliću pomoći najviše ako skratimo ovu raspravu. Mi moramo da donesemo odluku da omogućimo organima, pre svega, pravosuđu, državnim organima u koje moramo da imamo poverenja da vode postupak, a istovremeno, da gospodinu Duliću obezbedimo i damo šansu da se u tom postupku odbrani.
Mislim da čitava dosadašnja diskusija ni na koji način ne doprinosi ni ugledu parlamenta i verujem da građani koji ovo danas gledaju su potpuno razočarani. Zato apelujem na sve vas da probamo ako i bude diskusija danas da one budu pre svega u vezi sa temom i u pravcu da pomognemo i nama ovde kao kolegama i pravosudnim organima, ali pre svega i gospodinu Duliću. Hvala.

Vezano za povećanje stope PDV, to je bila i ideja prethodne vlade. Međutim, mislim da je dobro, da je nisu realizovali jer bi ta sredstva koja bi bila ubrana povećanom stopom završila i mnoga budžetska sredstva na skupe stanove, penthause, samo na rotaciona svetla, na jahte i na sve ono što smo imali prilike da vidimo i da čujemo i da čitamo ovih dana u štampi. Jednostavno mnogi ministri prethodne vlade su upadljivo bogati, nego na početku mandata te vlade, i deo tih para svakako je problematičan.
Sama činjenica da je povećanje stope PDV bilo neminovna jasno vam iz prethodne diskusije jednostavno napravljen je takav deficit, takva budžetska rupa koja ni na koji drugi način nije mogla da bude pokrivena. Dakle, to je iznuđeno rešenje i niko zbog toga nije srećan, srećna je okolnost možda da je naša stopa još uvek spada u grupu srednjih i nižih stopa PDV mislim na okruženje. Ono što je još važnije, dakle osnovne životne namirnice koje se nalaze u nižoj stopi neće pretrpeti promenu te stope, i to je dobro i ide u pravcu zaštite standarda građana koji je ugrožen. Hvala.

Problem je što nije očišćena Srbija, nego je očišćen budžet Republike Srbije. Kada je u pitanju novinski naslov, jutros sam pročitao da se radi o pola miliona evra za jedan jedini bilbord. Prema tome, još jednom želim da istaknem činjenicu, sva je sreća pa nije povećana stopa PDV u tom periodu jer bi i te pare završile zajedno sa svima ostalima, imali bi još veću budžetsku rupu i ne bi imali prostora da spašavamo taj budžet.

Replika.

Poštovane kolege, želim samo, ne dovodeći u pitanje, naravno, autonomiju Pokrajine Vojvodina i ne ulazeći u ustavnost ovakvog rešenja, da čisto principijelno kažem nekoliko stvari i svoje viđenje.
Naime, ne može da se Ustav krši manje ili više. Dakle, ako pođemo od te teze da je prekršen Ustav ovakvim jednim rešenjem, on je bio prekršen i u prethodnom budžetu. Ovde se postavlja pitanje osnovice. Pokušavam sada da iz ovog rešenja, pokušam da ga opravdam kroz jedan paradoks. Ako se za osnovicu uzima ne samo poreski prihodi, već prihodi od nefinansijske imovine, dakle i deficit i prihod od prodaje imovine, zapravo dolazimo do jednog paradoksa gde se negativna implikacija u republičkom budžetu pozitivno afektira u pokrajinskom.
Šta to zapravo znači? Ovaj mehanizam od 7% zapravo tangira i zaduženje, odnosno deficit budžeta Srbije i maltene ukoliko je on veći, utoliko više sredstava pripada AP Vojvodine. Naravno, ovo je samo moje razmišljanje kao ekonomiste i vođen nekom zdravom logikom mislim da treba ići ka nekom rešenju, što su upravo poreski prihodi jer su oni stabilni, predvidivi, dok su prihodi od nefinansijske imovine, prodaje, nešto što je nestabilno, podložno diskrecionim odlukama i u tom smislu mislim da je ovo predloženo rešenje daleko stabilnije i bolja garancija za stabilnije finansiranje. Toliko. Hvala.

Samo ću dva minuta, i kraće.
Potpuno je jasno da je DS u problemu i ja to razumem, razumem čak i ovu ličnu ispovest gospodina Dulića. Odgovornost koju vi nosite za stanje u budžetu, o kojem raspravljamo već drugi dan, ne možete izbeći na taj način i očigledno da niste razumeli primedbe koje ste dobili. Dakle, vi ste nenamenski trošili sredstva budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za potrebe vašeg ministarstva. To je potpuno jasno.
Ono što je možda dobro, konačno ste postali svesni da više niste na vlasti. Spomenuli ste i to da su novinski naslovi svojevremeno pisali o Mlađanu Dinkiću, naslovi koje ste zapravo vi kao DS kreirali, i to je ta vrsta vaše nekorektnosti, unutar Vlade, gde smo zajedno bili. Vi ste preko vaših svih doktora, koje i danas slušate, pisali neistine. Potpuno vas razumem i saosećam sa vama, kada ste sada vi meta i žrtva takvih natpisa. Znam kako vam je, ali nemojte, ako ste već sišli sa vlasti, da silazite i sa vodećeg mesta u opoziciji u ovom parlamentu. Čini mi se da gubite polako i to mesto.

Samo neke činjenice. Gospodin Dinkić nije oduvek lider G17 plus. Podsetiću vas prvi lider je bio gospodin Miroljub Labus, bivši član DS. Imamo i redovne izbore i nisam mislio na tu vrstu problema vezano za izbor u DS. To je zaista vaša stvar. U pravu ste kad kažete da je gospodin Dinkić u problemu. Slažem se sa vama. Jeste u problemu kako da izvuče ovaj budžet i javne finansije iz haosa u koji ste ga vi uvukli. Toliko. Hvala.