Drage kolege, ja zaista ne pamtim da se jedan amandman s kog je vreme, branio sa više strasti i sa manje argumenata. Ali, kad malo zagrebemo u površinu, shvatićemo da je to i logično.
Mislim da advokati u Srbiji danas treba da budu ponosni na svoje kolege u Skupštini, jer istinski, iskreno brane njihove interese i to za mene uopšte nije sporno, ja to potpuno razumem.
Međutim, mi kao poslanici smo pre svega ovde da branimo interese građana. Ako nam Ustav nalaže da smo svi jednaki pred zakonom, onda svi treba i na isti način da plaćamo taj porez.
Neka poređenja koja smo ovde čuli, baš i ne stoje. Ako neko hoće da zaštiti advokata u nekom malom mestu na jugu Srbije, koji očito, i slažem se, nema ni posla ni prometa, a naravno, po ovom zakonu neće ni platiti nikakav porez, zašto ne zaštitimo nekog malog trgovca iz Bojnika, iz Lebana ili nekog kafedžiju? Po čemu je on u povoljnijem položaju? Oni su svrstani u istu ravan.
Posao advokata i lekara je u suštini težak i nezahvalan, to iskreno mislim. Težak i nezahvalan iz prostog razloga, jer oni zarađuju, uglavnom, na tuđoj muci i nesreći. Lekaru se obraćamo kad smo bolesni, advokata tražimo kada prekršimo zakon ili nas država optuži da smo prekršili zakon. Znate kako, kada su ljudi u nuždi, onda je vrlo problematično na koji način naplatiti svoju uslugu. Pretpostavljam da advokati znaju da reše taj problem.
Postavljam jedno otvoreno pitanje, šta će raditi advokati kada krene ispitivanje porekla imovine, najavljeno je od strane Vlade i unakrsna procena. Da li će moći da opravdaju svoju imovinu sa plaćenim porezima i ostvarenim prihodima, odnosno prihodima koje su prikazali. Verujem da će veliki broj advokata da se nađe u problemu, pre svega zbog tog zakona.
Od ovog zakona neće nikom ništa da fali. Da ponovimo još jednom, ovaj zakon kaže da advokat popiše svoje prihode i rashode, odnosno troškove i na razliku da plati 10%, što zaista nije veliki porez i nije nikakav problem. Ako nema prihoda, neće nikakav porez ni platiti, ali će imati problema na ovoj drugoj strani i zato je i bolje da se uđe u oporezivanje i prema ekonomskoj snazi i prema stvarno ostvarenim prihodima. Inače drugačije, zašto bi ih izuzimali?
Da sam advokat danas, verujte mi, ja bih se uzdržao od diskusije jer bio bih subjektivan verovatno, kao i većina kolega koji su advokati. Ja to poštujem, verujem da vas advokati sad širom Srbije, ne znam, jednostavno su ponosni na vas, zato što znaju i kako im je težak posao i koliko stvarno zarađuju i koliko stvarno plaćaju poreza. Dakle,. Njima je to daleko više poznato nego nama, ali da država ne bi lutala i ne bi istraživala koliko oni stvarno zarađuju, ona ih poziva da stvarno prijave svoje prihode i u skladu sa tim plate i poreze.
Eto, to je zaista moj skromni doprinos ovoj diskusiji i smatram i jedva čekam dan za glasanje, jer će se konačno izbrisati granice između opozicije i pozicije, bar oko ovog amandmana i videćemo mi zajedno i građani Srbije da li će ovaj amandman da prođe ili ne. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, član 103, pravo na ukazivanje povrede Poslovnika. Mislim da dozvoljavate poslanicima da sa istim
obrazloženjem više puta ukazuju na istu povredu Poslovnika. Nečuveno je čak i to da poslanik opozicije brani Vladu od njenog ministra, ili ministra od Vlade. Prosto mislim da to nije primereno.
Još jednom ponavljam, razumem i tokom ove diskusije i polemike vidim da postoji polarizacija koja nije ona standardna između pozicije i opozicije i to nije sporno. Upravo Skupština dobija na težini i svaka vam čast, vodite sednicu i svaka čast svim poslanicima da konačno nemamo unisona mišljenja, da nismo podeljeni na crno i belo partijski, nego polemišemo kao istinski narodni predstavnici. Zaista se radujem danu za glasanje da svi zajedno vidimo ko je ovde u pravu.
Da iskoristim priliku, neće se ljutiti gospodin Babić…
(Predsedavajući: Gospodine Iliću….)
Gospodine Babiću, sve poreze u ovoj zemlji plaćaju građani Srbije. Svako ko porezom bude opterećen, platiće građani. To važi za svaki porez… (Isključen mikrofon.)

Evo, kolega Babiću, pošto ste uznemireni zbog građana Srbije, neće se uvećati cena advokatskih  usluga. Objasniću vam u 15, 20 sekundi.
Koliko sam informisan, a možda grešim, komora advokata utvrđuje tarifu. To je pod jedan. Pod dva, sve i da ovo izazove bilo kakav trošak, porez se plaća na razliku između prihoda i rashoda, tako da to ni na koji način ne može da optereti građane Srbije. Ako se brinemo da li će to da optereti građane Srbije, što se ne bi brinuli da li će taj isti tretman kod kafedžija ili kod trgovaca na isti način da se efektuje.
Meni je potpuno jasno o čemu se radi ovde večeras. Jednostavno, advokati ne žele da plaćaju porez prema onome koliko zarađuju. Evo jedan podatak za vas, skroz ekskluzivno, on je javan. U prvih 50 u Srbiji sa najvećim zaradama je 20 advokata. Izvolite, pogledajte, imate sajt, godišnji porez na dohodak građana. U svakom gradu u najbogatije ljude spadaju advokati i uvek je bilo tako i nemam ništa protiv toga. Oni časno rade svoj posao, verovatno su taj novac zaradili. Ne vidim nikakav problem da plate prema onome što su zaradili, kao što bi svako drugi, Ustav nam to kaže da svi budemo jednaki pred zakonom. Ne vidim ni jedan razlog zašto bi oni bili izuzetak.
Samo još par sekundi. Kad smo uvodili fiskalne kase, mene je u Privrednu komoru Beograda privelo 150 kafedžija, napadajući me, hteli su da me linčuju i kažu – ne može muzički dinar, ne može ovo, ne može ono. Poneo sam sa sobom papir i čitao sam im njihove godišnje promete. Tri hiljade dinara godišnji promet za kafanu u Beogradu, 15.000, 20.000, mesečni račun za struju im je bio veći nego ono što su za godinu dana prijavili. Hajde da budemo ozbiljna država i da plaćamo poreze, a ne da izbegavamo plaćanje poreza i to sa takvim izgovorima koji su besmisleni.

Očigledno da tema poreza na imovinu je onako dosta neprimereno eksploatisana ovih dana, jer u petak smo čuli histerične najave o tome da će to biti dranje građana, da je to neprimeren namet optužbe, da je Republika nametnula visoke poreze, sve je to neistina i vi dobro znate, jer očigledno se manipuliše time, jer evo nekoliko činjenica.
Čuli ste, ministar je već nekoliko puta ponovio da se nijedan jedini parametar, kod ovih poreza ne menja. Vi ste tada tvrdili da se uvećava porez 700,800 posto i evo do dana današnjeg tu matematiku niste prezentovali. Ne samo ministru, mogli ste i njemu da date, javnosti da pokažete tu famoznu matematiku od 700 posto.
Dakle, to je jedna besmislica. Porezi na imovinu u Srbiji, u prihodima svih nivoa vlasti učestvuju sa ispod 0,7% . Dakle, oni su najniži u Evropi i oni nisu veliki i to nije veliko opterećenje za građane Srbije, ali u uslovima ekonomske krize, protiv toga sam da se oni povećavaju i ovaj zakon ne implicira povećanju ovih poreza naprotiv daje mogućnost da se oni i smanje, i to zavisi od lokalne samouprave.
Ako optužujete Vladu za centralizam, onda je potpuno paradoksalno, jer Vlada naprotiv daje jedan dosta širok okvir i upravo u duhu fiskalne decentralizacije omogućava lokalnim administracijama da shodno uslovima na teritoriji opštine i principima fiskalne konkurentnosti, shodno kvalitetu izgrađenih objekata, upravo kalibrišu, odnosno definišu stope i definišu zone, i upravo ukupno opterećenje građana. Nije li to smisao fiskalne decentralizacije.
Fiskalna decentralizacija upravo podrazumeva i fiskalnu odgovornost. Potpuna je zamena teza i zaista nema smisla da se bilo ko plaši, ovom vrstom poreza, jer se ni na koji način ne povećavaju, ni na koji način nisu prihod budžeta Republike, jer ovo što smo imali prilike da čujemo u petak, i ovo što smo danas čuli, je čista zamena teza i potpuna besmislica.
Pozivam vas zbog građana Srbije, da prezentujete tu famoznu matematiku povećanja od 600,700 ili 800%, da vidi cela Srbija, ministar i svi mi o čemu zapravo pričate. Bojim se da nemate o čemu da pričate jer ste očigledno ne razumete baš u to što pričate, pa u skladu sa tim bi voleo da diskusija dobije zaista na jednoj ozbiljnosti i argumentaciji u nastavku ove sednice.

Upravo sam to hteo da kažem da se radi o čistoj zloupotrebi i korišćenju ove izmene zakona kako bi neko na bazi same promene zakona iskoristio šansu i odrao kožu građanima, a to podmetnuo republičkoj Vladi. Zato je ministar i prihvatio amandman da se ukida amortizacija.
To što vi spominjete 600 – 700%, to očigledno pokazuje elementarno nepoznavanje matematike. Sve i da apstrakujete amortizaciju, primeniti stopu 700% uvećanja poreza nije moguće, ali je jedino moguće uvećanje prihoda kompanija gospodina Đilasa za godinu dana u iznosu od 700% na bazi onoga što su te kompanije radile, monopolski položaj, zloupotrebe bavljenja politikom.

Gospodine Stefanoviću, …

Hoću da kažem da predsednik poslaničke grupe DS ima očigledno velike probleme.
Razumem problem da ne može da odbrani politiku DS jer je to nemoguće. Ne može da odbrani ni gradonačelnika Đilasa, jer je i to nemoguće. Najcrnjom socijalnom demagogijom koju sam čuo ovde od poslaničke grupe demokrata se napada ovaj zakon koji zapravo ništa ne menja po pitanju opterećenja građana i neverovatno je da vi ponovo pričate da neko zavlači ruke u džepove građana, a znate da vam ruka iz džepova građana nije ni izlazila. Hajde da ne spominjem opet "Agrobanku", "Razvojnu banku Vojvodine" i sve afere koje su otvorene.
Ne znam kako možete da ubeđujete građane Srbije i da izigravate SNS dobronamernog savetnika, a ovamo ste njihovi najveći neprijatelji, pa ih savetujete – čuvajte se URS, čuvajte se Mlađana Dinkića. Jel ste vi njima prijatelji ili neprijatelji? Ako ste im protivnici onda nemojte da ih savetujete. Očigledno ih savetujete kao dobronamerni prijatelji, ili kao protivnik. Hajde izjasnite se, zašto im to stalno pričate? To sam jedino tumačio da se opet nudite u koaliciju, kako biste se spasli i spasili vašeg gradonačelnika.
Na kraju, samo kratko, što se tiče mog direktovanja i vremena koje sam proveo na čelu PU, ponosan sam na to. Izvolite, pogledajte moje rezultate, mislim da su najbolji od 2000. godine pa na ovamo, računajući sve direktore. Hvala.

Neverovatna je količina cinizma i dušebrižništva i potrebe da se brane interesi građana, ali na jedan potpuno prozaičan, smešan način u veri da će građani zaboraviti šta ste radili u prethodnom periodu. Imam utisak da vaš partijski šef nije zadovoljan načinom na koji ga branite i sada pokušavate kroz različite insinuacije, odbijanjem da se suočite sa nečim što je realnost, što su zakonske odredbe i pokušavate da izazovete neku raspravu koja nema nikakvog smisla i da ovu sednicu vodite u neki drugačiji tok.
Ne možete ministra da napadate istovremeno i za centralizaciju i za decentralizaciju. Više puta je ovde objašnjeno o čemu se radi, kakva je izmena zakona na dnevnom redu. Vi to ne prihvatate i ja to potpuno razumem upravo iz ovih razloga. Spominjete jadne građane, spominjete okućnice, ambare, bunare, ne bi li izazvali neku empatiju.
Mislim da to nije način. Ako želite, imate priliku, ministar je dovoljno strpljiv i vrlo argumentovano sa vama razgovara o ovoj temi. Hajde da razmenjujemo argumente, da razgovaramo o suštini zakona.
Predsedavajući molim vas da mi omogućiti da pričam, poslanici dobacuju.
Hajde da vidimo da li su porezi na imovinu veliki u Srbiji? Kada se toliko starate za građane, hajde dajte konkretna rešenja i da kažete ko to u Srbiji plaća tako drastično veliki porez? Razgovarate o tome kojom metodom se utvrđuje. Nijedan gradonačelnik, ni jedan predsednik opštine nije neko ko će protiv svojih građana, mimo ikakvog reda, normi i sistema obračunavati nenormalne poreze. Koji predsednik opštine će 700 puta uvećati porez? Nijedan na svetu.
Kao što treba da bude tržišna cena osnov to i jeste smisao oporezivanja. To je ekonomska snaga. Tako imate raspon od 0 do 0,4, dakle 40 puta možete da uvećate odnosno da smanjite porez. U ovom trenutku je stopa 0,4. Ona može da bude 0,1 može i 0,01. Dakle, upravo je stvar politike opredeljenja.
Na kraju krajeva, vrednost jednog objekta ne čini samo njegova lokacija. To jeste važan element. Gleda se stanje objekta, stanje infrastrukture, ima li struje, ima li grejanja, dakle mnogo je tih faktora u oporezivanju. Budite sigurni Poreska uprava vrlo retko radi greške u proceni imovine na teret i na štetu građana, bar kada se radi o porezu na imovinu. Tu postoji veliko iskustvo kod poreznika i tu su greške zaista izuzetno retke, a pogotovo greške kada neko spominje 30,50 ili ne znam koliko stotina procenata. To nije ni realno, ni moguće.

Očigledno je da se nećemo složiti, ili nećete ili ne želite da razumete, ali nije ni važno. Osvrnuću se na decentralizaciju.
Nije decentralizacija samo pitanje koliko će para Republika dati opštinama. Ako je to decentralizacija kako je vi razumete, onda se slažemo. Međutim, decentralizacija pre svega podrazumeva odgovornost i mogućnost jedinicama lokalne samouprave, opštinama i gradovima da samostalno kreiraju svoju i poresku politiku, naravno u jednom zadatom okviru, i svoju ekonomsku politiku i način na koji će da privuku investitore i način na koji će da rade infrastrukturu i način na koji će da grade vrtiće. To je decentralizacija, to je samostalnost koju želimo da damo opštinama.
Što se tiče te famozne ruke u džepu, koju već pominjete desetak puta tokom ovih dana, sve i da neko pokuša da stavi ruku u džep građanima, neće naći ništa jer ste vi taj džep davno ispraznili.

Javljam se pošto je spomenuta G17 plus.
Vrlo ću kratko i ništa loše, da se ne bojite.
Zaista i sada iskreno, bez ikakve ironije, zaista znam i verujem da DS ima mnogo obrazovanih ljudi, ima i poštene ljude, stručnjake i stručne ministre. Tu se sa vama slažem u potpunosti i o vama mislim sve najbolje, o vama poslanicima i poslaničkoj grupi.
Upravo vi danas, zajedno sa građanima Srbije, ispaštate zbog onih koji to nisu bili u prethodnom periodu. I oni iz "Agrobanke", i iz "Razvojne banke Vojvodine", i iz Kraljeva, iz Leskovca. Verujte mi, nije ironija, takvih ljudi ima i u drugim strankama. Problem je što ste vi imali u tom trenutku najveću odgovornost za sve što se dešavalo u Srbiji i sada plaćate cenu. Mora da prođe neko vreme da se to zaboravi. Mi vam pomažemo da se to desi i potpuno vas razumem. Ali, moramo da se vratimo na temu i da pričamo o zakonima, a ne da se vraćamo u nedogled u prošlost. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo počinje da liči na parlament i dopada mi se. Gospodin Jovanović je zamerio na manjku energije, slažem se sa tom konstatacijom. Mislim da smo dobili malo više energije nakon diskusije mog uvaženog kolege Stefanovića.
Ali, moram da primetim da ste nastupili izuzetno hrabro, imajući u vidu sve ono što znamo o DS, o tome kako ste upravljali i Beogradom i Republikom. Pitam se – odakle vam hrabrosti da takve stvari govorite? Podsetiću vas šta ste rekli – da neko zavlači građanima ruku u džep. Hajde da pitamo građane ko im je zavlačio ruku u džep kada je u pitanju Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, kada su u pitanju malverzacije sa pomoći Kraljevu, kada su u pitanju Leskovac i mnoge druge stvari. Da li se pitate gde su vaše kolege iz DS, iz vrha stranke? Jedni su u zatvoru, jedni su pod optužbama, protiv nekih se vode ozbiljne istrage i to za zloupotrebe upravo budžeta Republike Srbije i upravo za zavlačenje ruku u džep.
Meni je žao, spremio sam diskusiju za danas u potpuno drugačijem tonu, ali nakon ovoga što je gospodin Stefanović izneo, moja diskusija će biti nešto drugačija.
Tema jeste ozbiljna. Složili smo se oko toga da je situacija u Srbiji teška i to niko ne spori. Ono oko čega nećemo da se složimo, to je sigurno – ko je odgovoran i ko je kriv zbog ove situacije. Jedni će da kažu – to je prethodna Vlada ili prethodne vlade, drugi će da kažu – to je ova Vlada, nećemo se složiti ni oko toga na koji način da se izađe iz krize.
Izneli ste jedan veoma interesantan predlog. Uslovno bih se složio sa njim. Spomenuli ste ostavku ministra finansija i predložili ste zamenika, Dragana Đilasa. Mislim da je to dobar predlog, ali pod jednim uslovom, pod uslovom da nam vi i Dragan Đilas obećate da će on da uveća prihode budžeta Republike Srbije na isti način kao što je uvećao prihode svojih kompanija "Dajrekt Medija", "Multikom group" i evo ovde spisak petnaestak firmi, ako bude trebalo, pročitaću ih, za 1.000 posto.
Prihodi njegovih kompanija su porasli 983% od momenta kad je stupio na političku scenu do danas. Vi ste spominjali te procente - 600, 700, 800, 900, 1000 puta će se uvećati nameti građanima. To je klasična zamena teza. To nema veze sa istinom. Usput, bavio sam se time pa znam. Porezi na imovinu u svim prihodima budžeta, svih nivoa vlasti, učestvuju sa manje od 1%, tačnije 0,7%. Dakle, to što pričate o nametima na građane, to nema nikakvog smisla, to je čista besmislica.
Pitajte se zašto je Beograd u problemu kada ga vodi tako sposoban menadžer? Zašto je Beograd zadužen za više od 60% od svojih prihoda na godišnjem nivou? Zašto duguje 458 miliona evra? Na drugoj strani, 15 kompanija gospodina Đilasa beleže neverovatne rezultate u poslovanju, uvećavaju svoje prihode za više stotina posto. Zašto bežite od toga? On je uspešan čovek. To ga i kvalifikuje i ako garantujete vi i on da će na isti način uvećati prihode budžeta, nemam ništa protiv da on bude novi ministar finansija. Ali, bojim se da se on na taj način ponaša samo u svojim kompanijama, jer, da je drugačije, i grad Beograd bi imao daleko veće prihode.
Sada da se vratimo na zakone koji su možda i najmanja tema danas. Niko ne beži od toga da je situacija teška. Fiskalni savet je dao mišljenje i o ovom setu zakona i o ekonomskoj situaciji u zemlji. Koje su ključne izmene zakona danas? Prva izmena jeste povećanje obaveznih doprinosa na penzije za 2%, smanjenje poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanje neoporezivog dela zarade sa 8.700 na 11.000 dinara.
O tome smo čuli u uvodu od samog ministra - šta su direktne posledice ovih mera? Direktne posledice su stabilizacija Penzionog fonda, uvećanje na godišnjem nivou od 26 milijardi, odnosno u toku ove godine za nekih 15 milijardi, na drugoj strani rasterećenje privrede, ne tako značajno, tu se slažem, ali ipak rasterećenje od 1,7% milijardu po ovom osnovu i sa preostalim delom paketa nekih četiri ili pet milijardi dinara će biti manji teret za privredu, kao i smanjenje budžeta lokalnih samouprava. To niko ne spori i niko nije srećan zbog toga. Oko toga je danas bila polemika, čak u pravcu da je to poništenje fiskalne decentralizacije i da je to upereno protiv gradova i opština.
Situacija je takva da smo svi prinuđeni da radimo određene uštede, i Republika i lokal i svi podjednako moraju da podnesu teret ove krize. Ako biram, na jednoj strani, između smanjenja prihoda Republici i lokalu, a na drugoj strani mogućnosti bankrota, uvek ću izabrati prvo. Na kraju krajeva, svi mi ovde, pa i opštine i gradovi, zalažemo se za smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Sada kada se tako nešto radi, sada se svi bune. Znam da nije popularno ništa kada su u pitanju porezi, nijedan narod, niko ne voli da plaća poreze, ali su porezi nešto što obezbeđuje da svi zajedno živimo u jednoj uređenoj zemlji. Ako očekujemo i redovnost plata i redovnost penzija, socijalna davanja, infrastrukturu, zdravstvo i prosvetu, onda moramo da budemo spremni da podnesemo taj teret.
Dosta je bilo reči o porezu na imovinu. Već sam na početku rekao, zaista mislim da neko pokušava da zastraši građane da će im biti naplaćen porez na okućnicu, na svinjac, na obor, na štalu, ali to su besmislice. Istini za volju, time sam se bavio pa znam možda malo više od ostalih. Porez na imovinu u Srbiji je jedan od najnižih poreza u čitavoj Evropi, što sam već spomenuo. Dakle, 0,7% svih prihoda svih nivoa vlasti potiče od tog poreza. Normalno opterećenje ovim porezom za ostale države se kreće između 5 i 7%. Ono što je posebno važno i što treba reći, ovim porezom je obuhvaćeno ispod 50% svih objekata u Srbiji, zgrada, kuća i stanova.
Naše lokalne samouprave jednostavno niti imaju hrabrosti, niti imaju volju, a to je samo pitanje želje i ambicije da se nešto uradi, da naplate ovaj porez. Lakše im je da dobiju od Republike sredstva bez truda, da se ne zamere građanima, jer, tobože, većina gradonačelnika ili predsednika opština se žali da će izgubiti izbore ukoliko naplati ovaj porez.
Na kraju, želim da kažem da ćemo podržati ovaj set zakona, iz prostog razloga što su ovi svi zakoni reformski, deo su Fiskalne strategije koja je usvojena i naravno da će doprineti stabilizaciji javnih finansija. Ocenu o ovim zakonima dao je Fiskalni savet i pozitivno se izjasnio o svakom pojedinačnom zakonu. To je nešto što treba da bude i garancija da će zakoni imati sigurno efekta.
Hoćemo li prevazići sve probleme ovim zakonima? Naravno da nećemo, ali treba podržati Vladu i treba doneti hrabre odluke. Očekujem od Vlade da u narednom periodu uđe ozbiljno u strukturne reforme, da ide ka smanjenju javne potrošnje, da uvede red u javna preduzeća i da na taj način doprinese ukupnoj stabilizaciji. Ne sumnjam da će Ministarstvo finansija i privrede, zajedno sa čitavom Vladom, istrajati na ovome. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 27. i želim da kažem tim povodom da je danas više puta prekršen Poslovnik. Naravno, nismo hteli da reagujemo, ipak je ovo parlament, pravo na reč mora da bude svetinja u ovoj kući.
Danas ste dali pauzu na insistiranje poslanika mimo Poslovnika. Danas se promenio redosled. Vaša prethodnica, gospođa Kovač, je nakon završetka izlaganja ovlašćenih predstavnika, mimo Poslovnika, dala pravo, što nemam ništa protiv, ali samo spominjem i kažem da se ovde zloupotrebljava pravo na povredu Poslovnika.
Ono što je žalosno i tužno ovde jeste da neko seiri i likuje nad time što u Srbiji nije dobra finansijska situacija. To je problem. Tome ne treba niko da se raduje. Ne treba zbog svoje lične sujete sada neko ovde da seiri i da likuje, zašto u našem budžetu nema dovoljno para. Zbog toga treba da budemo zabrinuti svi. Zabrinut je i ministar finansija, to znači i svi moramo da brinemo zbog toga.
Pozivam vas da ne dozvolite više zloupotrebe Poslovnika. Hvala.

Zaista sam hteo da se uzdržim, ali, kako da vam ne kažem? Treći put se nudite Naprednjacima za koaliciju i treći put – korpa. Znači, teško to ide. Što se vi brinete za naš cenzus? Niko nas nije nahvalio kao vi večeras. Vi ste sada priznali i pokazali da smo mi vama upravljali. Kako taj jedan mali G-17 ili URS može jednu tako moćnu i veliku DS da vodi? Nismo mi upravljali vama, znate vi šta ste uradili.
Kad odgovorite građanima Srbije gde je taj novac iz "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", to će biti početak vašeg oporavka. Kada gospodin Đilas objasni kako je moguće da njegovih 15-ak firmi, ako mi dozvole, ja ću da pročitam kako se zovu, nije mi teško, "Multikom group", "Multikom rent", "Bella team", "Direct media", "DM marketing international doo", "Big print", "Frendee", "Emotion production", "Ovation advertising" itd, i (5.00.00) i sama činjenica da su sve engleski nazivi govori o prirodi tog čoveka. Šta će njemu, ako su to srpske firme, ti engleski nazivi? O čemu se radi? Kako je moguće da je uvećao prihod ovih firmi za 800%? Kako je moguće da se obogatio od 2004. godine do danas toliko da niko ne može da izračuna koliko novca ima? Neki kažu preko 100 miliona evra. Neka nam on objasni odakle mu taj novac. Kako je moguće da mi imamo najskuplji most na svetu?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Eto, to su teme. Nemojte da se brinete više za URS, brinite se, što kaže Babić, za vaš cenzus.

Pošto pitate, evo, pročitaću vam. Struktura vlasništva – 25% Dragan Đilas, 25% Milica Delević, 42% Dragosav Ilić, 8% Nebojša Gavrić. Ta firma "Multikom group" učestvuje u kapitalu svih ovih petnaestak firmi i to...
(Srđan Miković, s mesta: Tema.)
To je tema. Čovek me je pitao, a ja mu odgovaram. Replika.

"Multicom group" 93%. To je firma Dragana Đilasa. Silvana Mandurović – 1%, Jovan Stojanović – 1%, Jadranka Drinić... neću da čitam, Gojko Đilas – 1%.
"Direct media public relations Beograd", "Direct media public relations doo Beograd". Ulica Antifašističke borbe. Eto, ulica je na srpskom.
Struktura vlasništva: "Direct media" – 65%, Nevena Kurtović – 35%, "Direct media Skoplje", "Direct media Sarajevo", "Direct media Podgorica".
Da li je moguće da jedan čovek kontroliše sve medije i sav medijski prostor u Srbiji? Da, moguće je kada vlada DS i to je trajalo i traje dan danas, nažalost, ali je pet godina intenzivno. Dragan Đilas kontroliše 80% medijskog prostora Srbije, zajedno sa Šaperom. Zbog toga treba da ćutite.