Replika povodom doslednosti ili nedoslednosti u Skupštini, mojoj dragoj prijateljici, gospođi Mojović. Ona kaže da je G17 plus za prethodni zakon rekao da je to korak napred u odnosu na tadašnji prethodni. Kažem, moguće je napraviti i dva koraka napred. Ne kažem to za ovaj zakon. Danas sam slušao diskusije predstavnika DS i verujte mi, izuzetna diskusija i prof. Mićunovića, Dušana Petrovića, sa kojima se potpuno slažem, da ne verujete, i verujte mi da bih ja glasao protiv ovog zakona samo da su te diskusije bile dosledne.

Da ste tako diskutovali 2003. godine, 2010. godine ja bih vas podržao, međutim, vi upravo ste pokazali šta znači biti nedosledan. Gospodin Mićunović je danas spomenuo da je čak i Milošević omogućio guverneru Avramoviću da ovde pred Parlamentom brani svoj rad, a ja ću da vas podsetim kako je donet Zakon o Narodnoj banci 2003. godine, kada je Dinkić počišćen odavde kao metlom. Vlada je napisala, odnosno Ministarstvo finansija, predlog tog zakona nije bio u poziciji ni da se brani ni odbrani. Verujte mi, to je razlog zbog čega poštujem ove diskusije, podržavam, ali zaista moram da kažem da je to pravi primer nedoslednosti. Znate kako kaže narod: "ko se mača lati, od mača i pogine". Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, koji već u dosadašnjem toku rasprave, a i u javnosti izaziva brojna pitanja i polemike, poput pitanja da li ovaj zakon kompromituje nezavisnu ulogu NBS, da li je to samo još jedna smena guvernera u nizu i da li to Narodna skupština preuzima kontrolu nad NBS?
U pokušaju da se osvrnem na neka od ovih pitanja, želim da podvučem nekoliko činjenica. Srbija se danas suočava sa možda najžešćom ekonomskom krizom u svojoj novijoj istoriji, imajući u vidu da je zemlja prezadužena u ovom trenutku i da ta zaduženost prelazi 50% BDP, odnosno davno je prešla zakonske okvire, da je deficit u budžetu iznad 7%, da je vrednost dinara pala u odnosu na početak godine za više od 12% i da već sada inflacija dostiže godišnju planiranu visinu, s tim što bi verovatno bila i veća da je veća kupovna moć građana, ali zbog ograničenih plata koliko toliko inflacija jeste pod kontrolom. Nažalost, najozbiljniji i najopasniji podatak, koji zabrinjava sve nas, jeste visoka stopa nezaposlenosti, koja prelazi 25%. Dakle, sve to govori da imamo privredu koja se nalazi u očajnom stanju, pred kolapsom i da tek formiranu Vladu očekuju velika iskušenja.
To su pravi izazovi za Vladu i upravo u tom kontekstu želim da kažem da se nalazimo u tom finansijskom i ekonomskom smislu, na ivici provalije i da bismo se izbavili sa tog mesta neophodno je da se sve politike u ovoj zemlji, svi instrumenti i sve institucije usmere ka jednom pravcu, a to je da se pomerimo sa tog opasnog mesta.
Želim da kažem i to da su ključne komponente ekonomske politike svake zemlje, monetarna i fiskalna politika. Jedna je u rukama Vlade, druga je u rukama Narodne banke Srbije. Ekonomisti to znaju i teorija i praksa potvrđuje da se obično pozitivni efekti fiskalne politike negativno reflektuju na monetarnu i obrnuto. Dakle, postoji vrlo uska povezanost ove dve politike koje se ponekad suprotstavljaju i isključuju i upravo zato je neophodna njihova koordinacija.
Imajući u vidu okolnost da i predsednik Republike i premijer i članovi Vlade imaju velike rezerve kada je u pitanju aktuelna monetarna politika, odnosno jednostavno rečeno, ne slažu se sa njom. Vrlo je teško očekivati tu vrstu koordinacije koja je neophodna za izlazak zemlje iz ovako ozbiljnih problema.
Deo privrede poslednjih meseci pa i godina daje ozbiljne primedbe na monetarnu politiku zemlje, privrednicima smeta nestabilan kurs domaće valute, ne mogu da planiraju i da ugovaraju svoje poslove. Često na kursnim razlikama ne da gube dobit, već odlaze i u gubitke.
Na kraju, građani Srbije, možda ponajviše osećaju probleme koje izaziva ovako nestabilan devizni kurs, konkretno pad realne vrednosti domaće valute, jer svi oni koji imaju kredite koji su indeksirani u evrima, a takvi su najčešće na našem tržištu, iz meseca u mesec se suočavaju sa ozbiljnim problemom kako da vrate i kako da plate te rate. Ono šta nam predstoji, nažalost, jeste sigurno nemogućnost sve većeg broja građana da izmiruju obaveze po osnovu tih kredita, jer je poznato da su im plate ili zamrznute ili da čak padaju.
Zbog svega ovoga Narodna skupština Republike Srbije koja po Ustavu ima ovlašćenje i kontrolu nad Vladom i nad Narodnom bankom Srbije, mora da stvori pretpostavke da se ove dve ključne politike, monetarna i fiskalna, koordiniraju na pravi način i u tom smislu vidim svrhu i smisao donošenja ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim se između ostalog, povećava nadzorna funkcija i Narodne skupštine, uvodi se jedna nova funkcija same Narodne banke, a to je funkcija kontrole finansijskih institucija, preko uprave. Ta kontrola je, po mišljenju mnogih do sada, izostajala. Čuli smo primere i "Agrobanke" i "Razvojne" banke Vojvodine i u tom smislu, Uprava će preuzeti te kontrolne funkcije.
Istini za volju i treba biti objektivan i reći da i devizni kurs i visina kamatnih stopa nisu u isključivoj nadležnosti Narodne banke Srbije i nije jedino Narodna banka Srbije odgovorna na nestabilan kurs, mnogo je faktora koji na to utiču, ali u svakom slučaju, Narodna banka Srbije je ta koja ima najveća ovlašćenja i ingerencije u ovom smislu.
Donošenjem jednog ovakvog zakona svakako da Narodna skupština preuzima veliku odgovornost i za krajnje konsekvence monetarne politike i njene efekte u budućnosti, imajući u vidu da će biti u prilici da postavi guvernera i vice guvernera kojima će ujedno i ograničiti određena ovlašćenja i na taj način skupštinska većina, konkretno da budem precizan će imati odgovornost, zapravo za efekte i rezultate ovog zakona.
Poslanička grupa URS će iz ovih razloga koje sam naveo danas, podržati donošenje ovakvog zakona i naravno da bi kao i svi vi voleo da guvernera izaberemo na isti način na koji ćemo izabrati Zaštitnika građana, jer to će garantovati i nestabilnost i stabilnost takve institucije. Hvala.

Više puta je pomenut Mlađan Dinkić, URS, od strane poslanika DS. Želim da ih podsetim na nekoliko stvari koje pokušavaju ili da zaborave, ili da sklone u stranu. Mlađan Dinkić je najuspešniji guverner Narodne banke Srbije od 2000. godine, pa na ovamo, stabilizovao je dinar, obezbedio stabilnost finansijskog sistema i bankarskog sistema, obezbedio vraćanje stare devizne štednje. Dobro se toga sećate i podsetiću vas i na način na koji ste ga smenili u ovoj skupštini, glasanjem sa poslanicima koji su glasali iz Bodruma, nisam to hteo da kažem, ali ipak moram da vas podsetim na to.
Ovde je spomenuto, to je istina gospodine Petroviću, da je Mlađan Dinkić kao ministar finansija 2006. godine ostavio u budžetu dve milijarde evra. Ostavio je vama, koji ste od 2006. godine do danas vodili Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede. Tri ministra poljoprivrede iz vaše stranke su imali dovoljno vremena i sredstava da počnu izgradnju sistema za navodnjavanje i da urade ono što nije bilo urađeno u poljoprivredi.
Zato vi imate najmanje moralnog prava pre svega da komentarišete i ovaj zakon i način, jer vas podsećam na koji način je smenjen i gospodin Mlađan Dinkić, a kasnije gospodin i gospodin Jelašić.

Samo sam hteo da vas podsetim upravo na činjenicu i tu smo se složili dve milijarde evra je ostavljeno u budžetu 2006. godine u Ministarstvu finansija na raspolaganje vašim prethodnicima u Ministarstvu poljoprivrede i naravno vama i nažalost, kao što se to obično dešava o navodnjavanju se govori kada je suša, kada imamo očajan pad i veliki pad prinosa, posebno kada je kukuruz u pitanju, kada ćemo imati problema sa snabdevanjem tržišta mesom, jer će poskupeti stočna hrana, samim tim i meso i to će biti direktan atak na građane. Još jednom vas podsećam na okolnosti koje su se desile i 2003. godine i 2010. godine, vezane za smenu guvernera, ne možete ni vi ni bilo ko iz DS biti abolirani za 2003. godinu, jer ste vi upravo uveli model smene guvernera od strane parlamentarne većine, i vi ste najodgovorniji za to. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, vi zajedno sa kolegama uporno menjate teze, uporno hoćete ovom parlamentu da prikažete da je Mlađan Dinkić dežurni krivac. Podsećam vas još jedanput, poslednjih šest godina ste vi odgovorni za finansije ove zemlje. Šest godina za redom imate ministra finansija. Od dve milijarde evra suficita, zadužili ste zemlju, potrošili te dve milijarde i zaduži još pet milijardi. Sada je neophodno da se obezbedi do kraja godine tri i po milijarde evra, da bi se održala stabilnost u državi, da bi se isplaćivale plate i penzije.
Nemojte više da obmanjujete građane time da vam je Mlađan Dinkić dežurni krivac za sve. Naprotiv, on je ostavio, kada je napustio Ministarstvo finansija, dve milijarde evra. Podsetiću još jednom, vi ste se zadužili, vi ste bili odgovorni i za trošenje i za pribavljanje novca poslednjih šest godina i nemojte nikoga da obmanjujete.
Ponavljam, Mlađan Dinkić nije ministar finansija od 2006. godine. I ja sam 2006. godine takođe bio na čelu poreske uprave, prvi i jedini put u istoriji Srbije, u čitavoj istoriji Srbije zabeležen je suficit u budžetu te 2006. godine. Tada smo bili u Vladi sa DSS. Dakle, ta vlada je zapamćena po tome što je zabeležila jedini suficit u istoriji Srbije. Nemojte više da pričate o tome da vam je Mlađan Dinkić kriv za sve. Vi ste zadužili zemlju. Zbog vas ova vlada sada ima i imaće glavobolje čitavih nekoliko godina. Nadam se da ćemo ih prevazići.

Vi očigledno ne razumete javne finansije i ja moram da kažem da ne razumete ni o čemu je ovde reč. Spominjete to da je Ministarstvo finansija prikupljalo novac, a Ministarstvo privrede trošilo taj novac. Morate da znate jednu prostu činjenicu, sve subvencije i ono što je trošilo Ministarstvo privrede na dovođenje stranih investitora su ne uporedivo manji iznosi nego što se subvencije za gradsko-saobraćajno u Beogradu, koje se subvencioniše sa ogromnim sumama sa 100 miliona evra. Ministarstvo privrede je samo jedno od desetak ministarstava u Vladi i budžet tog ministarstva je bio minoran u poređenju sa čitavim budžetom. Nemojte da zamenjujete teze, vi ste najodgovorniji, DS, zbog problema u kojima smo danas, zbog rupe u budžetu, zbog pet milijardi novog zaduživanja koje se desilo iza toga što i sada moramo, da bi opstali do kraja godine, da se zadužujemo, ali na svu sreću obezbedićemo sredstva daleko povoljnije nego što ste vi to obezbeđivali vodeći Ministarstvo finansija.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, većina nas ovde je svesna da je Srbija duboko centralizovana zemlja. Činjenica da je kao takva jedna od najnerazvijenijih u Evropi i da ima usporeni privredni rast, a takođe i na drugoj strani činjenica da 10 najrazvijenih zemalja Evrope jesu visoko decentralizovane zemlje treba da nas ohrabri da smelo uđemo u proces decentralizacije.
Iz tih razloga, smatram da donošenje jednog ovakvog zakona upravo predstavlja jedan hrabar korak ka stvarnoj i suštinskoj decentralizaciji zemlje. Kao najvažniji efekat ovog zakona, odnosno jedan od najvažnijih efekata ovog zakona se ogleda u tome da njegovim donošenjem naše opštine i gradovi prestaju da budu podstanari na imovini koja je zapravo njihova ili nosioci stanarskog prava, već postaju vlasnici, što je daleko ugodnija i bolja pozicija za njih.
Svi koji su imali priliku da budu podstanari znaju da je to nelagodan položaj, znate koliko je neophodno da se dobije dozvola od gazde, ili gazdarice, da se zameni slavina, eventualno okreči kuća, a da ne pričam o nekim ozbiljnijim zahvatima. Te iste probleme smo imali prilike da čujemo i da slušamo svi ovih meseci unazad, koliko su se lokalne samouprave mučile da pribave najobičnije saglasnosti i banalne papire, kako bi sa tom imovinom koju koriste upravljali na efikasniji način.
Usvajanjem ovog zakona dobijamo u našem pravnom sistemu pravni institut javne svojine, koji zamenjuje praktično dosadašnju državnu imovinu, ali razlika je u tome što nosioci ovog prava za razliku od Republike sada mogu da budu i autonomna pokrajina, gradovi i opštine.
Zakon je dosta jasnim pravničkim jezikom napisan, svakako da će njegova praktična primena pokazati i eventualne slabosti, on jasno definiše i šta je predmet zakona i ko su nosioci prava i koji je postupak raspolaganja, upravljanja, otuđenja i razmene javne svojine, tako da što se tiče tih formalnih elemenata zakona, zaista nemamo nekih suštinskih primedbi, veliki broj amandmana koje će zakon svakako imati, nadam se da će popraviti tekst ovog zakona, a ono što je za našu poslaničku grupu sporno, možda najspornije, jeste odredba zakona koja daje diskreciono pravo gradovima da gradskim opštinama daju status javne svojine nad određenim pokretnim i nepokretnim stvarima.
Mislimo da ovakvo rešenje diskriminiše gradske opštine, za razliku od onih koje nisu u okviru grada i da sa te strane želimo da podnesemo amandman koji će popraviti ovaj tekst. Evo na primeru grada iz koga ja dolazim Požarevca, gradska opština Kostolac, ukoliko bi pribavila neku nepokretnost na primer kupila autobus, ili sagradila vrtić po automatizmu bi ta napokretnost ili pokretna stvar pripale gradu Požarevcu. Mislim da se sa tim ne bi složili ni građani Kostolca, a ni Požarevljani.
Na početku sam istakao da je donošenje ovog zakona zapravo početak stvarne decentralizacije Srbije i nas u ujedinjenim regionima Srbije, to posebno raduje, imajući u vidu da smo ovog proleća pokrenuli jednu veliku inicijativu, potpisivanje peticije koju je potpisalo pola miliona građana Srbije, koji su se na taj način izjasnili da jesu za suštinsku decentralizaciju zemlje, jedan zakon iz te da kažem naše agende je već donet, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koji je omogućio bolje finansiranje, drugi evo, Zakon o javnoj svojini smo na pragu da donesemo i moram ovom prilikom da kažem da i treći zakon koji smo predložili u okviru narodnih peticija, to je Zakon o direktnom izboru gradonačelnika i predsednika opštine je takođe važan. Zaista je važno ko će upravljati opštinama i gradovima, ko će raspolagati ovom imovinom.
Slažem se sa kolegama koji su diskutovali i postavljali pitanje – hoće li ovaj zakon doneti nešto građanima Srbije, nešto konkretno, opipljivo, da bi ga i oni na neki način podržali. To će svakako zavisiti od onih koji će upravljati javnom svojinom, bilo na nivou opštine, bilo na nivou grada, autonomne pokrajine i Republike.
Posebno imajući u vidu činjenicu da mi nemamo dobra iskustva sa staranjem o javnim dobrima, da se ponekad ophodimo prema njima bahato i neodgovorno i upravo zato je važan i ovaj treći zakon – Zakon o direktnom izboru predsednika opštine i gradonačelnika, koji bi omogućio bolje i efikasnije upravljanje.
Dakle, problem ovog zakona zaista vidim u njegovoj primeni, on daje velike mogućnosti, smanjuje administriranje, biće dobar alat u rukama onih koji su dobronamerni i koji znaju kako da se efikasno koriste sredstva, a sa druge strane bojim se da tamo gde se da poverenje nekima koji ga nisu zaslužili, može biti problema.
Na kraju, samo ću zaključiti sa rečima Napoleona trećeg, koji je još davno rekao, a tiče se decentralizacije, da je moguće vladati ljudima na daljinu, ali nije moguće upravljati. To se kada je u pitanju javna svojina još više i još jače može da praktično zaključi na primeru i ovog zakona i potrebi zapravo, suštinskoj da se i odluke koje se donose, a vezane su za imovinu i za raspolaganje imovinom, što više približe mestu gde se ona zapravo nalazi ljudima koji njome upravljaju.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri Vlade, drage kolege narodni poslanici, svoju diskusiju ću ograničiti na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Imajući u vidu da sam lično operativno primenjivao na neki način ovaj zakon kao direktor Poreske uprave i želim odmah da izrazim slaganje sa onim što je rekla ministarka finansija, da je nama potreban novi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imajući u vidu da je ovaj sadašnji u velikoj meri na neki način i ograničenje same poreske administracije, ali često zbunjuje i poreske obveznike i strane investitore, procedure su dosta složene i taj postupak traje vrlo dugo.
Međutim, bilo kako bilo, danas predložene izmene i dopune ovog zakona, u svakom slučaju, podržavam iz prostog razloga što se one kreću u tri pravca. Prvi je već rekla gospođa ministarka, dakle, usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o uređenju sudova. Drugi jeste pooštravanje poreske discipline i treći, čini mi se, onaj što je po mom mišljenju i najbolji deo, jeste deo koji se odnosi na podsticaj, relaksiranje poreskih obveznika.
Naravno da je dobro da nadležnost za vođenje prekršajnog postupka pređe sa Poreske uprave na prekršajne sudove, jer se sećam i sam često primedbi koje smo dobijali od strane obveznika po onoj narodnoj, kadija te tuži, kadija ti sudi, sama poreska administracija je sprovodila čitav postupak. Oni koji su bili nezadovoljni mogli su da idu na Vrhovni sud da ostvare svoja prava.
Ovaj model je daleko bolji, logičniji. Međutim, ono što će se možda postaviti kao problem jeste kapacitet i dovoljna obučenost prekršajnih sudova za vođenje ove vrste prekršaja, imajući u vidu specifičnost materije i jednu paralelu vezano za naša tužilaštva, gde u postupcima kod onih krivičnih dela koje se vode pred tužilaštvima imamo veliku neefikasnost, nekad iz razloga nepoznavanja u dovoljnoj meri poreskih propisa od strane tužilaštava i sudova, i procesi traju dugo i često se okončavaju oslobađajućim presudama zbog zastarelosti.
Dakle, ovde je samo pitanje u kojoj meri su spremni prekršajni sudovi i da li imaju kapaciteta da ovaj postupak rade efikasno. Dobro je i to da su izjednačeni poreski inspektori i lokalne poreske administracije sa centralnom administracijom, i to će doprineti boljoj motivisanosti i efikasnosti lokalnih poreskih administracija, koje će sada biti u poziciji da zajedno sa lokalnim vlastima donose odluke i o odlaganju plaćanja obaveza koje se tiču lokalnih prihoda.
Ono što bih izdvojio kao posebno dobro u ovim izmenama jeste promena redosleda rasporeda uplaćenog duga, gde se sad prvo namiruje osnovni dug, pa kamate, pa tek onda troškovi postupka, dok je u sadašnjem rešenju bilo obrnuto. Mislim da je ovo rešenje i bolje i logičnije.
Takođe, pozdravljam i smanjenje kamatne stope. Naime, visina kamatnih stopa, koliko se sećam, preračunato u procentima danas iznosi oko 24 ili 25 procenta na godišnjem nivou, što je neprimereno veliko opterećenje za one koji kasne sa uplatama ili duguju za poreze. Čini mi se da će po sadašnjem rešenju to biti oko 17 i 18 procenta godišnje, što je veliko rasterećenje za poreske dužnike.
Uvođenje jedinstvenog roka zastarelosti je dobra stvar, pet godina je jedinstveni rok. To je dobro rešenje. Po meni, možda najvažnije za one obveznike koji se nalaze u procesu reorganizacije jeste mogućnosti odlaganja plaćanja poreskog duga za 60 meseci, što je u uslovima ekonomske krize i stanja naše privrede dobrodošlo kod većine onih koji imaju problema u poslovanju i plus taj period odloženog plaćanja od 12 meseci koji će svakako relaksirati one koji su u problemima.
Svakako da ćemo podržati izmene ovog zakona i slažem se s ministarkom da je potrebno i očekujem da Ministarstvo finansija počne izradu potpuno novog zakona.
Sad bih iskoristio ovu priliku, pošto sam dobio reč, da zajedno s vama podelim i neka razmišljanja o perspektivi daljeg razvoja možda i poreskog sistema i pravca delovanja. Čini mi se da jedan od ključnih problema koje imamo danas u našem poreskom sistemu jeste njegova struktura koja bitno odudara od strukture poreskih sistema zemalja OECD i EU.
Biću jasniji, gde u strukturi poreskih prihoda, ne računajući doprinose, direktni porezi, a to su porez na dohodak građana, porez na dobit i porez na imovinu, učestvuju sa svega 22% u poreskim prihodima, dok na drugoj strani porezi na potrošnju, pre svih PDV i akcize, učestvuju sa 75%, što samo po sebi zvuči dosta i nepravedno i paradoksalno, i naravno nije to situacija danas, takva situacija je već godinama unazad.
I u vreme dok sam bio u poreskoj upravi, primera radi, direktni porezi u zemljama OECD iznose 53%, a porezi na potrošnju posredni 41%. Dakle, gotovo dvostruko više ili bezmalo dvostruko više se oporezuje potrošnja u Srbiji, odnosno ti prihodi učestvuju u našoj strukturi poreskog sistema više nego u zemljama OECD i zemljama EU.
Ovo govorim samo u prilog činjenici da mislim da svako povećanje poreza na potrošnju ne bi bilo možda dobro, jer će dalje produbiti ovu nesrazmeru u poreskom opterećenju, ali svakako da vidim mesta u povećanju direktnog oporezivanja, pre svega, mesta u povećanju poreza na dohodak građana, posebno velikih bogatstava, što je svakako naše zajedničko opredeljenje i mislim da i ministarka razmišlja o sintetičkom porezu i o progresivnom oporezivanju.
Oporezivanje potrošnje po svojoj prirodi ne ceni ekonomsku snagu onih koji plaćaju poreze. Dakle, svi građani plaćaju porez na potrošnju. U tom smislu je takva vrsta oporezivanja, koja ne uvažava u potpunosti ekonomsku snagu obveznika, manje pravedna naspram oporezivanja visokih dohodaka visokim stopama i posebno poreza na imovinu koji je kao poreski oblik prilično potcenjen.
Dakle, u Srbiji ima sasvim dovoljno bogatih koje treba oporezovati, njihovo bogatstvo je vidljivo i transparentno i čini mi se da je potreban zajednički napor parlamenta, a naravno i Ministarstva finansija, da ovo oporezivanje krene u punijem obimu.
Osim toga, iz ličnog iskustva jedan apel za ministarku da maksimalno učini napor da popravi materijalno stanje poreske uprave, posebno u smislu zarada i ostalih uslova mogućnosti za edukaciju. Verujem da ste svesni da je to neophodno. Zaista znam uslove u kojima rade ljudi.
To je potrebno naravno i u drugim mestima u administraciji, ali čini mi se da je poreska administracija po svojoj prirodi, po poslu koji obavlja, možda jedan od najbitnijih delova te administracije. U tom smislu svako poboljšanje njihovog materijalnog položaja i nivoa edukacije će doprineti i efikasnosti samog poreskog postupka.
Na kraju još i sugestija koja se tiče poreza i doprinosa na zarade. Mislim da je došlo vreme i da u narednom periodu svi zajedno takođe moramo da učinimo napor da dođemo do principa – nema isplate zarada bez doprinosa. Dok ne uspostavimo taj model nećemo imati disciplinu. Kad ga uspostavimo, imaćemo prilike da razmišljamo i o eventualnom smanjenju doprinosa i poreza na zarade.
Ukoliko to ne uradimo, zaista ćemo i dalje ostavljati ljude bez adekvatne zdravstvene zaštite i mogućnosti da im se overe knjižice, na jednoj strani, i neke koji će čekati na penzionisanje više meseci.
Siguran sam da vi o tome razmišljate, kao i čitava Vlada, i da polako izlazimo iz perioda kada je bilo potrebno biti možda blag prema velikim obveznicima, prema velikim društvenim sistemima koji su svakako u problemima, koje je na taj način možda i trebalo relaksirati, ali ono što mora da važi za sve, to je princip jednak odnosa prema svima. U tom smislu, ne treba favorizovati one koji ne plaćaju poreze na račun onih koji redovno izmiruju poreze, jer na taj način ih dovodimo u neravnopravan položaj.
Toliko sam imao da kažem o Zakonu o poreskom postupku i svakako da će naša poslanička grupa podržati predložene zakone.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću odmah reći da je formiranje i rad DRI u ovom periodu ohrabrujući početak, koji će doprineti javnosti, pre svega, u trošenju državnih para i mislim da će ova institucija tek u perspektivi dati svoj puni doprinos i značaj. U tom smislu se nadam da će i parlament i Vlada podržati dalje institucionalno jačanje DRI, kako bismo i u budućnosti dobijali kvalitetne izveštaje.
U svakom slučaju, analizom izveštaja koji smo imali prilike da vidimo, možemo doći do nekoliko zaključaka. Iz tih zaključaka želim i da postavim pitanja. Potpuno je jasno da ni na strani institucija Vlade i onih koji su bili predmet kontrole, a i ni na strani DRI nije bilo dovoljno ni kapaciteta ni jasno definisanih procedura ni ostalih elemenata koji bi omogućili jedan još kvalitetniji izveštaj. U tom smislu sam želeo da postavim pitanje državnom revizoru.
Pošto sam imao nameru da postavim pitanje koje se odnosi na eventualne pritiske, a vi ste na to već dali odgovor, moje pitanje jeste – kada očekujete da DRI dostigne svoj puni kapacitet i u smislu ljudskih resursa i u smislu sredstava i uslova za rad? Šta je neophodno, odnosno šta su pretpostavke da bi se do toga došlo?
Drugo pitanje je jedna vrsta preporuke i vama i gospodinu premijeru. Smatram da je u cilju efikasnijih izveštaja i boljeg rada Institucije potrebno preporučiti ili možda naložiti institucijama koje su predmet vašeg rada da uvedu standarde kvaliteta, i to međunarodne standarde, koji podrazumevaju jasno definisanje svih procedura i, posebno, identifikaciju i podelu odgovornosti onih koji su predmet revizije, i na taj način omogućiti da izveštaji suštinski sadrže one ključne, bitne propuste i eventualne zloupotrebe i da budu rasterećeni formalnih nedostataka, kojih je u ovom izveštaju i suviše.
Dakle, to su pitanja koja sam imao da vam postavim.

Zadovoljan sam odgovorom. Želim još jednom da ponovim spremnost pre svega naše poslaničke grupe, a nadam se i Vlade i parlamenta, da se obezbede sve materijalne pretpostavke, posebno kada su u pitanju zarade revizora, jer je potpuno jasno da je to zanatski posao koji je skupo plaćen na tržištu i to je nešto o čemu svi moramo da vodimo računa.
Hteo sam da postavim još jedno dodatno pitanje. Ono se odnosi na završetak procesa definisanja internih revizija u ovim institucijama, na tu potrebu i na potrebu dodatnog obrazovanja, edukacije zaposlenih i u DRI, ali i u redovima svih ministarstava i Vlade, jer je jasno da, ukoliko želimo da imamo profesionalne institucije, ljudi moraju da imaju permanentnu edukaciju. Ponavljam, samo iz razloga da bi se ovi izveštaji suštinski sveli na ključne propuste, one koji imaju elemente zloupotrebe, a da se ne bave formalnim nedostacima o kojima javnost, nažalost, najviše komentariše i priča.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, grupa od 103 poslanika Narodne skupštine i Odbor za finansije  predložili su gospodina Radovana Jelašića na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Postavlja će se pitanje čime se to gospodin Jelašić preporučuje ovoj skupštini, odnosno za rad u Narodnoj banci Srbije.
Kao što vam je poznato, to su, pre svega, njegova brilijantna biografija, izuzetna stručnost i rezultati koje je postigao u svom radu i rešavanje problema. Ujedno, to su i osobine političke partije G17 plus, koja je poznata po tome da efikasno rešava probleme. To smo pokazali u dosadašnjem radu, to ćemo i ubuduće pokazati.
Poslanici G17 plus se ne zalažu u ovoj skupštini za jalove demagoške diskusije, već za efikasno rešavanje problema. U tom smislu apelujem na sve narodne poslanike i slažem se sa predlozima koje smo ovde čuli, da Narodna skupština pred sobom ima ogromne poslove. Smatram da nijedan poslovnik ne može da poveća efikasnost rada ovog parlamenta, ukoliko za to ne postoji politička volja i odgovornost svih nas da efikasno rešavamo probleme.
Šta je gospodin Jelašić radio u Narodnoj banci Srbije? Zajedno sa gospodinom Dinkićem, u periodu od 2000. do 2003. godine, sa svojim timom je uradio niz vrlo kritičnih operacija, od velikog značaja za privredni sistem ove zemlje. Podsetiću vas na nekoliko stvari. Pre svega, to su: kampanja uvođenja evra, odnosno zamene 12 valuta koje su egzistirale u našem monetarnom sistemu za evro. Primera radi, za jednu takvu operaciju Slovenija se pripremala nekoliko godina i čitava Evropska unija se priprema u trening centrima godinama za zamenu sopstvene valute za evro. Mi smo u rekordnom roku, gotovo bez ikakvih priprema, odnosno one su trajale svega par meseci, uspeli da zamenimo 12 egzistirajućih valuta Evropske unije za evro, bez ikakvih posledica, vrlo efikasno.
Druga vrlo bitna operacija od velikog značaja za ovu zemlju koja je izvedena u Narodnoj banci Srbije, na čijem čelu su bili gospodin Dinkić i gospodin Jelašić, jeste prelazak platnog prometa u poslovne banke, koji se odigrao na prelazu iz 2002. u 2003. godinu. Vi koji ste dugo u ovoj skupštini odlično znate da se ta kampanja spremala deset godina, da nijedan parlament, a pogotovu prethodni sastav Narodne banke Srbije nije uspeo deset godina to da uradi. Svake godine se spremala i ta kampanja nije urađena. Ona je brilijantno izvedena u jednom jedinom danu u Narodnoj banci Srbije, pod vođstvom gospodina Dinkića i gospodina Jelašića. Mi sa platnim prometom definitivno nemamo problema. Sada smo kompatibilni sa čitavim svetom i dobili smo jedan efikasan platni promet.
Dalje, izvršena je temeljna reforma bankarskog sistema. Čuju se raznorazni komentari, vezano za ukidanje banaka, zatvaranje četiri velike banke, a ja moram da vas podsetim da su te banke bile izvorište inflacije, svakojakih malverzacija, da su te četiri velike banke iznosile na naše ulice dinare, devize su se kupovale na crno itd.
Da poentiram, nakon reforme bankarskog sistema, u bankarskom sistemu Srbije radi više zaposlenih nego što je to bilo pre reforme. To možete da proverite i da se uverite u to. Sve banke koje danas egzistiraju u finansijskom sistemu zemlje su zdrave banke. I, jedna faza koju će sigurno gospodin Jelašić okončati jeste ukrupnjavanje bankarskog sistema i stvaranje uslova za privredni razvoj. Toliko o tome. Daj bože da sve što budemo transformisali, da više ljudi uposlimo. To i jeste odlika G17 plus. Ako smo nešto zatvorili, mi smo napravili nešto novo, što je zaposlilo više ljudi. Niko nije ostao bez posla, to možete da proverite i to dobro znate.
Rezultat rada gospodina Jelašića i gospodina Dinkića u Narodnoj banci Srbije je sledeći: imamo makroekonomsku stabilnost; zahvaljujući njoj imamo stabilan dinar; zahvaljujući tome imamo inflaciju ispod 10%; zahvaljujući njihovom radu imamo devizne rezerve, ja bih ispravio nekog od prethodnika, koje prelaze 3,5 milijarde dolara.
Da odgovorim na tezu koja se često ovde mogla da čuje i u javnosti, malo ljudi shvata smisao deviznih rezervi. Kažu da devizne rezerve nisu u funkciji privrednog razvoja. Naprotiv, devizne rezerve ovakve kakve jesu, a glavni je smisao očuvanje pre svega stabilnosti domaće valute, jačanje pozicije likvidnosti u platnom prometu sa inostranstvom, na taj način ispoljavajući tu osnovnu funkciju deviznih rezervi, one jesu u funkciji privrednog razvoja. Nikako ne možemo iz tih sredstava plasirati kredite, kao što se neko zalaže, time bismo narušili pre svega poziciju likvidnosti.
Šta je obuhvaćeno radom gospodina Jelašića i gospodina Dinkića u Narodnoj banci Srbije? Potpuno stavljanje pod kontrolu. Da vas podsetim, pre dolaska na čelo Narodne banke gospodina Dinkića i Jelašića imali smo dilere na ulicama, danas ih više nemamo ili ih imamo u vrlo marginalnom obliku. Zahvaljujući tome imamo i takve devizne rezerve. Povratili smo poverenje u štednju banaka. Četiri velike banke koje spominjete su imale štednju ravnu nuli. To svi dobro znate. Danas u našim bankama imamo štednju preko milijardu dolara, i to u domaćim bankama. Struktura štednje je u korist domaćih banaka. Dakle, povratili smo veru građana u bankarski sistem.
Narodna banka Srbije je dala veliku podršku, podsticaj i logistiku isplati stare devizne štednje. Dakle, ono što se prethodni finansijski sistem ogrešio, Narodna banka kao nosilac finansijskog sistema je, zahvaljujući rukovodstvu u kome su bili gospodin Dinkić i Jelašić, pre svega krenula u kampanju vraćanja stare devizne štednje. Ta kampanja će biti, nadamo se, okončana i ona uspešno traje.
Ima tu još dosta toga. Spomenuo bih samo da se gospodin Jelašić nije preporučio za guvernera u februaru ove godine. Kao što znate, da vas podsetim, u kampanji G17 plus još krajem prošle godine mi smo gospodina Jelašića preporučili za guvernera i koliko ja znam od tada se u Srbiji zna ko će biti budući guverner. Toliko o tome.
Da ne bih dužio dalje, smatram da ćemo izborom gospodina Jelašića za guvernera imati makroekonomsku stabilnost, poverenje u bankarski sistem i centralnu banku, i u tom smislu građani mogu mirno da spavaju. Sigurno se neće dešavati stvari koje su se dešavale u Narodnoj banci u monetarnom sistemu, one koje pamtite pre 2000. godine. Znači, novo rukovodstvo će, nadam se, bar što se tiče ove finansijske sfere, da uvede zemlju u jedan stabilan razvoj.