Poštovane kolege, moje pitanje se odnosi na ponovljeni ekološki incident u Obrenovcu i upućujem ga Vladi Republike Srbije, kako bi dobili odgovor – šta je Vlada do sada preduzela i šta će preduzeti kako bi se sprečili ovakvi incidenti, ili ublažile štetne posledice ovih incidenata?
Inicijativu da postavim ovo pitanje dobio sam iz razgovora sa predsednikom opštine Obrenovac koji je iskreno zabrinut, zajedno sa građanima Obrenovca, za zdravlje građana, jer ovaj incident, mogli smo to i jutros da vidimo u prilogu koji je emitovan na našim televizijama, zaista izaziva veliku zabrinutost građana.
Predsednik opštine je pokušao pre mesec dana da organizuje jedan sastanak sa predstavnicima Ministarstva, direktorima javnih preduzeća, odnosno "Kolubare", Termoelektrane "Obrenovac" i predstavnicima Zavoda za zaštitu zdravlja. Međutim, takav sastanak nije organizovan, jer se nije odgovorilo na njegovu inicijativu.
Zato koristim ovu priliku i poslanička grupa Ujedinjenih regiona Srbije će preko svog člana Odbora za zaštitu životne sredine inicirati novi sastanak ovog odbora, kako bi se na tom sastanku u prisustvu najkompetentnijih, pre svega, resornog ministra, direktora termoelektrana, predstavnika lokalnih ekoloških udruženja i predstavnika lokalnih samouprava ovaj problem pokušao razrešiti. Ideja nam je da na ovom sastanku budu prisutni, pored resornog ministra, predsednici opština Lazarevac, Obrenovac i Kostolac, predstavnici termoelektrana "Kostolac" i "Obrenovac", gde su ovi incidenti učestali.
Nama su potrebni odgovori na pitanja - da li su ovi incidenti posledica loše tehnologije, tehnoloških propusta, nedostatka novca ili je to jednostavno cena koja mora da se plati zbog prljavih tehnologija, kojima dolazimo do električne energije?
Naravno, uveren sam da je Vlada preduzela korake i da resorno ministarstvo zajedno sa termoelektranama preduzima mere. Mislim da mi, kao narodni predstavnici i kao Narodna skupština Republike Srbije, moramo da izvršimo i dodatni pritisak na sve one koji se najviše pitaju oko ovih problema kako bi se procesi njihovog rešavanja ubrzali.
U tom smislu, verujem da će resorni odbor, kao što je to uradio u prethodnom slučaju, sazvati sednicu na kojoj će biti svi relevantni faktori, uključujući i resornog ministra, predstavnike lokalnih samouprava, direktore termoelektrana kako bi dobili i tražene informacije i predlog rešenja ovih problema. Zahvaljujem se.

Član 27. i član 107. Ako je neko otvoren prema ovom parlamentu ovde, onda je to ministar Dinkić. Kao što možete da vidite, otvoreno razgovara o svim problemima, veoma uvažava posebno primedbe i predloge opozicionih stranaka, otvoreno priča o problemima, ne skriva probleme. Mislim da je to idealno i da je to odlično i da to svi zajedno kao poslanici treba da cenimo, jednu otvorenost. Nama ne trebaju ovde ministri koji će da ćute, koji neće da debatuju sa poslanicima. Mislim da bi bila prava tragedija i katastrofa kada bismo imali ćutologa ili ne znam kakvog ministra koji neće da uvaži ovu skupštinu. Svaka vam čast, ministre, samo tako nastavite.

Poštovana predsedavajuća, član 106. i 107. hajde da vratimo ovu raspravu u one okvire koji dolikuju ovoj Narodnoj skupštini. Mislim da ne treba dozvoljavati bilo kome da provocira bilo koga ovde.
Ono što je opšti utisak što je potpuno jasno, da deo poslanika definitivno, prosto, likuje nad problemima u kojima je Srbija i to se ne može sakriti.

Moram da ukažem zbog čega treba da se vratimo i zbog čega se krši dostojanstvo, pa vam kažem da to nije način. Ako se neko raduje što je Srbiji loše, onda on ima problem, a ne Srbija.
Zato vas molim da se vratimo u okvire diskusije i da raspravljamo o amandmanima, što nam je na dnevnom redu.

Prošlo je mnogo vremena od trenutka kada sam se prijavio za reč, vezano za ovaj amandman, a povodom različitih interpretacija diskusija. Sve u svemu, ono što sam želeo da kažem je, nešto što mi lično smeta, upadljiva zloupotreba položaja određenih društvenih grupa u našem društvu u kontekstu rasprave oko rebalansa budžeta, i to na takav način da se izražava, neka nazovi, briga za, bilo da se radi o bolesnoj deci, bilo da se radi o samohranim majkama, a sve u kontekstu da se pokaže kako neko o tome ne brine, a evo mi bismo sada prebacili sredstva za njih, a kada su bili u poziciji to nisu uradili.
Znate šta, u najmanju ruku treba svima onima koji su ugroženi u onom trenutku, za koje nema dovoljno sredstava u Srbiji, bilo da se radi o samohranim roditeljima, o deci koja boluju od teških bolesti ili starim ljudima, nije u redu da se na takav način i sa takvom argumentacijom diskutuje. Naravno, treba da razgovaramo o svim ugroženima u Srbiji, ali uporno insistiranje, ponavljanje izaziva prosto sumnju. Nikada nisam verovao političarima koji u svom rečniku i u svojoj argumentaciji uporno ponavljaju takve stvari. To očigledno navodi da se radi o zloupotrebi, o manipulaciji, o demagogiji ili o populizmu.
Znam neke političare koji umeju da se, što bi narod rekao, prepodobe, slože tužnu facu, pa onda počnu da razgovaraju i pričaju o tome kako treba pomoći samohranim roditeljima, kako treba pomoći veštačku oplodnju, porodilišta, a to govore onako umorni od posla između dva biznisa. Mislim da nije u redu da na takav način bilo ko u ovoj Skupštini govori. Ovaj moj govor može neko da shvati u tom kontekstu. Ograđujem se i molim sve kolege narodne poslanike da na taj način ne branimo argumentaciju kada su u pitanju određene pozicije u budžetu.
Najlakše je reći nema dovoljno para za zdravstvo. Nema dovoljno para ni za odbranu, nema dovoljno para ni za obrazovanje. Čuli ste i od ministra i o tome već raspravljamo nekoliko dana da smo u ozbiljnom problemu. Zašto smo u tom problemu? Neću iskoristiti argument, koji se obično koristi, zbog čega smo došli, preskočiću. Jednostavno, kolektivno smo trošili neuporedivo više od onoga što smo zarađivali, i kao država, i kao pojedinci.
Danas smo došli u poziciju da se suočavamo sa time, zajedno, kolektivno i umesto da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da kažemo – to su mogući izvori da ostvarimo veće prihode koje ćemo upotrebiti na ove stvari koje su potrebne, mi se uzajamno optužujemo, napadamo, okrivljujemo ko je šta radio u prošlosti, ko šta sada propušta da uradi. Želim ovom svojom diskusijom da ukažem da mislim da možemo da imamo dovoljno odgovornosti i razuma da o ovim temama razgovaramo otvoreno, bez manipulacije, bez da gađamo emocije naših građana na takav način i da to zloupotrebljavamo. To je moj apel i molba za vas. Mislim da građani to već prepoznaju kod svih nas koji imamo običaj da radimo, pa mislim da nije fer, u najmanju ruku, prema njima. Hvala.

Verovatno kao i ljudi koji gledaju ovaj prenos, i ja se osećam loše i stvarno mi je muka od ove rasprave. U izlaganju gospođe Čomić, svesno je pominjem, nije bilo ni malo politizacije, ni malo zle volje ili već kako ko to tumači. Čini mi se da smo ipak prešli onu granicu koja je nedopustiva. Ne znam zašto neko hoće da stvori predstavu da ovde na jednoj strani postoje ljudi koji brinu o našoj deci, koji vole našu decu, a na drugoj strani ljudi i zli ministri koji ne vole decu, koji ne brinu o njima, da jedni poslanici hoću da pomognu, a da drugi neće. Mislim da je takav zaključak, ako je to cilj, potpuno naopak i pogrešan.
Juče sam se i danas u toku dana javio sa tom idejom. Da, konstatovali smo problem i dogovorili smo se kroz ovu raspravu i potpuno je očigledno da ovaj problem treba da se reši na jedan način. Ne može da ga reši ministar finansija danas i ovde sa nama, ali je potpuno jasno koliko je to ozbiljan problem i jasno je da niko ovde, u ovoj sali, nije protiv toga da se problem reši. Ispada da neko ne želi da pomogne deci.
Juče smo čuli jednu strašnu kvalifikaciju na koju sam burno odreagovao, gde šef Odbora za zdravstvo, koji je lekar, humanista, doslovce izgovara sledeće, prvo je pobrojao od čega boluju deca, čekaju transplantaciju pluća, srca i onda kaže sledeće, doslovce, citiram: "Ova Vlada je osudila tu decu". Pa, zar to nije monstruozno? Ja sam reagovao juče na to i to je monstruozna konstrukcija od strane jednog lekara. Mene je stid toga. Stid me je i od ove diskusije.
Ja vas molim, predsedniče, da zaustavimo ovu diskusiju, jer ona stvarno sada prelazi jednu normalnu granicu. Da konstatujemo zajedno da imamo problem, da konstatujemo da smo svi, uključujući nas poslanike i Vladu, spremni i voljni da problem rešimo. Nećemo ga danas i ovde rešiti kroz ovakav način i ovakvu debatu, jer stvarno je mučno i teško. Onaj ko je u ovoj sali, oseća to. Nemojte da neko beži. Stvarno je ružno da to politizujemo. Niko ovde neće da pokupi poene. Kako možemo u jednom trenutku da kažemo da bismo uradili to, to, to, i to, ali nismo u poziciji, a kada smo u poziciji, o svim tim problemima ćutimo, pa puštamo tada opoziciju da isto to radi.
Svi smo mi upetljani u to i svi smo pokazali da nismo sposobni da rešimo probleme, pogotovo ne u ovoj atmosferi i ne da se na ovaj način konfrontiramo oko ovakvih stvari. Uopšte nije problem da pričamo da li treba graditi puteve ovde ili tamo, da budemo lokal patriote i da budemo, ali da se igramo ovako sa ljudskim sudbinama.
Pazite sada, stavite se u položaj nekoga ko ima bolesno dete i ko sluša sve nas. Kako se on oseća i šta misli o nama? Evo, verujte mi, iz srca ovo pričam. Uopšte, bez ikakve ideje da bilo koga… Meni je teško i neprijatno zbog toga. Molim vas da prekinemo, ako je moguće, sa ovim. Hvala.

Šta smo čuli malo čas? Ironija, feminizam, sarkazam i na drugoj strani kuknjava, plač. Znam da je vama teško, nije kasno da učite. Evo, imate dobre primere kolega iz DSS i LDP. Oni su imali sjajne diskusije, puno dobrih predloga, prave kritike, one kritike koju ovaj parlament zaslužuje da čuje. Ne znam ko vam je pisao te podatke, očigledno pojma nema ili je zlonameran. Stalno manipulišete tim podacima o broju zaposlenih, nezaposlenih. Naravno, to je manir, ne znam šta hoćete time da postignete?
Spominjete, gospodine Stefanoviću, već sam vam nekoliko puta objasnio. Trideset, sada 40.000, ne znam kako ste uvećali tu cifru nezaposlenih od početka godine, još jednom vam ponavljam, dakle, nisu svi oni koji su se prijavili na biro izgubili posao, neko završi školu osnovnu, srednju, fakultet pa se prijavi, neka domaćica reši da traži posao ili neko ko je bio neaktivan. Dakle, te podatke koje koristite su bez veze.
Dali ste nekoliko predloga, da se povećaju ulaganja u infrastrukturu, u nabavku, da se smanji administracija. Pa ko vam je to branio ceo prošli mandat? Zašto to niste radili? Pa niste radili, naravno. Uvećavali ste administraciju do besvesti, vi ste kraljevi partijskog zapošljavanja.
Evo da vam dam jedan predlog na kraju. Znam koji je vaš ključni problem, niste u vlasti, niste u velikoj stranci više, mislim da je pametno da se kolektivno učlanite u SNS, rešavate jednim udarcem dva problema. Postajete velika stranka. To su inače uradi moji zemljaci iz Požarevca, kompletna Demokratska stranka je prešla u SNS.

Gospodine Stefanoviću, to rasulo koje ste ostavili u državi se prenelo u vašu stranku i ne znam kako će da se završi. Za našu sudbinu se ne sekirajte. Mi pokazujemo vama da trajemo i da ćemo trajati i radimo odgovorno.
Hajde opet da vas podsetim, "Agrobanka", Razvojna banka Vojvodine, čuli ste i od ministra, ceh 600 miliona evra. Zato mi danas radimo rebalans. Kažete – i ova vlada se zadužuje. Ne zadužuje se ne znam iz kojih razloga. Zadužuje se da bi platila 90 milijardi kamata i otplatila kredite koje ste vi uzeli, mora da uzme tri milijarde novih kredita. To je opet vaš rezultat. Dokle ta zamena teza? Jel vi stvarno verujete da niko u Srbiji ne zna da ste vi do pre godinu dana držali sve konce u rukama?
Kada spominjete da smo i mi bili zajedno sa vama, zajedno sa SPS, morate i vi da znate, građani Srbije naročito, da ste vi imali potpunu kontrolu nad svima nama, da niko od nas nije mogao nikakvu odluku da donese bez vas. Znači, i vaš premijer je morao da se konsultuje sa vašim partijskim vrhom. Znate ko je kontrolisao i premijera i nemojte nama da pričate o našoj ulozi u toj vladi. Ona je srazmerna našem učešću u toj vlasti i našem poverenju koje smo dobili od građana. Vi ste tada imali maksimalno poverenje i maksimalnu odgovornost i nemojte da se krijete više iza nas. Hvala vam.

Zlo i manipulacija iz nehata ili neznanja može da bude opasno, ali najopasnija je manipulacija kada neko zna i manipuliše.
To smo sada čuli. Juče ste doživeli kreščendo pokazujući kako je nezaposlenost porasla u odnosu na oktobar, a radi se o jednostavnoj manipulaciji, koju odlično znate. Ne možete da poredite stopu u aprilu sa stopom iz oktobra zato što kod zapošljavanja i nezaposlenosti sezonska varijacija igra ulogu. Rekao sam vam i tada, ne možete da kažete u julu rađa više žita nego u januaru zato što je to normalno i zato što ona utiče na to.
Dakle, vi manipulišete ovde glumite i pokušavate da obmanete građane Srbije. Mnogim mladim ljudima u ovoj zemlji…
(Božidar Đelić sa mesta: Gospođo predsedavajuća, on se meni lično obraća i govori da sam manipulator.)

Zahvaljujem. Neću.
Samo sam hteo da kažem da mnogim mladim ljudima u ovoj zemlji kojima ste bili uzor kao mladi i uspešan čovek, da oni danas učeći i stičući znanja u studenskim domovima, neki na tetkinim kaučima maštaju da budu uspešni. Nemojte da im kvarite taj san i nemojte da manipulišete podacima samo zato što znate. Cenim vaše znanje, ali to znanje je opasno kada se manipuliše njime. Hvala.

Da, hteo sam da kažem da je zaista duhovita izjava gospodina Milivojevića i da bi parlament bez vas bio dosadan. Meni je interesantno, volim da vas slušam.
Da vam odgovorim na dilemu iz "Balkan ekspresa" – da, sa vama smo bili u Vladi i nema dileme. Ono što je problem jeste što ste se vi iza nas krili, odnosno nas ste isturali da pokažete kako ste zbog nas imali loše rezultate. Niste imali hrabrosti da preuzmete odgovornost. Znate li kad ste izbacili Mlađana Dinkića iz Vlade? Onoga dana kada je vaš bivši predsednik trebalo da se slika ispred rezultata koje smo mi ostvarili, ispred "Fijata" pa mu je smetao Dinkić. To je bio trenutak kada ste vi odlučili da nas izbacite iz Vlade. O tome se radi, istine radi.
Da, bili smo sa vama u Vladi. Vi snosite odgovornost za tu vladu jer ste imali najveće poverenje u tom trenutku i ono što vam ja zameram jeste da nemate pravo kao bivša velika stranka da se krijete iza nas.

Član 107. povređeno je dostojanstvo, mislim da je ovo prevršilo svaku meru. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i ova kritika koju smo čuli je kritizerstvo ogoljeno ljudi koji sami kažu da su gledali budžet. Verujem da su ga gledali, niti su ga razumeli, niti mogu da ga razumeju.
Ako neko ovde u Narodnoj skupštini kaže, pravi tako jezivu konstrukciju, kaže da se tri devojčice bore za život i osuđuje ih neko, a ne kaže kolega na šta, a podrazumeva se na šta, onda je to bezobrazluk bez presedana. Sram vas bilo kolega. Vi Vladu optužujete, ministra da je nekog ovde osudio, to zaista nema smisla.

Niste nam odgovorili na šta su osuđena ta deca, kad ste već to spominjali. To je ono što je mene pogodilo, pa sam odreagovao kako sam odreagovao.
Što se tiče manjka sredstava, o tome pričamo mesecima. Te pljačke koje ste vi učinili su dovele do toga da mi imamo i ovaj deficit u budžetu, da su ove dve banke pojele 600 miliona evra, da otplaćujemo 90 milijardi svake godine za kamate.
Pogledajte vrh vaše stranke, sve sam bogataš do bogataša. Vaš šef stranke ima 25 kompanija čije se bogatstvo uvećalo 1000% za pet godina kako posluju. O tome smo pričali ovde i o tome pišu mediji.
Da li je to normalno i da li je to moguće? Zašto on nije odvojio 1% svog enormnog bogatstva da pomogne toj deci? On može da plati na stotine takvih operacija. Da li je platio i jednu?
Sećate se kako je gospodin Đelić došao u Srbiju. Sam se hvalio time da je spavao na tetkinom kauču. Danas je prebogat čovek. Da li je kupio tetki nov kauč?
Gospodin Šutanovac, gospodin Pajtić, ljudi koji poseduju firme po Srbiji i pola Srbije imaju u vlasništvu. Ispraznili su svaki budžet i vi sada pričate gde su te pare? Pogledajte moju stranku. Pogledajte druge stranke. Hajde da vidimo gde iz tih stranaka čime raspolažu, da li imaju kompanije, da li to rade po Srbiji što rade vaši šefovi.
Žao mi je što vi branite njih i što branite tu politiku, onih koji su pojeli i popili sve u Srbiji i sve zatrpali u svoje džepove i ojadili ove građane. Sada vi prebacujete nama tu odgovornost?
Kažite mi iz moje stranke, znate ko je u vrhu stranke, da vidim jednoga ko ima kompaniju, ko ima firmu, ko nešto diluje po Srbiji? Evo vam Dinkića, deset godina ga napadate. Šta on ima? Šta ima Suzana? Šta ima Verica? Da li ja imam firmu? Da li ima Snežana? Nema ko nema firmu među vama u vrhu stranke, ne među vama ovde, nego u DS i zato da ćutite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo, uvaženi ministre, napraviti idealan budžet jeste cilj svake vlade, ali je ponekada to zaista "Sizifov posao". Uvek će oni koji pune budžet reći da im se previše uzima, dok će oni drugi, koji iz budžeta dobijaju sredstva, reći da dobijaju malo.
Budžet jeste finansijski izraz ukupnog stanja u državi i onaj ko ume da ga pročita i razume, jasno će videti koji su ključni problemi društva. On je politički dokument koji u brojkama izražava politiku Vlade i njene namere. Budžetom se preraspodeljuje deo društvenog bogatstva u skladu sa tom politikom.
Rebalans budžeta jeste finansijsko-tehnička operacija koja ima za cilj usklađivanje prihoda i rashoda u budžetu u slučajevima kada dođe do bitnijeg odstupanja odnosno neravnoteže prihodne i rashodne strane. Stoga rebalans, osim tog finansijsko-tehničkog aspekta, ima i realne ekonomske i političke posledice, jer uglavnom dovodi do smanjenja rashoda različitih budžetskih korisnika.
Rebalans, sam po sebi, ne može se unapred kvalifikovati kao nešto dobro ili loše, kao što to ovde pokušava da se prikaže kao isključivo negativna stvar. On je u prilikama koje su u našim javnim finansijama neophodan i nužan i kao takav je pozitivan, jer dovodi u ravnotežu ono što nije u ravnoteži i jedini mogući odgovor Vlade u ovom trenutku. Tako rebalans vidi Fiskalni savet.
Međutim, ovaj rebalans treba gledati u kontekstu paketa Vlade i u pravcu strukturnih reformi koje se odnose na preduzeća u restrukturiranju, javna preduzeća, državnu upravu, sprečavanje sive ekonomije i reformu tržišta rada. U ovom trenutku tu nedostaje i reforma penzionog sistema, ali očekujem da ćemo je imati već naredne godine.
Ono sa čime se suočava ova Vlada, a o čemu mi danas raspravljamo ovde, jeste ono sa čime se gotovo svakog meseca suočava najveći broj građana ove zemlje, a to je raskorak između prihoda i rashoda. Šta radi porodica kojoj u toku meseca, iz bilo kog razloga, izostanu prihodi ili se smanje? Radi rebalans i to tako što bira između toga da se plate računi, rata za kredit, ekskurzija, zameni veš mašina, uplati godišnji odmor, ili obezbede izdaci za hranu. Nečega se mora odreći. Jedina alternativa je da se pozajmi novac u komšiluku ili podigne kredit u banci. Ali, alternative samo trenutno rešavaju problem. Svakako je bolje rešenje štednja, sve dok se realno ne uvećaju prihodi.
Tu logiku mora da ima i država, što je Vlada u suštini pokazala ovim rebalansom. Ide na štednju, a ne na novo zaduženje, kako je to radila prethodna Vlada. Dakle, ona smanjuje one izdatke iz budžeta za koje procenjuje da nisu krajnje neophodni i nužni. To se pre svega odnosi na transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, diskrecione troškove, subvencije, različite naknade za zaposlene i slično.
Na drugoj strani, rashodi za socijalna davanja, tranzicioni fond, sredstva za RTS i dospeće nekih garancija dodatno uvećavaju rashode u odnosu na originalni budžet. Iz ovakve politike rashoda jasna je ideja Vlade da zaštiti socijalno najugroženije.
Nedavno smo dobili datum za početak pregovora sa EU. Te pregovore i tok pristupanja vidim kao proces raskida sa lošim navikama iz prošlosti. Jedna od tih loših navika je i to da smo uvek trošili više nego što imamo i kao država i kao pojedinci.
Druga loša navika je da smo često delili nezarađeno. Dobijali smo i plate, a nikada se nismo pitali jesmo li ih zaradili. To važi za čitavu državnu administraciju, zaposlene u javnim preduzećima i one u preduzećima u restrukturiranju.
Ako bismo i pošli od toga da je rebalans, kako to neki ovde kažu nužno zlo, setimo se i one narodne izreke da u svakom zlu ima nečeg dobrog, pa se zapitajmo šta je to dobro u ovom rebalansu?
Kao prvo, Vlada će bez odlaganja napraviti ozbiljne uštede i napraviti proces restrukturiranja u 179. državnih preduzeća do sredine naredne godine. Kreće se sa ubrzanom korporatizacijom i prodajom nekih javnih preduzeća. Spominju se "Galenika", JAT, "Dunav", "Resavica" i drugi. Okončava se nekontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru i počinje ozbiljan obračun sa sivom ekonomijom. I ona milijarda evra manje u budžetu, u državnoj kasi, o kojoj smo ovde danas slušali, jeste upravo ona milijarda evra više kod građana i privrede, jer ta nedostajuća milijarda bi se mogla samo od njih u ovom trenutku uzeti.
Paket fiskalnih zakona koje smo usvojili u maju mesecu ove godine pokazao je prve efekte. U junu imamo najniži deficit budžeta od početka godine, svega oko pet milijardi dinara. Statistika kaže da nam je rast BDP korigovan naviše sa 1,9% na 2,1%. Nezaposlenost iz aprila ove godine, u odnosu na april prošle godine, opala je za 1,4%, a stopa zaposlenosti je porasla za 2%.
Evo, na ovom mestu ću se osvrnuti i na komentar koji smo čuli i poređenje sa stopom nezaposlenosti iz oktobra, koja jeste bila 22%. Međutim, zaposlenost, odnosno nezaposlenost imaju izraziti sezonski karakter i svako poređenje aprila sa oktobrom je neumesno. Bilo bi jednako besmisleno kao kada bi poredili rod žita u julu i u januaru iste godine, gde je sasvim logično da je to potpuno neuporedivo. Zato takva vrsta manipulacije nema nikakvog smisla, jer je poznato da nezaposlenost opada s proleća, zbog sezonskih radova i to se dešava svake godine. Zato je jedino logično i normalno da se poredi april mesec ove godine, kada je napravljena anketa, sa aprilom prošle, kao što treba porediti oktobar sa oktobrom prethodne godine.
Inflacija je stavljena pod kontrolu. Izvoz beleži značajan rast, a uvoz pad. Dinar je stabilan u dužem periodu i jači je nego prošle godinu u ovo vreme. Ovi pomaci možda i nisu tako značajni, ali su kao tendencija nešto što zaista može da ulije poverenje za naredni period. Radi doslednosti, ovo dobro o kome sam sada govorio ima i svoje zlo, odnosno naličje. Svi ovi pozitivni trendovi osim smanjenja nezaposlenosti i rasta DBP verovali ili ne, imaju negativan efekat na budžetske prihode.
Dobro je što imamo nižu inflaciju od planirane, ali zato imamo i manje prihode u budžetu, od planiranih. Dobro je što nam raste izvoz, ali za toliko manje imamo prihoda od PDV, zbog nulte stope u izvozu i punog povraćaja svih plaćenih poreza. Dobro je što je manji uvoz, ali to znači i manje prihoda od uvoznog PDV i carina. Stabilan dinar takođe smanjuje prihode budžeta.
To nije jedini razlog smanjenih prihoda u budžetu, niti opravdanje, ali jeste faktor koji jasno apostrofira i Fiskalni savet. Dakle, svaka stvar i u javnim finansijama i u ekonomiji ima uvek dve strane, onu bolju i onu lošiju. Tako i u ovom slučaju.
Ovo ne znači da nema mesta za kritiku Vlade i ministra finansija i rebalansa. Objektivno za tu kritiku ima mesta, procena prihoda nije bila dobra i to jeste realan osnov za kritiku. Uprkos faktorima i razlozima o kojima je govorio Fiskalni savet. To je i sam ministar rekao.
Međutim ono što smo danas ovde čuli od nekih kolega, nije kritika nego ogoljeno kritizerstvo bez ikakvog osnova i bez želje da se razume i pročita ovaj rebalans.
Od kako je stupio na mesto ministra finansija u ovoj Vladi, ministar je doneo čitav niz mera i zakona, spasao državu od bankrota, rasteretio privredu,uveo finansijsku disciplinu u javni sektor, ukinuo 138 parafiskalnih nameta, sprečio propast bankarskog sistema zbog "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine". Ni jednu meru koju je doneo Fiskalni savet nije osporio, izuzev rezervi u pogledu da li će te mere biti dovoljne da se ostvare ciljevi politike. Tako i oko rebalansa. Za Fiskalni savet nisu sporne mere, već isključivo se postavlja pitanje da li su te mere dovoljne i da li ih treba dopuniti sa još oštrijim merama poput smanjenja plata i penzija, uvođenja poreza na zarade preko 40 hiljada dinara, reforme penzionog sistema i drugo. Rezerve Fiskalnog saveta jesu osnovane, ali na drugoj strani se postavlja pitanje – može li Srbija u ovom trenutku da izdrži tako oštre mere i ima li konsenzus oko toga?
Ono u šta sam siguran jeste da sve dok Mlađan Dinkić vodi javne finansije Srbije, mi ćemo imati i finansijsku sigurnost i redovnost u isplati plata i penzija i socijalnih davanja. Zaduženost zemlje će od 2015. godine početi značajno da opada i do tada će biti okončane sve ključne mere koje se tiču restrukturiranja, okončanja privatizacije i korporatizacije javnih preduzeća.
Iz svega što je rečeno, jasno je da ćemo mi kao poslanička grupa podržati ovaj rebalans koji označava odlučan raskid sa nekim lošim navikama iz prošlosti i ide u pravcu stvaranja štedljive i efikasnije države koja se neće nekontrolisano zaduživati, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, kada se pažljivo pročitaju izveštaji ove tri nezavisne institucije, nameće se jedno intrigantno ali logično pitanje – u kakvoj mi to zemlji živimo? Gotovo da nema nikoga u ovoj zemlji ko barem jedanput takvo pitanje nije postavio. Verujem da je to tako i ovde u Narodnoj skupštini. O čemu se ovde zapravo radi? Od koga nas štite ove institucije ili bolje reći od koga ili od čega one štite građane Srbije? Verovali ili ne, u najvećoj meri od same države, naravno i od nas samih građana Srbije.
Visoki stepen ljudskih prava ideal je svakog demokratskog društva. Ta prava garantuju mnoge međunarodne konvencije, povelje, deklaracije i sporazumi. Taj visoki stepen zaštite ljudskih prava garantuje i naš Ustav i veliki broj zakona koji se ovim pitanjima bave. Tačnije, svaki zakon koji je izglasan u ovom parlamentu, makar implicitno je obuhvatio najviše standarde zaštite ljudskih prava.
Šta se dešava u praksi? Mnogi građani su suočeni sa nemogućnošću ostvarivanja čak i onih elementarnih ljudskih prava koja im garantuje naš Ustav, poput prava na rad, dovoljnu socijalnu pomoć, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pravo na objektivno informisanje i slično. Osiromašenje našeg društva i ekonomska kriza su mnoge udaljili od mogućnosti da uživaju i minimum zagarantovanih prava.
Narod kaže – kad beda ulazi na vrata, ljubav leti kroz prozor. Stalno osiromašenje društva dovelo je i do velike otuđenosti među ljudima, izostanka solidarnosti i sve nižeg praga tolerancije između različitih društvenih grupa.
Kako se u tim okolnostima postavlja sama država, odnosno vlast ili aparat koji vodi državu? Sudeći prema ovim izveštajima, u mnogim postupanjima bahato, neodgovorno, siledžijski i bez ikakve svesti o tome šta je zapravo uloga vlasti.
Da podsetimo, vlast uvek mora da služi narodu. Svi znamo da to nije uvek tako. Vlast zasnovana na sili, pretnji, strahu i korupciji po pravilu proizvodi podaničko društvo, bez inicijative i slobodoumnog razmišljanja kojim je lako manipulisati. Tako se stvara društvo bez budućnosti, društvo u kome je pojedinac potpuno nemoćan i pod kontrolom svemoćne birokratije i najzad, društvo koje se menja samo kroz konflikte i revolucije. Niko od nas ne želi da živi u takvom društvu, najviše iz razloga jer smo takvo iskustvo već imali.
Pitanje je koliko smo se od svega toga udaljili? Veoma malo. Srbija je i danas u velikoj meri jedno zatvoreno, netolerantno društvo u kome vladaju korupcija, bahatost, birokratija, nestručnost, nerad i razni vidovi diskriminacije. Iz ove zemlje ljudi još uvek masovno odlaze, a malo ko želi da se vrati.
Možda je ton mog govora isuviše kritički usmeren, naročito kada se obraćam Narodnoj skupštini sa pozicije šefa poslaničke grupe koja pripada skupštinskoj većini. Međutim, moje obraćanje nije kritika ni bivše, niti ove Vlade čije mandate obuhvataju ovi izveštaji. Ono je, pre svega, izraz moje zabrinutosti za stanje u kojem se Srbija nalazi već nekoliko decenija unazad, koje teži da se konzervira jer nam nedostaje kritična volja da se menjamo i napuštamo loše navike i mitove prošlosti.
Aktuelna Vlada pokazuje odlučnost da se napravi pozitivan iskorak, kada su u pitanju borba protiv korupcije i kriminala, istorijski dogovor sa kosovskim Albancima i konsenzus oko evropskog puta Srbije. Ova Vlada je jasno opredeljena da krene u reforme koje će trajno i pozitivno promeniti Srbiju. Da bismo u tome uspeli, neophodno je da društvene vrednosti, koje promovišu rad, toleranciju, solidarnost, odgovornost, stavimo visoko iznad nerada, korupcije, netolerantnosti i bahatosti.
Naravno, uslov za to jeste postojanje te političke volje koja je uvek pokretač, ali nikako ne sme da bude jedina i najjača institucija u društvu, a ona ponekad to zaista jeste. Zato moramo da se iz sve snage potrudimo da ovim institucijama pružimo svu moguću podršku i pomoć, jer su one svetionici na putu Srbije da postane otvoreno i moderno evropsko društvo.
Šta možemo da izvučemo kao zajedničku nit svih ovih izveštaja? Kao prvo da imamo solidan zakonski okvir i definisane institucije koje nemaju dovoljno materijalnih i ljudskih kapaciteta. Dakle, u svim izveštajima imamo situaciju da je nedovoljan broj zaposlenih i da ne postoje adekvatni prostorni uslovi za nesmetano obavljanje dnevnih aktivnosti. Ako sve ove institucije ocenjujemo kao krajnje pozitivne i neophodne, onda ovakva vrsta ograničenja nemaju nikakvog opravdanja i smisla.
Kao drugo, iz godine u godinu sve je veći broj žalbi i zahteva građana za zaštitu ljudskih prava. To ukazuje na nekoliko stvari. Najpre, ljudi imaju sve više poverenja i informacija o načinu i efektima postupanja Poverenika i Zaštitnika građana. Otuda je logično više žalbi i zahteva. Moguće je da sve veći broj žalbi ukazuje na pogoršanje stanja u pojedinim oblastima, što uvek treba uzimati sa rezervom. Takođe, informacija o različitim pravima građana, koje su im sve dostupnije putem elektronskih medija i interneta, doprinose da se oni sve više javljaju poverenicima kako bi ta prava brže ostvarili.
Na kraju sve institucije, čije izveštaje razmatramo, imaju izuzetno dobar imidž u javnosti, primaju puno pohvala i nagrada od strane međunarodnih organizacija i ostvaruju izuzetnu saradnju sa nevladinim sektorom i udruženjima građana. Dakle, imaju puni legitimitet i uživaju nepodeljenu podršku građana, pre svega. U toliko pre, to ih obavezuje na odgovorniji rad u interesu građana i za sada oni tu misiju ispunjavaju.
Posebno bih ovde pohvalio izveštaj Zaštitnika građana, koji na jedan sistematičan i sveobuhvatan način, bez preterano oštrih reči jasno ukazuje na ozbiljne društvene probleme. Ovaj izveštaj, kao i preostala dva, jasno prikazuju prirodu naše vlasti, predrasude, zablude i mitove koji su duboko ukorenjeni u našem društvu. Možda ovi izveštaji nisu slikoviti kao Nušić, ali su u svakom slučaju anatomski presek državnog aparata, administracije, političkih stranaka i dobar prikaz objektivne nemoći pojedinca protiv često otuđene države.
Ovde su navedeni konkretni primeri eklatantnog kršenja ljudskih prava građana od strane državnih organa. Prikazana je i bahatost i osionost birokratizovanih delova državnog aparata. Opisani su, takođe, načini na koje različite institucije iskazuju nepoštovanje prema ovim nezavisnim institucijama, ostajući gluve i neme na sve njihove preporuke.
Mi smo, narodni poslanici, dužni da nateramo Vladu, pre svega, pa i neke lokalne samouprave da preduzmu sve kako bi se ispoštovale preporuke nezavisnih institucija. U izveštajima su detaljno obrađeni podaci, dat prikaz stanja u različitim aspektima, oblastima ljudskih prava, počev od ekonomskih, socijalnih prava, preko građanskih i političkih, pa sve do reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i kriminala, objektivnog informisanja, kulturnih prava, sprečavanje diskriminacije, zaštite podataka o ličnosti i drugih prava građana koje im garantuje Ustav.
Izveštaji detaljno opisuju saradnju, odnosno ne saradnju sa pojedinim ministarstvima i državnim institucijama. Ono što ohrabruje jeste da je sve manji broj institucija koji ignoriše preporuke nezavisnih institucija. Da bismo postali moderno društvo zadovoljnih građana, neophodan nam je javni sektor zasnovan na principima dobre uprave. To podrazumeva odgovornu administraciju koja nije sama sebi cilj i koja služi svojim građanima. Profesionalizam, stručnost, integritet, oslobođenje od partijskog ropstva jesu jedini mogući pravac formiranje takve uprave. Danas smo još uvek daleko od toga i ovakvo opredeljenje kod mnogih izaziva podsmeh i nevericu.
Ne sumnjam da ćemo u veoma bliskoj budućnosti biti blizu ovog ideala. Na tom putu nam je neophodna dragocena pomoć i Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Možda će jednoga dana, u dalekoj budućnosti, ove institucije postati besmislene i suvišne. Međutim, danas su one dragocene čitavom društvu i za mnoge građane predstavljaju jedinu instancu kojoj mogu da iznesu svoju muku i problem. Zato nam je zajednički zadatak i briga da ove institucije ostanu nezavisne, da mogu da razviju svoje pune kapacitete i sačuvaju se od našeg lošeg uticaja. Kada kažem našeg, mislim na uticaj političkih stranaka.
Dve sugestije za kraj. Prva je da nam u sledećem izveštaju jasno pocrtate gde smo kao društvo ostvarili napredak, a gde smo nazadovali, polazeći od ovog izveštaja koji nam danas prezentujete. To će nam jasno reći u kom pravcu idemo.
Druga je da putem Javnog servisa ili na drugim nacionalnim medijima uspostavite periodične emisije u kojima ćete predstavljati vaše rezultate i ukazivati na eklatantne primere kršenja ljudskih prava i neprihvatljive postupke države, kada su u pitanju prava građana. Sud javnosti će daleko biti efikasniji od presuda ne reformisanog pravosuđa.
Naravno, podržaćemo sve vaše izveštaje u danu za glasanje. Hvala.