MLAĐAN DINKIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1964. godine u Beogradu. Diplomirao je 1988. godine i magistrirao 1993. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 1990. do 1993. godine je radio na fakultetu kao asistent-pripravnik, a od 1993. do 2000. godine i kao asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja.

Od 2000. do jula 2003. godine obavljao je dužnost guvernera Narodne banke Srbije, a od marta 2004. do oktobra 2006. godine bio je ministar finansija. Na mesto ministra ekonomije postavljen je 2007. godine, a tu funkciju nastavio je da obavlja i kada je formirana sledeća vlada 2008. godine, kada dobija i funkciju potpredsednika Vlade. Početkom 2011. godine

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Mi želimo da ukažemo na jednu lošu pojavu u srpskoj politici, a to je kada jedan ministar zameni drugog, on ne nastavi projekte koje je ovaj prethodni započeo, nego stornira i ide sve iz početka. Zato se u Srbiji nikad ništa ne završava, nego se sve samo započinje.
O čemu se radi? Igor Mirović je sada ministar regionalnog razvoja i on je ukinuo projekat izgradnje moravskog koridora.
Gospodin Đidić je malopre postavio pitanje šta je sa moravskim koridorom. Bila su predviđena sredstva ove godine na razdelu Ministarstva regionalnog razvoja. Kako je došao Igor Mirović on je to stornirao i više nema sredstava namenjenih za izgradnju autoputa Pojate-Preljina.
Mi smatramo da ima dovoljno sredstava da se taj projekat uradi, posebno što su maltene pregovori bili završeni i mogli su, da je to nastavljeno kako treba, možda da počnu narednog proleća.
Postoji mogućnost da se gradi ili iz finansiranja kineskim kreditom, što je bilo predviđeno u budžetu za ovu godinu ili kreditom azerbejdžanske Vlade, jer i jedni i drugi su zainteresovani, a može i iz sopstvenih sredstava.
Postavljam pitanje zašto ste na razdelu Ministarstva građevine predvideli da kompletno učešće za izgradnju Koridora 10 Kinezima platite sledeće godine? To nije uobičajeno, odmah da kažem.
Tri i po milijardi dinara je predviđeno na ime učešća Srbije za izgradnju Koridora 11, da se plati sve sledeće godine, iako će izgradnja trajati tri do četiri godine. Kinezi su vam nudili, pratio sam to kao šef Komiteta za saradnju sa Kinom, da mi to plaćamo sukcesivno, koliko oni ulože u jednoj godini, da mi platimo taj deo u sledećoj.
Zašto je ministar Ilić unapred sve platio, a vi kao ministar finansija to prihvatili? Umesto toga, mi predlažemo da se adekvatan deo skine sa tog razdela, da se Kinezima plaća sukcesivno za Koridor 11, a da se umesto toga novac preraspodeli na izgradnju autoputa Pojate-Preljina, da se počne u sledećoj godini.
Takođe, bitan je i pravac Ruma-Loznica, jer treba i zapadnu Srbiju potpuno spojiti sa Koridorom 10.
Takođe, ako se gradi Koridor 11, treba makar uraditi projektovanje za spajanje Valjeva sa Koridorom 11, jer to nije velika deonica i nije skupa i konačno videti da se uradi brza saobraćajnica od Paraćina do Zaječara.
Vi ćete možda reći da nema para, a ja sam vam objasnio da ima, jer postavljam pitanje i odgovorite mi zašto plaćate sledeće godine kompletno učešće Kinezima, kada oni to nisu tražili? Oni su rekli – platite nam to u tri, četiri godine.
Drugo pitanje – zašto ste predvideli za Agenciju za osiguranje depozita čak 350 miliona evra? Da li će to još neka banka bankrotirati i koja?
Da bi se popunio depozit Agencije, potrebno je zbog onih havarija sa „Razvojnom bankom Vojvodine“ i „Novom Agrobankom“, bilo je potrebno 160 miliona evra, a vi ste predvideli 350. Zašto 190 miliona evra više? Za koga je to namenjeno i kome će to ići?
Kada sam već spomenuo Poštansku štedionicu, imajući u vidu da ste ponovo preneli depozite Privredne banke Beograd na Poštansku štedionicu nakon prenošenja depozita „Nove Agrombanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, da li Poštanska štedionica to može da izdrži – tri banke, a svi depoziti su preneti samo na jednu bez adekvatne dokapitalizacije?
Sredstva koja ste predvideli za narednu godinu za dokap Poštanske nisu dovoljne. To vi znate. Morate više da date, jer biće katastrofa ako pukne Poštanska štedionica zato što ne može da izdrži sve ovo što je preneto na nju. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Jedan topli savet. Nemojte blanko da verujete ministrima koji se bave građevinom i saobraćajem, jer će vam oni reći jednu priču. Tražite i sami se uverite šta je tačno. Meni su stalno govorili da su dugovi jedna cifra, a na kraju ispadne više puta od toga.
Isto tako i za ovo. Ovo nije smelo da vam promakne. Ovde se plaća Kinezima unapred 10% od ukupne vrednosti kredita iako se autoput gradi u tri do četiri godine. To nije dobro. Mi faktički dajemo više, jer znate da novac više vredi ako se daje sada nego ako se da za tri godine. Tu ste mogli da uštedite. Po našoj proceni skoro dve milijarde dinara ste mogli tu da uštedite. Zato smo predložili da to preusmerite na ove pravce jer nije realno da se Moravski koridor gradi iz koncesije. To znate i vi.
Koncesijom je moguće graditi autoputeve gde je ravnica, po Vojvodini, eventualno od Beograda do Ljiga, mogu da se rade na koncesiju. Svi ovi ostali koji idu kroz brdsko-planinska područja moraju se iz kredita graditi ili iz budžetskih sredstava, tako da nemojte blanko da verujete ministrima koji se bave građevinom i saobraćajem.
Na ovo drugo pitanje, hvala vam na odgovoru, ali ipak vam sugerišem sledeće. Nije Agencija za osiguranje depozita, kako ste rekli, niste znali izraz, isplaćivala neosigurane depozite. Agencija je isplaćivala samo osigurane depozite, a neosigurani su isplaćivani izdavanjem državnih obveznica. Dakle, nije u tome problem nego što nije bilo dovoljno para da se isplate osigurani depoziti, kada je propala nova „Agrobanka“ i onda su oni ostali u minusu od nekih 160 miliona evra. Ali, vi ste stavili 350 i pitam vas zašto 190 miliona više? Odnosno da li vi sugerišete da je još neka banka u problemu i da će biti potrebne intervencije?

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Ovo je još jedan u nizu amandmana Ujedinjenih regiona Srbije, s namerom da se popravi budžet, jer mi smatramo da budžet ima dva krupna defekta. Jedan je što ne sadrži obavezu da se prevremeno otplate skupi krediti i time država razduži i reši trajno pitanje budžetskog deficita, a drugi krupni defekt je što nema tu razumnu komponentu.
Ovaj amandman govori o turizmu. Sramotno je mali budžet za turizam predviđen za narednu godinu a prihodi od turizma su poslednjih pet godina, zahvaljujući adekvatnoj politici uvećani čak tri puta. Mi predlažemo da se dodatnih dve i po milijarde dinara uloži u turizam.
Međutim, ono što je najveći problem ovog budžeta, osim ovoga što sam već rekao, jeste i besmisleno trošenje u razdelu Ministarstva privrede. Tu leži prostor da se novac preusmeri i u zdrave projekte u privredi i u turizam i u poljoprivredu. Trideset šest milijardi dinara budžeta Ministarstva privrede nije mali budžet ali od toga je 20 milijardi namenjeno za, ne znam, otkup potraživanja firmi u restrukturiranju. Subvencioniše se sa šest puta više para bivša društvena preduzeća. Šta vam nedostaje u budžetu Ministarstva privrede? Nemate para za učešće u fabrici aviokomponenti sa Mubadalom, o kojoj je juče bilo reči na sastanku sa šeikom Muhamedom. Dakle, ta fabrika će koštati i Srbija treba da izdvoji 20% od te investicije.
Dalje, nemate novca da bi se realizovao projekat izgradnje fabrika „Gorenje“ i „Panasonik“ u Zaječaru. To sam već više puta govorio. Potrebno je da Srbija uloži 10 miliona evra, Slovenci i Japanci zajedno ulažu oko 40 miliona. Ovde se pravi fabrika koja proizvodi milion veš mašina godišnje, najsavremenijeg kvaliteta i gotovo sve će ići u izvoz. To je 250 miliona evra izvoza.
Nemate program za vagonogradnju. Ne može se pokrenuti „Želvoz“, fabrika vagona Kraljevo, fabrika vagona u Nišu, ne može normalno raditi ni „Tatra vagonka“ u Subotici, ni „Šinvoz“ u Zrenjaninu, ni „Goša“ u Smederevskoj Palanci ukoliko nemate taj program da dok je kriza, dok oni ne mogu da proizvedu za strano tržište, Vlada mora da kupuje u ime železnice vagone za naše železnice i da se nastavi program sa Republikom Srpskom. Tu vam treba dve milijarde.
Niste predvideli novac za projekat „Mišelina“ u Pirotu, pa je zato delegacija došla kod predsednika Nikolića i ne znam šta je sa njim pričala o tome, treba da odu u Ministarstvo privrede. Oni hoće da dupliraju kapacitet. To je sada treći izvoznik u Srbiji. Treba pomoći taj projekat. To je ugovorna obaveza koja je preneta iz prethodnog perioda. Nema para u budžetu SIEP-e, za PKC iz Finske za otvaranje 1.500 novih radnih mesta u Smederevu. Nema takođe sredstava predviđena za otvaranje dve fabrike u Jagodini, o kojima je Dragan Marković Palma pričao. On je ugovorio projekte a vi niste stavili pare u budžet. Nema ni za „Nortkarton“ iz Rusije, niti za italijansku fabriku koja hoće da proizvodi kuhinje. Nema para za italijansku fabriku za proizvodnju nameštaja u Sremskoj Mitrovici. Nema za „Konzberg“ norvešku kompaniju koja hoće da gradi fabriku autokomponenti u Srbiji.
Konačno, niste izdvojili sredstva dovoljna za rad SIEP-e. Ako ugasite SIEP-u, zaista pravite neviđenu grešku, jer ako postoji jednošalterski sistem za koji se sve stranke u Srbiji zalažu već pet-šest godina, pa jedina agencija koja ima šalterski sistem je SIEP-a. To nije kancelarija za brze odgovore. Ona tek treba da pokaže da li jeste ili nije. Ovo postoji šest godina i tamo na jednom mestu vi dobijete sve podatke o svim zakonima u Srbiji o svim lokacijama. Ono povezuje sve republičke organe sa lokalnim vodi investitore na lice mesta, vrši pregovore i predlaže Vladi a Vlada odlučuje da li će podsticati ili neće.
Ako je Svetska banka tu agenciju…

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39