Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Mlađan Dinkić

Govori

Mi želimo da ukažemo na jednu lošu pojavu u srpskoj politici, a to je kada jedan ministar zameni drugog, on ne nastavi projekte koje je ovaj prethodni započeo, nego stornira i ide sve iz početka. Zato se u Srbiji nikad ništa ne završava, nego se sve samo započinje.
O čemu se radi? Igor Mirović je sada ministar regionalnog razvoja i on je ukinuo projekat izgradnje moravskog koridora.
Gospodin Đidić je malopre postavio pitanje šta je sa moravskim koridorom. Bila su predviđena sredstva ove godine na razdelu Ministarstva regionalnog razvoja. Kako je došao Igor Mirović on je to stornirao i više nema sredstava namenjenih za izgradnju autoputa Pojate-Preljina.
Mi smatramo da ima dovoljno sredstava da se taj projekat uradi, posebno što su maltene pregovori bili završeni i mogli su, da je to nastavljeno kako treba, možda da počnu narednog proleća.
Postoji mogućnost da se gradi ili iz finansiranja kineskim kreditom, što je bilo predviđeno u budžetu za ovu godinu ili kreditom azerbejdžanske Vlade, jer i jedni i drugi su zainteresovani, a može i iz sopstvenih sredstava.
Postavljam pitanje zašto ste na razdelu Ministarstva građevine predvideli da kompletno učešće za izgradnju Koridora 10 Kinezima platite sledeće godine? To nije uobičajeno, odmah da kažem.
Tri i po milijardi dinara je predviđeno na ime učešća Srbije za izgradnju Koridora 11, da se plati sve sledeće godine, iako će izgradnja trajati tri do četiri godine. Kinezi su vam nudili, pratio sam to kao šef Komiteta za saradnju sa Kinom, da mi to plaćamo sukcesivno, koliko oni ulože u jednoj godini, da mi platimo taj deo u sledećoj.
Zašto je ministar Ilić unapred sve platio, a vi kao ministar finansija to prihvatili? Umesto toga, mi predlažemo da se adekvatan deo skine sa tog razdela, da se Kinezima plaća sukcesivno za Koridor 11, a da se umesto toga novac preraspodeli na izgradnju autoputa Pojate-Preljina, da se počne u sledećoj godini.
Takođe, bitan je i pravac Ruma-Loznica, jer treba i zapadnu Srbiju potpuno spojiti sa Koridorom 10.
Takođe, ako se gradi Koridor 11, treba makar uraditi projektovanje za spajanje Valjeva sa Koridorom 11, jer to nije velika deonica i nije skupa i konačno videti da se uradi brza saobraćajnica od Paraćina do Zaječara.
Vi ćete možda reći da nema para, a ja sam vam objasnio da ima, jer postavljam pitanje i odgovorite mi zašto plaćate sledeće godine kompletno učešće Kinezima, kada oni to nisu tražili? Oni su rekli – platite nam to u tri, četiri godine.
Drugo pitanje – zašto ste predvideli za Agenciju za osiguranje depozita čak 350 miliona evra? Da li će to još neka banka bankrotirati i koja?
Da bi se popunio depozit Agencije, potrebno je zbog onih havarija sa „Razvojnom bankom Vojvodine“ i „Novom Agrobankom“, bilo je potrebno 160 miliona evra, a vi ste predvideli 350. Zašto 190 miliona evra više? Za koga je to namenjeno i kome će to ići?
Kada sam već spomenuo Poštansku štedionicu, imajući u vidu da ste ponovo preneli depozite Privredne banke Beograd na Poštansku štedionicu nakon prenošenja depozita „Nove Agrombanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, da li Poštanska štedionica to može da izdrži – tri banke, a svi depoziti su preneti samo na jednu bez adekvatne dokapitalizacije?
Sredstva koja ste predvideli za narednu godinu za dokap Poštanske nisu dovoljne. To vi znate. Morate više da date, jer biće katastrofa ako pukne Poštanska štedionica zato što ne može da izdrži sve ovo što je preneto na nju. Hvala.
Jedan topli savet. Nemojte blanko da verujete ministrima koji se bave građevinom i saobraćajem, jer će vam oni reći jednu priču. Tražite i sami se uverite šta je tačno. Meni su stalno govorili da su dugovi jedna cifra, a na kraju ispadne više puta od toga.
Isto tako i za ovo. Ovo nije smelo da vam promakne. Ovde se plaća Kinezima unapred 10% od ukupne vrednosti kredita iako se autoput gradi u tri do četiri godine. To nije dobro. Mi faktički dajemo više, jer znate da novac više vredi ako se daje sada nego ako se da za tri godine. Tu ste mogli da uštedite. Po našoj proceni skoro dve milijarde dinara ste mogli tu da uštedite. Zato smo predložili da to preusmerite na ove pravce jer nije realno da se Moravski koridor gradi iz koncesije. To znate i vi.
Koncesijom je moguće graditi autoputeve gde je ravnica, po Vojvodini, eventualno od Beograda do Ljiga, mogu da se rade na koncesiju. Svi ovi ostali koji idu kroz brdsko-planinska područja moraju se iz kredita graditi ili iz budžetskih sredstava, tako da nemojte blanko da verujete ministrima koji se bave građevinom i saobraćajem.
Na ovo drugo pitanje, hvala vam na odgovoru, ali ipak vam sugerišem sledeće. Nije Agencija za osiguranje depozita, kako ste rekli, niste znali izraz, isplaćivala neosigurane depozite. Agencija je isplaćivala samo osigurane depozite, a neosigurani su isplaćivani izdavanjem državnih obveznica. Dakle, nije u tome problem nego što nije bilo dovoljno para da se isplate osigurani depoziti, kada je propala nova „Agrobanka“ i onda su oni ostali u minusu od nekih 160 miliona evra. Ali, vi ste stavili 350 i pitam vas zašto 190 miliona više? Odnosno da li vi sugerišete da je još neka banka u problemu i da će biti potrebne intervencije?
Ovo je još jedan u nizu amandmana Ujedinjenih regiona Srbije, s namerom da se popravi budžet, jer mi smatramo da budžet ima dva krupna defekta. Jedan je što ne sadrži obavezu da se prevremeno otplate skupi krediti i time država razduži i reši trajno pitanje budžetskog deficita, a drugi krupni defekt je što nema tu razumnu komponentu.
Ovaj amandman govori o turizmu. Sramotno je mali budžet za turizam predviđen za narednu godinu a prihodi od turizma su poslednjih pet godina, zahvaljujući adekvatnoj politici uvećani čak tri puta. Mi predlažemo da se dodatnih dve i po milijarde dinara uloži u turizam.
Međutim, ono što je najveći problem ovog budžeta, osim ovoga što sam već rekao, jeste i besmisleno trošenje u razdelu Ministarstva privrede. Tu leži prostor da se novac preusmeri i u zdrave projekte u privredi i u turizam i u poljoprivredu. Trideset šest milijardi dinara budžeta Ministarstva privrede nije mali budžet ali od toga je 20 milijardi namenjeno za, ne znam, otkup potraživanja firmi u restrukturiranju. Subvencioniše se sa šest puta više para bivša društvena preduzeća. Šta vam nedostaje u budžetu Ministarstva privrede? Nemate para za učešće u fabrici aviokomponenti sa Mubadalom, o kojoj je juče bilo reči na sastanku sa šeikom Muhamedom. Dakle, ta fabrika će koštati i Srbija treba da izdvoji 20% od te investicije.
Dalje, nemate novca da bi se realizovao projekat izgradnje fabrika „Gorenje“ i „Panasonik“ u Zaječaru. To sam već više puta govorio. Potrebno je da Srbija uloži 10 miliona evra, Slovenci i Japanci zajedno ulažu oko 40 miliona. Ovde se pravi fabrika koja proizvodi milion veš mašina godišnje, najsavremenijeg kvaliteta i gotovo sve će ići u izvoz. To je 250 miliona evra izvoza.
Nemate program za vagonogradnju. Ne može se pokrenuti „Želvoz“, fabrika vagona Kraljevo, fabrika vagona u Nišu, ne može normalno raditi ni „Tatra vagonka“ u Subotici, ni „Šinvoz“ u Zrenjaninu, ni „Goša“ u Smederevskoj Palanci ukoliko nemate taj program da dok je kriza, dok oni ne mogu da proizvedu za strano tržište, Vlada mora da kupuje u ime železnice vagone za naše železnice i da se nastavi program sa Republikom Srpskom. Tu vam treba dve milijarde.
Niste predvideli novac za projekat „Mišelina“ u Pirotu, pa je zato delegacija došla kod predsednika Nikolića i ne znam šta je sa njim pričala o tome, treba da odu u Ministarstvo privrede. Oni hoće da dupliraju kapacitet. To je sada treći izvoznik u Srbiji. Treba pomoći taj projekat. To je ugovorna obaveza koja je preneta iz prethodnog perioda. Nema para u budžetu SIEP-e, za PKC iz Finske za otvaranje 1.500 novih radnih mesta u Smederevu. Nema takođe sredstava predviđena za otvaranje dve fabrike u Jagodini, o kojima je Dragan Marković Palma pričao. On je ugovorio projekte a vi niste stavili pare u budžet. Nema ni za „Nortkarton“ iz Rusije, niti za italijansku fabriku koja hoće da proizvodi kuhinje. Nema para za italijansku fabriku za proizvodnju nameštaja u Sremskoj Mitrovici. Nema za „Konzberg“ norvešku kompaniju koja hoće da gradi fabriku autokomponenti u Srbiji.
Konačno, niste izdvojili sredstva dovoljna za rad SIEP-e. Ako ugasite SIEP-u, zaista pravite neviđenu grešku, jer ako postoji jednošalterski sistem za koji se sve stranke u Srbiji zalažu već pet-šest godina, pa jedina agencija koja ima šalterski sistem je SIEP-a. To nije kancelarija za brze odgovore. Ona tek treba da pokaže da li jeste ili nije. Ovo postoji šest godina i tamo na jednom mestu vi dobijete sve podatke o svim zakonima u Srbiji o svim lokacijama. Ono povezuje sve republičke organe sa lokalnim vodi investitore na lice mesta, vrši pregovore i predlaže Vladi a Vlada odlučuje da li će podsticati ili neće.
Ako je Svetska banka tu agenciju…
Bilo mi je rečeno jutros da je bilo ostalo 10 minuta, malo. Pričao sam o prethodnom amandmanu tri minuta. Nemoguće. Malo pre je bila replika. Nemojte da nam jedete vreme kao što kamate jedu budžet, nemojte da nam jedete vreme na te fore.
Privešću onda kraju. Neka bude onda potrošeno celo vreme.
Dakle, naš predlog je i da time zaključim, prevremeno da otplatite kredite i da sa razdelom Ministarstva privrede, ovo što je neracionalno planirano za besmislene stvari, preusmerite 9,5 milijardi u poljoprivredu i ove podsticaje zdravih industrijskih investicija. Bez toga nećete imati privredni rast i sledeće godine doći ćete ovde sa rebalansom budžeta da ponovo stežete kaiš narodu. To nije dobro.
U nekim stvarima se ne slažem sa gospodinom Čedomir Jovanovićem, ali moram da kažem da je ovde bio potpuno u pravu. Šta će uopšte lične karte propalih preduzeća da se prave, poput „14. oktobra“ ili „Fapa“, IMT, IMR? Hajde objasnite nam u čemu je svrha? Razumem da je potrebno imati čiste bilanse EPS, Telekoma Srbije. Dakle, „14. oktobar“, uopšte nije bitno, da li ima jednu tonu ili deset tona dubioza. Ko god bi nekad želeo da tamo uđe i investira, tražiće od države – sklonite mi dubioze. Nije uopšte bitno što ćete vi sada knjigovodstvo precizno identifikovati da tamo ima 5,6 tona dubioza. Neće ozbiljan investitor ni jednu dubiozu. „Fijat“ uopšte nije pitao za ličnu kartu „Zastave“. „Etihad“ nije pitao za ličnu kartu JAT. Znali su da „Zastava“ ima dugove, znali su da JAT ima dugove. Rekli su sklonite dugove u stranu, inače nećemo doći. Ako želite da dođemo, da investiramo, da napravimo zdrave i ozbiljne kompanije, nas dugovi iz prošlosti ne zanimaju. To je gubljenje vremena. Utvrđivanje knjigovodstvenog bilansnog stanja preduzeća u restrukturiranju ima smisla jedino kod ovih javnih preduzeća.
Svi ti podaci, ne znam da li se vi pravite ludi, ne znam šta radite sa javnošću u ova dva meseca, postoje. Ako ne verujete onim podacima koji stoje na sajtu Agencije za privatizaciju, onda ministarstvo treba da plati ovlašćenog revizora da napravi nezavisnu reviziju, a ne da očekujete od Fabrike vagona Kraljevo, gde radnici šest meseci nisu primili platu, da će oni sada po međunarodnim računovodstvenim standardima da popisuju zalihe, potraživanja, a tamo se smrzavaju u halama bez grejanja. Dakle, vaš posao jeste da napravite dobar ekonomski sistem, a ne da zaluđujete javnost sa nekim poslom koji uopšte nema nikakvog smisla.
Uvažena predsedavajuća, ministre, ovaj amandman je ključan za popravku budžeta i obrnuto, odbijanje ovog amandmana pokazuje zapravo da Vlada nema ozbiljan plan za zaustavljanje budžetskog deficita. O čemu se radi?
Predložili smo da Vlada uđe u agresivnu prevremenu otplatu skupih kredita, jer bez toga sve mere smanjivanja rashoda su potpuno uzaludne. Ako su troškovi za kamatu u budžetu bili 14 milijardi dinara 2008. godine, a slediće godine će biti čak 114 milijardi dinara, što je tri puta veće od kompletnog agrarnog budžeta i 20 puta više od kompletnog uvećanog budžeta za kulturu, a one tamo, 2015. godine će dostići 135 milijardi dinara, onda se postavlja pitanje – čemu sve ove male, sitne mere na povećanju PDV, na smanjivanju plata, na ograničavanju penzija, kada sve te uštede odjednom pojedu eksponencijalni troškovi otplata kamata?
Dakle, nijedna Vlada, ni ova, ni neka buduća, nema šanse da stabilizuje budžet, ukoliko se ne odluči na jedan zaista hrabar potez, a to je da otplati makar 2,5 milijardi evra prevremeno skupih kredita.
Mi smo dali takav amandman. Vi ste ovde planirali nulte privatizacione prihode. Ako pogledate strukturu budžeta, privatizacioni prihodi su nula. Dakle, ne planirate nikakve prihode od privatizacije, što ukazuje da ne postoji ta reformska orijentacija Vlade o kojoj neki pričaju.
S druge strane, čak ne postoji strategija kako će se dalje ići, jer 2015. godina neće doneti ništa bolje, kada će samo po osnovu kamata za 21 milijardu porasti troškovi u onoj tamo godini. Znači, već za šest, sedam, osam meseci ponovo će neko tražiti dodatno stezanje kaiša, dodatno smanjivanje plata i penzija i dodatno povećanje poreza. Jedan jedini način da se to zaustavi je da se napadne treća po vrednosti budžetska stavka u ovoj godini, a to su kamate na skupe kredite.
Šta mi predlažemo da se otplati? Treba kompletno završiti sa otplatom Londonskog kluba poverilaca. Dok sam bio ministar finansija, mi smo pola, oko 400 miliona dolara otplatili ovog proleća. Trebalo bi sledećeg proleća otplati i preostalih 400 miliona dolara.
Međutim, najveći troškovi kamata dolaze na domaće kredite, oni su najskuplji, jer se prethodna Vlada zaduživala od banaka koje posluju na tržištu Srbije po izuzetno visokim kamatama. Trebalo bi otplatiti oko 216 milijardi dinara glavnice takvih domaćih kredita i hartija od vrednosti. Takođe treba prevremeno otplatiti evroobveznice Srbija 2021, jer one nose kamatu od 7,25% godišnje. Osim toga, treba prevremeno vratiti i deo skupih dugova „Srbijagasa“, JAT i „Galenike“, jer oni nose marginu, odnosno kamatu preko 60%. Ako se to ne učini, cela ova višednevna rasprava nema nikakvog smisla, jer troškovi kamata i ulazak u tzv. dužničko ropstvo poništiće sve ove rezultate.
Imajući u vidu da je Vlada odbila ovaj, rekao bih ključni amandman Ujedinjenih regiona Srbije na budžet, mi zapravo shvatamo da Vlada nema koncept kako da se smanji budžetski deficit. Jer, ne bi možda bilo strašno što je deficit 7,1 najveći na svetu u sledećoj godini ako postoji plan za njegovo smanjivanje, ali ne može se plan bazirati svake godine na ograničavanje plata i penzija, povećanju poreza, a ne napada se stavka otplate kredita.
Zašto se krediti ne otplaćuju? Zato što Vlada ne sme da ide u hrabru meru da proda imovinu koju neproduktivno koristi i da to upotrebi za otplatu kredita, zato što političari smatraju da, ako se to učini, narod to neće videti. Ako se da 2,5 milijardi evra za otplatu kredita, političari razmišljaju - to narod ne vidi. Ali, bez toga nema kraja smanjivanju plata i penzija i nema kraja stezanju rupa na kaišu.
Još jednom apelujem na Vladu da razmisli i da sledeće godine uđe u prevremenu otplatu skupih kredita. Dve i po milijardi evra nam štedi 500 miliona evra godišnje trajno. Jer, umesto da budu 2015. godine troškovi za kamate 136 milijardi, bili bi 85 milijardi i onda taj prostor može da se iskoristi za veće ulaganje u poljoprivredu, industriju, infrastrukturu i sve ostalo. Ovako, eksponencijalni rast kamata poješće sve napore, ne samo ove Vlade, nego bilo koje druge koja to ne bi učinila.
Ja bih da zahvalim na podršci, ali i da malo pojasnim zašto prvo treba da se razdužimo, pa da ona oslobodimo prostor da se uloži između ostalog i u poljoprivredu. Zato što je, videli ste i sami, ove godine najveća ušteda pravljena na platama, penzijama i na subvencijama za poljoprivredu. Budžet poljoprivrede je 4,15% ukupnog budžeta. Zašto? Zato što su troškovi kamata porasli sa 90 milijardi na 114. Dakle, 24 milijarde je otišlo na kamate i samim tim je ministar morao da kreše budžete svih drugih ministarstava. Ono što je loše, smanjeni su i za poljoprivredu, iako je poljoprivreda generator privrednog rasta.
Ako bi se ovo uradilo, onda bi se oslobodilo u budžetu one naredne godine, pošto je sada kasno za ovu godinu, 50 milijardi ušteda, jer umesto da troškovi kamata sa sadašnjih 114 narastu na 136 milijardi u onoj tamo 2015. godini, oni bi sa 114 pali na 85, pa bi ta razlika između 85 i 136, oko 51 milijarda, mogla da se rasporedi i u poljoprivredu i u sve ove namene za koje ste vi opravdano iskazali zalaganje da treba da se urede.
Dakle, to će sačekati bilo koga. Dok god ne otplatimo najskuplje kredite, MMF će moći da nam drži lekcije. Mi treba da postanemo nezavisni od MMF. Zašto? Jer kada otplatimo te skupe kredite, držimo stvari u svojim rukama. To će biti dobro za celu državu, bez obzira koja Vlada bude to sprovela. To će, kažem, sačekati bilo koga. Videćete sledeće godine, živi bili, pa videli, na leto će opet da kažu – samo što nismo bankrotirali, pa moramo nove mere da donosimo. Svi stabilizacioni programi od 2008. godine propadaju zato što se ne napada ovaj najveći problem.
Replika Aleksandri Tomić.
Da se vratimo iz ovih lepih priča malo u surovu stvarnost. Nije me dobro razumela poslanica Tomić i žao mi je što gospodin Krstić nije bio tu, jer me je vaš prethodnik Radulović gledao belo kad sam to pričao, valjda samo razume priču o ličnim kartama a kada pričamo o razduživanju, to mu i nije baš najjasnije.
O čemu se radi? Ovaj amandman o kome mi pričamo nije o poljoprivredi. Ali, ako se prevremeno ne otplate skupi krediti, neće biti para za poljoprivredu, tako da posredno jeste.
Prvo, želim da zahvalim poslaniku Anđelkoviću iz SPS-a, Rističeviću iz SNS-a i gospođi Lučić iz DS, koji su podržali ovaj amandman. Ali, vas ministre pitam – zašto vi ne podržite amandman koji smo dali, poslanička grupa URS, gde predlažemo da dve i po milijardi evra prevremeno otplatite skupih kredita, da otvorite jednu stavku u iznosu od 297 milijardi dinara privacionih prihoda, jer niste ništa planirali od privacionih prihoda.
Reći ću gospođi Tomić gde je njena mala zabluda – ne može se privatizacijom preduzeća u restrukturiranju naći dve i po milijarde evra. Pretpostavljam da je to jasno. Tako ste rekli da je to proizašlo. U suštini, možete naći dve i po milijarde evra ako prodate neku krupnu državnu imovinu koja se danas neproduktivno koristi. Jer, dve i po milijarde evra nisu male pare.
Naš predlog je da to uradite, da otvorite stavku u budžetu, da to morate da uradite, a ne – ako bude bilo, mi ćemo to uraditi, nego da se obavežete, to je suština našeg amandmana. Jer, kada to uradite kao Vlada, onda ćete olakšati svim budućim generacijama i svim budućim vladama posao, jer ćete za 500 miliona evra smanjiti trošak za kamate i otvoriti mogućnost za veće investicije u poljoprivredi, u privredi i u svim drugim delatnostima.
Nisam predložio amandmanom da se jedna rupa krpi drugom rupom, jer to vam je kao kada imate stambeni kredit a plata vam mala, i svakog meseca imate problem kako da ga otplatite, jer imate malu platu.
Rešenje, ili da nađete bolji posao, pa je plata veća, a to je u slučaju države povećanje BDP, ili da pozajmite od nekoga novac pa da otplatite deo kredita, pa da smanjite ratu, ili, ako imate neko nasledstvo, da prodate neku njivu ili kuću pa da taj opet upotrebite, da smanjite ratu. U svim tim slučajevima vi sprečavate bankrot svoje porodice.
Da bi se sprečio bankrot države treba da se uradi, ministre, upravo ono što ste vi pričali svih ovih dana, da se počisti kuća. Rekli ste - došlo je vreme da počisti kuća. Sami se pitajte da li će biti počišćena. Ako sledeće godine u 2015. godini, vama rashodi za kamate porastu još 24 milijarde, a hoće na 135.
Još jedna stvar, nećete vi odati nikome neku tajnu ako sada stavite prihode od privatizacije 297 milijardi dinara, koliko je potrebno da otplatite ovih 2,5 milijardi evra, zato što tu državnu imovinu koju prodajete treba da napravite takav međunarodni tender, da napravite konkurenciju.
Kad se prodavao „Mobtel“ 10 kompanija sveta se javilo, što veća konkurencija veća cena. Mi smo to najavili u budžetu te godine, i napravili veliki višak. Dakle, suština je morate biti hrabriji, ne mislim vi, nego oni koji vas podupiru, Vlada, i da kažete – nećemo da krpimo rupe, tako što stalni problem odlažemo, nego hajde ono što inače vidimo da je neproduktivno i ne koristi se, možda to nije samo jedna imovina, možda morate dve stvari da privatizujete, ili da date u neki dugoročni zakup, a da naplatite rentu unapred, može i to. Napravite prihod koji ćete iskoristiti da se razdužite, jer na taj način trajno se štedi 500 miliona evra.
(Predsednik. Vreme.)
Jer sledeće godine, vi ćete imati opet problem. Fiskalni savet vas je suočio sa ovom istinom, kažu da vam je budžet za 300 miliona veći u rashodima nego što bi trebalo, kažu stegnite još jednu rupu na kaišu, ali će vam to reći za šest meseci…
(Predsednik. Vreme.)
ne samo 300, fali vam 600…
(Predsednik. Izvinjavam se dva minuta i 35 sekundi.)
…jer će vam pojesti kamata sve uštede koje ste napravili na drugim stavkama.
Ministre, hteo bih da ukažem kakav ste mi odgovor dali vi i vaše stručne službe na predlog ovih amandmana. Kažete da ne prihvatate ovaj amandman, a on je vezan za ovo prevremeno razduživanje, zato što ste članom 2. Predloga zakona već predvideli da ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije, smanjivaće se relativno skupi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i inostranom finansijskom tržištu.
Kažete – ukoliko se obezbede, to znači da niste sigurni da ćete obezbediti. Ako niste sigurni, onda znači da ćete sigurno sledeće godine ponovo smanjivati plate i penzije ili dizati poreze. Suština našeg amandmana je bila da olakšamo posao vama, a život našim građanima, da se vi obavežete da morate da obezbedite te privacione prihode i da morate da prevremeno vratite skupe kredite, a ne ukoliko se to obezbedi onda ćemo. Šta ako ne obezbedite? Znate i vi sami, čim u državnoj administraciji nešto kaže može, ako se desi, to se nikada ne desi. Suština je da ovo mora da se uradi, jer ako ovo ne uradite, koliki će biti budžetski deficit one tamo sledeće godine?
Ako vam je u planu BDP da raste 0% ili 1%, a kamate vam rastu sigurno 24 milijarde, najmanje, a možda i više ako budete imali nekih vanrednih zaduživanja tokom sledeće godine, onda u sledeću godinu prenosite veliki deficit. Nije mi jasno. Ovo nije politika. Ovo je čista finansija i ekonomija. Zašto ne prihvatite amandman, sem ukoliko nećete da prihvatite zato što smo ga mi podneli? Zaista nema razloga. Ovo je nešto što spašava standard građanima u narednom periodu jer umesto da stalno bude pritisak na ograničavanje plata i penzija, bolje da se država razduži tako što će da proda jedan deo imovine koja neproduktivno koristi.
Još nešto, nije moguće da se 2,5 milijardi evra otplati skupljih kredita tako što će se dobiti 2,5 milijardi jeftinijih, jer oni što daju te jeftinije kredite to neće da dozvole. Kažu da ako nam daju jeftinije kredite, hoće da vide da se to daje narodu Srbije.
U pravu su ljudi, kada govorimo o Emiraćanima. Od drugih ne možemo da dobijemo. Jedino od Emirata možemo da dobijemo te pare, to vi dobro znate. To znam i ja. Oni hoće da uložimo u razvoj. To znači da - što bi oni peglali probleme Srbije za koje nisu ni krivi, ni dužni? To znači da Srbija, odnosno Vlada, mora da nađe rešenje da to otplati. I kada razmislite, znate i sami, pare nisu obojene, ali nema drugog rešenja, na kraju mora se to uraditi iz privatizacionih prihoda, pre ili kasnije. Bolje pre, da bi sasekli što pre glavnicu i time smanjili troškove kamata, jer će to biti skuplje 2015. godine, 2016. još skuplje, to ide eksponencijalno. Pogledajte koliko je to bilo kada sam ja završio prvi mandat ministar finansija, bilo je 14 milijardi dinara, pa je naraslo sada do ovog mog drugog mandata na 92, pa je sada za vreme vašeg mandata otišlo na 114, pa će ići tamo 136, pa ide ko zna koliko. Tu nema kraja.
Onda bolje da se napravi konsenzus u društvu, čuli ste i ljude iz DS i gospodina Anđelkovića iskusnog iz SPS, da se razdužimo, da svi stanu iza toga i da kažemo - podržavamo to, razdužimo se, jer to nije potez Vlade, to je u korist naroda.
Od vas zaista ne očekujem da koristite fraze. Koji je to hrabar potez Vlada povukla u oblasti ekonomije? Navedite mi makar jedan. Od vas očekujem da govorite stručnim jezikom.
Ono što zaista ne razumem, ako vi stavite to u budžet i obavežete Vladu da to uradi, zašto mislite da će cena biti manja? Ako prodajete imovinu za koju će se javiti više kupaca, imaćete konkurenciju, imaćete cenu, a onu za koju se niko neće javiti, to ne možete ni da prodate, jer i onako to nikoga ne zanima.
Daću vam jedan primer. Ako se recimo odlučite da napravite međunarodni tender za izdavanje na 20, 30 godina u zakup, ne da prodate, nego da date u zakup, beogradskog aerodroma, javiće vam se pet, šest kompanija najjačih na svetu. Imaćete cenu. To vi da stavite danas u budžet, nema veze, pre ili kasnije vi kada objavite tender, vi to najavljujete. Ne možete vi to da prodate za mesec dana. Potrebno je da pripremite, da objavite, da vam se što više kompanija javi i onda oni preuzmu privremeno upravljanje, investiraju u nove sadržaje na aerodromu, modernizuju ga, povećaju broj putnika, Srbija ima veće koristi od turizma, a vi im tražite da unapred plate zakup za 20, 30 godina, da unapred plate u budžet. Tim novcem koji dobijete isplatite najskuplje kredite i time smanjujete troškove kamate. To je jedan primer, ne mora biti samo to. Znate i sami.
Ako se radi o imovini gde postoji konkurencija, cena nema veze sa time da li vi to unapred objavljujete ili ne. Morate unapred da objavite cene ako ne pravite direktan odgovor. Ako pravite tender, vi i onako i ovako morate unapred to da najavite. Mislim da grešite.
Razmislite ovde do kraja rasprave o budžetu. Mislim da bi trebalo da prihvatite ova dva amandmana URS, oni su vezani, ovaj drugi je tehnički, ovaj prvi je suštinski, i da se Vlada obaveže da će ići na prevremeno razduživanje. To bi bilo korisno.
Replika prethodnom poslaniku i pitanja za „Fijat“. „Fijat“ je investirao milijardu i dvesta miliona evra u propalu „Zastavu“. Pre toga deset godina iz budžeta je oko petsto miliona evra dato za subvencije faktički za održavanje socijalnog mira. Od tih milijardu i dvesta miliona evra koliko su bile ukupne investicije država naša je dala nešto oko jedne trećine, nešto manje od jedne trećine u pet godina. Dakle, ne odjednom nego u pet godina.
Zahvaljujući „Fijatu“ još 150 autokomponentaša je došlo u Srbiju. Srbija koja nije imala auto industriju pre pet godina, sada je auto industrija najpopularnija grana naše privrede. Kada pogledate šta generiše ovaj rast od 2,4% ove godine to su poljoprivreda i auto industrija i manje više još par grana.
Tako da raspitajte se sa predsednikom vaše stranke kako Srbija misli da realizuje jednu dobru investiciju, a to je fabrika čipova. Tako što ćemo takođe morati ako želimo da se realizuje da damo 20% od investicije jer su toliko dali i Amerikanci da bi Emiraćani izgradili fabriku čipova u Americi, toliko su im dali i Nemci da bi izgradili takvu u Drezdenu. Ako mi hoćemo u Srbiji fabriku čipova koji će praviti tri milijarde evra izvoza. Pa moramo da damo 20% od investicija. To je dobro.
Da vam odgovorim i ovo oko imperativnog zaduživanja. Ovde nije pitanje da mi kažemo hoćemo ili nećemo. Ovde je pitanje ili-ili. Ako ne uradimo to da se prevremeno razdužimo onda će morati stalno da se po malo smanjuju plate i penzije ljudima i da se po malo dižu porezi. Samo postavljam pitanje šta je bolje – da li jednom da grunemo dve i po milijarde evra i pregrmimo taj trošak i da onda ljudima oslobodimo i da imamo stavke u budžetu za investicije i da ne moramo da smanjujemo plate i penzije ljudima ili da ovako kažemo – nećemo mi da prodajemo. Nije to da se prodaje zato što se hoće nego što se mora, jer ovi krediti su uzimani i to je gotovo sada.
Ko je uzimao, to je drugo pitanje. Sada to mora da se vraća. Ako ne možemo da vratimo kroz ubrzanu privrednu aktivnost jer nemamo dovoljno para sada da investiramo više u poljoprivredu hajde makar da se razdužimo pa da onda imamo da više uložimo i u privredu i u poljoprivredu, da ubrzamo privredni rast i da omogućimo ljudima da žive. Jer, čemu život ukoliko će plate i penzije ljudima do kraja života da se smanjuju. To je sada osnovno pitanje i vrlo važno pitanje. Ja vrlo dobronamerno o tome diskutujem.
Kada bi bilo izbora ko bi predlagao da se prodaje neka imovina, a kad nemaš izbora, kad ti je dug do guše, imaće problem kao što sam ga ja imao kao ministar finansija. U maju mesecu sam shvatio da je džaba što smo radili onaj program iz prošle godine koji ste vi podržali, džaba će biti i ovaj ako se ne razdužimo. Dakle, potrebno je dve stvari odjednom da se razdužimo i da podstaknemo ulaganje u poljoprivredu i privredu i da imamo rast i razduživanje. I jedno i drugo simultano. Ko god da bude u Vladi to ako ne uradi neće biti uspešan.
Radi metodološke korektnosti da kažemo da je niža kamatna stopa zato što je inflacija u novembru međugodišnja 0,6%. Imali smo deflaciju u novembru, tako da je međugodišnja inflacija 1,6%. S obzirom da je 1,6% godišnja inflacija, a prodali ste po 10%, nije to baš neka približna kategorija. Niža je zato što je inflacija bila ranije viša.
Kažite po koliko ste prodali evro obveznice petogodišnje i da li možete da se na taj način dalje zadužujete, finansirate deficit na trajno? Jako teško i zato prihvatite amandman URS i zadužite se 2,5 milijarde evra jer je inače sve ovo skupo. Tih 10 je skupo u odnosu na inflaciju od 1,6%.
Kamata na evro obveznice je bila nešto viša od 4,7% koliko je bila poslednji put. To su sve visoke kamate. Pravo rešenje je hrabrost. Ne možete to vi nego Vlada mora da kaže – hoćemo da se zadužimo 2,5 milijardi evra i onda ovlašćujemo ministra finansija i privrede, koga god, da to uradi. Ministar finansija na kraju to treba tehnički da odradi, ali mora da ima političku volju. Verovatno nema političke volje, kao što je nije ni bilo kada sam ja bio ministar finansija. To treba otvoreno reći.
Probajte da razmislite na malo drugačiji način. Ako stavite privatizacione prihode u planu za sledeću godinu, pa eventualno niste zadovoljni cenom, kao što kaže kolega poslanik – nećete neku imovinu i bescenje da prodajete, ja se slažem. Šta će se desiti? Ništa. Obrnuto, imate ovde prostor da to uradite i da to završite. U budžetu pravite prostor za moguću prodaju dela državne imovine i prevremeno razduživanje. Ako to ne stavite, onda morate ponovo da dolazite u Skupštinu da radite rebalans. Tehnički, pravite sebi problem.
Način razmišljanja je – stavite ovo, otvorite sebi prostor, nećete prodati ako ne budu dobri uslovi, ako niste zadovoljni, ostaće u budžetu. Stavka da se planiraju prihodi od privatizacije ne utiče na budžetski deficit, to znamo i vi i ja. Ako ostvarite prihode, oni su vam ispod linije, vraćate glavnicu duga ispod linije i rešavate pitanje duga. Ali, na taj način biste moralno obavezali Vladu da razmišlja o tome i da to uradi. Ovako, ako nema te obaveze, neće niko ni razmišljati.