Vi ste potpuno u pravu što se tiče investitora iz Italije i Austrije, a ja bih pomenuo i Nemačku. Nemačka je takođe veliki investitor u Srbiji. Postoje već ekonomski savetnici, jedan u Rimu, jedan u Milanu. Postoje četiri savetnika u Nemačkoj i dva ekonomska savetnika u Austriji, ali ako treba pojačati taj rad, podržavam tu inicijativu, iz razloga što smo upravo zahvaljujući investitorima iz Italije u Srbiji, ne samo zaposlili naše radnike, nego uspeli da prvi put ove godine dođemo do izravnanja u trgovinskom bilansu. Prvi put ćemo ovu godinu završiti sa uravnoteženim bilansom - koliko uvozimo iz Italije, toliko izvozimo. Italija je trenutno najveće izvozno tržište iz Srbije, a pre svega zato što su njihove kompanije ovde investirale, zaposlile naše ljude i sada se ta roba prodaje i u Italiji, ali se prodaje i u Rusiji.
Želim da vam čestitam, jer, čak i u uslovima krize, ako jedan grad, kao što je Jagodina, može da privuče čak pet ozbiljnih velikih kompanija da grade, to znači da to mogu i ostali, ali onda treba da se vidi kako ste vi to uradili i treba da kažete svima kakve ste povoljnosti dali investitorima i zašto su došli u Jagodinu, a nisu u neke vama susedne opštine. To isto, naravno, nije samo Jagodina, ali nažalost takvih opština nema puno u Srbiji. Ima i drugih opština po čitavoj Srbiji koje su uspele da privuku investitore, od Subotice na severu, a sada se i Vranje pridružuje na krajnjem jugu. Nažalost, takvih opština treba da bude što više. Pravi recept je zapravo privući što više investitora da zaposle ljude. Ako može kod vas u Jagodini, pretpostavljam da bi trebalo da može svuda.

Da bi bilo koja vlada uspešno funkcionisala, konsenzus se podrazumeva. Ako nema konsenzusa, nema  uspešnog funkcionisanja ma koje vlade.
Za našu situaciju, koja je teška, potreban je ne samo konsenzus u Vladi, za koji verujem da ćemo ga postiću, već konsenzus u čitavom društvu.
Neko je pominjao razgovore sa sindikatima, sa Udruženjem malih i srednjih preduzeća, sa privrednicima. Neophodan je zaista konsenzus, jer pitanje borbe protiv ekonomske krize nije pitanje samo budžeta. Budžet se odnosi na javni sektor. To nije ključ izlaska iz krize.
Ključno je kako podstaći privredni sektor da jača, da bi imao odakle da se hrani taj javni sektor, a da u međuvremenu mora da se zna da privatni sektor ne može da ima stege, nego mora da se podstakne, a da ako neko treba da štedi, to jeste javni sektor i oko toga mora da se postigne konsenzus, pa ma kako nepopularne mere bile.
Što se mene tiče kao ministra finansija, svoje predloge ću dati mojim partnerima. Mi ćemo o tome razgovarati i to sam najavio u narednim danima.
Nadam se da ćemo imati konsenzus oko mera. Neću ja biti jedini koji će predlagati. Predlagaće i drugi, ne samo politički partneri, nego i privrednici i sindikati i moramo da napravimo konsenzus, jer ovo nije pitanje jedne vlade, ovo je pitanje šta će biti sutra.
Sigurno neću biti ministar finansija koji će govoriti neistinu i reći da ako ništa ne promenimo, možemo da izbegnemo grčki scenario. Grčki scenario je nastao tako što su oni koji su vodili finansije u Grčkoj pre pet-šest godina lagali narod i nisu govorili kolike su stvarne dubioze, koliki je stvarni deficit, koliko je stvarno učešće fondova plata i penzija u bruto domaćem proizvodu i nakon toga su se probudili jednog dana i zatekli deficit od 12% bruto domaćeg proizvoda. Nikada neću dozvoliti da se to dogodi u Srbiji. Ubeđen sam da ni pojedini partneri to neće dozvoliti.
Imajući u vidu da smo preuzeli vođenje i ekonomije i čitave Vlade u izuzetno teškim okolnostima, najpre, potpuno ste u pravu, mi ćemo međusobno postići konsenzus o neophodnim merama, a onda ćemo zatražiti i vašu podršku, i vas koji ste u opoziciji i onih koji nisu uopšte u politici, jer ovakva kriza zahteva jedinstvo.
Da li ćemo uspeti u tome, zavisiće od svega ovoga. Uveren sam da postoje rešenja i predložićemo rešenja koja će nam pomoći. Kada kažem pomoći, pomoći našim građanima i našoj privredi.
Mogu da potvrdim da je neophodan konsenzus i neće sve mere biti lake i neće sve mere biti usmerene na budžet.
Spomenuo je prethodno gospodin da, nisam se javio zato što nije bilo vremena za odgovor, ne može se tolerisati da neko ko nema proizvodnju za tržište može da opstane, pa makar trenutno fiktivno zapošljavao neke ljude. Tim ljudima moramo da nađemo neki posao koji je održiv, a ne da ih zavaravamo i dalje da mogu da rade nešto što niko neće da kupi na tržištu.
Dakle, naš cilj je da pogledamo istini u oči, da dobijemo podršku za to i da onda sprovedemo mere koje su dobre za većinu u ovom društvu.
Naravno da će datum za početak pregovora sa EU dosta doprineti poboljšanju imidža Srbije, ali mi moramo unutra, u kući da uradimo ozbiljne promene i da, pored podsticajnih mera u različitim sektorima, sprovedemo odgovarajuću štednju u javnom sektoru. Pominjem, javni sektor nije isto što i privatni. Javni sektor, doduše, zapošljava čak 500.000 ljudi, a u privatnom, uključujući poljoprivredu, radi 1.700.000. Jednostavno, moramo da napravimo konsenzus u ciljevima i, ukoliko vi tome doprinesete vašim konstruktivnim predlozima, siguran sam da će to biti dobro i za sve građane Srbije.

Sigurno neće biti smanjivanja socijalnih davanja, jer najsiromašnijima se ne može štedeti. Što se tiče plata i penzija u javnom sektoru, narednih dana ćemo imati analizu ukupnog stanja u budžetu i izaći ćemo sa konkretnim merama.
Mogu samo da vam kažem šta je Fiskalni savet predložio. Fiskalni savet je predložio da se preskoči indeksacija u oktobru. Inače je u budžetu bilo planirano povećanje od samo 0,5%, da znate šta je mogućnost, a da se onda u sledećoj godini ide sa sporijim rastom od onoga što bi sadašnja formula u Zakonu o budžetskom sistemu omogućila. O tome moramo da zauzmemo stav. Mislim da je način razmišljanja Fiskalnog saveta ispravan, ali moramo da razgovaramo o tome u narednih sedam dana i da postignemo konsenzus i da vas onda o tome obavestimo.
Ono što je sasvim sigurno jeste da penzije neće biti smanjivane, ali ono moramo da, kao odgovorni ljudi, uradimo je da odredimo takav budžet i takav tempo njihovog budućeg uvećanja u narednih godinu i po dana, koji će biti pošten, realna i da to možemo da izvršimo. Nemamo ništa od toga da kažemo da možemo nešto da uvećamo više nego što možemo, pa da onda ne izvršimo.
Šta to znači? Nema smanjenja penzija. O tome se neće ni razgovarati, ali stepen i dinamika njihovog povećanja će zavisiti od ukupnog stanja u društvu i bilansnih mogućnosti. O tome ćemo razgovarati. Ima više opcija. Kada postignemo konsenzus oko toga izaći ćemo ovde pred parlament. Izaći ću i ime Vlade sa predlogom rebalansa budžeta i kada ćemo otvoriti raspravu o tome. Verujem da ćemo sa tim merama i ranije upoznati i vas i javnost. Sigurno ulazimo u Skupštinu kada bude rebalans budžeta. On će biti u narednih mesec i po dana, kao što sam već i nagovestio.

Sasvim sigurno da, ukupno gledajući javni sektor, biće racionalizacije. Javni sektor podrazumeva, ne samo javne službe, ne samo administraciju, već i tzv. državna i javna preduzeća. Kada to pogledamo sve zajedno, u celini, jasno je da mora biti racionalizacije.
Kod preduzeća je jasno. Ako preduzeće ima gubitke i ako je uzrok gubitaka višak zaposlenih, nema nikakve dileme da je bolje da opstane kompanija sa optimalnim brojem zaposlenih nego da svi propadnu. To je primer "Galenike". To je primer JAT-a. Apsolutno nije moguće da sa sadašnjim brojem zaposlenih ove dve kompanije budu profitabilne. Ima takvih primera još. Verovatno ima više administracije i u rudnicima Resavica, ne rudara nego administracije. Takođe preduzeća u restrukturiranju, ona preduzeća koja zbog viška zaposlenih ne mogu da opstanu, a mogla bi. Ukoliko bi se to racionalizovalo moramo da obezbedimo novac za socijalni program i da optimizujemo broj zaposlenih.
Što se tiče javnih službi, svaki ministar će dati predlog za svoj sektor. Ono što je mišljenje Ministarstva finansija jeste da moramo da vodimo računa i o masi plata. Ako neki sektor, kao što je zdravstvo ili obrazovanje, ima plan da sprovede određene reforme u svom sektoru, da li je to finansiranje po glavi učenika bez obzira na to šta misle pojedini predstavnici obrazovanja, jer prosto ministar obrazovanja je taj koji treba da odredi strategiju, ili kapitacija u zdravstvu, treba videti. Ukoliko se proceni da ima višak zaposlenih, a to moraju da procene resorni ministri, onda masa plata će u svakom slučaju biti na raspolaganju. Ako se smanji broj ljudi koji tu rade, ostalima mogu da rastu plate i više od onoga što jeste rast same mase plata.
Dakle, ne sme biti uranilovke. Zalažem se da svako dobije platu prema rezultatima svog rada, prema zalaganju.
Što se tiče ograničavanja u zapošljavanju u javnom sektoru, to će svakako biti uvedeno, a posebno u administraciji. Razrađujemo mere. Konstituisaćemo registar svih zaposlenih u državnom sektoru tokom juna meseca. Možete mislite da to ne postoji već godinama u Srbiji i stavićemo branu daljem zapošljavanju, odnosno ako neko prirodnim putem ide u penziju, on se može zameniti i treba se zameniti sa mladim ljudima koji treba da dobiju posao. Ali, moramo da imamo granice koje u ukupnom zbiru ne možemo prekoračiti.
Dakle, ono što je sigurno je da se mora štedeti u javnom sektoru i mora se podsticati privreda, energetika, poljoprivreda. Moramo podsticati razvoj i ono što će biti najteže u narednom periodu, ne samo za nas u Vladi, već i za čitavo društvo, je kako da pronađemo pravi balans između štednje u javnom sektoru i podsticanja razvoja koji će doprineti da i taj javni sektor bolje živi u budućnosti. On ne može bolje živeti ako nema razvoja.

Ono što jeste činjenica da bilo koje trošenje budžetskih sredstava dolazilo ono iz Republike, pokrajine ili gradova i opština  mora biti predmet ispitivanja ukoliko se radi o netransparentnom, a posebno nezakonitom trošenju novca. U tom smislu niko ne može biti iznad  zakona i svi moraju imati jednak tretman pred zakonom.
Oni koji su nadležni da to ispitaju, ima više aspekata toga. S jedne strane, DRI proverava procedure. Policija proverava krađu, odnosno kršenje zakona, a budžetska inspekcija takođe može da ispituje namensko korišćenje sredstava. Dakle, ko god da je u pitanju dolazi pod udar ispitivanje svih državnih institucija. Mislim, da ako postoje sumnje u javnosti, ma o kome da se radilo, ma o kom projektu da se radilo, i ma na kom nivou se to dogodilo, to mora da se ispita jer jednostavno istina je najbolji lek za sve.
Što se tiče pitanja koja su prethodno postavili gospodin Stefanović, a nisam imao vremena da odgovorim, iskoristio bih priliku da odgovorim i na to. S jedne strane, netačne su konstatacije da navodno sada su ekonomski parametri lošiji, nego za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
To nije tačno, ali mi se time ne ponosimo i nismo zadovoljni, jer podaci su bili za 2012. godinu katastrofalni i svako poboljšanje od te katastrofalne situacije mora biti mnogo veliko da bi bili zadovoljni, ali činjenica je da prošle godine u sva četiri kvartala, BDP je padao u Srbiji a da ove godine raste, skromnih 2%, a očekujem da će biti i nešto više od 2%.
Ja govorim da nismo zadovoljni, ali činjenica je da je bolji rast od 2%, nego pad od 2%.
Druga stvar, industrijska proizvodnja je padala tokom čitave prošle godine, sada opet raste, skromno 5,2% u prvom kvartalu, ali 5,2% rasta je bolje nego pad.
Inflacija se usporava bitno od početka mandata novog guvernera i u prva četiri meseca iznosila je za srpske uslove, svega 1,9%, dok je inflacija u prethodnom periodu, pre svega, do momenta, dok nije nova guvernerka stupila na dužnost, dostigla nivo koji je dvocifren.
Što se tiče spoljne trgovine, takođe, prošla godina je završila sa velikim deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Ove godine taj deficit će biti za jednu četvrtinu, 25% manje. Zašto? Zato što raste izvoz dvocifreno, 22%, a uvoz je nula i samim tim se smanjuje rebalans u spoljnoj trgovini.
Nije tačna konstatacija da je za ovoliki broj porastao broj nezaposlenih, jer ako iznosite podatke za tri meseca, zašto ne izađete sa podacima za sva četiri meseca, jer sada smo već u maju.
Tačno je da po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima šest hiljada više, a ne 30 hiljada više nezaposlenih u prva četiri meseca, to opet nije dobra vest, ali nemojte da govorite neistinu.
Konačno, prihodi od turizma u Srbiji su poslednjih pet godina utrostručeni i iznose milijardu dolara na godišnjem nivou i nije tačno da turizam beleži pad. Problem je u tome što neke druge grane beleže pad, kao što je građevinarstvo, kao što je trgovina. To su delatnosti gde moramo da učinimo sve.
Mislim da je dobro da svi govorimo istinu, da ne slikamo ružičasto nešto što nije ružičasto, ali ne sme se preterivati i treba davati konkretne predloge.
Još na kraju, kada je već bilo pitanje o Beogradu, moram da kažem da razmišljam o mogućnosti da predložimo da se plate u administraciji, ne u javnim službama, u administraciji smanje, govorim o republičkoj administraciji, o pokrajinskoj administraciji, o lokalnim administracijama. Efekat smanjenja tih plata od 10% na godišnjem nivou daje uštedu koja je nažalost na godišnjem nivou samo jedna petina od gubitaka gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.

Vezano za vaše pitanje oko IMR. Prvo, svakako da je Srbiji potrebna industrija poljoprivrednih mašina, ne samo traktora, nekad smo proizvodili i kombajne, i priključne mašine.
Međutim, pitanje je šta je najoptimalniji način da se do toga dođe? Država kada bi uložila novac, koga nema u dovoljnoj meri kao što znate, to nije garancija da će se napraviti proizvod koji će moći osim srpskog tržišta da ide i na međunarodno, jer znate i za standarde ekoloških motora, koji trenutno nemaju ni IMR ni IMT. Da naprave motor sa ekološkim standardom, koji je po propisima EU, ljudima u Rakovici prvo treba podrška Mašinskog fakulteta, znanje, a još veća sredstva i vreme je u pitanju.
Ono što je po meni optimalan scenarijo za ovu kompaniju, jeste ono što je bio optimalan scenarijo za "Zastavu" iz Kragujevca. U "Zastavu" smo doveli "Fijat" i više ništa nije kao što je nekad bilo. Hale koje su bile puste, sad su moderne i to je sav naš najveći izvoznik. Hoću da vam kažem da pre nego što uopšte razmišljamo da država uloži sredstva koja nema u dovoljnoj meri da bi napravila nešto od Industrije poljoprivrednih mašina, daćemo prioritet strateškom partneru koji bi mogao da uđe u fabrike i IMT i IMR, na način ili zajedničkog ulaganja ili preuzimanja, ali da se radi o ozbiljnim kompanijama.
Mogu da vam kažem da trenutno vodimo razgovore sa takvim kompanija iz dve zemlje. Čuli ste javno za razgovore sa predstavnicima beloruskih kompanija, a ja vam sada mogu reći da na ovu temu smo počeli veoma ozbiljne razgovore sa samim "Fijatom".
Kao što znate, "Fijat" u svom sastavu ima jednu od najvećih kompanija za proizvodnju poljoprivrednih mašina, koja se zove "Kejs new holland". Razgovaraćemo u narednom periodu o mogućnosti da napravimo sličan projekat kao što je bio u Kragujevcu, da ga napravimo u Rakovici.

Nažalost Lazi Pačuu je bilo lakše da sredi situaciju u javnim finansijama Srbije nego što je meni danas, jer je tada samo Srbija bila u finansijskoj krizi, a ostatak sveta nije.
Problem u ovoj situaciji i ujedno sva dramatičnost situacije je u tome što je danas čitav svet u krizi, a posebno Evropa. Neke od tih mera svakako treba da se primene i mi ćemo ih svakako primeniti, ali moramo da budemo svesni da bez oporavka zemalja iz evrozone, gde izvozimo 65% naše robe, nema šanse da se u Srbiji mnogo bolje živi. To je realnost. Nikada se nije desilo čak ni u uslovima one velike depresije iz 1929. godine da ovakve razmere ima svetska ekonomska kriza.
Podržavam vaš predlog i sam ću to uraditi i predložiti Vladi da se analiziraju efekti subvencije i da se krešu subvencije tamo gde nisu neophodne. Kada se nema mora prvo da se krene od kresanja necelishodnih i nepotrebnih ili manje potrebnih rashoda.
Što se tiče smanjivanja plata u administraciji i to ću predložiti, odmah da vam kažem. smanjivanje plata u administraciji za 10%, republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj, ali ne i u javnim službama, ne u prosveti, ne u zdravstvu i ne penzionerima. Što se tiče penzionera već sam rekao da penzije sigurno neće biti smanjivane. Sigurno plate u zdravstvu i prosveti neće biti smanjivane. Sigurno plate u vojsci i policiji neće biti smanjivane. Moramo da vidimo šta su realne mogućnosti i koliko i kada one mogu da rastu u narednih godinu i po dana, dakle ne samo do kraja ove godine. To je nešto o čemu ćemo razgovarati i mi svi zajedno u koaliciji i to je ono sa čime ćemo izaći pred poslanike.
Kada bi samo administracija republička, pokrajinska i lokalna mogla da reši problem, to bi bilo jednostavno. Međutim, ukupni rashodi za ovu administraciju u odnosu na ukupan budžet čine ispod 2%. Dakle manevar na 2% budžeta je skroman i to je realnost, sve ostalo je demagogija.
Ono što je činjenica jeste da bez obzira što su male plate u javnom sektoru i penzije one danas čine 52% ukupnog budžeta. Čine 25% ukupnog bruto domaćeg proizvoda. Na njih se izdvaja više nego što ostvaruje srpski izvoz kompletan tokom jedne godine i činjenica je da nivo mase plata u javnom sektoru u odnosu na bruto domaći proizvod je daleko veći u Srbiji nego u zemljama slične snage u Evropi, ne samo EU, nego i posebno u zemljama koje su u tranziciji, a da ne govorim o penzijama. Bez obzira što su penzije niske i niko to ne želi da spori, to je činjenica, ali masa penzija danas u bruto domaćem proizvodu je mnogo veća nego što je to slučaj u drugim zemljama u Evropi i retko koja zemlja ima veće učešće mase penzija u bruto domaćem proizvodu.
To naš zadatak čini neverovatno teškim. Ko god misli da je lak nudim mu da preuzme ovaj posao umesto mene. U pitanju je jako težak posao. U okviru tih parametara moraju da se nađu rešenja. Mislim da će Vlada naći rešenja, čak sam ubeđen u to, ali moramo da imamo veći konsenzus celog društva kako to da napravimo. Sigurno je da ne smemo da dozvolimo da budžetski deficit dostigne one projekcije o kojima je govorio MMF i sigurno neću biti u Vladi ukoliko bi deficit išao ka tom nivou. Predložiću kresanje budžetskog deficita koje će ga vratiti u neke normalne okvire koje zahteva sadašnja situacija, imajući u vidu ono što je premijer govorio, balans između štednje i potrebe za razvojem. Sigurno neću predlagati gušenje bilo kakvog razvoja. Koridor 11 mora da se gradi, mora da se grade kanali za navodnjavanje, mora da se investira u poljoprivredu, mora da se dovode investitori. Da nismo dovodili investitore ne bismo ni imali ovaj rast koji smo imali danas. Samo sa sopstvenim snagama to ne bismo mogli da uradimo. Sigurno da možemo i više da iskoristimo tzv. sopstvene snage, ali nemojmo da budemo demagozi, to nije dovoljno.
Na međunarodnom tržištu nam trebaju investicije. Program koji ćemo predložiti će biti kompleksan. Neće samo sadržati mere za stabilizaciju budžeta, jer je to nedovoljno i to je vezano samo za javni sektor. Podrazumevaće i mere za unapređenje svih onih delova privrede koji mogu da povuku razvoj.

Slažem se sa vama da mora da se uvede finansijska disciplina na svim nivoima. Primer iz ovog zakona koji ste pominjali, o preuzimanju dugova zdravstvenih institucija, njegova implementacija to govori.
Ova Skupština je izglasala da se preuzme dug koji je po rečima zdravstvenih institucija iznosio 13 milijardi dinara. Kada su u prva tri meseca ove godine prijavili stvarni dug sa papirima, sa dokumentima, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću pokazalo se da je samo 4,7 milijardi. Mnogi govore – duguje država nama, zbog toga ne možemo da radimo i mnogi u tome i preteruju. Dug je bio 4,7 milijardi a ne 30 milijardi dinara. Ubeđen sam da i ljude koji krpe kraj sa krajem, ove putare juče motivisali da izađu na ulicu. Ne govore istinu kada kažu da im je dug koji im je država dužna devet milijardi. Tražio sam zato da se ustanovi koliko stvarno država duguje. Ono što država duguje mora da se plati. Ali, ako postoji nešto što je izmišljeno onda to nije način.
Što se tiče discipline, trenutno nema finansijske discipline i tu ste potpuno u pravu. Učiniću sve da uspostavimo disciplinu i kada je u pitanju poreska uprava, i kada je u pitanju redovno plaćanje obaveza u roku od 45 dana.
Pre neki sam blokirao 120 opština, zato što nisu u roku od 45 dana različite institucije plaćale obaveze po osnovu zakona u privatnom sektoru. Kada smo ih blokirali, krenuli su svi da plaćaju. Sada ih je vrlo malo ostalo blokirano.
Blokiraćemo sudove. U ovoj državi sudovi danas ne plaćaju račune, koje su preuzeli, u roku od 45 dana. Kasne već 11, 12 dana. Kasne i gerontološki centri. Kasne i policijske uprave. Kako mislimo da nam država bude uređena, ako oni koji treba da zavode red kasne u izmirivanju svojih obaveza.
Kao ministar finansija ću dati sve od sebe, ali još jednom ponavljam, bez pomoći čitavog društva se ne može uvesti red i ne mogu se uvesti jednake šanse za sve.
Preusmeravanje subvencija, svakako, ako to daje rezultate. Trenutno su subvencije za poljoprivredu oko 4% budžeta. Cilj je da budu 5, to znate i sami, najmanje. Za otvaranje novih radnih mesta, ovo o čemu govorite, 0,7%. Ako bi ukidanje tih subvencija zaista dalo analizom toliko dobar rezultat da se preusmeri u poljoprivredu, to bih prihvati. Nisam siguran. Mislim da same subvencije u poljoprivredi, bez ulaganja u investicije, nisu dovoljne. Subvencije treba da pomognu ljudima tako što će im povećati dohodak. Bez ulaganja u investicije, kupovinu nove opreme, izgradnje kanala za navodnjavanje, samo davanje para kroz subvencije, takođe, može biti neefikasno, čak i kada je poljoprivreda u pitanju. Treba gledati sistem svih podsticaja u poljoprivredi, kao i u svakoj drugoj delatnosti.
Takođe, treba da se postavi pitanje – da li možemo da nastavimo ovako sa javnim preduzećima koja, pre ili kasnije, prevaljuju svoje obaveze na obične građane. I Srbijagas koja nije u stanju da plati državne garantovane dugove, pa kaže – jednostavno, to ne možemo da platimo, i JAT, i Železnica i Resavica, dakle, ima puno takvih preduzeća, da ne govorimo o nekima koji bi morali da budu profitabilni a nisu, kao što je Galenika.
Na žalost, puno je razloga za brigu i puno je stvari koje treba srediti. Ne plašim se izazova i sasvim sigurno ću učiniti sve, sa svojim kolegama, da to učinimo i da rešimo ove probleme. Svi koji tu pomognu, dobro su došli. Na žalost, mislim da neki koji olako daju neke izjave, nisu svesni celine problema. Da sada ne govorim o tome da se iz žalbe dobijaju, u međunarodnim sudovima, za neisplaćene plate radnicima za period kada nisu radili 90-tih godina, i ko zna koliko obaveza još treba da stignu na leđa državi.
Ne kažem da ti ljudi ne treba da budu kompenzirani, ali ko to plaća? Platiće svi građani Srbije. To ne plaćam ja. U ovom trenutku samo vodim javne finansije i vodim računa o državnoj kasi, a suštinski, ceh plaća narod. Zato svi moramo da budemo solidarni, da shvatimo težinu problema, da ako vodimo i donosimo neke nepopularne mere, da se ne napadaju ti koji te mere predlažu, nego da analiziramo efekte – šta bi bilo ako se oni ne primene. U tom smislu zahvaljujem na vašim predlozima jer su konstruktivni.

Vi ste apsolutno u pravu. Nažalost, banjski turizam u odnosu na druge grane turizma prilično zaostaje u Srbiji u poslednjih par godina. Ne zbog samih banja. Puno se ulagalo u banje, ali to je bilo u prošlom veku. Nije se ulagalo sada u ovih poslednjih 10 ili 15  godina. Naše banje su zaostale u razvoju u odnosu na druge banje u centralnoj Evropi. Imamo odlične klimatske uslove, odlučnu prirodu, ljude. Sve je tu, ali nije bilo investicija i više nisu naše banje ni iz bliza moderne kada pogledamo kakve su banje u Sloveniji, a kamoli u Austriji, drugim evropskim zemljama.
Zašto je to tako i zašto lakše prolaze grinfild projekti u turizmu nego nadogradnja onoga što su neke prethodne generacije uradile? To jeste dobro i pravo pitanja. Činjenica je – od toga da se pojedin ljudi koji su u sadašnjim banjama plaše ulaska i privatnog kapitala i partnerstva sa opštinama i državama radi zadržavanja postojećih privilegija. Da budemo potpuno otvoreni, banje imaju dobar promet, ali on može biti mnogostruko veći a mnogi bi želeli da zadrže postojeće pozicije.
Mi smo imali u prošloj i pretprošloj godini interes jedne od najvećih evropskih kompanija da uloži u Vrnjačku Banju, pa je poslanička grupa koja je tražila raspravu o ovim pitanjima to jednostavno sprečila fizički, misleći da će na taj način da izgubi vlast na lokalnim izborima, ako zadrži te pozicije i ako spreči ulazak ozbiljnog investitora koji bi modernizovao HTP "Fontatu". To je bila investicija jedne od najvećih evropskih grupa koja ima banje u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, a sprečena je da uđe u Vrnjačku Banju iz jednog mizernog razloga, straha ove poslaničke grupe DS, govorim o stranci a ne grupi, koja je to tad sprečila. Šta se desilo? Izgubili su izbore u Vrnjačkoj Banji.
Šta će se sada desiti? Da se okrenemo budućnosti, biće raspisan javni poziv za privatizaciju imovine HTP "Fontana". Ima zainteresovanih. Nadamo se da će to uspeti i da se ne događaju ove tragedije od pre mesec, dva dana, da u onim razvalinama onog hotela, koji nikada ni završen, a započet je, odavno se gradi, deca stradaju, nego da to neko dovede u red, da modernizuje, da napravi moderne hoteli i da Vrnjačka Banja poveća promet, jer je to u interesu građana koji tamo žive.
To je model koji treba forsirati u narednom periodu, javno – privatno partnerstvo radi razvoja banja. Ako je moglo da to uspe u Prolom Banji, ako je moglo da uspe u Atomskoj Banji kod Čačka, to može u svim našim banjama da da mnogo bolji efekat i definitivno sam ohrabren činjenicom da novo rukovodstvo Vrnjačke Banje pruža podršku investicijama i ulaganjima u Vrnjačku Banju bez obzira da li dolazi od države i od privatnog sektora jer cilj jeste da se to unapredi i da se priroda koja ima svoje lepote i čari oplemeni investicijama u neke moderne sadržaje i da tu ljudi mogu mnogo više da dolaze, da to bude pre svega za rehabilitaciju ljudi kojima je to potrebno, ali da dolaze i oni ljudi koji nisu bolesni da bi trošili svoj novac, rekreirali se i u tom smislu očekujem da kroz ovo partnerstvo opštine i privatnog sektora i države Vrnjačka Banja bude mnogo bolja nego što je sada. Trenutno jeste banja broj jedan u Srbiji zajedno sa Koviljačom ili Sokobanjom, ali može svaka od ovih banja da bude mnogo jača i bolja.

Svakako da je podsticanje preduzetništva preduslov za razvoj, jer ako nema onih koji pokreću taj razvoj, on se neće ni dogoditi.
Što se tiče pitanja o mikro kreditiranju, tu su iskustva različita u različitim zemljama. Recimo, ova iskustva u Italiji su bila dobra. Ono što mene brine kod mikro kreditiranja jeste koje uslove su spremne tzv. mikro kreditne finansijske institucije da ponude tim malim preduzetnicima, jer nažalost kod nas, kada su neke od tih organizacija došle, one nude kamate koje su čak mnogo veće od onih kod poslovnih komercijalnih banaka. Tu se onda uvek postavlja pitanje kako naći pravu meru između rizika koji definitivno kod kreditiranja nekog početnika ili nekog malog preduzetnika ima onaj koji je u finansijskoj instituciji, a sa druge strane kako dati čoveku šansu da pokaže šta zna? Ako ga opteretite visokim kamatama, on nema šanse da napravi taj početni uspeh, pa neće ni doći do faze da prelazi u malo ili srednje preduzeće.
Ono što mislim da je model koji bi Srbija mogla da iskoristi jeste da nađemo povezivanje lanaca dobavljača za velike sisteme, jer samo podsticanje malih preduzetnika, koji nisu vezani za nekog srednjeg, pa ovaj srednji za većeg, može dati rezultate, ali će se mnogo resursa uložiti, a ti efekti će biti ograničeni. Na primer, "Gorenje" ima tri fabrike u Srbiji i oni hoće da angažuju puno domaćih preduzeća. Kako neko preduzeće da zna da je "Gorenju" potreban baš profil te firme i kako ga uvesti u taj sistem? To je ono na šta država treba da da odgovor. Mi ćemo zajedno sa institucijama koje žele da nam u tome pomognu raditi na tome.
Imao sam sastanak prošle nedelje sa Međunarodnom finansijskom korporacijom. Ona želi da u narednom periodu ulaže isključivo u kompanije koje se bave prehrambenom industrijom, jer, isto kao što su mnogi poslanici rekli i kao što je ministar rekao, smatra da nam je to veliki neiskorišćeni potencijal. Ali, pre svega, kako povezati onog poljoprivrednika na njivi sa nekim ko će njegov proizvod prerađivati i napraviti lanac da onda mi izvozimo što više finalne proizvode, a ne proizvode koji su sirovine?
Takođe, ono što ćemo pokušati da uradimo za mala i srednja preduzeća, nemam ništa protiv i to je pre svega u domenu regulative Centralne banke, da se vidi da li bi mikro kreditne institucije pomogle razvoju takvih preduzeća. Ako je to tako, mi iz Ministarstva finansija ćemo to podržati. Ono što ćemo konkretno uraditi, što od nas zavisi, jeste da zaključimo odgovarajuće kreditne linije sa Evropskom investicionom bankom, da omogućimo pre svega dugoročne izvore za obrtna sredstva.
Danas je retko ko u prilici da investira. Danas ljudima treba obrtni kapital da kupe sirovine, da isplate zarade ljudima, ali je problem što su obrtna sredstva kod naših banaka i skupa i kratkoročna. Mnogo je važnije danas, čini mi se, obezbediti sredstva koja su na dugi rok, pa čak i po cenu da je kamatna stopa nešto veća. Zato ćemo 500 miliona evra ugovoriti sa Evropskom investicionom bankom i jedan dobar deo tih sredstava biće namenjen, ne samo za finansiranje investicija, nego pre svega investiranja potreba za obrtnim sredstvima, jer rok koji danas daju banke za obrtna sredstva je najduže do dve godine, a mi mislimo da to treba da bude najmanje pet do sedam godina u uslovima krize, da bi se neko preduzeće odvažilo da uzme kredit za obrtna sredstva. Takve uslove, nažalost, ne može nijedna naša banka da ponudi, to može samo Evropska investiciona banka. Zato ćemo ovog leta pregovarati o jednoj takvoj liniji.

Vi ste apsolutno u pravu i jedan od važnih stvari koji mora da se uradi u narednom periodu jeste ta kompletna strategija za javni sektor i tu su dve grupe problema.
Prvo, činjenica da najveći deo gubitaka gomila upravo javni sektor, a da su plate u javnom sektoru 20% više nego u privatnom sektoru. To nije ni normalno niti je u redu. Pri čemu moram da istaknem da kada govorim o tome da su plate u javnom sektoru 20% više nego u privatnom sektoru da ni to nije baš ravnomerno i da mora da se obrati pažnja na strukturu. Na primer, u prosveti i zdravstvu plate nisu više nego u privatnom sektoru, kada govorimo o prosecima, nisu ni u kulturi, ali zato jesu u administraciji, ono što je najparadoksalnije jesu u javnim preduzećima i to za mnogo više procenata od ovih 20.
Paradoksalno je da onda javna preduzeća koja prave najveće gubitke imaju veće plate nego privatni sektor koji ih izdržava. Tu mora da se desi ogroman rez. Slažem se potpuno sa vama da država mora da uradi u onim javnim preduzećima koje želi da zadrži u javnoj svojini korporatizaciju, da poboljša efikasnost upravljanja. Ali, država mora pre toga da se zamisli i da kaže koja javna preduzeća želi da i dalje vodi, a iz kojih hoće da izađe. Država ne može da opstane u svim javnim preduzećima, ni u Republici ni u lokalu. Dakle, neka treba privatizovati, neka treba dokapitalizovati, negde može da bude mešano vlasništvo, a u nekima treba da ostanu.
Tu sada mora da se donese strategija i u okviru ovoga plana koji sam vam najavljivao za smanjivanje budžetskog deficita i rešenja državnog budžeta, naša Vlada će izaći sa kompleksnom strategijom vezano za i ovaj deo javnog sektora, a to je, koja preduzeća imamo od javnih da privatizujemo, gde ćemo ići na traženje strateških investitora za dokapitalizaciju koja eventualno možemo da damo na dugoročni zakup, da država ostane vlasnik, a da više ne upravlja njima i da ubira samo rentu od toga a da prepusti upravljanje onome koji je možda sposobniji od države. Konačno, na nivou lokalnog javnog preduzeća gde bi trebalo stimulisati same opštine pošto je to u njihovoj ingerenciji da idu na javno privatno partnerstvo jer tu nismo ni izbliza iskoristili svoje mogućnosti.

Pošto ove odredbe zakona vam daju mogućnost da to obuhvatimo, što ste govorili kroz pravilnik, svakako ćemo na to obratiti pažnju. Mislim da to ima smisla. Znači, pravilnikom možemo da rešimo neka pitanja, a pošto je do sada bila poreska olakšica do 3,5% od ukupnih prihoda, ako se ulaže u kulturu, u sport, u socijalnu zaštitu, mi smo povećali na 5% jednostavno znam da ste vi predložili 10, bilo bi bolje što više da se omogući, ali smo procenili da su budžetske mogućnosti na tom nivou više nego što je bilo do sada i da je 5% neka granica koja je korektna.
Naravno, bilo bi bolje da su bolje ekonomske prilike da to bude i više, ali u ovom trenutku nije moguće. Slažem se s vama da kroz pravilnik treba da uključimo i ove sektore o kojima ste govorili.

Ovaj zakon važi za sva preduzeća, bilo da su javna ili privatna ako imaju dobit.

Zakon je veoma jasan. Porez na dobit se plaća i ovo oslobođenje može da važi samo za ona preduzeća koja imaju dobit. Preduzeća koja su u gubicima ne mogu da daju poreske olakšice za ove namene. To je potpuno jasno.
Ono što je činjenica kada pominjete ove balerine i vlasnike pečenjara itd, morate da pogledate i sebe u ogledalu. Ne mislim na vas lično. Ako je Državna lutrija Srbije koju je vaša stranka vodila prošle godine imala gubitak, pogledajte u svetu da li ijedna državna lutrija ima gubitak? Treba da kritikujete one koji imaju gubitke, ali morate biti i samokritični. Gotovo je nemoguće napraviti gubitak u lutriji. Postavljate pitanje ko sada vodi javna preduzeća, a niste postavili pitanje godinama ko je vodio Državnu lutriju Srbije i kako je uopšte moguće da je Državna lutrija Srbije imala gubitak. Nemate pravo da o tome govorite ako ne počnete od sebe. Uvek imate pravo da kritikujete ako prvo kažete – da, katastrofa je da nešto što je po prirodi posla profitabilno…
Da vas podsetim, gubitak je do 2003. godine, onda je reformom i zakonima koji su doneti za vreme tadašnje vlade ostvarivala dobit sve vreme, a od prošle godine gubitak. Neverovatno. Sada smo suočeni da ne možemo da izvršimo raspodelu dobiti. U budžet treba 50% da uplate svi ovi koji su imali dobit, javna preduzeća. Međutim, Lutrija nije na tom spisku. Zašto nije na tom spisku? Imala je gubitak u prošloj godini. Tu su "Telekom", tu je "Aerodrom", SDPR ima dobit, PTT Srbije ima dobit, ali Lutrija nema. Kako je moguće da je Lutrija lošija od Pošte? To je ne moguće. Ja samo želim da budete objektivni i kad već govorite o projekciji budućnosti, da li će sada neko ko se bavio nekom delatnošću voditi neko javno preduzeće kako treba, pitajte se ko je vodio Državnu lutriju Srbije i kako je napravio taj gubitak.

Ja jesam odgovoran, između ostalog, za poslovanje i rezultate Državne lutrije Srbije u ovoj godini i to ne poričem i biću odgovoran ukoliko bi, a neće se dogoditi, ona imala gubitak. Samo navodim kao ekstreman primer, da je umetnost u negativnom smislu napraviti gubitak u lutriji. Nisam pominjao uopšte Dragana Đilasa ovim povodom. Nije Dragan Đilas imao nikakve veze sa postavljenjem kadrova u Državnoj lutriji Srbije. Samo sam rekao da je to kadar vaše stranke.