U potpunosti se slažem sa gospodinom Arsićem, ali želeo bih da vam ukažem i na činjenice vezane za inflaciju, jer zaista nije u redu da se bilo šta krivotvori. Ali, činjenica jeste da je inflacija značajno usporila, zahvaljujući politici NBS u ovoj godini, iznosila je od decembra do kraja aprila svega 1,9% - januar 0,6%, februar 0,5%, mart 0% i april 0,8%. Tačno je da je međugodišnja inflacija relativno još uvek visoka – 11,4% april ove u odnosu na april prošle godine, ali, to je pre svega zbog baze u prošloj godini, kada su zbog izbora sve cene  koje su pod kontrolom države veštački držane nisko i posle izbora su sve podignute i onda je normalno da je ta baza povećana.
Ako se nastavi ovim tempom kretanje inflacije odnosno usporavanje u ovoj godini, ona će se vratiti u onaj okvir koji je planirala Centralna banka, od pet do šest posto godišnje. Ja neću o tome da govorim, ali jedan od uzročnika manjih prihoda od PDV-a je čak i niža inflacija u stvarnosti od one koju smo mi predvideli Zakonom o budžetu. Dakle, inflacija je u stvarnosti oborena više i brže nego što smo mi uopšte očekivali kada smo planirali budžet, pa sve što je vezano za promet onda daje manji prihod. Ne kažem da je to dobro, da me neko pogrešno ne shvati. Moramo da nađemo drugi način da napravimo prihode, ali dobro je da se inflacija smanji.
Još jednom ponavljam – realna inflacija u ovoj godini je ono što se desilo u periodu od nove godine do sada, to je svega 1,9% po mesecima - januar 0,6%, februar 0,5%, mart 0% i april 0,8%.

Prvo, nije to jedini investitor koji je došao za ovih devet meseci. Što se tiče "Al Dahre", mi smo ugovor potpisali krajem marta, rok za ispunjenje je kraj jula i to će biti tako urađeno. Dakle, taj ugovor će biti realizovan najkasnije do kraja jula, kako je i predviđeno danom potpisivanja. Do tada treba da se vrši vraćanje dugova koje su ovi kombinati imali, do tada treba da legnu i pare koje smo dogovorili tim ugovorom i tad će biti izvršen i transfer vlasništva. Kraj jula je rok koji se nije menjao niti će se menjati, a mi ćemo pokušati to da uradimo čak i nešto malo ranije.
Što se tiče nezaposlenosti, to je ogroman problem. Međutim, netačna je tvrdnja da je od početka godine porasla za 30 hiljada. Nije neka uteha, ali je tačna cifra 6.000. Međutim, pet puta ste uveličali nešto. Pogledajte zvanične izvore statistike, 6.000 je rast nezaposlenosti. Za mene je i to problem. Ali, 30.000 je laž.

Niste rekli istinu, jer mi ovim zakonima rasterećujemo privredu. Ovo sam rekao i pre pauze, ali ću ponoviti još jednom, jer očito neke stvari ne želite da čujete. Ne verujem da niste čuli, ali ne želite da čujete.
Naime, smanjenje opterećenja privrede zbog smanjenja poreza na zarade sa 12% na 10% i povećanja neoporezivog dela zarade sa 8.700 na 11.000 dinara je veće od s druge strane efekta povećanja doprinosa sa 22% na 24% i ukupno rasterećenje privrede samo po osnovu ovoga je milijardu i 700 miliona dinara na godišnjem nivou. Kad se ubroje i ostala rasterećenja koja ovi zakoni u paketu donose, privreda će manje plaćati četiri milijarde dinara poreza, nego što ih plaća danas.
Još jedna stvar, penzije se u Srbiji na vreme isplaćuju. Isplaćivaće i u ubuduće na vreme. Ono što nama jeste potrebno je da vidimo kako i kojim merama da smanjimo i javni dug i budžetski deficit, koji je rezultat i nepovoljnog ekonomskog okruženja, govorim i o kretanjima u evrozoni, ali i velikog nasleđa od strane prethodne vlade. Mislim da je gospodin Arsić bio možda malo suviše sofisticiran kada je davao primer sa nasleđem sa kućom. Možda bi još jednostavnije bilo reći – bili ste u kafani, napravili račun i niste platili. Došli su novi gosti koji sada plaćaju taj račun koji ste vi ostavili. Taj račun nije mali. To je rast javnog duga od devet milijardi evra za prethodne četiri godine. To je dubioza samo u dve državne banke u vrednosti od 600 miliona evra, a u tri banke 620 milina evra.
Sve to što je napravljeno kao ceh mora da se plati. Mi jesmo ti koji mora da nađemo način kako to da rešimo. To nije moglo jednostavno da se izbriše gumicom, mada bih najviše voleo da je to bilo moguće.

Slažem se sa vama da je ogroman teret u pitanju i da nije ni malo lako rešiti ovakvu situaciju. Međutim, ono što ste vi sad predložili amandmanom kada bi se izolovano gledalo, značilo bi da se ako bi odustali od smanjivanja poreza na plate sa 12% na 10%, što ste vi rekli da se briše, a da ostane ona odredba u zakonu o doprinosima, znači, da bismo mi napunili budžet i to bi sa nekog uskog ugla posmatranja bilo dobro za javnu kasu, ali bi to bilo na teret privrede.
Znači, efekat kompletnog paketa poreskog zakona jeste da ćemo mi imati uštedu od 12 milijardi dinara do kraja godine, odnosno dvadesetak milijardi na godišnjem nivou na osnovu manjeg transfera koji ćemo davati penzionom fondu, jer će oni imati veće prihode zbog promene doprinosa, a to je neto efekat jer ćemo i mi izgubiti zbog smanjivanja poreza na zarade kao što će izgubiti pre svega u prihodima lokalnih samouprava.
Međutim, to jeste nužan korak u ovom trenutku iz razloga što moramo da smanjimo deficit i što moramo na neki način da ravnomerno raspodelimo troškove tog smanjivanja deficita po celom javnom sektoru, a da ne pipnemo privredu kojoj je ustvari najteže. Bez privrede mi ne možemo, niko od nas ne može da se izvuče, ni lokalne samouprave, ni Republika, javni sektor nema nikakve šanse ako privreda ne krene, a privredu pre svega čini privatni sektor.
U tom smislu smo potpuno svesni da su ovo nedovoljno mere i samo početne mere. Mi smo i podržani od strane Fiskalnog saveta i MMF –a uz ogradu da ovo nije dovoljno. Toga sam potpuno svestan. Činjenica da ovih dana čujemo različite izjave, različitih predstavnika partija na temu budućih mera, ne ovih koje ovde danas raspravljamo, nego budućih, je prirodna. Jer, nije jednostavno naći pravo rešenje kada nemam mnogo dobrih poteza koji su pred vama.
Znači, ono što mogu da vas uverim da smo potpuno svesni i situacije, ali nažalost i suženog manevarskog prostora koji imamo. Dakle, nemamo mnogo municije da stvari popravljamo, ja to otvoreno pričam. Jedini izvor popravljanja stvari je rigidnost u javnom sektoru. Sve što je vezano za javni sektor, jedino to može, a i mora da se reformiše jer nema prostora, slažem se god to pričao i sam to mislim, nema prostora u daljem povećanju ovog poreza, nema prostora. Imamo dosta visoko i sada učešće prihoda budžetskih, odnosno u ukupnoj javnoj potrošnji.
Međutim, problem je javna potrošnja, a ne javni prihodi. Dakle, javna potrošnja je nešto će morati da se smanji i tu ćemo morati da budemo jako izbalansirani jer nije ista situacija u prosveti i u javnim preduzećima. Kada govorimo da javni sektor ima za trećinu veće plate to je pre svega zbog višeg proseka u javnim preduzećima na primer na prvom mestu, zatim u administraciji uključujući i republičku i pokrajinsku i lokalnu, a nije takva situacija u prosveti. Nije takva situacija ni u zdravstvu kada pogledate prosečne plate.
Tako da će tu morati da se balansira. Najtvrđe mere će morati da idu prema onima koji imaju najveći prostor za uštedu, a to su pre svega oni koji prave sada gubitke, a ne bi možda morali da ih prave. U nekim situacijama ćemo predložiti da se država izvuče iz upravljanja sistemima. Ako se pokazalo godinama ko zna iz kog razloga da nije sposobna da vodi neke sisteme koji prave gubitke onda to treba prepustiti privatnom sektoru ili ne mora se uvek prodavati imovina može se dati i na upravljanje. Znači, upravljanje ukoliko će taj koji upravlja napraviti dobitak. Može da dobije dugoročnu koncesija za upravljanje nekim ne samo javnim dobrom, nego čitavim javnim preduzećem.
Dakle, nas čeka ovde zajedno u parlamentu jedna ozbiljna debata oko pravih mera kako napraviti pomake i sve dobronamerne i kritike ali i još više predlozi će biti više nego dobrodošli. Od vaše poslaničke grupe za koju mislim da je jako konstruktivna očekujem.

Evo, samo da vam odgovorim na ovo što ste sada rekli.
Najpre, Republika će kroz smanjeni transfer Penzionom fondu izmenom ovih zakona napraviti smanjenje deficita za 12 milijardi dinara.
To nije dovoljno i mi smo već predložili da sva republička ministarstva za dodatnih 20 milijardi smanje svoje rashode, što bi trebalo da se vidi i u rebalansu. Pitanje, da li će i tih 32 milijardi dinara koje smo predložili na ova dva načina biti dovoljni.
Ono što je činjenica jeste da pre dve godine kada je promenjena proporcija na moj predlog u korist lokalnih samouprava i postala je 80:20 u raspodeli poreza na zarade, na taj način je 45 milijardi dinara faktički preneto lokalnim samoupravama. Sada na godišnjem nivou lokalne samouprave po osnovu smanjivanja stope poreza na zarade, ako statički posmatramo gube 20. Dakle, ostalo je neto pozitivan efekat od ovih 25 milijardi u odnosu na onaj period pre zakona.
Šta je međutim još važno dodatno? To je tačno ako se gleda kratak rok i ja ne želim uopšte ovde da govorim nešto što nije istina. Na srednji rok, međutim, niža stopa poreza na zarade uz zadržano učešće od 80% u raspodeli za gradove i opštine u scenariju da svi zajedno uspemo da povećamo bruto domaći proizvod, vratiće prihode lokalnim samoupravama.
Mi nismo dakle menjali proporcije 80% poreza na zarade i dalje ostaje gradovima i opštinama, ali je činjenica da u uslovima krize, da u uslovima ovog scenarija koji ćemo imati u ovoj godini, to će u ovoj godini značiti par prihoda lokalnim samouprava.
Zašto mislim da će lokalne samouprave, mada je to isto činjenica da će biti od slučaja do slučaja, kao što ćemo mi morati u Republici da to prevaziđemo biti u stanju da to prevaziđu iz podatka da je u prva četiri meseca ostvaren neki višak od 8,3 milijarde dinara na računima lokalnih samouprava i da postoji još 17 milijardi dinara koje lokalne samouprave drže na računima banaka.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ovo neće biti svakako dobra vest za one koji vode lokalne samouprave, ali da će morati i moći da se snađu u uslovima kada i Republika to isto mora da čini.
Dakle, svi smo u istoj državi i moramo nekako jednako da podelimo teret, kada bi bila neka mera koja bi ovo mogla da zameni, ja bih prvi bio za to da se ona zameni. Međutim, istina je da ova mera neće biti dovoljna i da mi moramo da pronađemo još dosta dodatnih mera osim ove.

Tu niste u pravu, jer zapravo transfere mi nećemo smanjivati, a te najmanje i nažalost najsiromašnije opštine, najviše zavise od transfera iz republičkog budžeta. Ovo će zapravo najviše pogoditi najveće gradove, to je činjenica.
Dakle, tu će biti najveći pad prihoda, a ne u ovim opštinama o kojima ste govorili, jer u tim opštinama udeo u prihodima od poreza na zarade je najmanji. Govorim o lokalnim samoupravama. Hvala.

Ako je neke odredbe bilo zakona teško braniti, ovo je makar lako braniti.
Zašto smo predložili da se advokati, poreski savetnici, marketinške agencije, privatna lekarska praksa i stomatolozi izuzmu iz sistema paušalnog oporezivanja? Najpre da još jednom i javnosti i svim narodnim poslanicima objasnim kakvi sve vidovi oporezivanja postoje.
Ona preduzeća koja imaju promet preko osam miliona dinara godišnje, moraju po zakonu biti u sistemu PDV. Dakle, bez obzira koja delatnost u pitanju. Ima dosta već i sada advokata i privatnih lekarskih ordinacija koje su u sistemu PDV.
Oni koji imaju promet do šest miliona dinara, postoje dve kategorije takvih obveznika. Jedni su oni koji su paušalci i njima se porez razrezuje na procenjenu ostvarenu zaradu tokom godine, a druga kategorija su tzv. "knjigaši", oni koji vode knjige i evidentiraju stvarne prihode, stvarne rashode i onda plaćaju porez na ostvarenu razliku.
Pri tome, želim gospodine da vam napomenem da sve ovo što ste rekli, zašto se advokatima ne bi priznali troškovi prevoza automobilom zaposlenih radnika, sve se to zakonom priznaje ukoliko su "knjigaši".
Kod paušalaca nije bitno koliki su prihodi i rashodi, procene su otprilike u svakom gradu šta je osnovica i na to se plaća paušalni porez. Kod "knjigaša" se uvodi tzv. realno sagledavanje prihoda i rashoda i onda svi ovi rashodi koje ste vi pomenuli se uknjižavaju u knjige i odbijaju od prihoda, a na razliku se samo plaća dohodak.
Koliko je ovaj sistem sadašnji, gde su sve ove profesije obuhvaćene paušalnim oporezivanjem, nepravedan, pokazaće podaci iz prakse koje ću vam sada izneti. Pre toga, da vam kažem da je paušalno oporezivanje oporezivanje predviđeno kao izuzetno pravo za one obveznike koji nisu sposobni da vode knjige i naravno ukoliko im je promet manji po prethodnom zakonu od tri miliona, po novom zakonu koji sad donosimo od šest miliona dinara.
Prema postojećem rešenju, nemaju pravo da budu paušalci trgovine na veliko i malo, hoteli, restorani, finansijsko posredovanje, agencije za nekretnine, a mi smo sada predložili da i marketinške agencije, revizori, računovođe, poreski savetnici, ali i advokati, privatna lekarska praksa i stomatolozi budu izuzeti iz sistema paušalnog oporezivanja i da vode knjige.
Šta znači vođenje knjiga? To znači da oni koji nemaju, ako kažete sastavljaju kraj sa krajem, ako nemaju prihoda, neće platiti porez. Samo moraju da vode evidenciju koliko su stvarno imali klijenata, koliko su naplatili i toliko koliko su naplatili, to im je prihod, i da odbiju sa druge strane koliko plaćaju struju, koliko plaćaju vodu, koliko plaćaju ako imaju nekoga u kancelariji zaposlenog radnika i na razliku im se onda obračunava 10% poreza i to je onda porez na stvarni prihod koji oni ostvaruju.
Danas je napravljen takav sistem koji je, po mom mišljenju i mišljenju svih iz Ministarstva finansija, duboko nepravedan. Zbog čega? Daću primer više kategorija advokata. Pretpostavlja se kod paušalnog oporezivanja, koje danas važi za advokate, da je prosečna mesečna neto zarada advokata početnika u Beogradu 21.680 dinara, u Novom Sadu 16.800 dinara, a u Nišu 16.260 dinara, dok za ove iskusnije advokate sa preko 20 godina staža pretpostavlja se da oni mesečno zarađuju u Beogradu 35.230 dinara, u Novom Sadu 39.000 dinara, iz nekog razloga više zarađuju advokati u Novom Sadu, po ovome, nego u Beogradu, i u Nišu 33.279 dinara.
Ne želim da govorim samo o advokatima. Pretpostavlja se da danas stomatolog u Beogradu prosečno zarađuje platu sebi od 28.455 dinara neto.
Molim vas, prosečna plata u Srbiji je trenutno 45.000 dinara? Ako me neko ubedi da stomatolog ima platu od 28.000 dinara mesečno, na osnovu čega plaća porez? Da je to pravda, ja ću mu, što kažu, skinuti kapu.
Za stomatologe je takođe jedan čudan slučaj. Iz nekog razloga veći je porez za stomatologe u Nišu. Tamo se pretpostavlja da, za razliku od ovih 28.000 dinara, koliko, navodno, zarađuju u Beogradu, tamo zarađuju u Nišu 29. 756 dinara, pa im je to osnovica za paušalni porez.
S druge strane, ima advokata i danas, to ne bi bilo ništa novo, koji su knjigaši, koji su odabrali da vode knjige, a ne da plaćaju paušalni porez. Ima i onih koji plaćaju nula dinara godišnje zato što su knjigaši, zato što nemaju klijenata, a ima i onih kojima je ova zarada implicitno 588.000 dinara.
Sada, kako vi, ko god da je, ne mislim vi lično, da ubedite nas u Ministarstvu finansija i kako ceo narod da ubedite da je pravedno da, ne znam, osnovica bude na pretpostavci da advokat zarađuje, onaj najiskusniji, najstručniji, 35.000 dinara neto plate mesečno, a imate slučaj ovde da knjigaši advokati, koji nisu u PDV sistemu, kažu da zarađuju 588.000 dinara? Mnogo velika razlika.
Šta je suština? Kada se vode knjige, onaj ko nema klijenata, onaj ko nema prometa, plaćaće manje, ali onaj ko ima klijenata, moraće ili da krivotvori, što je veliki problem za advokatsku profesiju, što nije lako da krivotvore zato što se zna u sudovima kolko ima predmeta i može se vrlo lako indirektno kontrolisati. Pa, ko ima više klijenata, treba valjda da plati više?
Prosto, neverovatno je da zadržimo sistem koji podrazumeva da su neto primanja ovih uglednih profesija mnogo niža od prosečnih plata u Srbiji, da ne kažem od radničkih plata. To je, prosto, neodrživo kao pravedno rešenje.
Zbog toga je naše ministarstvo predložilo da ove profesije vode knjige i da plaćaju porez srazmerno stvarnoj ekonomskoj snazi. Oni koji više zarađuju, platiće više, a oni koji malo zarađuju, platiće manje. Nema zatvaranja radnji i svi troškovi se obračunavaju na rashodnoj strani. Svi troškovi - i kod zubara materijal, ono što nije jeftino, odmah da se razumemo, ali to je rashodna i bitna stavka. Ne plaća se na prihod porez, nego na razliku između prihoda i rashoda.
Zato, imajući u vidu da Odbor za privredu i finansije nije imao dovoljan broj glasova da ovaj amandman usvoji, već je on ostao vama, narodnim poslanicima, na izjašnjavanje u danu za glasanje, molim sve da svako glasa po svojoj savesti o ovom amandmanu. Ovde se ne radi o politici Vlade ili o politici ne znam koga. Ovde se radi o elementarnoj poreskoj pravdi.
Naravno, ovo je demokratija, i kako većina odluči, tako će biti, voleo bih da se svi ovi amandmani odbiju.
Znam da je tzv. advokatski lobi u Srbiji jako veliki i jako jak, ali mislim da nije pravedno da kada je očigledno da advokati jesu ili sposobni da vode knjige isto
kao što su sposobni trgovci, isto kao što su sposobni oni koji imaju restorane, hotele, ne vidim razliku, a ako je mala advokatska kancelarija, platite računovođu. Neće vam iz oka vam ispati, jer računovođa jedan ne košta za male klijente više od 20, 30 evra mesečno, pa ako ne može toliko da se zaradi, da se plati računovođa ili nije toliko sposoban da sam vodi, pa ne treba da se bavi tim poslom.

Apsolutno se slažem sa vama i upravo u tom pravcu je išao predlog Ministarstva finansija i jeste trenutno kakav je pred vama da se izjasnite. Dakle, povećali smo limit za paušalno oporezivanje sa tri na šest miliona dinara, ali tražimo da se iz tog sistema izuzmu ove profesije o kojima govorimo i da oni plaćaju porez ne na procenjeni prihod, koji je očito potcenjen u najvećem broju slučaja, nego na stvarni. Na taj način nećemo ni sve stomatologe, ni sve advokate, ni sve knjigovođe trpati u isti koš, nego ćemo razdvojiti one koji imaju više posla, više zarađuju, pa na razliku između prihoda i rashoda će platiti porez po istoj stopi, ali na veću osnovicu u odnosu na one koji manje zarađuju.
Dakle, elementarno je pitanje pravde i mislimo da neće izostati ni fiskalni efekti. Mislimo da kada se bude evidentirao stvarni prihod, da će biti više novca u budžetu od toga, ali prevashodni razlog zašto smo ovo predložili je princip poreske pravde.

Zašto stalno menjate teze? Oni koji nemaju posla neće plaćati porez. Ako vode knjige, neće imati prihode, samim tim nema ni poreza. Ako imaju mali prihod, takođe. Kažete da nisu svi advokati u Beogradu. Naravno da nisu. Onaj koji ima manji prihod, ima rashode, na razliku plaća porez. Zašto ste vi protiv da se istinito utvrđuje porez za advokate, prosto, nije mi jasna ta pobuda da štitite nekog da istinito plaća porez? Ne znači da će plaćati veći. Možda će neko plaćati i manje od ovoga ako stvarno nema klijenata. Ali, oni koji imaju više klijenata, treba da plate više. Zašto štitite istinu? Jel parola vaše stranke istina? Pravda? Ovo je sve drugo samo nije istina i nije pravda.
Mi samo tražimo da se utvrdi stvarno stanje. Poštujemo profesiju i advokata, stomatologa, knjigovođa, sve su profesije zaista respektibilne. Nema razloga da se bilo koji advokat plaši od vođenja knjiga, sem ukoliko ne želi državi da utaji porez na legalan način. Kako legalan? Paušalni porez zbog prisustva lobističkih grupa abolira one koji imaju više od odgovornosti da su krivotvorili knjige. Hajde da pogledamo istini u oči.
Sistem koji mi predlažemo štiti one advokate koji nemaju puno posla. Oni ne treba ni knjigovođu da plaćaju. Ko je završio pravni fakultet i ima tri transakcije godišnje, to sam može da uknjiži koliki je prihod a koliki rashod. To nije neka visoka matematika. Ovde imate Konstantinovića kome je cela porodica u advokaturi, reći će vam to isto. Koliko ima advokata koji danas vode knjige? Ako mogu jedni, zašto ne mogu drugi? Zašto ne mogu svi?
Mi samo želimo da bukvalno ostavimo paušalno oporezivanje samo za one profesije gde postoji izuzetno pravo, jer oni nisu sposobni da vode knjige kao što su obućari, kao što su neke druge profesije. Pa, nećete mi reći da onaj jedan obućar kome nažalost sve ređe ljudi dolaze da popravljaju cipele i kolike su cene njihove, da on sada treba da bude u istoj grupi sa advokatima? To nije normalno i nije pravedno.
Znači, mi samo hoćemo da se plaća porez ne na procenjeni prihod nego na stvarni prihod, za advokate, za stomatologe. Opet ponavljam, oni advokati koji nemaju posla ne mogu da plate porez na nešto što nisu zaradili. Kolika zarada – toliki porez. Prosto, ne razumem čemu otpor ideji da se porez plaća srazmerno ekonomskoj snazi i srazmerno onome što se stvarno dešava u životu? Ako to možete da mi objasnite, ubedili biste me da ste u pravu. Jer, još jednom ponavljam, i advokati u Novom Sadu i Beogradu, a kamoli, recimo, u Trgovištu ili u Adi, ako nemaju prometa, neće plaćati porez. Imate advokate koji su i sada u sistemu knjiga. Ima advokata koji i sada ne plaćaju nikakav porez jer su iskazali da nemaju nikakav prihod.
Mi samo želimo istinu i želimo pravdu. Ako su advokati protiv pravde, onda ne znam ko treba da bude moralni stub pravosudnog sistema društva?

Evo zašto je još rešenje u sadašnjem zakonu nepravedno. Ako su agencije za finansijsko posredovanje i agencije za nekretnine već sada dužne da vode knjige i ne mogu biti u sistemu paušalnog poreza, zašto isti tretman ne bi bio i prema marketinškim agencijama? U čemu je razlika između agencije za nekretnine i marketinške agencije? Zbog lobiranja, koje je bilo u prethodnom periodu, i oni su u sistemu paušala. Hajde sada da me neko ubedi da knjigovođa ne ume da vodi knjige, pa i knjigovođe treba da budu paušalno oporezovane. Isto važi i za advokate.
Ponavljam još jednu stvar, nije ovde u pitanju da li će neko imati porez koji je nesrazmeran njegovoj snazi. Niko to ne traži i niko to ne želi. Želimo zapravo pravedan sistem, gde će svako platiti srazmerno snazi - mali advokati sa malo posla manje, a veliki advokati sa više posla više. Ništa više od toga. To je veoma jednostavno i prosto mi je neshvatljiva odbrana protiv ovog principa. Kako možete na bilo čemu racionalnom da je zasnujete? No, naravno, to je vaše pravo, ali je apsolutno protiv svega onoga što ste pričali ceo dan i dva dana u ovim raspravama do sada.

U potpunosti izražavam nerazumevanje za vašu logiku. Ako država duguje advokatima, što ne osporavam, duguje iz prethodnog perioda. To znači da advokati kojima se duguje nemaju prihod, ako nemaju prihod ne plaćaju nikakv porez. Govorim vam sve vreme, ne znam da li govorimo istim jezikom, znači, kao da ne želite da čujete. Onaj koji je u teškoj poziciji da li advokat, da li zubar, koja god da je profesija ako vodi knjige prikazivaće stvarne prihode. Ako potražuje nešto od države iz prethodnog perioda ili od ma koga i to važi za bilo koga ne samo za advokate, on nema prihod i on ne može da plati porez jer nema.
Ovim zakonom se ne traži od onih koji nemaju da plate. Traži se da plate porez oni koji imaju. Pravi se jasna selekcija i razlika između advokata iz Žitorađe za koga pretpostavljam ja da ima mnogo manje promet, ali nemojte da mi govorite – dobra je procena Poreske uprave da je prosečna neto plata u proseku svih advokata u Srbiji 20.000 dinara mesečno ili za ove najiskusnije do 35.000 dinara. Da više zarađuju advokati u Novom Sadu nego u Beogradu, to je potpuno jasno da je to čisto arbitrarno. Procena znači arbitrarnost, ne stvarnost.
Mi tražimo zbog pravde da bude stvarno. Onaj ko nema da ne plati, onaj ko ima da plati. Pridružujem se onome što je rekao predsedavajući sednice, ovde će svako zadržati svoje mišljenje, ali nemojmo ovde na neki način, neću da koristim teške reči, ali ovde je pitanje elementarne pravde, elementarne logike i prosto ovde, niko nikoga ne može da ubedi.
Meni je jedino žao za ovaj amandman uglavnom govore, ne kažem da ste to vi jer ne znam, baš oni koji jesu advokati, baš oni koji jesu na neki način u toj mreži advokatskog lobija. Da vam kažem, za lobiranje ne smatram nužno da je to nešto ružno, ali nemojte da idete protiv, prosto nemojte da preterujete sa lobiranjem.

Dali ste mi povoda da odgovorim, iako je to juče bilo na raspravi, jer tada se nisam javljao. Ne menja se ovim zakonima uopšte poreski tretman, niti izbeglica, niti socijalnih slučajeva, samo je terminologija promenjena, pa je eksplicitno stavljeno u zakon nešto što i sada stoji u pravilnicima. To je bitno da bi se znalo. Ni na koji način se nije promenio, niti će se promeniti poreski tretman ovih ugroženih kategorija u našem društvu.
Što se tiče amandmana, vi to mnogo bolje znate, nego ja, jer ste dugo godina poslanik, da ako Odbor za privredu i finansije ne usvoji tekst amandmana koji predlaže poslanik ili Vlada, on ne može biti sastavni deo teksta i da se onda daje mogućnost narodnim poslanicima da u Danu za glasanje odluče o sudbini amandmana. Mislim da je to demokratsko pravo.
Ja kao ministar finansija ću poštovati vašu volju, a vi ćete odlučiti onako kako smatrate da je pravedno i ja verujem da svako od vas ima sopstveno mišljenje o ovome, pravo na to mišljenje, a slažem se da sada treba argumentima pokazati, da li treba ili ne treba glasati za amandman. Smatram da ne treba.

Imam puno prijatelja i među lekarima, među zubarima, među advokatima i među drugim profesijama. Međutim, ovakav stav, koji ste vi obrazložili, šalje samo jednu poruku – ne plašimo se trgovaca koji su obavezni da vode knjige i ne mogu da budu paušalci, ne plašimo se onih koji prodaju  novine, ne plašimo se onih koji drže restorane i kafiće, a plašimo se advokata i dajemo im za pravo da lažu i da krivotvore svoje poslovne rezultate. To ne mogu da prihvatim.
Znači, nije pitanje dostojanstva. Ako je neko protiv toga da se prikaže pravo stanje u poslovanju ma koje profesije, znači da mu se daje pravo da krivotvori stanje. Ako neko može da brani da je današnja prosečna plata stomatologa u Beogradu 28.000 neto, niža, mnogo niža od plate jedne učiteljice, niža od plate radnika koji je završio osnovnu ili srednju školu, ne može me ubediti da je to istinito i da je to pravedno procenjeno ili da je plata advokata, pominjem, onaj ko ima preko 20 godina staža, 35.000 dinara.
Pominjem još jednom, prosečna plata u Srbiji je danas 45.000 dinara.
Treba reći – nemamo hrabrosti da jednu profesiju stavimo tamo gde joj jeste mesto u smislu poreske pravde, nemamo hrabrosti zato što, možda ovo što je moj kolega Ilić rekao, zavisimo na neki način i od lekara i od stomatologa, ne idemo tamo zato što nam je prijatno, nego zato što moramo, ako je to razlog, ili se plašimo možda protesta advokata, blokiraće sudove ili ne znam šta. Treba da kažemo – plašimo se toga i to je razlog amandmana, a ne zato što je to pravedno, jer po sistemu to će podići cene, pa to onda važi za ceo poreski sistem.
U čemu je razlika? Zašto drugi neko ne bi podigao cene zato što nije u paušalnom… Znači, ovde je samo pitanje da li smo spremni da budemo iskreni, otvoreni, pošteni, pravedni u poreskom smislu prema svima jednako ili hoćemo da pravimo izuzetke? Pitanje je zašto baš da pravimo izuzetke na ovim profesijama, a na svim drugim da ih ne pravimo?
Treba pogledati istini u oči, reći istinu, a naravno da je na vama, poslanicima, da se izjasnite kada dođe ovaj amandman.
Mislim da ovaj amandman treba odbiti, ali ako vi glasate suprotno, ja ću to poštovati kao ministar finansija, iako ću i dalje lično smatrati da je duboko nepravedan.

Evo primer, da ne bih govorio samo o advokatima. Na primer, stomatolog. Ako stomatolog u Novom Sadu realno zarađuje neto više od 25800 dinara mesečno, koliko je predviđeno sadašnjim sistemom paušalnog oporezivanja, ako razlika između njegovih prihoda i rashoda implicira da mu je mesečna lična zarada 25.800 dinara, ako zarađuje stvarno više, on će plaćati veći porez nego što plaća danas. Onaj ko zarađuje manje u šta sumnjam da neko može da ima takav posao i da zaradi manje od ovog mesečno, prosto ne verujem da bi kupovali toliku opremu. Znate li koliko košta oprema za na primer, stomatologe? Advokati možda i nemaju velika ulaganja u osnovna sredstva, što je jedan poslanik govorio, ali zubari sasvim sigurno ne mogu tek tako da otvore ordinaciju.
Treba da kupe svu onu opremu koja je sofisticirana i da to plate. Nije logika da to može da im se isplati uopšte ukoliko zarađuju 25.000 dinara mesečno neto. Ne znam koliko stotina godina bi onda isplaćivali tu opremu i to je onda neprofitabilan posao i taj ne bi u to ni ulazio.
Ono što je sigurno jeste da što je veći prihod, a to je ovo, ako bi povećao cenu, imao bi veći prihod, platio bi veći porez. Ali sa istom cenom on bi platio samo stvarni porez na stvarne prihode koje ima, a ne na sada procenjene, pri tome on ništa ne krivotvori, ne krivotvori zato što mu je sistem u zakonu dao da može da plaća na ovaj paušalni, odnosno procenjeni.
Mi samo tražimo da se taj sistem promeni i da plaća na stvarne prihode, na stvarne rashode. Šta mu ostane, na to da plati porez. Ništa drugo ne tražimo. Mi ne impliciramo ovde ništa drugo nego elementarnu pravdu da, sumnjajući u to da je ovo dobro odmereno i da je ovo dobar sistem, želimo samo da svako pokaže koliko stvarno zarađuje, a to će moći ako vodi knjige i na razliku prihoda i rashoda da plati stvarni porez.
Na taj način mi stavljamo na neki način u isti rang i ovu vrstu preduzetnika sa onim preduzetnicima koji su već sada obavezni da vode knjige. To jeste sistem pravde. Ostavljamo samo profesije za koje nije potrebna visoka kvalifikacija. Ne morate vi da završite fakultet da bi bili obućar ili limar ili da biste bili stolar. Možete to da radite i bez škole i sa osnovnom školom ako imate zanat u rukama. Oni ne moraju da vode knjige, oni su paušalni, osim onih koji imaju promet preko osam miliona dinara, koji su onda u sistemu PDV.
Ipak, oni koji su stomatolozi, morate završiti fakultet da bi bili stomatolog. Advokat ne možete biti bez fakulteta. Red je da te profesije budu u istom sistemu poreskog tretmana, kao i ovi drugi koji vode knjige.
Činjenica je da trenutno stanje u plaćanju poreza ne odgovara poreskoj snazi ovih obveznika, u proseku. Ako ima izuzetka od proseka, njemu će ovaj zakon biti povoljniji, jer će onda plaćati manje, u šta sumnjam. Sumnjam da neko zarađuje manje od ovoga čak i u manjim mestima, a kamoli u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Vi zamenjujete teze. Ovo se ne odnosi na pravnike, stomatologe, nego na vlasnike ordinacija i na one koji su vlasnici advokatskih kancelarija. Zaposleni pravnici, advokati, zubari, oni nisu uopšte predmet ovog zakona. Oni su zaposleni kao ma koji zaposleni u nekoj firmi. Nemojte da preterujete. Ne bude svaki onaj ko završi stomatološki fakultet vlasnik stomatološke ordinacije. Ne može svako da kupi tu opremu. Ne može svako da bude vlasnik advokatske kancelarije. Svaka čast onima koji su to u stanju, ali nisu svi koji završe stomatološki fakultet ili pravni fakultet automatski i vlasnici, odnosno preduzetnici.
Ovo je zakon koji tretira preduzetništvo. Želimo jednostavno da ako samostalne profesije, odnosno vlasnike ovih institucija da tretiramo na isti način kao i vlasnike nekih drugih koji su u obavezi da vode knjige, jer su u mogućnosti da to čine i da plaćaju porez na realnu vrednost svog prihoda, odnosno onoga što im ostane kada oduzmu rashode. To znači, stomatologu se kao rashod tretira investicija u opremu i on na to neće platiti porez, nego naprotiv, od prihoda oduzima troškove za materijal, troškove za opremu, pa tek ako nešto preostane, na tu razliku plaća porez od 10%. Isto važi za advokate. Advokati imaju troškove, od prihoda oduzmu troškove, na razliku plaćaju 10%.
Slažem se sa svima koji su rekli da nema razloga da se oko ove teme povišava ton ili da se ide sa nekom žustrinom. Činjenica je da samo želimo da stavimo u istu ravan vlasnike, preduzetnike u Srbiji, koji su u stanju da vode poslovne knjige i da iskazuju i plaćaju porez na stvarno ostvarene prihode. Tu je pravda potpuna. Jer, oni koji prihode nemaju, neće plaćati porez, oni koji imaju više – platiće mnogo više nego što je danas. Smatramo da je ovaj način paušalnog oporezivanja za ove profesije pogrešan i nepravedan. Zato želimo to da promenimo i to je svrha zakona.
Još jedna bitna stvar koju nisam do sada iznosio u argumentaciji. Ako neko misli da ovo radim kao ministar finansija da bih napunio republičku kasu, grdno greši. Ovo su sve prihodi lokalnih samouprava. Ovo radim i predlažem isključivo u ime Ministarstva finansija, sa svojim kolegama, radi poreske pravde. Jer, kompletan prihod od samostalne delatnosti jeste prihod opštine i gradova, a ne Republike. To treba da znate.