Zašto to isto pitanje ne postavite i za one koji su vlasnici restorana, trgovina na veliko i malo? Šta će oni koji će kad završe školu da se bave tim poslom? Zašto oni mogu da vode knjige, a ovi ne mogu? Objasnite mi - kako možemo da objasnimo što tvrdite da će advokatima to biti posebno teško, a nije teško ljudima koji rade u trgovini? Jel nije teško ljudima koji drže restorane, kafiće i nije teško ljudima koji drže agencije za nekretnine? U čemu se oni više sposobni od advokata? Hajde nemojte da preterujete.
Znači, prosto ovde se radi o tome da jedan deo iz sloja advokata želi da se zaštiti i da mu se omogući da i dalje plaća nerealno nizak porez u odnosu na prihode. Znači, ovde se ne radi o borbi za takozvane advokate u malim mestima, u Surdulici, u Žitorađi ili ne znam Bojniku.
Nego, ovde se radi o tome da neko želi da omogući onim advokatima koji više zarađuju od 35.000 dinara mesečno, ako su vrhunski u Beogradu, a to jeste činjenica da više zarađuju, da ostanu na ovom niskom paušalnom porezu, da ne plate više, odnosno da imaju privid da poštuju zakon, jer oni sada poštuju zakon. Kako ga poštuju? Tako što im je određen nerealan način obračuna poreza, paušalni porez. Ispada oni poštuju zakon, a sada oni koji vode knjige moraju da se snalaze ako hoće oni izbegavaju. Niko neće da goni advokata koji krivotvori, jer on plaća paušalni porez, a ove će svi da proganjaju od poreske policije do svih ostalih. To nije pravedno.
Samo na to ukazujem i želim da stavim u isti status obveznike potencijalno slične poreske snage.

Vaš argument, kako ste nazvali, o tzv. potrebi kontrole tzv. neposlušnih advokata je u najmanju ruku neozbiljan. Ako smo to isto predložili za zubare, šta hoćete da kažete, da država uvodi to da zubari treba da plaćaju porez prema stvarno ostvarenom prihodu da bi kontrolisala neke neposlušne zubare? Dajte molim vas. Želimo samo da stavimo u isti tretman sve.
Isto tako, niko ne spori slobodu advokatske profesije. Mi slobodu ničiju ne želimo da ograničimo, kao ni bilo koje druge profesije. Ali, želimo da plate porez, a ne da ga izbegavaju i to na legalan način, zato što im zakon lošim rešenjem sadašnjim to omogućava. To je jedina stvar koju želimo. Sloboda da, ali nemojte da pravimo od čitavog sistema komediju, na neki način, i da kažemo – jeste, snaga advokata je mesečni prihod u proseku 30.000 dinara mesečno, što je niže od prosečne plate u Srbiji. Ne može niko da me ubedi, ko god to bio, da ove profesije zarađuju ispod proseka Srbije i to skoro 30%. Ako je 45.000 prosečna plata, da li je to implikacija na šta plaćaju porez?
Još jedna stvar, ne bih o ovome govorio da je skupštinski Odbor za finansije prihvatio amandman. Pošto ga nije prihvatio govorim u želji da ubedim poslanike da ne treba prihvatiti taj amandman, zato što je nelogičan i nepravedan.

Ja želim, naprotiv da vas razuverim, i da vam kažem da apsolutno podjednako gledamo sve opštine nezavisno ko je u njima na vlasti, svesni činjenice da su u jednom trenutku na vlasti stranke jedne, a u drugom druge, negde su duže, negde kraće, ali svejedno, interes nam je da građani Srbije imaju dobitak od Vlade. Daću primer vaše opštine.       
U opštini Čajetina, ja ne znam koliko smo već investirali u poslednjim godinama, vezano za turizma, za Tornik, za ono što je infrastruktura kao što smo investirali i na Kopaoniku, Staroj planini, ne gledamo ko je u kojoj opštini na vlasti.
Poslednji primer, jedan od poslednjih investitora sa kojim je zaključen ugovor o podsticanju investicija je došao u Rumu, a tamo nije gradonačelnik iz sastava vladajuće koalicije nego iz DS, a doveli smo investitora koji je brendova kao što je "Guči", "Puma", i Iv Sen Loran, odela Brioni, i radi se o Rumi, i apsolutno ne biramo po tome gde je ko na vlasti nego, prosto gde stoji neki interes da se investira i da se ulaže, i gde postoji nacionalni interes, to je važno.
Tim povodom da vam i razjasnim ovu dilemu oko neprihvatanja amandmana gospodina Mikovića, a prihvatanja amandmana gospodina Babića.
Istine radi, Ministarstvo finansija i jedan i drugi amandman odbilo, i odbilo je sve amandmane koji su bili na temu davanja povlastica posebnim grujpama, advokatima, lekarima, zubarima, u odnosu na ove druge, a onda, ja sam radi, zaista fer pristupa, rekao Vladi, da je ovo stav Ministarstva finansija, ali da želim, imajući u vidu i amandman koji je stigao, ne samo iz vladajuće koalicije, nego iz opozicionih strnaka neka Vlada sam odluči kako želi da se izjasni.
I Vlada se izjasnila, bez mog glasa, ja nisam glasao. Ona se izjasnila da prihvati amandman gospodina Babića, ali samo iz tehničkih razloga to onda nije usklađeno, jer automatski, zna se kad se prihvati jedan, onda moraju da se u istovetnom tekstu prihvate i ostali. Zašto se to nije desilo, jer se desila situacija da na Odboru za finansije i privredu ovaj stav Vlade u ovom slučaju, iako je bio protiv na mom, nije podržao skupštinski odbor za finansije i privredu, pa je ostalo na vama poslanicima da se u danu za glasanje izjasnite.
Mislim da je rasprava o ovom amandmanu bila zaista i živa i plodotvorna sa puno argumenata i na vama ostaje da date konačnu reč kada bude glasanje.

Mnoge zemlje i sve više zemalja uvodi akcizu na biogoriva i na biotečnosti u čitavoj Evropi, jer prosto, to je isti vid goriva kao i dizel gorivo. Mi zato uvodimo akcizu, jer smo videli ogroman rast uvoza ovog goriva. Ovo nije gorivo koje se proizvodi od neke domaće biomase. Radi se o velikom rastu uvoza u prva četiri meseca ovog goriva.
Ne plaća se nikakva akciza. Izračunali smo da je potencijalni gubitak budžeta između 50 i 100 miliona evra na godišnjem nivou. Mi sada predlažemo uvođenje akcize izjednačavanjem te akcize sa akcizom koja inače već važi za gasna ulja u koja se biogorivo i biotečnost namešavaju, ali se uvodi i jednako pravo na refakciju u zavisnosti od krajnje potrošnje, kao što je i situacija sa dizel gorivom, što znači da ako se koristi za poljoprivredu, ako se koristi za gradski prevoz, onda će biti vršen povraćaj ove akcize.
Na taj način izjednačavamo status svih goriva na tržištu, jer desilo bi nam se isto što se dešavalo pre par godina sa lož uljem, kada je bila mnogo niža akciza, gubio je budžet oko toga. To je razlog zašto uvodimo ovu akcizu i zašto smo išli sa ovim zakonom po hitnom postupku, jer su veliki potencijalni gubici za budžet.
Napominjem još jednom, vršiće se refakcija za one svrhe iste kao što se vrši i kod gasnih ulja, odnosno dizela.

Neću se javljati povodom svake diskusije, ali želeo bih zbog svih vas narodnih poslanika da kažem nešto što mislim da je važno vezano za Zakon o porezu na imovinu.
Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, ovaj zakon smo menjali isključivo da bi promenili način oporezivanja pravnih lica, odnosno preduzeća i kompanija, s obzirom da od 1. januara 2014. godine je jednim drugim zakonom ukinuta naknada za građevinsko zemljište i da lokalne samouprave moraju da imaju neku kompenzaciju. U tom smislu smo predložili da pravna lica plaćaju porez na imovinu na tzv. fer tržišnu vrednost a ne na knjigovodstvenu kao do sada, što će onda, s obzirom da neće plaćati parafiskalni namet koji je ukinut Zakonom o planiranju i izgradnji, plaćaće redovan, pravi porez na imovinu, što do sada nije bio slučaj.
Apsolutno nam nije bila namera da bilo šta u zakonu menjamo što se tiče oporezivanja građana kroz porez na imovinu, kao ni kroz bilo koji drugi zakon koji smo ovde predložili Skupštini. Imajući u vidu da je u načelnoj diskusiji ovde bilo nekih strahovanja i sumnji, da bismo precizirali sve ovo do čega smo došli, danas smo usvojili na naš predlog jedan amandman Odbora kojim smo vratili amortizaciju i to povećali čak u odnosu na sadašnji zakon, jer je do sada amortizacija za stare stanove bila 0,8% godišnje a maksimalno do 40%, a sada smo stavili da to može biti do 1% i da same lokalne samouprave određuju da li će biti 0%, 0,1%, 08%, 09% ili 1%. Dakle, dali smo mogućnost svakoj lokalnoj samoupravi da samostalno odredi amortizaciju, što je u skladu sa principom fiskalne decentralizacije za koju se zalažem. Tako da neće biti fiskna za sve amortizacija, nego neka opština sama proceni šta je realno i šta odgovara socijalnom položaju građana, zonama itd.
Na taj način, bez obzira što je Fiskalni savet insistirao i zbog toga nismo imali u inicijalnom tekstu amortizaciju, vraćena je i to u većem mogućem iznosu u odnosu na to šta je do sada bio slučaj.
Druga stvar, da ne bi bilo nedoumica, kada smo govorili o izuzimanju onih 10 ari iz oporezivanja, mislili smo na gradsko građevinsko zemljište. U članu zakona imamo da se to eksplicitno ne odnosi na poljoprivrednike, odnosno na one koji se bave tom delatnošću. Da i tu ne bi bilo nedoumica, prihvatili smo i jedan amandman koji su dali Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Boško Ristić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović, a to je da se svo zemljište do 10 ari izuzima iz oporezivanja. Svo zemljište, čak i ono što nije ovim zakonom bilo izuzeto, kao i poljoprivredno.
Sada je eksplicitno, ne samo gradsko građevinsko nego i poljoprivredno do 10 ari izuzeto iz oporezivanja, što znači da suštinski parametri koje mi sada dajemo vezano za građane, a građani su ili ljudi u gradu ili ljudi koji se bave poljoprivredom, omogućavaju čak i smanjenje poreza na imovinu. Zašto je ovo važno? Zato što je u diskusiji jedna opoziciona partija govorila da može doći do povećanja poreza na imovinu za 700 ili 800%. Proverili smo za vikend da je to nemoguće. Čak i da se ne računa nikakva amortizacija, čak i da tržišna cena ne određuje realno starost stana, maksimalno teorijsko povećanje bi moglo da bude 67% tačno. Da ne bi to bilo, pitali smo se zašto je neko izašao sa tom procenom? Zato što smo ustanovili da neke lokalne samouprave, da ne kažem grad, danas ne sprovodi sadašnji zakon nego ga krši i krivotvori osnovice i ne primenjuje dosledno odredbe sadašnjeg zakona i očito se kod nekog rodila ideja da se sada iskoristi promena ovog zakona i da se sve svali na ovu vladu, iako jedna sigurno, a možda i više lokalnih samouprava trenutno ne sprovodi postojeći zakon.
Jako je bitno da poslanici i građani znaju da nijedan jedini parametar sada u Zakonu o porezu na imovinu ne menjamo jer sutra ako se u jednom pojedinom gradu desi neko žestoko povećanje poreza na imovinu, to je onda isključivo rezultat odluke te lokalne samouprave, a proisteći će iz toga što ne poštuju već sadašnji zakon. U porezu na imovinu za ovu godinu vidim, kada smo gledali ove podatke za određene lokacije koje su ovde licitarane u raspravi, da je to u stvari glavni štos da se ne primenjuje sadašnji zakon i videćemo da li postoje određene sankcije za neprimenjivanje zakona.
U većini lokalnih samouprava se sadašnji zakon primenjuje, ali ne svuda. Postojala je ideja da se odgovornost zbog eventualnog drastičnog podizanja poreza prebaci na novu republičku vladu, što smo onemogućili prihvatanjem sa jedne strane amandmana Dušana Petrovića, a sa druge strane usvajanjem amandmana Odbora za finansije. Hvala.

Vezano za prethodno izlaganje poslanice, još jednom podsećam da je porez na imovinu stoprocentno porez gradova i opština. Dakle, teza da se on menja da bi se popravilo stanje u republičkom budžetu jednostavno nije tačno. Kompletan prihod od poreza na imovinu ide u budžete gradova i opština.
Druga stvar, lokalne samouprave, odnosno gradovi i opštine su samostalni u izboru parametara za naplatu poreza na imovinu, do određenih limita koji se daju u republičkom zakonu.
Treće, republički zakon sada ni u jednom parametru ne menja mogućnost za povećanje poreza koji se naplaćuje građanima po osnovu poreza na imovinu. Ni u jednom. Posle ovog amandmana Odbora, koji je na moj predlog danas usvojen, nema ni jedan jedini parametar koji se menja u ovom zakonu, a koji bi povećao oporezivanje građana. Šta je tačno? Tačno je, ali ne zbog poreza na imovinu, nego zbog drugih zakona, poreza na dohodak građana i stope doprinosa, da će lokalne samouprave morati da štede. To sam rekao otvoreno i iza toga stojim.
Što se tiče građana, ništa Republika nije menjala što bi se odnosilo na iznos poreza na imovinu za građane. Ovaj amandman odbora je bitan i zbog toga što daje samostalnost kod amortizacije, na šta ste vi uložili amandman, da sama opština i grad odredi kolika će biti stopa amortizacije i to može menjati tokom vremena, ali mora odrediti do kraja tekuće godine za narednu. Šta to znači? Imajući u vidu da stručnjaci procenjuju da gradovi i opštine trenutno naplaćuju možda svega 50% od potencijalnog poreza na imovinu, zbog toga što imaju manji obuhvat nekretnina nego što je stvarno, jednostavno nemaju registar svih mogućih nekretnina, pa se neki uopšte ne oporezuju, dok neki ljudi to plaćaju, imajući u vidu da neki snižavaju sistemski osnovice, prosto, odluka je da nema univerzalnog pravila. To se razlikuje od grada do grada, od opštine do opštine, i svaka opština treba da donese samostalno odluku, što jeste u duhu fiskalne decentralizacije, o tome kolika će biti stopa, kako će izgledati zone, kako će izgledati koeficijenti i, sada još jedna novina, kolika će biti amortizacija za stare stanove. Do sada je bila 0,8% godišnje, a mi smo dali mogućnost da ide i do 1% godišnje, da se još više snizi porez na imovinu za građane.
Ono što želim da kažem, jeste da Zakon o porezu na imovinu uopšte ne dotiče promenu za obične građane, osim ako to neki grad ili opština drugačije ne odluči. Mi nismo niti povećali stope, niti smo sada sa ovim amandmanom odbora ukinuli bilo kakvo smanjenje osnovice, čak smo ga i povećali, išli smo u suprotnom pravcu. Jednostavno, nema više ni jedan jedini parametar koji bi sa aspekta Vlade nametao da se poveća porez na imovinu. Moja preporuka lokalnim samoupravama jeste da najpre stave u ravnopravan, jednak položaj sve građane, tj. da se oni objekti koji uopšte nisu upisani, uknjiženi, na koje se uopšte ne plaća porez, da se evidentiraju kako bi svako plaćao porez srazmerno svojoj snazi, u zavisnosti od veličine objekta. To je prva stvar.
Druga stvar, svaka lokalna samouprava će odmeravati prema vremenu u kojoj se donose zakoni. Sada je teško vreme i nema logike da se poveća porez na imovinu, ali za pet, deset godina, ovaj zakon neće važiti jednu godinu, zakon važi dok se ne promeni, važi duži niz godina, ako se poprave okolnosti, daje se mogućnost, manevarski prostor samim opštinama da samostalno određuju kako će ovo urediti.
Ponavljam na kraju još jednom – svaki dinar od poreza na imovinu ide u lokalne kase, u kase gradova i opština, a ne u republičku. Dakle, bilo kakva primedba interesa za centralizacijom, kada je Zakon o porezu na imovinu u pitanju, nema nikakvog smisla, nego jednostavno ovim zakonom dajemo manevarski prostor opštinama, neki mogu da naplate manje, neki mogu da naplate više, svako će meriti u zavisnosti od sopstvene situacije i to jeste suština. Sada je još veća decentralizacija, vezano za Zakon o porezu na imovinu, nego što je bila ovim zakonom, jer čak i stopa amortizacije može samostalno da se utvrđuje, ali maksimalno do 1% godišnje i ne više od 40% ukupno.

Ono što vi brkate jeste pravo i odgovornost, to su dve različite stvari. Ono što vi tražite je navodno na rečima decentralizacija, a onda u praksi kažete – e pa nemojte da odlučuje gradonačelnik o nečemu, neka odluči umesto nas Republička Vlada. Ne može jedno i drugo. Morate da se vi u okviru vaše poslaničke grupe odlučite za šta ste. Ima dva pristupa. Ili će gradonačelnik da odgovara za ono što je 100% lokalni prihod ili, ali naravno do nekih granica koje daje zakon i limit, ili onda prosto ne može gradonačelnik samo da kaže – ja hoću pravo, a neću odgovornost.
Dakle, nema ni jednog jedinog razloga da recimo, vaš gradonačelnik ili neki drugi odere građane kako ste se vi izrazili, ako to ne želi. I odraće ih suprotno ukoliko to želi. Ali, onda je to individualna odgovornost konkretnog gradonačelnika. Znači, gradonačelnik, predsednik opštine treba da napravi uslove, da napravi sistem koji će omogućiti da što više poreza prikupi tako što se više ljudi zapošljava, tako što se više investira, tako što se brže izdaju građevinske dozvole i tako što se u dinamici prometa ostvaruje veći prihod, za opštinu.
Činjenica je, da porez na imovinu jeste nedovoljno iskorišćen prihod pre svega zbog neažurnosti u evidentiranju odgovarajuće imovine koja je evidentirana i nju ima slučajeva da 40%, prema procenama stručnjaka, je neevidentirane imovine u katastru i na nju se nikakav porez na imovinu ne naplaćuje, iako je lako to da se uradi.
Fiskalnom centralizacijom omogućeno je da lokalne poreske uprave odu na teren i popišu te kuće. Nisu to šibice, to su objekti koji treba da se upišu i onda da se po istoj stopi koja važi za sve ostale naplati od onih koji ne plaćaju ništa. Isto tako sami gradovi, kao što znate, određuju progresivnost i mogu više da oporezuju bogatije, a da smanje oporezivanje onih koji nemaju.
Šta je jako važno? Suština amandmana vaše poslaničke grupe, sad se vama obraćam pošto ste vi govorili poslednji, je bila u tome da gradonačelnik ili gradonačelnici koje zastupate po svaku cenu izbegnu svaku odgovornost. Gde imaju marketing pozitivno, a kad treba odgovornost, da se odluči nešto, da se to prebaci na neku zlu vladu, zlog ministra ili zlu republiku. To nije fer i ovaj zakon je upravo tako napravljen da svaki grad, svaki gradonačelnik, svaki predsednik opštine ima mogućnost da odgovara građanima tako što će voditi politiku kakvu on misli da je najbolja i koja treba, i koja može da bude različita od slučaja do slučaja.
Jednostavno decentralizacija ne znači aboliranje od odgovornosti. Dobro je, po meni, što je odbor prihvatio predlog amandmana da se i kod stope amortizacije uvede mogućnost samostalnog odlučivanja gradova da li će ona biti 0,1% ili 1% , a ne da bude obaveza 0,8% jer imate gradova gde prosto postoji mogućnost da se primeni i viša stopa od ove koja je dosadašnja u zakonu, a ima i onih gradova koji mogu utvrditi da je ta stopa prevelika i mogu ići na nižu stopu. Činjenica da je amortizacija i dalje u zakonu.
Ovaj poreski kredit, odnosno odbitak se nije menjao u odnosu na postojeći zakon i ponavljam još jednom ni jedan jedini parametar za obične građane u zakonu se ne menja, a od odluke konkretnih gradonačelnika će zavisiti kolika će biti konkretna osnovica. Ne vidim čemu bi bilo, bilo kakvog strahovanja, jer citiraću vam na primer odluku Grada Beograda iz decembra ove godine koja kaže – porez na imovinu za 2013. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige za odgovarajuću površinu liste nepokretnosti ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2012. godinu.
Ako je mogao jedan grad u ovom slučaju Beograd da to odredi ove godine nemojte da sutra prebacite odgovornost da je povećano zbog neke republike, a vidi se da može grad ako hoće sam da donese takvu odluku. Samo hoću da kažem da vam argumentacija nije ispravna.

Znači, nema tu velike matematike. Mi smo za vikend, pošto nam niste dali tu računicu od povećanju navodnom od 600%, 700% seli smo i tražili smo da vidimo kako to Beograd naplaćuje porez na imovinu i shvatili smo da zapravo Beograd ne primenjuje zakon. To je prosto rešenje. Ne primenjuju se tržišne cene i ne primenjuje se ko zna koliko u nazad. Znači, da li je to bilo zbog izbora, da li je bilo zbog ne znam čega.
Beograd je jedan, ne znam da li još to neko čini, nisam nigde to video u Srbiji, ali Beograd definitivno ne primenjuje zakon, ovaj postojeći, pre nego što sam ja ušao u parlament sa primenama. Neko se uplašio sada, odnosno neko je to video kao šansu da eventualno poveća ljudima cene zato što nije on primenjivao zakon i da onda za to optužuje mene, odnosno republičku Vladu.
Teorijski, pod pretpostavkom da je ostalo ukidanje amortizacije, pričamo čistu matematiku, svaki građanin može da uzme svoje poresko rešenje i neka izbriše amortizaciju. Nema šanse da teorijski maksimalno povećanje bi moglo da bude za 67%, nikako 700%, nikako 800%. Tih 700, 800% može da nastane samo kao rezultat potpune neprimene postojećeg zakona i arbitrarnog određivanja raznih parametara od strane grada Beograda, i to je istina. Samo tako i nikako drugačije.
Imajući u vidu sve to, imajući u vidu nedobronamernost vaših diskusija i imajući u vidu upravo tu nedobronamernost, ja sam odlučio da ne poslušam Fiskalni savet u ovom primeru, jer bi sutra mene optužili za dizanje poreza Beograđanima i odlučio da čak povećamo potencijalno amortizaciju do 1% godišnje, kako ni jedan jedini parametar u zakonu ne bi bio promenjen, to je cela istina.
Dakle, laž je bila bilo kako moguće zbog republičke Vlade povećanje poreza na imovinu 600, 700%, jer matematički, ako biste to dokazali, ja bih odmah odneo ostavku. Jedini način je šta ste vi radili, grad ne primenjuje, krši zakon i sada je verovatno neko od vaših glava razmišljao o tome - hajde sada da dignemo ljudima 600% i dignu bunu protiv mene, protiv republičke Vlade, a u stvari, otkud narod zna da li je grad Beograd primenjivao zakon ili nije. Ljudi, nemojte, ako ste već doneli ovu odluku da se ne može povećavati porez na imovinu u 2013. odnosno na 2012. godinu, možete doneti da ne možete povećavati 2014. godinu, odnosno 2013. godinu. Gde je tu povećanje poreza?
Pogaču i hleb drži gradonačelnik Đilas kod ovoga, kao i svaki drugi gradonačelnik. Može ako hoće da poveća, a ne mora, ja samo na to ukazujem da je ovo isključivo lokalni porez i volja lokalne samouprave šta će raditi. Samo je molba, nije fer, u Srbiji se moraju neke nepopularne mere preduzimati u nekim drugim stvarima, na kresanju rashoda pre svega, na povećanju efikasnosti javnog sektora u celini. Ovde nema mesta povećanju poreza na imovinu, ali ako ih neko drastično poveća, neka on preuzme odgovornost za to.
Nije fer i kukavički je unapred misliti da to prenesete na nekoga drugoga. Mislite, ja znam kolika je moja odgovornost, ali nemojte preterivati. Nemojte preterivati da za sve što ne valja se krivi Dinkić, pa može nešto i Đilas na svoja nejaka pleća da preuzme valjda, ako već hoće da dere kožu građanima, kako vi kažete.

Vi namerno brkate lončiće.
Ne želim ja da se povećava porez Beograđanima, nego želim da gradonačelnik uradi nešto transparentno a ne protivzakonito. Ne radi se tako, ako ne želite da povećate porez građanima tako što kažete – odluka, ne može se povećati opterećenjem odlukom grada, nego je način smanjiti stopu.
Zakon daje mogućnost za smanjivanje stope ili za zadržavanje istih obaveza. Netransparentno je to što je Đilas uradio. Zašto je tako uradio, pitam se ja? Zapitajte se, ako već imate stopu koja je od 0 do 04, smanjivanjem same stope, što je pravo grada, mogao je isti efekat da se postigne, a pitanje je zašto to Đilas nije uradio? Zato što bi onda rekao – Beogradu ne trebaju pare. Ovako, zadržava pravo da kuka kako je navodno Beograd bez para, jer nije menjao stopu, a neće da se zameri građanima i drži kroz netransparentnu odluku istu obavezu.
Dakle, ono što ja samo očekujem, da se zakon poštuje, ne da se krši. Ne tražim da se poveća porez na imovinu, pobogu, Beograđanima. Neka ostane isti, ali kroz smanjivanja stope, kroz smanjivanja nekih drugih parametara koji su ovde. Ali ne, ništa se nije promenilo u stopama, nego nekim arbitrarnim odlukama se krivotvore cene stanova, ne znam, u Mirijevu. Imate tamo, evo daću vam primer, određeno je da je u Mirijevu cena po m2 za poreske obveznike, da se računa 110.000 dinara, a realno je da je cena kvadrata recimo 1.200, 1.300 evra. To se ne radi na taj način, nemojte da krivotvorite stvari, nego smanjite poresku stopu, dobićete isti rezultat.
Zakon zato daje fleksibilnost gradovima i opštinama, da mogu, ako žele da idu i sa smanjivanjem poreza na imovinu, ali kroz smanjivanje poreske stope, a ne kroz neke arbitrarne odluke kojim se ruši sistem.
Ono što ja vama zameram je što ste govorili neistinu kada ste pričali o tih 700-800%, to je prosto bila neistina, ništa više od toga. Samo nemojte da govorite neistinu, ako je situacija. Apsolutno, nemojte da povećavate porez na imovinu ako vam zakon kaže da bi trebalo da povećate zbog drugih parametara, smanjite stopu, to treba grad Beograd da uradi, isto što rade i drugi gradovi. Nema razloga za time da se kaže, jel znate šta je nekoegzistentno, ako nisam bio jasan, pojasniću još jednom?
Ako neki grad, bio to Beograd, Šabac, Zaječar, ma koji kaže – smanjujem stopu poreza na imovinu. Koja je implikacija? Gradske vlasti kažu – mi imamo dovoljno para, mi možemo da smanjimo teret na imovinu. Ovde je problem sledeći, onda ne možeš da kukaš da nemaš para i da ti je kriv neko iz Republike. Zato se stopa ne smanjuje, jer kažu - nadčovečanski napori se ulažu da se reši pitanje Beograđana, i sve svališ na Republiku. To nije fer, to nije u duhu fiskalne centralizacije.
Dakle, svaki grad ima pravo da snižava poreze na imovinu, ali kroz transparentno smanjivanje poreskih stopa, ali će onda uslediti pitanje stručne javnosti – a što to činiš, a kukaš sa druge strane da nemaš para, onda znači da lažeš.

Meni je zaista žao što sam demaskirao vašu izmišljenu računicu. Žao mi je što vi pokazujete da ste majstor u izvrtanju reči. Vi znate šta sam ja tačno govorio. Opet govorite drugo, ali to je vaše pravo, to je vaša kultura, to je vaš način obraćanja.
Ono što je bitno, rekao je poslanik Petronijević – ni jedan jedini parametar se nije promenio u ovom zakonu, i za građane nijedan jedini dinar većeg poreza na imovinu neće biti. A vi, naravno, jeste majstor u izvrtanju reči, i o priči o nekim tim zlim gradonačelnicima, možete i dalje menjati teze, pričati šta god hoćete, ono što je meni bitno je, da građani neće imati veći porez na imovinu.
To što ste plašili u petak ljude, sa tim izmišljenim računicama od 700, 800% to na kraju ostaje vama na čast, jer nema tog ozbiljnog čoveka kome možete pokazati tu računicu da u nju poveruje. U krajnjoj liniji, ljudi će dobijati poreska rešenja pa će videti. Rekao sam i prošli put, nema šanse da isti zakon izazove da nekom poraste 700% obaveza a u drugom gradu da se ne poveća porez na imovinu. To znači da taj ko je odlučio da se to desi, to želeo. Prosto, pričajte šta god hoćete, istina je da građani neće imati nijedan dinar veći porez na imovinu.

Apsolutno se slažem sa vama da poreski zakoni moraju biti predvidivi. Već sam rekao kad sam imao izlaganje u petak, mi u našem inicijalnom nacrtu zakona nismo uopšte izuzimali amortizaciju. Onda je stiglo na taj zakon mišljenje Fiskalnog saveta. Rekli su da nema potrebe da imate amortizaciju ako imate tržište. Tržište će regulisati da li je stan star ili je nov, tako što će za stari stan biti niža tržišna cena, za nov viša i tržište to sve reguliše.
Da se nisam susreo u petak sa demagogijom jedne poslaničke grupe, ne bih ovo ni menjao. To sam rekao u diskusiji u petak. Nije to inat, to je samo želja da neko ko nema dobru nameru sutra nametne obavezu građanima i onda okrivi nekog drugog ko s tim nikakve veze nema. To je jedini razlog što inače nisam prihvatio mišljenje Fiskalnog saveta. Sva druga mišljenja Fiskalnog saveta, koja su dali vezano i za stanje u budžetu i za stanje u javnim finansijama, čuli ste i sami da uvažavam. Smatram da u donošenju zakona treba konsultovati stručnu javnost.
Međutim, protiv ove demagogije koja je govorila o nekih 600, 700, 800 povećanja, nijedna druga poslanička grupa opozicije nije rekla – ljudi, ne govorite istinu. Zašto tada niste to rekli i vi lično i vaša poslanička grupa? Ako demagogija preovladava, naravno da se oni koji hoće da uvaže stručnost moraju povući. Demagogija može da pojede tu stručnost, vi to znate i dešavalo se kroz istoriju, posebno je ovo bilo toliko banalno da je veoma lako bilo utvrditi da je izmišljeno ovih 700, 800%. Od samog početka je bilo izmišljeno.
Zbog toga sam na kraju odlučio još u petak da ne uvažim to mišljenje Fiskalnog saveta, vezano za Zakon o porezu na imovinu i da vratim kako je i sada u zakonu. Sada bukvalno ništa nije promenjeno u zakonu, i tu vas demantujem, u odnosu na sadašnje stanje stvari.
Šta je učinjeno? Ovaj član koji ste vi pominjali, danas sve to što piše tu u tom članu koji ste citirali stoji inače u Pravilniku Ministarstva finansija, koji koriste danas lokalne samouprave. Smatrali smo da treba da budemo transparentni i da te stvari ne stoje u podzakonskim aktima, kao što je pravilnik, nego da ga stavimo u zakon. Ništa od toga što smo stavili nije novo. To već postoji, ali je bilo u pravilniku, a sada je u zakonu, kako bi imalo jaču težinu, kako bi bilo transparentnije i kako ne bi moglo da se arbitrarno menja upravo zbog predvidivosti za koju se zalažem u poreskom sistemu i to je jedina stvar.
Konačno, neko sam ko zaista želi dobro svim delovima Srbije. Beograđanin sam. Isključivo sam se sada obraćao vezano za Beograd, jer je iz Beograda stigla ta lažna računica. Samo zbog toga. Da je to stiglo iz Kragujevca, iz Niša, davao bih te primere. Znači, nismo mi proveravali sada nešto posebno tokom vikenda, nego na ovu iskonstruisanu priču od navodnih 600, 700, 800% povećanja, sam želeo da vidim odakle im uopšte ta ideja? Kako može to? Prosto, nismo mogli sebi da dokučimo jer nismo dobili tu računicu i onda sam tražio da se dodatno proveri ono što je bilo vezano za taj primer. Ništa drugo. To je jedini razlog.
Ponavljam još jednom, nijedan parametar u Zakonu vezano za porez na imovinu građana se ne menja nakon ovog usvojenog amandmana Odbora. Taj amandman Odbora je usvojen protivno mišljenju Fiskalnog saveta koji, inače, veoma cenim, samo iz razloga da bi se izbegla sutra neka demagogija i prebacivanje odgovornosti da to nismo učinili.
Što se tiče predvidivosti u poreskim zakonima, tu ste potpuno u pravu i tu nema nikakve dileme da zakoni moraju biti predvidivi. Zbog toga i ubacujemo u zakon ono što je do sada stajalo u pravilnicima, ali ništa ne menjamo, samo povećavamo time transparentnost.

Ne znam da li ste vi u ovoj sali bili ili ste odjednom došli odnekuda da slušate šta drugi pričaju, ili pričate ono što vi hoćete, ili što vam je napisano? Čoveče, Beograđanin sam. Kakve Beograđane da kažnjavam? U interesu mi je da Beograđanima bude što bolje.
Ovaj zakon ne uvodi nikakve nove poreze ni Beograđanima, ni Novosađanima, ni Čačanima, ni Užičanima, ni Senti, nikome. Samo govorim da je bilo demagogije i želje da se prikaže da će se to desiti, iako se to u ovom zakonu ne dešava. Prosto, ne znam o čemu govorite.
Nema nikakvih emotivnih razloga za bilo kakve promene. Rekao sam da isključivo zbog demagogije vašeg poslaničkog kluba ne uvažavam mišljenje Fiskalnog saveta kao stručne institucije koju veoma cenim i odlučujemo da ostane ono kao što je i dalje u Zakonu o amortizaciji, što smo i inače inicijalno mislili, pa smo zbog njih skinuli iz nacrta koji je otišao na Vladu i koji je Vlada usvojila, uz njihovo pozitivno mišljenje. Znači, Fiskalni savet je pozitivno ocenio sve ove fiskalne zakone.
Dakle, ne prihvatam da bilo kojem građaninu ove zemlje želim da uvedem neki novi porez na imovinu, jer ovaj zakon to ne čini. Porez na imovinu može povećati samo lokalna samouprava i 100% prihoda ide u lokalnu kasu. Prosto, govorite o onome što govorim, a ne kao da niste čuli šta sam pričao sve vreme, pa ona pričate vašu priču, koja je, očito, ne znam na koji način ste došli do nje i neću da ulazim u to. Prosto, hajde da pričamo – nisu ovo gluvi telefoni i treba da govorimo i da pričamo o onome o čemu govorim, a ne da izvrćete moje reči.

Bez obzira što ovo vaše pitanje nije u vezi sa članom i amandmanom o kome raspravljamo, svejedno, odgovoriću vam. Generalno, kod poreza na imovinu poreska snaga obveznika se ne utvrđuje po njegovim prihodima nego po vrednosti imovine koju poseduje i to je u svim zemljama tako, pa je tako i u Srbiji. Veća imovina, veći porez. Manja imovina, manji porez. Šta to znači? Bogatiji više plaća, a siromašniji manje.
Ovo drugo. Ponavljam još jednom ono što sam rekao i u petak. Objekti obveznika poreza na dohodak građana prihoda od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna delatnost koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ne plaća se nikakav porez na imovinu. Vezano za to, ukinut je porez na katastarski prihod. Sada je izuzeto i poljoprivredno zemljište do 10 ari, a ne samo gradsko građevinsko iz osnovice, a svi objekti koji nemaju veze sa poljoprivredom ako su veliki veći je porez, ako su neugledni, mali niža je stopa. Ništa drugačije od onoga što je do sada bilo.

Nismo prihvatili vaš amandman zato što je amandman Odbora mnogo povoljniji za građane. Znači, to je razlog odbijanja ovog amandmana o kome ste govorili. Amandman Odbora za finansije omogućava veće sniženje osnovice od ovoga koji vi predlažete. Dakle, amortizacija se povećava na 1% u odnosu na ovo što ste vi predložili, a vi ste predložili da za svaku godinu ide 0,8%. Dakle, zbog toga što je vaš amandman nepovoljniji za građane, zato ga nismo ni prihvatili.
Što se tiče vaše računice, poslanik koji je pre vas govorio, govorio je o vašoj mašti, pa tu ja nemam šta da dodam.

Ne prihvatamo, zato što je povoljnije rešenje za te iste građane ono što smo predložili mi, a to je da može biti veća amortizacija. Ako hoćete da kažete da gradonačelnik, po vašoj definiciji po pravilu je neodgovoran, onda mi nemamo istu liniju filozofskog razmišljanja. Polazim od toga da su svi gradonačelnici odgovorni i da će uraditi najbolje za svoje građane, ako im zakon omogućava da smanje osnovicu za jedan posto godišnje umesto u dosadašnjem zakonu 0,8%, polazim od toga da će svaki dobronamerni gradonačelnik za taj iznos umanjiti porez onima koji imaju objekte, koji su stari. Dakle, ako ljudi žive u kućama koje su 40 ili 50 godina kako su izgrađene, da će im svaki gradonačelnik umanjiti porez. Ne polazim od toga da su gradonačelnici nepošteni, nego da su odgovorni. Znači, imamo suprotno viđenje lokalne samouprave. Smatram da lokalna samouprava želi dobro svojim građanima, a vi očito smatrate da u lokalnoj samoupravi sede ljudi koje baš briga za građane, nego donose neke odluke koje su u interesu partije koje zastupaju. Tu se bitno razlikujemo, gospodine.