Prvo, ovo pitanje koje ste pokretali na prepodnevnoj diskusiji, a tiče se onih kojih, kako ih popularno već zovu, polutani odnosno ljudi koji rade i poljoprivredu i rade u gradu, a nisu registrovani poljoprivrednici, za njih se način utvrđivanja poreza na imovinu, uopšte ne menja na sadašnji zakon.
Ništa tu nismo menjali. Znači, kako je sada, tako će biti i ubuduće, tu nema nikakvih promena.
Što se tiče pitanja koje ste postavili, ne treba da se, zakon daje mogućnost da se tumači dovoljno fleksibilno da ne dođe do nekih nepravednih situacija o kojima govorite. Zato što se kaže, da ako nije bilo prometa u okviru tog jednog mesta, gleda se ne samo susedna zona, već se gleda i tip objekta. On mora biti iste strukture, treba da bude prostor, ne može se porediti neki nov objekat sa nekim koji je star.
Druga stvar, ne mora, ako ne postoji, mora biti uporedno, ako je malo mesto, ako pominjete Niš, Doljevac se može porediti sa Žitorađom, ne može se porediti sa Nišom. Tu prosto ostaje fleksibilnost koja je data lokalnim samoupravama da sami svojim pravilnicima i odlukama donesu odluke, kako ne bi išli na štetu poreskih obveznika.

Ponavljam da se ovde samo radi o različitoj filozofiji shvatanja decentralizacije. I u teoriji poreskoj postoji termin poreska konkurencija.
Naime, rekli ste zašto bi različit porez plaćao neko u Rumi ili u nekom drugom mestu. Pomenuli ste, čini mi se, Mitrovicu. Pa, upravo lokalna samouprava u Mitrovici ili Rumi je odgovorna da napravi takav poreski sistem koji je privlačniji za privrednike i za građane. Ako neko, opet da upotrebim termin, hoće da dere kožu u jednom gradu, to će izazvati seljenje u drugi grad. Isto važi i za privrednike.
Znači, odgovornost je gradova i opština da porez, koji im stoprocentno pripada, urede na način kako oni to smatraju da je neophodno, a građani, ako nisu zadovoljni kako radi lokalna samouprava, menjaju je na izborima. To je suština decentralizacije.
Odgovornost se preuzima stoprocentno. To je stoprocentno lokalni prihod. Ako je različito od grada do grada, to i jeste praksa i u drugim zemljama, ali ako je negde preterano to urađeno, onda taj koji vodi lokalnu samoupravu mora da odgovara građanima tako što će ga oni smeniti na izborima.

Ne, bio sam potpuno jasan. Rekao sam da je to jedna mogućnost, a da je mnogo lakše smeniti vlast koja neodgovorno podiže poreze građanima.

Ja veoma pažljivo slušam šta vi govorite, ali, molim vas, budite ljubazni, pa i vi mene saslušajte.
Malopre sam vašem kolegi odgovorio da je najlakša mogućnost da, u slučaju da imate neodgovornog gradonačelnika, jednostavno ga smenite. To je lokalni porez. Ako dere kožu građanima, smenite gradonačelnika.
Ako nisam bio dovoljno jasan i konkretan - to važi za svaki grad u Srbiji, od Užica, Pirota do Sombora, ali uključujući i Beograd.
Ako ste vi konkretizovali pa rekli – onaj ko ne može da plati porez na Starom gradu i Vračaru zato što ga je neodgovorni predsednik opštine ili gradonačelnik podigao, pa neka smene tog gradonačelnika i tog predsednika opštine konkretno u slučaju o kom govorite, jer ovaj zakon ne daje nikakav osnov da se porez na Starom Gradu ili Vračaru podigne. Nikakav parametar nismo podigli.
Dakle, može se podići porez na Starom Gradu i Vračaru, odgovaram konkretno, jedino ako Đilas odluči. Ako ste vi sami pomenuli beogradske opštine, nemojte posle da me kritikujete što stalno pominjem Đilasa, on je gradonačelnik Beograda i to mu je funkcija, kao što sam ja ministar finansija i privrede.
Dakle, poruka je jasna – ako neko podigne u ovim opštinama porez, smeniti predsednike opštine, odnosno gradonačelnika Beograda.

Nema povećanja osnovice. Jedino odlukom konkretne lokalne samouprave to može da se promeni.
Ako se smejete, obratite se kolegi Milivojeviću, koji vam je rekao dok ste kasnili da ste maštali u petak i izmislili ovo što ste pričali, uključujući i ovo što ste ponovili sada.
Dakle, tu je čovek rekao, vi niste tu bili, tražio je reč da bi vama omogućio vrlo gospodski da govorite. Ako je on rekao da ste maštali, to sam isto ja pričao, u nekim drugim terminima sam koristio.
Dakle, ne menjamo uopšte osnovicu, ne menjamo način obračuna. Ostala je amortizacija. Izuzima se opet i deset ari i na gradsko-građevinsko i na poljoprivredno. To je više od onoga što je bilo.
Stopa amortizacije može biti 1%, što je još više od onoga što je dosadašnjim zakonom. Prosto, govorite ono što jeste, a ne ono što nije.
Činjenica jeste da Grad Beograd nije primenjivao postojeći zakon transparentno. To je potpuno jasno.
Šta će biti u budućnosti, neću da gatam, ali je činjenica da ako neko želi sada da se izgovara za ono što nije primenjivao zakon, prosto nije mesto da vi na taj način, kroz neistine obmanjujete javnost.

Nema potrebe da se ton povišava. Nijedan ozbiljan čovek koji se bavi državnim poslom ne može bilo šta da radi iz inata. To su besmislice. Pa vi ste pomenuli taj izraz "inat" u petak. Nisam želeo da se na svaku primedbu poslanika javljam, jer onda mi se zamera da odgovaram na sve, da ne dajem poslanicima da govore, itd. Znate i sami šta se sve izgovori. Znam da je zabranjeno ministru da bilo šta kaže poslanicima, jer poslanici mogu sve ministru. To je u redu, ali samo konstatujem, prosto ne želim da se javljam na svaku primedbu.
Ono što je potpuno jednostavno jeste da porez na imovinu se naplaćuje ne samo građanima nego i preduzećima. Postoji porez na imovinu za fizička lica, građane i porez za pravna lica. I u jednom i u drugom slučaju to je prihod lokalnim samoupravama sto posto. Postavili ste pitanje i želim zbog javnosti i vas poslanika da odgovorim kako će lokalnim samoupravama 1. januara biti nadoknađeno to što se ukida naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Tu naknadu manje-više plaćaju danas uglavnom samo pravna lica, a u malom broju slučajeva građani. U suštini, kada se ukine ta naknada pravna lica će umesto nje, to više neće plaćati, plaćati realan porez na imovinu. Zašto kažem realan? Zato što je porez na imovinu za pravna lica, odnosno preduzeća sada nerealan jer se obračunava na knjigovodstvenu vrednost. Umesto na knjigovodstvenu vrednost obračunavaće se na fer tržišnu vrednost. Tu će biti izvršena kompenzacija, a ne porezom na imovinu za građane. Dakle, porez na imovinu za građane se ne menja. Veoma jasno, glasno, prosto, jednostavno. Porez na imovinu za građane se neće promeniti prema odredbama ovog zakona, ali hoće porez na imovinu za preduzeća.
Jedina pravna izmena u ovom zakonu je način obračuna poreza na imovinu za preduzeća. Ako se desi, i to je konstatovao Fiskalni savet, da po pojedinim opštinama porez na imovinu za preduzeća ne može da kompenzira gubitak od ukinute naknade za korišćenje građevinskog zemljišta daće se mogućnost tim gradovima i opštinama da uvedu i dodatnu posebnu komunalnu taksu kako ne bi imali gubitak, ali ta komunalna taksa će se takođe naplaćivati pravnim licima. Šta to znači? Ako je neka opština imala od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta sto dinara, tih sto dinara više neće imati od 1. januara sledeće godine, umesto toga treba da uvede oporezivanje pravnih lica po fer tržišnoj vrednosti. Ali, ako praksa pokaže da se time dobija 80 umesto 100 dinara ideja je da se ta razlika nadomesti ovom posebnom taksom, o čemu će se uostalom diskutovati sa Stalnom konferencijom gradova i opština do kraja ove godine, jer ovaj porez na imovinu ne stupa na snagu odmah nego tek od 1. januara 2014. godine.
Konačno, potpuno druga stvar su građani. Za njih se ništa ne menja. To ostaje potpuno isto. Zašto smo reagovali tokom vikenda? Nikakve nove obračune nismo dobili, ali reagovali smo zbog neargumentovane rasprave vašeg poslaničkog kluba. Znate i sami da je Fiskalni savet govorio da ćemo kroz tržišnu vrednost nekretnina obuhvatiti istovremeno i amortizaciju. Vi ste tvrdili da će to izazvati osam puta povećanje cena nekretnina. Iako to nije tačno odlučio sam da zbog te demagogije zahvalim Fiskalnom savetu na tom mišljenju za tu stavku, iako su ljudi u pravu, i da prihvatim nešto gde neće biti moguća demagogija, a to je da se amortizacija vrši i to po stopi koja je čak i za 0,2% veća nego što je u postojećem Zakonu.
Ponavljam još jednom, i lično se neću po ovom zakonu više javljati na ovu istu temu, za građane se ništa ne menja. Ovaj zakon ne menja ništa u obračunu poreza na imovinu za građane. Menja se bitno za pravna lica, ali se njima ukida jedan parafiskalni namet, a to je naknada za korišćenje građevinskog zemljišta od Nove godine, i od Nove godine se kreće sa novim načinom obračuna poreza na imovinu. To je jedina suštinska izmena u ovom zakonu.

Da ne bi ostalo bez objašnjenja, ono što u zakonu stoji se nije uopšte promenilo u odnosu na postojeći zakon. Moguće je oslobađanje po osnovu 50%, ali najviše 20.000 dinara. Takvo rešenje danas postoji. Takvo rešenje ostaje. Naša je procena bila u konsultaciji sa stručnjacima za ovu oblast da bi sve preko toga bila tzv. poreska regresija, odnosno neopravdano oslobađanje od plaćanja poreza. Smatramo da je ovo oslobađanje koje je u sadašnjem zakonu i koje nismo menjali dovoljno.

Ukida se ovaj porez vezan za eksproprijaciju, sa idejom da se stimuliše ovaj proces i da se da podsticaj realizaciji javnog interesa, koji se ostvaruje eksproprijacijom. Šta je ideja? Dakle, uvek kada se radi eksproprijacija radi se radi nekog javnog projekta. Ideja je da taj proces bude jednostavniji, lakši i da prosto damo podsticaj javnom interesu koji se ostvaruje iz tog javnog projekta. Zato ukidamo taj porez koji je do sada proisticao iz eksproprijacije. Činjenica je da će opštine zbog toga imati manji lokalni prihod, ali interes će biti napravljen na njenoj teritoriji, tako da će kompenzovati od ostvarivanja javnog interesa. Direktno će imati na početku manje, ali kasnije kada se realizuje, da li je to autoput, da li je to gasovod, imaće veći prihod u nekoj budućnosti zbog bolje poslovne klime i svega ostalog.

Što se tiče javnih preduzeća, ne smemo tolerisati ni na republičkom, ni na lokalnom nivou preduzeća koja imaju dubioze. Bilo koji govor da sad treba da štitimo nekog ko ima gubitke i da ga pustimo da se ponaša na isti način kao i do sada, prosto nema podršku naše Vlade. Moramo tamo gde su dubioze da se utvrdi tačno zašto je dubioza. Nije to prirodna nepogoda, tu dubiozu stvaraju ljudi. Ako može vodovod u jednom gradu da posluje bez gubitaka zašto bi vodovod u drugom gradu imao gubitke. Isto važi i za toplane. Isto važi za bilo koje javno preduzeće, a važi i za republička javna preduzeća, osim za neka gde uvek imate gubitak zbog prirode posla i gde država snosi taj trošak, gde retko koja država ima višak, a to je železnica. Da budem realan, železnica retko koja na svetu ima dobitak.
Ono što je sigurno jeste da prosto želimo da stavimo u isti položaj javna preduzeća sa privatnim preduzećima jer ako hoćemo da poštujemo Ustav dosledno svi moraju biti jednaki. Zašto bi štitili gubitaše, a da ne pomažemo one koji stvaraju dobit. Treba da podstičemo one koji su u stanju da stvore dobit. To što je nešto državno, ne mora po prirodi stvari da znači da je gubitaško. To jeste tako postalo najčešće na žalost zbog toga što se prekomerno ljudi zapošljavalo u svim mogućim vremenima, što se ne vodi računa o trošenju, što postoji jedan ležeran odnos da niko tu ne može dobiti otkaz itd, itd. Znači, ima hiljadu razloga. Mi hoćemo na svim frontovima, uključujući i poreski tretman da izjednačimo sve sektore u našoj državi, privatni, državni.
Pričaćemo o tome naravno više o tome i u četvrtak kada bude posebna sednica oko ekonomske politike, ali naša ideja je da moramo daleko veći značaj da damo onome ko stvara vrednost, a to je privatni sektor. Državni je važan sektor jer ostvaruje javni interes, ali on ne bi živeo da oni koji rade u proizvodnji pre svega u privatnom sektoru ne stvore neku vrednost koja se onda raspodeljuje za ostvarivanje nekog državnog interesa. Ovo je ideja, znači, izjednačavanje statusa svih u poreskom smislu.

Znate šta, protiv toga sam da se stvara utisak, a dosta ste ga i vi stvarali, ne mislim na vas lično, nego na stranku kojoj pripadate, da država ima prihode koji podaju s neba, a da građani imaju pravo da dobiju usluge koje se finansiraju niotkuda. Svi javni rashodi, uključujući izgradnju puteva, mostova, brigu u obdaništima, školama, finansiraju se iz poreza koji plaćaju svi. Bitno je samo pravedno sve rasporediti i neopteretiti one koji su bolji pa im onda naplatiti više, a štedeti one koji ne rade ili koji su u javašluku i njima ne naplatiti ništa.
Činjenica jeste da javna preduzeća su dobrim delom neefikasna zato što su bila dugo vremena zaštićena kao beli medvedi i nemaju nameru da se menjaju dok neko ne pritisne i ne krene u njihovo restrukturiranje. Govorim podjednako i za lokalna i za republička javna preduzeća, pokrajinska, za sva.
Dakle, u tom smislu je ovaj predlog zakonski i to jeste korak u reformama. Opozicija me opravdano kritikuje ponekad zašto nismo hrabriji u reformama. Pa, evo reforme. Prosto, nema besplatnog ručka, prosto reforma mora da se sprovede pre ili kasnije. Ovo jeste jedan deo poreskih reformi, a ja kada sam najavljivao ove zakone rekao sam vam da je rađeno pet meseci na njima kao deo reformskog paketa poreskih zakona. Tačno je da su neki segmenti koji se odnose ne na ovaj zakon nego na neke druge zakone u poslednjih mesec dana nešto revidirani, ali ovaj ne. Ovaj je plod dugotrajne rasprave i na srpskom fiskalnom društvu i vidite sami koliki je, ne bi moglo to tako brzo da se pripremi. Znači, ozbiljno je rađeno na tome.
Tako da želimo da uvedemo jednakost svih, a određenim oslobođenjima smo dali mogućnost da se npr. oslobode ovoga poreza kao što je i sada deo objekata koji je u skladu sa propisima i neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti. To će se definisati nekim podzakonskim aktima. Dakle, tu nismo menjali, u ovom nekom delu kod oslobođenja.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da Skupština jeste svakako najvažnije mesto gde se raspravlja o ukupnoj ekonomskoj politici, a posebno o ovako važnim zakonima kao što je paket poreskih zakona i biću ovde sa vama narednih skoro nedelju dana, s obzirom da će u četvrtak biti i posebna sednica gde će čitava Vlada biti da sa vama raspravlja o ekonomskoj politici. Biću ovde povodom ovih zakona, a onda ćemo svi zajedno iz Vlade pred vama biti u danu za koji je dogovoren da bude posebna rasprava.
Odmah da vam kažem da nemam ništa da krijem i da ću biti apsolutno otvoren kao i uvek prema vama i neću govoriti samo o ovom paketu fiskalnih zakona. Na ovaj paket fiskalnih zakona Fiskalni savet je dao pozitivno mišljenje. Međutim, Fiskalni savet je, kao što ste juče čuli, dao zabrinutost za ukupno stanje javnih finansija i zato neću da govorim samo o onome o čemu je dato pozitivno mišljenje, a to su fiskalni zakoni, koji jesu formalni predmet ove rasprave, nego hoću da vam kažem i kakva je situacija vezano za probleme, jer ne želim da bežim od problema, već želim da vam ukažem i pokažem da je ova vlada svesna problema, ali da je sposobna da ih reši.
Ono što je činjenica je da se ekonomska politika ne samo u Srbiji već u čitavoj Evropi danas vodi u jako teškim uslovima. Nijednom ministru finansija nije lako. Međutim, to nije nikakvo izgovaranje. To je posao i on mora da se radi najbolje moguće u interesu građana. U svakom slučaju, situacija je jako složena i kompleksna i pokušaću ukratko da vam kažem šta su to pozitivni trendovi a šta su to negativni trendovi koje treba da rešimo.
Šta je pozitivno u odnosu na prethodnu godinu? Prvi put imamo posle četiri uzastopna kvartala prošle godine blagi rast BDP. On je prema proceni Zavoda za statistiku bio 1,9%. To jeste skroman rast i apsolutno ne mislim da tome pridajem neku preteranu hvalu, ali je činjenica da je to prvi put da je trend preokrenut nakon čitave negativne prošle godine. Činjenica je da pozitivan rast u ovom trenutku u Evropi ima svega nekoliko zemalja. Bukvalno sve zemlje Evrope su u recesiji ili one koje imaju pozitivan rast, on je znatno niži od ovoga.
Ono što je takođe nepobitna činjenica je da sve ono što se pričalo godinama kako Srbija treba da se razvija, da se pređe na izvozno orjentisani model rasta, 2013. godina je prva godina kada će se to pokazati i u praksi i kada se to dešava. Zašto to govorim? Zato što je rast izvoza u prvom kvartalu bio 22%, a rast uvoza 0%. Dakle, imamo rast izvoza bez rasta uvoza i smanjeni deficit tekućeg računa platnog bilansa za jednu četvrtinu. Dobra je stvar je da se taj rast izvoza zasniva ne na izvozu sirovina i polu- proizvoda, nego na izvozu gotovih proizvoda. Automobilska industrija vuče jednu petinu rasta izvoza, ne samo proizvodnja "Fijata" već i fabrike autokomponenti.
Ono što je takođe dobro i različito u odnosu na prošlu godinu je da imamo stabilan dinar zahvaljujući politici NBS. Imamo trend usporavanja inflacije.
Ima još jedna stvar i time nažalost iscrpljujem spisak pozitivnih stvari i preći ću na one koje su negativne. Dobra stvar je da srpski budžet u ovom trenutku ima odličnu likvidnost. Srpski budžet trenutno ima na računima milijardu i 258 miliona evra. Ko god priča o nekom bankrotu sutra ili prekosutra treba da pogleda cifre, milijardu i 258 milijardi evra jeste stanje na računima budžeta Republike Srbije na današnji dan. Imamo 922 miliona dolara, 257 miliona evra i 32,3 milijarde dinara. To kada preračunate u evre to je stanje koje trenutno imamo, jer ne želimo da dozvolimo za razliku od prethodne Vlade da krpimo mesec za mesec, nego imamo uvek za makar šest meseci unapred za sigurnu isplatu penzija i plata. Što se tiče sigurnosti, ona postoji. Nije pitanje šest meseci i tu Fiskalni savet i MMF upozoravaju, pitanje je održati ovu situaciju na dugi rok. Tu imamo probleme i te probleme ne želim da poričem.
Šta je negativno u sadašnjoj situaciji? Puno je tih stvari. Najpre, ovaj blagi privredni oporavak je neravnomeran. Ima grana koje vuku ovaj oporavak, a to su pre svega grane lake industrije kao što su tekstil, obuća, nameštaj, automobilska industrija, deo hemijske industrije. Ali je čitav niz grana u velikom problemu, pre svega građevinarstvo. Takođe postoji značajan pad prometa u trgovini i to je jedan od najvećih uzroka manjih prihoda od očekivanih u ovom periodu, čak 16% u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal prošle godine.
Najveći problem, koji je postojao i ranije, a koji još uvek nije rešen, je visoka nezaposlenost. U prošloj godini ta stopa je iznosila, znate ga statistika da meri dva puta godišnje stopu nezaposlenosti po anketi o radnoj snazi, u aprilu preko 25%, u oktobru je izmereno 22,5%. Međutim, taj podatak nisam želeo javno da objavim jer mislim da nije realan. Mislim da je uključio i broj anketara koji su radili popis stanovništva. Nikada se nismo time hvalili. Mislimo da je veća stopa nezaposlenosti od tog oktobarskog podatka. Videćemo sada, u junu se obično objavljuje podatak iz ankete o radnoj snazi koja je izvršena u prošlom mesecu. Sigurno da je to najveći problem trenutno Srbije.
Nizak je i standard stanovništva. To je nepobitno. Ono što nije dobro je da je porasla siva ekonomija imajući u vidu podatak o padu prometa u trgovini koji ne odgovara kretanjima u drugim sektorima. Dobro smo prognozirali da će rast BDP biti 2%. Inflacija jeste nešto niža od onoga što je prognozirano i to je dobro sa druge strane. Međutim, ova diskrepanca ukazuje da je veći pad u prometu u trgovini nego što je stanje u kretanjima zarada i penzija i to ukazuje na to da postoji rast sive ekonomije.
Zbog svega ovoga imali smo u prva četiri meseca znatno manje prihode od planiranih. Prvo, najviše je podbacio porez na dobit jer kada je planiran budžet nije se očekivalo da će profit u 2012. godini preduzeća biti za više od 15% manji nego u 2011. godini. Očekivali smo da će biti manji, ali on je znatno viši od 15% manji nego što smo mi procenili u 2012. godini. Znate da 2012. godina nije rezultat rada ove vlade.
Ostvareno je od poreza na dobit svega 60% od onoga što je planirano. Čak se i vraća deo akontacija iz prethodne godine zato što je faktički porez na dobit niži od onoga što je bio i u tom smislu prihodi od poreza na dobit su podbacili najviše od svih poreskih prihoda bez obzira što je povećana stopa sa 10 na 15%.
Što se tiče akciza, porastao je prihod od akciza za 14% u ova četiri meseca, ali je bilo planirano 30%.
Jedan deo prometa kod duvana otišao je na crno tržište, pre svega se radi o rezanom duvanu. Mi znamo da je situacija u Srbiji teška i da ljudi verovatno nemaju novca za skuplje cigarete i da su primorani, oni koji konzumiraju, da upotrebljavaju rezani duvan. Međutim, nije opravdano da se ne kupuje zvanični, legalni rezani duvan na koji se obračunava niža akciza. Zato smo pokrenuli aktivnosti zajedno sa policijom na pronalasku, ne onih koji prodaju na pijacama, nego oni koji faktički distribuiraju ovaj duvan i mislim da ćemo tu popraviti situaciju, ali ne možemo da otklonimo potpuno gubitak prihoda.
Dakle, ukupno je naplaćeno 87% od plana kod akciza, pre svega zbog pada kod cigareta. Kod akciza na derivate nafte naplaćeno je onoliko kolko je planirano.
Što se tiče PDV, porasli su prihodi od PDV u prva četiri meseca za 15%, ali je bilo planirano da oni porastu 24%, s obzirom da je povećana stopa PDV sa 18% na 20%. Šta se, međutim, desilo? Prvo, treba da znate da izvoz i poljoprivreda, koji su trenutno glavni generatori oporavka u Srbiji, koji jeste blag, ali postoji taj rast od 2%, nisu prihodno izdašni na kratak rok. Što je veći izvoz, to je veći povraćaj PDV. Što se više robe izvozi, više se i vraća privrednicima PDV i onda je efekat na naplatu manji nego da je manji izvoz. Dakle, jeste apsurdno, ali je tako. Što se tiče prihoda od PDV, oni su naplaćeni na nivou 92% od plana.
Bilo je neplaniranih rashoda. Neki zbog toga što je uveden novi sistem budžetskog knjigovodstva, a neki zato što su ostali kao zaostavština iz prethodnog perioda. Naime, od ove godine se prvi put projektni zajmovi evidentiraju odmah kao rashodi, a ne tek na kraju godine. Svakog meseca uknjižavamo ono što se realizovalo na realizaciji, npr. infrastrukturnih projekata koji se rade zajedno sa Vladom Azerbejdžana ili sa Vladom Republike Kine na izgradnji odgovarajućih infrastrukturnih projekata. To se ranije nije beležilo na mesečnom nivou, nego se tek na kraju godine evidentiralo i prikazivalo u završnim računima. Sada imamo takvo knjigovodstvo da se ti rashodi odmah prikazuju i to je takođe dodatno povećalo rashode.
Međutim, bilo je i nekih neplaniranih rashoda koji su posledica saniranja stanja zbog dubioza koji su nasleđeni od prethodne Vlade, da budem potpuno otvoren. Prvo, to su docnje, razno – razne, odnosno dugovi koji su isplaćivani, oko 11,5 milijardi dinara je plaćeno na izmirivanja dugova iz prošlosti putarima, zdravstvenim ustanovama, reciklerima, lokalnim samoupravama. Sve to zajedno je 11,5 milijardi rashoda koji nisu uobičajeni budžetski rashodi.
Takođe, imali smo i troškove da spasimo depozite propalih banaka, kao što su "Agrobanka" i "Razvojna banka Vojvodine". Ukupno je direktan budžetski trošak radi spasavanja depozita, da ljudi ne bi izgubili svoje uloge, iznosio 18,2 milijarde dinara samo za Republiku, bez pokrajine Vojvodine. Ukupna šteta finansijska od propasti ovih banaka je 620 miliona evra. Ovo je direktan budžetski trošak, jer je i Agencija za osiguranje depozita isplatila 280 miliona evra, a ovo je samo ono što je bio trošak servisiranja obveznica koje su date.
Dakle, kada sve ovo saberemo, kao posledica manjeg rasta prihoda od očekivanih, kao i nekih neplaniranih rashoda, mi imamo značajno veći deficit nego što smo planirali. Za četiri meseca konsolidovani deficit budžeta iznosio je 60 milijardi dinara, a republički 78, što znači da su pojedine institucije imale i suficit u prva četiri meseca, pre svega Fond zdravstva je imao suficit od oko devet milijardi dinara, zatim, lokalne samouprave su imale suficit od oko 8,3 milijarde dinara. Prvi put od kada pratimo javne finansije je konsolidovani deficit niži za prva četiri meseca nego što je republički.
Međutim, naravno da to nas ne zavarava, jer znamo da taj suficit koji je ostvaren u ovim institucijama je privremeni i da suštinski moraju da se preduzmu odgovarajuće mere na strani rashoda, pre svega, kako bi se situacija stavila pod kontrolu.
Mi smo predložili Vladi ovog meseca da nekih 32 milijarde dinara smanjimo na strani rashoda i to su mere koje Vlada treba da usvoji. Međutim, naš trezor je već krenuo da ih izvršava, tako što je smanjio kvote budžetskim korisnicima i izvršava prema novom planu, a ne prema originalnom planu, iz budžeta rashode, kako bi smanjili rashode već od ovog meseca.
Ono što takođe predstoji jeste rebalans budžeta. Juče ste čuli da Fiskalni savet predlaže da to bude što pre. Mi smo prvo vreme razmišljali da samo ovim merama interne štednje Vlade napravimo, pa da onda radimo rebalans početkom septembra. Međutim, nije isključeno da ćemo ga uraditi u narednih mesec i po dana, zato što smatramo da su ocene Fiskalnog saveta i stručne i iskrene i dobre i smatramo da ih treba poslušati.
Ono što takođe planiramo da uradimo, imajući u vidu rast sive ekonomije, preduzećemo ozbiljne mere da zaštitimo one koji redovno plaćaju porez državi. Pre svega ćemo iskoristiti mogućnosti i krenuti u ozbiljnu kontrolu neregistrovanih radnji, dakle, onih koji ne plaćaju nikakav porez, oni će biti prvi na udaru. Naravno da je važno da nam svi u tome pomognu, i vi koji sedite u Skupštini, ali i svi građani, da ne plaćaju račun ukoliko im se ne izda fiskalni račun. Zakon kaže – ako neko ne izda fiskalni račun, ne morate da platite robu, ne morate da platite piće u kafani.
Dakle, pozivam sve kojima se ne izda račun da ne plate robu koju uzmu ili piće koje popiju. Jer, ako se ne uzme fiskalni račun, pre ili kasnije se dolazi dotle da moraju da se režu neki rashodi koji su mnogo važniji i to na kraju dođe i do plata i penzija. Bitno je da se uzimaju računi. Zašto? Zato što treba u istu ravan staviti one koji redovno plaćaju porez i oni koji to ne čine. Mi ćemo krenuti da, osim toga što objavljujemo spisak neredovnih platiša poreza, počnemo da objavljujemo i spisak najredovnijih platiša poreza, jer treba ljudi da znaju ko su ljudi koji redovno izmiruju obaveze državi.
Takođe, izvršićemo odgovarajuće strukturne reforme koje će smanjiti određene rashode, a to je pre svega povlačenje države iz upravljanja određenim državnim preduzećima, samim tim i smanjivanje subvencija po tom osnovu.
Konačno, potrebno je da se uspostavi ozbiljna finansijska disciplina. Finansijska disciplina je počela da se narušava još od 2007. godine. Zašto? Zato što smo u razgovoru sa ljudima iz Poreske uprave shvatili da od svih fiskalnih kasa koje postoje na terenu, a nakon ukidanja zanatlije, ostalo ih je još skoro oko 200.000, da niko živi u Poreskoj upravi već šest godina, od 2007. godine, ne proverava uopšte izveštaje sa GPRS sistema, niti vrši analizu, niti vrši kontrolu nakon toga. Takva praksa će biti prekinuta i biće izricane najstrože kazne onima koji ne šalju izveštaje. Kako da ne raste siva ekonomija ako je niko ne kontroliše, i to se ne čini u poslednjih šest godina? To je sada nešto što je iza nas. Situacija je takva da prosto nema prostora da se bilo kome popušta i ne sme biti tolerancije na sivu ekonomiju.
Ono što je takođe jako važno, prvo ćemo uspostaviti, već smo krenuli sa uspostavljanjem discipline u samoj državi. Velika je finansijska disciplina. Evo, ova Skupština je krajem godine izglasala Zakon o redovnosti rokova plaćanja. Najveći deo državnih institucija se striktno pridržava zakona, da plaća preuzete obaveze u roku od 45 dana, međutim, ima i onih koji to ne čine. Blokirali smo ove nedelje izvršenje sredstava svim institucijama koje se toga ne pridržavaju.
Nije veliki iznos obaveza koji nije plaćen, to je možda 1% od ukupno preuzetih obaveza, ali bez strogih sankcija neće biti discipline. Nemojte da se iznenadite što danas neće biti izvršeni transferi onim opštinama koje nisu ili njihove institucije nisu izvršile neke obaveze. Bolje kažite da se te obaveze izvrše i odmah će biti transferi izvršeni, a isto tako i republičkim institucijama koje kasne. Dakle, kriterijum će biti jednak za sve, ma o kome da se radilo, jer jedino kroz uspostavljanje finansijske discipline, kroz jednake uslove poslovanja za sve može se uspostaviti ravnoteža. Ako neko pita – odakle da platim, ako nema para, ne sme da se preuzima obaveza. To je osnovno budžetsko pravilo. Dakle, ne treba preuzimati obaveze koje ne mogu da se plate.
Sada bih krenuo sa obrazloženjem konkretnih zakona. Ovi zakoni se rade nekoliko meseci u našem ministarstvu i prvobitna ideja je bila da se uradi reforma u ovoj oblasti, a onda kako je vreme prolazilo, postojala je potreba da se ovi zakoni iskoriste i kao jedna od mera fiskalne konsolidacije koju upravo preduzimamo. Zato su zakoni poslati po hitnom postupku. Dakle, oni jesu spremani još od nove godine. Vidite i sami da ovo nije moglo da se spremi na brzinu i za 15 dana, ali je činjenica da pojedini elementi zakona jesu urađeni pre mesec dana sa idejom da se izvrši fiskalna konsolidacija, kada se primetilo da će prihodi biti niži od plana i kada je potrebno deficit smanjiti.
Koji su ciljevi ovih zakona? Jedan od ciljeva koji je jako važan je da se dodatno rastereti privreda, a posebno oni koji su najslabiji, a to su preduzetnici i mala preduzeća. Kako se to čini? To se čini na nekoliko načina. Najpre, smanjuje se stopa poreza na plate sa 12 na 10%, a iznos neoporezovane plate se podiže sa 8.700 na 11.000 dinara. Na ovaj način se poresko opterećenje najnižih zarada smanjuje sa 8,6 na 6,4%. Od ovoga će najviše koristi imati tzv. radno intenzivne industrije, gde su nažalost plate i najniže, a s obzirom da se sada neće oporezivati plata do 11.000 dinara, onda će oni imati najveću korist.
Takođe, korist će imati i mali preduzetnici, tzv. paušalci. Podiže se cenzus za paušalno oporezivanje dohotka sa tri na šest miliona dinara. Ono što je još bitnije, predlaže se da preduzetnici sami izaberu da li će plaćati doprinose na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. Do sada je zakon poznavao samo plaćanje na ostvarenu dobit, a sa ovim rešenjem da se uvede lična zarada preduzetnika, oni se izjednačavaju sa onima koji vode preduzeća i njima se efektivni poreski troškovi smanjuju za jednu trećinu. Dakle, efektivna stopa će im biti 30%, dok je sadašnje opterećenje 46%. U raspravi u načelu daću i primer kako se ovo obračunava i kako se dolazi do ovog efekta. U raspravi sa udruženjima privrednika svi preduzetnici su pozdravili ovaj predlog. To i jeste, da kažem, bila i njihova inicijativa koju smo mi ugradili u ovaj zakon.
Predlaže se i potpuno ukidanje poreza na katastarski prihod za poljoprivrednike. On se briše kao kategorija iz zakona. Ono što smo takođe predložili, a što je, vidim, izazvalo već i pre nego što je počela ova rasprava amandmane više poslaničkih grupa, jeste da se iz sistema paušalnog oporezivanja izuzmu advokati, privatne stomatološke ordinacije, privatna lekarska praksa, marketinške agencije, računovođe i revizori. Bez obzira kako će se Vlada i parlament izjasniti prema tim amandmanima, ja sam protiv i neću odustati od ovoga što sam predložio, odnosno što je moj tim predložio.
Ako vidite kakva je definicija ko je to paušalac – paušalac je obveznik koji ima promet manji od šest miliona dinara u novom zakonu ili po prethodnom manji od tri miliona i ko nije sposoban da vodi knjige, mislim da su advokati sposobni da vode knjige, kao i privatni stomatolozi takođe. Suština je da oni po ovom predlogu bi trebali da vode knjige, mogu da ih vode sami ako imaju mali promet, a ako imaju veliki, računovođa mesečno ne košta više od 30 evra, pa da onda iskažu koliki su im prihodi, koliki su im rashodi i da plate porez po stopi od 10% i doprinose isto kao preduzetnici koji vode knjige. Ako mogu da vode knjige oni koji prodaju novine na trafici, ne znam zašto ne bi mogli da vode advokati ili privatni stomatolozi ili privatna praksa. Ovo je pitanje elementarne pravednosti poreskog sistema. Ono što smo želeli da uradimo ovom reformom jeste uspostavljanje poreske pravde, odnosno tretmana poreskih obveznika srazmerno njihovoj snazi.
Moram da kažem da je jedan dobar deo advokata već sada u sistemu PDV i oni su već u sistemu vođenja knjiga. Ako oni mogu to da rade, ne vidim zašto to ne mogu da rade svi? Da ne govorim o stomatolozima i o privatnoj lekarskoj praksi, jer sigurno ne možemo izjednačiti njihov poreski status sa statusom obućara ili stolara. To apsolutno mislim da nije opravdano.
Ono što takođe predlažemo jeste da se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pojednostavi procedura, tako da umesto da se svi porezi i doprinosi plaćaju na 35 obrazaca, kao što je danas slučaj, od nove godine se plaćaju na samo jednom jedinom obrascu, a umesto sadašnjih maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bude plaćena samo na jedan a da se onda sistemom elektronske uprave ti prihodi raspodeljuju prema onima kojima pripadaju. Sve ovo o čemu sam govorio donosi rasterećenje privredi od četiri milijarde dinara na godišnjem nivou.
Što se tiče pojedinačnih zakona, u ovim zakonima ima još novina. Kod Zakona o porezu na dohodak građana predlaže se da se smanje dodatno administrativni troškovi tako što bi se uvelo samooporezivanje za preduzetnike koji vode poslovne knjige na kapitalne dobitke, na prihode koje isplaćuje platilac koji nije pravno lice, kao i u svim slučajevima u kojima isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna porez po dobitku.
Što se tiče Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, predlaže se povećanje penzionog doprinosa na teret zaposlenog sa 11 na 13%, dok na teret poslodavca ostaje 11%. Ukupno se stopa povećava sa 22 na 24%, što omogućuje veće prihode penzionom fondu za 15,4 milijarde dinara do kraja ove godine, odnosno za 25,3 milijardi na godišnjem nivou. Smatramo da je jako važno da se obezbedi stabilnost u funkcionisanju penzionog fonda i na dugi rok, odnosno da imamo sigurnost za penzionere.
Koji su efekti ovih zakona na budžete Republike i lokalnih samouprava? Dakle, do kraja ove godine efekti su sledeći: Republika bi izgubila 3,4 milijarde dinara od poreza na zarade, lokal bi imao smanjenje od 12,3, Vojvodina 0,7, dok bi privreda dobila milijardu i 700 miliona, a smanjili bi se rashodi za penziono osiguranje za 15,4 milijardi, odnosno transfer iz budžeta ka penzionom fondu, zato što bi na ovaj način bili istovremeno i veći prihodi penzionog fonda.
Zašto mislimo da je ovo pravedno rešenje? Iz razloga, kao što sam na početku napomenuo, što u ovom trenutku postoji suficit na računima lokalnih samouprava od 8,3 milijarde dinara, a imamo problem na republičkom nivou. Sa druge strane, u situaciji smo da ne možemo i ne treba da povećavamo opterećenje privredi, već je ideja da se smanji. Pošto će republička vlada biti primorana zbog ove situacije da štedi, već sam rekao da ćemo 32 milijarde dinara smanjiti naše rashode, a mislim da i lokalne samouprave trebaju da daju svoj adekvatan doprinos.
Ono što takođe želim da naglasim da se proporcija u raspodeli od poreza na zarade ne menja. Gradovima i opštinama ostaje 80%, 20% ide samo Republici. To znači da kada je kriza ovo pogađa i Republiku i pokrajinu i lokal. Mi treba svi zajedno da se potrudimo da pomognemo da se u što više gradova pokrene proizvodnja, obezbede nove investicije i da dođemo do višeg rasta od ovih 2% jer onda će u takvom scenariju opet 80% od poreza na zarade ostajati lokalu. Do sada smo videli, nažalost, situaciju da veći prihodi koji su obezbeđeni upravo ovim zakonom, nažalost, nisu u svim opštinama, čast izuzecima, korišćeni za produktivne svrhe nego je bilo novog zapošljavanja u administraciji, bilo je većih troškova za reprezentaciju, bilo je povećanje subvencija za neke stvari koje možda i nisu nužne i bilo je daleko većih davanja nevladinim organizacijama. Kada pogledate analizu po opštinama više su dobile nevladine organizacije nego poljoprivrednici iz lokalnih budžeta nakon ovog povećanja.
Zato smatram da kada se štedi, svi moramo da štedimo i da svako vodi računa o svakom dinaru gde će se davati. Ono što takođe predlažemo jeste izmena Zakona o porezu na imovinu. Napominjem još jednom da je porez na imovinu 100% lokalni prihod. Činjenica je da mnogi predsednici opština i njihova administracija se libe od toga da naplate porez na imovinu već očekuju da kompletne prihode dobijaju na lakši način. Zato što porez na imovinu ne daje ni 50% prihoda od onoga koliki je potencijal i kolika je praksa u drugim zemljama.
Za to sam da svaka opština, znam da svi već imaju odgovarajuće zone, treba još jednom da se razmotri da li je progresivnost u porezu na imovinu dobro napravljeno? Da li, naprimer u Beogradu, oni koji stanuju na Dedinju dovoljno plaćaju ili mogu da plate i više? Naravno, pošto lokalna samouprava određuje i poresku stopu, ona je od nula do 0,04%, mislim da niko nije odredio maksimalnu stopu i ne kažem da treba da odredi, ali ta stopa može da varira i kroz zoniranje može da se podešava da različiti opterećenja budu u različitim delovima grada zavisno od socijalne strukture stanovništva.
Ono što je novost i što će dati veće prihode lokalnim samoupravama od sledeće godine to je da se uvodi drugačiji način obračuna poreza na imovinu za pravna lica. Do sada je to vršeno na knjigovodstvenu vrednost preduzeća, što nije bilo objektivno, često knjigovodstvena vrednost nema nikakve veze sa stvarnom tržišnom vrednošću. Sada je uvedeno da se kod onih obveznika koji vode poslovne knjige osnovica za porez na imovinu bude fer, odnosno tržišna vrednost. Sve lokalne samouprave će biti dužne po ovom zakonu da do 30. novembra objave prosečne cene u prometu nepokretnosti i zemljišta po zonama i stope poreza kako ne bi bilo arbitrarnosti u naplati ovog poreza u narednom periodu.
Takođe, uvodi se i mogućnost da obveznik koji vodi poslovne knjige vrši samo oporezivanje porezom na imovinu. U svim ovim zakonima sve više prelazimo na samo oporezivanje sa idejom da se smanje troškovi administriranja, a da se u naknadnim kontrolama onaj ko nije prijavio tačne iznose kazni.
Menja se i Zakon o akcizama zato što je u međuvremenu utvrđena jedna pojava da postoji veliki uvoz biogoriva i biotečnosti na koji se ne plaćaju nikakve dažbine, odnosno ne plaća se akciza. Ovim zakonom uvodi se akciza na biogoriva i biotečnosti u iznosima, jednakim iznosima akciza na gasna ulja u koja se ona namešavaju. Takođe, daje se mogućnost za refakciju u zavisnosti od krajnje potrošnje kao i za dizel gorivo, odnosno gasna ulja.
Ono što je takođe predviđeno je da po primeni propisa kojim se uvodi obavezna mešavanja biogoriva u gasna ulja, celokupan iznos plaćanja akciza će se vraćati za sve upotrebe do količine koja je propisana odgovarajućim tehničkim standardom.
Konačno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima dosta izmena, ali najvažnija je da umesto dosadašnje prekršajne prijave za one koji ne prijave imovinu radi unakrsne provere prihoda imovine određuju se stroge kazne. Kazna je novčana i iznosi 3% od vrednosti neprijavljene imovine.
Dakle, činjenica je na poziv koji je dala poreska uprava se javilo mnogo manje obveznika čija je imovina preko 350.000 evra nego što ih u stvarnosti ima. Zašto? Zato što je nažalost, postojala rupa u zakonu. Kazne za neprijavljivanje, su bile zanemarljive, to su bile prekršajne kazne. Sad smo uveli obavezu da se ovo prijavljivanje izvrši do 30. juna, dakle, u narednih mesec dana. Ko ne izvrši prijavu imovine koja je veća od 350.000 evra platiće kaznu unapred, čim se to utvrdi da nije prijavio, u vrednosti od 3% od vrednosti imovine, plus ukoliko se u unakrsnoj proveri prihoda imovine pronađe razlika plaća se porez kao što inače ovaj zakon predviđa.
Ovo su predlozi zakona i odmah da vam kažem da ovo jeste početak novog talasa fiskalne konsolidacije koja je očito nužna u Srbiji. Lično smatram da ovo neće biti dovoljno. To smatra i Fiskalni savet, to smatra i MMF. Ocena Fiskalnog saveta je veoma objektivna. Zato želim da ovde imamo danas otvorenu raspravu, jer ova situacija se tiče svih nas. I vas koji ste u opoziciji, nas koji smo u Vladi, a još više građana Srbije.
Molim vas da slobodno kritikujete sve ono što objektivno treba kritikovati, ali da ne idete sa demagogijom tipa – smanjujete lokalu, ali zato porez na imovinu koji vam daje mogućnost da naplatite više i da nam nadomestite te prihode sad treba umanjiti za ovo ili za ono.
Što se nas tiče u republičkoj Vladi ako želite da kompletno mogućnost proširenja osnovice za porez na imovinu stornirate, izvolite, to možemo da prihvatimo, ali nemojte onda sutra da se žalite što lokalne samouprave neće imati dovoljno novca. Ovde mora da se rasporedi teret, ne mogu samo ja da budem babaroga, da jurim ljude u sivoj ekonomiji, da uspostavljam finansijsku disciplinu, a da neki gradonačelnici sede opušteno i da daju pare nevladinim organizacijama i da troše na reprezentaciju. Prosto, ovde mora da se uspostavi i balans odgovornosti i balans o budućem radu.
Odmah da kažem, postoje ovde sigurno poslaničke grupe koje će imati pravo na kritiku, to su oni koji nisu učestvovali u prethodnoj Vladi. Na tu kritiku, ili ću je prihvatati, ako je dobronamerna i objektivna, ili ću odgovarati ukoliko smatram da nije dobra. Međutim, činjenica je da u ovoj situaciji ne bi bili da nismo zatekli sve ove dubioze u neplaćenim računima razno raznih institucija, pri čemu odmah kažem, da nisu čak svi ni plaćeni i posebno da nismo imali preko 600 miliona troškova u bankrotu, u "Razvojnoj banci Vojvodine" i "Agrobanci". To je nasleđe koje se nije moglo izbrisati i to plaća cela država, plaćaju svi građani. To je istina.
Hvala vam, nadam se da ćete podržati zakone. Zakoni jesu reformski i omogućiće da se spusti deficit, ali je činjenica da to neće biti dovoljno. Hvala puno.

Da iskoristim da odgovorim na ovo vaše pitanje. Svaka opština, svaki grad pojedinačno mora da sagleda svoju situaciju i da onda odmeri koje mere treba da preduzme. Činjenica je da će se ostvariti prognoza o rastu BDP od 2% u ovoj godini, ali je činjenica da su prihodi manji i za Republiku i za lokalne samouprave. To nije ravnomerno raspoređeno. Ovaj suficit o kome sam govorio na računima lokalnih samouprava u prva četiri meseca ostvaren je negde preko 100 opština, ali ima opština gde ima i deficita. One opštine koje imaju manje mogućnosti moraće više da štede. Prosto nema univerzalnog pravila, Zakon o porezu na imovinu omogućava da se napravi progresija, da se više oporezuju oni koji imaju više, a normalno oni koji nemaju da im se to opterećenje smanji. Znači, postoji čitav niz mehanizama za određivanje različite i stope, i kriterijuma kod primene poreza na imovinu.
Što se tiče poreza na imovinu za pravna lica, sigurno će doći do povećanja te naplate i biće pravednija, jer knjigovodstvena vrednost preduzeća, a to se svi slažemo nije merilo prave vrednosti preduzeća, ali postoji zaštita od arbitrarne primene ove vrste poreza.
Tako da činjenica jeste, opštinama i dalje ostaje 80% od poreza na plate. Ako pojedine opštine ne urade ništa da privuku nekog investitora kroz brže procedure za izdavanje građevinskih dozvola, kroz razna oslobađanja na davanju zemljišta za izgradnju novih hala, tu će situacija biti teška. Jer, u situaciji kada jedan od izvora prihoda, a to je 80% od poreza na plate u stagnantnom scenariju, jasno je da je to loše, ali to daje mogućnost za one koji se potrude da dovedu više investitora u svoju opštinu da se i tu napravi povećanje. Ima opština kojima ovo smanjenje stope poreza na zarade sa 12% na 10% neće praviti problem jer su u međuvremenu napravile više investicija, imaju više zaposlenih koji će izdvajati sa manjom stopom veću masu poreza.
Problem je tamo gde nema takvih aktivnosti. Isto moram da napomenem da ova promena najmanje utiče na položaj najsiromašnijih opština jer one prevashodno ne zavise od ovog prihoda već od transfera koji su i dalje ostali potpuno isti. Tako da nema ovde univerzalnog pravila. Porez na imovinu jeste lokalni porez i stoprocentno opštine o njemu odlučuju, a Republika daje samo osnove i daje iznos maksimalne stope koja se može primeniti, a kroz razne varijacije u opštinskim odlukama može se napraviti ta selekcija.
Mi smo samo želeli da imajući u vidu da se ukida i naknada za gradsko građevinsko zemljište od 1. januara, da opštine imaju instrumentarije koje mogu da koriste. Da li će to opštine koristiti? U kojoj meri će koristiti? Zavisi od odluka samih lokalnih samouprava.

Naravno, vaše je pravo da se odredite ovim zakonima, ako već pominjete Fiskalni savet i sami ste rekli da je podržao ove zakone, a vi opet nećete da glasate za njih, prosto ukazujem da niste koegzistentni, ali je to vaše pravo, kao što je pravo svakog poslanika.
Ja sam bio vrlo otvoren, kao što znate. Rekao sam da je Fiskalni savet podržao ove zakone, znači logika bi trebala da bude da treba da se izglasaju, ali da je rekao da postoje drugi problemi o kojima treba da se razgovara i koji moraju da se adresiraju, što sam takođe rekao u izlaganju.
Dakle, sa nekim stvarima, odmah da vam kažem, u vašem izlaganju se ja slažem, a reći ću sa čime se ne slažem. Prvo, situacija jeste teška, nije laka, to znaju svi naši građani, ali apsolutno nije dramatična niti je katastrofalana, kao što pokušavate to da kažete. Zašto to govorim? Čuo sam da je vaš poslanik, gospodin Đurić, održao pres konferenciju gde je rekao, ako je to tačno, zaista nisam bio lično tu da to čujem, tako mi je preneto, da navodno neće biti u narednih mesec i po dana para da se isplate penzije i plate.
Ne znam da li je to tačno što ste rekli. Prosto, tako mi je rečeno da ste rekli na pres konferenciji.
To nije apsolutno tačno ako ste to rekli, jer sam rekao u uvodnom izlaganju, ako ste slušali, da imamo operativan višak likvidnosti u budžetu na današnji dan od 1.250.000.000 evra ili u dinarima 140 milijardi dinara.
Ako je deficit za prva četiri meseca, kao što sam rekao, bio 78 milijardi dinara na republičkom nivou, odnosno 60 milijardi na konsolidovanom nivou, lako je izračunati da 140 milijardi dinara je više nego dovoljno da se redovno isplaćuju plate i penzije u ovoj zemlji.
Činjenica je da bi bilo bolje da imamo više manevarskog prostora za druge stvari, jer plate i penzije su nešto što se podrazumeva. One nisu visoke i to je nešto što nije problem da se isplati. Problem je kako smanjiti deficit i kako omogućiti na dugi rok da imamo stabilnost.
Dakle, nikada, dok vodim javne finansije, neću dozvolite da razmišljam mesec za mesec. Uvek ćemo imati najmanje šest meseci unapred dovoljno novca i zanavljati ga, da bismo mogli da izvršavamo osnovne obaveze države, pre svega mislim na isplatu plate i penzija.
Slažem se sa svima koji kritikuju i koji kažu, uključujući i Fiskalni savet, da to nije dovoljno i da su potrebne promene.
Apsolutno se slažem da ministarstvo finansija, u ma kojoj državi, ne može samo da reši probleme.
S čime se ne slažem? Ovo što se nama dešava o javnim finansijama, prvo, nisu se raspale. Jesu u problemu, ali se nisu raspale. Zašto se nisu raspale? Zato što imamo odgovor na problem i zato što ćemo taj problem ublažiti. Da li ga možemo eliminisati u kratkom roku? Ne možemo. Nasleđeni deficit iz prošle godine je bio 7,75% bruto domaćeg proizvoda. Ako čitate analizu MMF, to jasno stoji u njoj.
Da li možemo da napravimo čudo? Pokušao sam, zaista. Napravili smo jedan plan. Nisam očekivao pad prihoda u toj meri. Bilo je grešaka u nekom planiranja, pre svega kod dobiti. Nismo očekivali da je toliko smanjena profitabilnost preduzeća, ali se desilo i dosta objektivnih okolnosti, a to je da 64% proizvoda mi izvozimo u evro zonu, a tamo su bukvalno gotovo sve zemlje u recesiji.
Drugo, i ovaj izvoz, kao što sam rekao, što je povećan, povećali smo povraćaj PDV. Sve to kada se akumulira, rast sive ekonomije, takođe govori u prilog ovome što je šef vaše poslaničke grupe rekao. A to je da je nemoguće da jedno ministarstvo to samo reši.
Dakle, ne može se siva ekonomija rešiti ako ministar finansija… On ima najveću odgovornost za to, naravno, ali mora da iza toga stane i čitav narod, a podrazumeva se i čitava vlada. Zašto čitav narod? Zato što kada budemo zatvorili neku našu ili kinesku ili ma koju nelegalnu prodavnicu, nemoj da mi kukaju sutra zašto je to urađeno, a ovamo se traži da imamo dovoljno novca za neke subvencije poljoprivredi, koje su važne, ili za kapitalne investicije. Dakle, ne može se ni iz čega finansirati nešto.
To što ćemo krenuti da uspostavimo finansijsku disciplinu i što će mnogi kukati zbog toga, treba biti fer i pošten i reći – bez te finansijske discipline, bez zaštite onih koji redovno plaćaju porez, naša država nema šansu da bude bolja. Moramo tu da uspostavimo red.
Nisu svi isti. One koji su dobri treba nagraditi, a oni koji krše zakon ili izbegavaju zakon, bez obzira na situaciju, prosto, moramo sankcionisati.
Nisam, tu priznajem deo svoje odgovornosti, želeo da krenem odmah oštro, kao što sam to činio od 2004. do 2006. godine, kada sam bio minisar finansija, misleći teška je situacija, hajde da pustimo ljude, teško se živi. Međutim, na kraju krajeva, onda se dolazi do toga da ako nema para da će onda stradati neke važne javne funkcije, da će onda biti manje novca za neke vitalne investicije. Definitivno sam presekao sada, pre mesec dana, krenućemo i tu nema nikakve dileme. Ne sme biti tolerancije ni na sivu ekonomiju, a posebno ne na one koji neregistrovano obavljaju delatnost.
Znam da oni koji, recimo, peku meso, a da ne plaćaju nikakve poreze nisu neki, bogataši, ali činjenica je da ima i onih koji plaćaju porez. Mora biti lojalna konkurencija. Ako mogu jedni, moraju da mogu i drugi.
Ovo će zvučati možda kao jeres, ali ne mogu svi da budu preduzetnici. Ima sposobnih ljudi koji to mogu i vi ste u pravu da moramo da podržimo sposobne i poštene preduzetnike. Tu klasu ne smemo da žigošemo, ali ima i oni koji misle da su preduzetnici, a to su zato što ne plaćaju doprinose za penzije svojim radnicima ili im plaćaju plate na crno. To nisu pravi preduzetnici. Oni nisu dovoljno sposobni da bi bili preduzetnici. Istina je nešto za šta se ja zalažem.
Druga stvar koju želim da vam kažem jeste da neću nikada dozvoliti dok vodim javne finansije u Srbiji, to sam pokazao i u prošlom mandatu, da se desi ono što ste vi nazvali da nesreća eksplodira u lice. Neće u Srbiji, dok ja vodim finansije, nesreća eksplodirati u lice zato što bi se to desilo da nisam predložio one zakone Skupštini, nego da sam se pravio lud i puštao da stvari teku i ukoliko ne bi, kao što hoću, predložio čitav niz mera Vladi kako da dodatno, osim ovoga što sada ovde radimo, smanjimo i troškove i budžetski deficit.
Kada ste spomenuli Smederevo i Železaru i pitali koliko će to koštati zemlju, prvo, vi morate u okviru vašeg kluba da se dogovorite šta je vaše mišljenje o tome, jer Ranka Savić je više puta postavljala pitanje – kada ćete nešto da uradite sa Železarom, 5.000 porodica je u pitanju. Nisam rekao da se niste eksplicitno izjasnili šta vi mislite o tome, ali vas molim da kažete šta bi vi radili da ste na našem mestu. Da li biste Železaru zatvorili i time smanjili troškove države ili biste je pokrenuli, kao što smo uradili i imali troškove koje plaćamo, ali smo zato dali šansu da kada se promeni privredni ciklus, a činjenica jeste, i to ste dobro rekli, da je trenutno industrija čelika u svetu na najnižoj mogućoj tački i u ogromnim problemima?
Zatvaraju se čeličane po svetu upravo zbog toga, ne zato što je ta industrija sama po sebi nepotrebna, nego kada postoji recesija u evrozoni, kada nema građevinarstva, prvo strada građevinarstvo. To je potpuno jasno i onda svakako da železare imaju najveći problem.
Da li će to trajati večito, jednu deceniju, dve decenije? Pa, ako bismo tako razmišljali, onda bi trebali sve da pozatvaramo.
Nismo oduševljeni što vodimo Železaru kao država. Nije to posao države i tu se mogu složiti s vama, ali otišao je strateški partner, sam, niko ga nije oterao, jer je imao gubitke. Mi sada imamo situaciju ili da prihvatimo deo tih gubitaka na državu i da čekamo oporavak ciklusa, da onda pronađemo strateškog partnera.
Što se tiče tehnološke sposobnosti, ona je u odličnom stanju tehnološki. "US steel" jeste investirao tamo i to je istina. Nije problem tehnološke sposobnosti. Nije problem ni prodaje sa jednom visokom peći. Problem bi bilo prodati dve visoke peći. Zato dugo nismo ni palili. Sa 80.000 tona mesečne proizvodnje to je sve prodate i na domaćem i na stranom tržištu. To će se pokazati već u indeksima industrijske proizvodnje i BDP u maju i junu mesecu, a i u izvozu.
Smatramo da ovo nije rešenje koje je trajno. Razmišljamo o tome i radimo aktivno na tome da pronađemo partnere.
Ne bih imao ništa protiv da mi vi pronađete partnera za Železaru ako možete. To je sada najveći izazov.
Ono što je pitanje odgovornosti je individualna stvar. Ne može se generalizovati. Dakle, "US steel" je bio dobar partner za Železaru, a da li je bilo tu prekršaja zakona od strane nekih individua, to je pitanje suda i pitanje činjenica. U to neću da ulazim.
Ono što takođe želim da kažem jeste da ste potpuno u pravu kada tražiti restrukturiranje javnih preduzeća i u potpuno ste u pravu kada kažete da treba okončati proces restrukturiranja tzv. bivših državnih firmi. Mi ćemo to da uradimo, ali onda morate biti konzistentni i da podelite odgovornost makar delimično, iako je to nesrazmerno, priznajem, pa da kažete – nije to tako jednostavno uraditi. Ako kažete u finansijama ne možete sami, tačno je, ali evo i vi, npr. vaši kadrovi su ostavili veliki dug u "Beograd putu", a ovde opominjete građevinare, 500 miliona dinara.
Ne kažem da ste vi lično odgovorni, ali govorim vam da je problem mnogo složeniji nego što izgleda. Rupa i problema ima u svim porama, a ne može niti jedan čovek kao što ste vi niti kao ja, niti neko treći sam to da reši. Slažem se apsolutno da je ovo pitanje za celo društvo. Ali, šta to znači? To onda znači da kada budemo zatvorili neko preduzeće koje pravi gubitke, isplatili otpremnine radnicima, onda ne želim da se liju krokodilske suze nad tim, jer je pitanje koliko se štete time pravi, a koliko koristi time što mogu da se otvore neka produktivna radna mesta. Ako me u tome podržite, biće mi lakše. Ako me ne podržite, ja ću svejedno to uraditi, zato što je to dobro za Srbiju.
Ono što je takođe važno, niko neće da potcenjuje tešku situaciju što se tiče zapošljavanja. Nemamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, ali ona je izuzetno visoka. Španija i Grčka imaju veću stopu nezaposlenosti od Srbije, ali to nije nama na čast, jer naša nije mnogo niža od njihove. Šta hoću da kažem? Ne morate da preterujete kada govorite o negativnim stvarima, jer su one dovoljno loše da ne mora i da se preteruje.
Isto to važi kada se priča i o javnom dugu. Neće biti krize javnog duga sve dok Srbija redovno isplaćuje svoje obaveze, ko god da priča. Ali, da li postoji opasnost da se to desi, ako ne preduzmemo mere za smanjivanje deficita? Da. Ta opasnost postoji, ali prvo ta opasnost niti je blizu, niti će se desiti. Opasnost bi bila da sam sada rekao – ništa nećemo uraditi. Baš nas briga za upozorenja Fiskalnog saveta i MMF. Rekli smo sasvim suprotno. Fiskalni savet je dao stručnu i objektivnu analizu.
Mi ćemo ovde izaći pred vas, ne samo ja, već čitava Vlada. Biće ovde i premijer Dačić i prvi potpredsednik Vlade Vučić i ja i svi ministri u Vladi. Nemamo razloga da se od bilo koga krijemo. Kao što nije lako Italijanima da izađu iz najgore moguće situacije u kojoj se njihova zemlja nalazi, Francuzima koji su u recesiji, pa nije lako ni nama. Ali, hoćemo pošteno da vam kažemo šta možemo da uradimo i da prihvatimo sve predloge i stručne javnosti, kao što je Fiskalni savet i vas iz opozicije i ljudi iz vladajuće koalicije da pomognemo.
U tom smislu shvatam kao dobronamerne predloge SDPS. Ne kažu mi – nađi pare, da ne oporezujemo minimalnu platu, nego daj rešenje kako to da uradimo. To su konstruktivni predlozi, a ne da se samo kaže – ovo treba, a onda odakle pare da se nema rešenja.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Mislim da puno stvari koje ste rekli jesu tačne. Nema razloga da se unosi panika. Jedino vas to molim jer, prvo, imamo likvidnost budžeta, imamo novca da redovno izmirujemo naše obaveze, ali moramo da štedimo, da smanjimo rashode. Rashodi moraju da se smanje na svim nivoima i finansijska disciplina da se uvede i u Republici, i u pokrajine i u lokalu.
Ovde je bespredmetno pitanje da li će neko biti oštećen. Svi moramo da smanjimo naše rashode, ali da napravimo situaciju koja je održiva na dugi rok i situaciju gde ćemo minimizirati probleme od kojih ne možemo da pobegnemo. Kada neko pita kada u Srbiji može da bude bolje, neću da kažem da može da nam bude bolje dok u evrozoni vlada recesija. Ne može. Nemoguće, ne postoji taj čarobni štapić, jer političke odluke možete doneti za jedan dan, možete rešiti neki problem političkim dogovorima, a ovo ne zavisi od dogovora. Ovo zavisi od onoga što ćemo svi zajedno uraditi, od konsenzusa u društvu, ali i od spoljnih okolnosti. Ekonomija nije stvar koja može da se promeni preko noći.
Nema trenutno odgovor Evropa na krizu. Ako neko kaže da su našli odgovor, nisu ga našli. Kada će ga naći, ne znam. Mi, kao mala zemlja, ne preostaje nam ništa, nego da se prilagodimo takvoj negativnoj situaciji, da prilagodimo naš budžet realnim mogućnostima za trošenje, da vidimo šta je ono što nije najneophodnije da se toga država odrekne, ali da štitimo one kojima je najteže. To su siromašni, to su ljudi koji imaju penzije. Moramo da vodimo politiku koja je odgovorna i, naravno, da eliminišemo sve loše stvari u upravljanju.
Vi ste u pravu. Upravljanje državom može da bude sto puta bolje, ali na svim nivoima, ne samo u Republici, nego i u pokrajini i na lokalu. Činjenica je da imamo problema sa upravljanjem, posebno kada su u pitanju građevinske dozvole. Nije slučajno što je građevinarstvo u krizi. Činjenica je da je ovaj prethodni Zakon o planiranju i izgradnji samo još dodatno zakomplikovao inače veliku birokratiju u toj oblasti, ali činjenica je da niko ne može da amnestira našu Vladu ako taj zakon ne promeni i ne uvede skraćivanje tih rokova.
Zaista sam otvoren za svaku dobronamernu kritiku, za sve dobre predloge, ali samo molba, nemojte da preterujete, jer je situacija inače dosta teška i nema potrebe da se zarcnjuje više nego što jeste. Hvala.

Kao što smo danas ceo dan razgovarali, nema potrebe da se bilo šta banalizuje, nego da budemo otvoreni. Cenim što ste otvoreni, jer ste neke tri stvari banalizovali.
Najpre, banalizacija je da će biti oporezovani kokošinjci, ambar, i štale, jer to nije tačno.
Pročitajte, molim vas, zakon, jer u članu 12. jasno stoji kod poreza na imovinu da je izuzeto sve što je vezano za poljoprivrednu proizvodnju, a i kokošinjci, ambari i štale su vezani za poljoprivrednu proizvodnju, koliko ja znam i to se ne oporezuje.
Radi se o građevinskom zemljištu, jer su sve lokalne samouprave bez izuzetka, tražile da zbog prestanka važenja primene naknade za građevinsko zemljište se uvede neka kompenzacija i na njihov predlog ide ovo što smo rekli u porez na imovinu.
Ako se gradonačelnici slože da im ovo ne treba, dajte svi amandman, nemoj sutra da se žale što nemaju prihoda od poreza na imovinu, ali, ne odnosi se na poljoprivredu, niti na kokošinjce, niti na ambare, niti na štale, niti na bilo kakvu okućnicu koja ima veze sa selom.
Ono što je, takođe, netačno, možda nisam dovoljno dobro objasnio, ali evo pokušaću sada, budžet trenutno ima u rezervi likvidna sredstva od 140 milijardi dinara, uglavnom na deviznim računima i 32 milijarde dinara u dinarima. To znači, da se ta sredstva čuvaju da bi se pokrivao budžetski deficit u narednim mesecima, ne ono što je prošlo, jer je to već izfinansirano. Dakle, prva četiri meseca, i evo sada, do današnjeg dana sve što je finansirano, finansirano je iz prihoda, a razlika nadomeštavana iz ovih rezervi. Ovo je rezerva za buduće mesece i ona nije mala, ako uzmete u obzir da je sada, evo tu smo na kraju maja, a imamo u rezervi još 140 milijardi dinara.
Ono što sam ja govorio, da to ne znači da ima mesta opuštanju i da treba tu rezervu da protraćimo na neke rashode koji nisu potrebni, jer će deficit biti zbog manjih prihoda veći i zato moramo da smanjimo deficit da bi nam ta rezerva što duže trajala i kako ne bismo morali da brinemo.
Ali, ta rezerva je sasvim dovoljna da se finansiraju i penzije i plate u narednim mesecima, ali, moramo zbog opreza suštinski prihvatiti preporuku Fiskalnog saveta i ići na smanjenje deficita. Jedan deo tog napora svu upravo ovi zakoni i ako to nije kraj i ako će biti još mera koje ćemo doneti.
Konačno, treća stvar, vezana za advokate. Ovim propisom se ne obavezuju advokati da uđu u sistem PDV, tako ste rekli, osim ako ne varaju i osim ako su im prihodi veći od osam miliona dinara. Svi u državi koji imaju prihode veće od osam miliona dinara moraju obavezno biti u sistemu PDV. To je obaveza. Advokati čiji su prihodi ispod toga, dakle oni koji imaju manje posla, neće ući ovim zakonom u sistem PDV, ali neće plaćati ni paušalni porez, nego će morati da vode knjige i da plate 10% poreza na razliku između prihoda koji ostvare i rashode. Dakle, ako su im rashodi jednaki prihodima, teoretski ne bi plaćali nikakva porez, ali moraće onda da evidentiraju istinu.
Ne vidim ni jedan razlog zašto bi advokati ili stomatolozi u privatnoj praksi, lekari, marketinške agencije, knjigovođe i revizori bili protiv toga da evidentiraju svoje poslovne promene u knjigama, jer najveći broj njih to može i sam da radi. Ne radi se o komplikovanoj operaciji, imate prihode, imate rashode, na kraju se obračuna, na razliku se plati porez na 10%. Mogu, takođe da koriste ovo što će koristiti ostali preduzetnici, da imaju ličnu platu, pa da onda plaćaju odgovarajuće doprinose, a ne moraju, mogu da i dalje ostanu na oporezivanju samo dobiti, kao što je to i sada bila mogućnost.
Dakle, sigurno da nije pravedno da isti poreski tretman, i o tome sam govorio, imaju sa jedne strane obućari, stolari, sajdžije, a sa druge strane advokati, marketinške agencije, privatni stomatolozi. Nije to pravedno. A, da li će skupština drugačije odlučiti, to je na vama, a moje je da vam kažem da niste u pravu ko god štiti. Znam da je advokatski lobi jak, tu nema nikakve dileme. Međutim, zašto samo štititi ne pravedno jednu kategoriju od drugih?
Nema lobija stolara, nema lobija sajdžija, ali moramo prosto da se rukovodimo istinom i principom poreske pravde. Ako skupština izglasa da se ne izuzimaju iz paušalnog oporezivanja advokati i stomatolozi, to će biti legitimna odluka ove skupštine i tako će se i primeniti, ali to neće biti pravedno bez obzira na to.

Očekivao sam da je vreme koje ste proveli van Vlade uticalo da postanete objektivni i da govorite istinu. Vi sada govorite više neistina nego ikada.
Kao što ste videli, ovde je opozicija kritikovala zakone, ali su svi redom bili objektivni. Čemu potreba da ne govorite istinu? Čemu potreba da preterujete? Ne da preterujte, nego preterujete neviđeno.
Hajde da idemo redom. Prvo, odakle vama uopšte moralno pravo da kritikujete budžetski deficit kada je Vlada, gde ste vi vodili kompletnu Vladu i Ministarstvo finansija, ostavilo budžetski deficit od 7,75% BDP? Najveći u istoriji.
Završiće se i ova godina. Sabraćemo i videćemo. Neće biti onakva kakva sam predvideo, kakva je Vlada želela da bude, ali će biti bitno manji od onoga što ste nam ostavili.
Da li je fer da vi koji ste napravili to čudo sa ogromnim dugom, znate li koliko ste zadužili zemlju za vreme mandata vaše Vlade? Devet milijardi dolara. Dug je, istine radi, porastao samo milijardu i 400 miliona dolara do sada. Fiskalni savet kaže da će ići dve milijarde do kraja godine, ali je rastao u prethodnim godinama daleko brže. Prošle godine – tri milijarde. Pretprošle – dve milijarde i 600. Pre dve, tri godine – dve milijarde i 300. Sve zajedno je devet milijardi dolara.
Nemate prava da govorite vi o javnom dugu, kada ste suštinski ostavili praznu kasu, bez dinara rezervi, o kojima sada govorim i onda, šta, da li smo trebali da ostavimo da penzioneri ne dobiju penzije. Naravno, da smo morali odmah u septembru, oktobru, novembru da idemo na tržište i da uzmemo novac da potkrpimo deo rupa koje ste ostavili.
Kako vas nije sramota – šesto miliona evra je šteta za građane Srbije, zbog vašeg lošeg rukovođenja i propasti "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine". Znate li šta je 600 miliona evra prevedeno na dinare? To je 70 milijardi dinara.
Ovo nije nervoza, ovo je bes zato što nemate moralnu odgovornost, umesto da se izvinite građanima, da priznate svoj deo odgovornosti. Ja od svog dela odgovornosti nikada neću pobeći. Što se ne ugledate na druge lidere opozicije? Ne očekujem da vi mene gladite i mazite. Budite muško, a ne da govorite izmišljotine.
Dalje. Da li smo pogrešili što smo ukinuli 138 parafiskalnih nameta privredi? Naravno da nismo. To što se Đilas žali što ne može više da naplaćuje takse radnjama, što ne može frizerima da naplaćuje to, što ne može da oporezuje sve živo i mrtvo, to je njegov problem. Ponovo bi ukinuli tih 138 parafiskalnih nameta, jer je nama interes da privreda bude rasterećena.
Šta ste uradili u glavnom gradu, kada govorite o glavnom gradu koji vodite godinama? Najzaduženiji grad u Srbiji je Beograd. Ko je tu kriv? Ko je to vodio? Da li sam to ja vodio? Šezdeset posto od ukupnih prihoda je učešće duga grada Beograda. Koji veliki projekat je Đilas sam ugovorio? Ni jedan jedini. Most na Adi je ugovorio pokojni Nenad Bogdanović i njegova administracija je to ugovorila, a on je samo došao na otvaranje. Neću da ulazim u pitanje troškova za taj most, kolege iz SNS verovatno imaju tu šta da kažu, a verovatno imaju i neki drugi koji će se time baviti.
Druga stvar. Kineski most – da li je možda Đilas to ugovorio? Naravno da nije. Ugovorili smo ga ja i gospođa Kalanović, uz podršku tadašnjeg vašeg predsednika, Borisa Tadića. Tada ste bili odani i Jeremiću i Tadiću, kao što ste i Đilasu na isti način, i to je vaš problem.
Međutim, suština je da ne može grad Beograd da se razvija tako što će imati takse, poreze, namete, komplikovanu birokratiju, korupciju u javnim službama. Zašto hotel "Jugoslavija" stoji u onakvom stanju već 10 godina? Zašto se ne dozvoli da se uradi nešto u gradnji u Beogradu? Gde su veliki kapitalni projekti? Šta je sa gradskim prevozom? Zašto se to ne zapitate? Da li vam možda tu smeta Republička Vlada? Da li tu možda ne možete da uberete neke prihode? Ne možete samo da raširite ruke i da sačekate da vam padaju pare sa neba.
Što se tiče drugih stvari, netačno je da je industrijska proizvodnja manja ove godine. Možda nije dovoljno porasla, ali je 5,2% veća u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine. To sigurno nije dovoljno, ali nije tačno da je manja. Isto tako, nije tačno da se bilo kakve pare troše na gondolu. Ako pratite izveštaje, videćete da se radi o javno-privatnom partnerstvu, koji i vama savetujem kada vodite Beograd. Šta to znači? To znači da privatnik ulaže, a država daje samo zemljište, ne daje pare za to.
Nema nikakvog novca za brodogradnju. Ne znam gde vam je to palo na pamet. To ne postoji. Ne postoji nikakav dinar koji je predviđen da ide za brodogradnju, niti je dat, niti postoji. Samo vas molim da govorite istinu.
Kada pričate da će navodno sada stradati obdaništa, kakva obdaništa, kada grad Beograd troši za subvencionisanje GSP 10 milijardi godišnje, maltene, što je jednaka subvencija za cele "Železnice Srbije" koje su uvek bile decenijama gubitaš. Zašto mora gradski prevoz da bude gubitaš? Deset milijardi, sto miliona evra godišnje ide za to. Zato što neko nema petlju da napravi reformu, a ovamo želi da drži reforme i da drži lekcije o tome kako treba praviti reformu. Za to sam da svako onaj koji nije učestvovao u vlasti treba i mora da kritikuje zato što se sporo sprovode reforme.
Nemate vi prava koji nikakve reforme niste sprovodili u prethodnih pet godina niti u Republici niti u gradu Beogradu koji vodi vaš predsednik partije. U tom smislu je činjenica da je potrebno restrukturirati ne samo republička preduzeća nego bogami i gradska komunalna preduzeća.
Da li smo promenili bilo kakvu proporciju u raspodeli poreza na zarade? Nismo, 80% ostaje gradovima i opštinama a 20% ide Republici. Umesto da terate investitore iz Beograda, gospodin Đilas treba da privuče njih, da stavi u funkciju hotel "Jugoslavija" i da onda naplati udeo koji ide gradu Beogradu od poreza na zarade. Apsolutna je izmišljotina da će porez na imovinu navodno da poraste, ne znam šta ste sve izmislili, 622% ili 800%. Gde to vidite? Koju ste to matematiku uradili? Niti se stopa menja u zakonu. Daje se mogućnost da se naplati veći porez na imovinu pravnim licima kroz procenu fer tržišne vrednosti. Hoćete reći da će 800% biti to što će se oporezivati 10 ari gradskog građevinskog zemljišta koje sada nije oporezovano? Naravno da neće, nego je to izgovor zato što će Đilas pre da naplati taj porez ljudima u Starom Gradu a neće ići na Dedinje da ubere porez tamo gde imaju oni koji su bogati. Srećom, da bi građani znali, ovaj zakon ne stupa na snagu ove godine. Stupa od 1. januara sledeće godine, tako da ćete videti da takav porez neće biti primenjen jer ga Đilas neće ni primenjivati. Neće više biti gradonačelnik Beograda od nove godine.