Zaboravio sam da vam odgovorim, nema dva kombinata koja su u ovom ugovoru, nego ih ima osam, plus Karađorđevo, dakle, ukupno devet.
Što se tiče nacionalne strategije, postoji program i strategija industrijska politika Srbije, ona je doneta 2010. godine. Na osnovu toga mi sada ćemo predložiti za javnu raspravu, a kasnije i na usvajanje na Vladi i akcioni plan za reindustrijalizaciju Srbije. Od srede počinje rasprava. Na tome sa stručnom javnošću na ekonomskom forumu na Kopaoniku. Što se tiče još jedne strategije koju imamo nameru da izradimo zajedno sa preduzetnicima i privatnicima, to je strategija izvoza Srbije, odnosno supstitucije uvoza kako bi mogli da vidimo uz jednu analizu šta je to što se trenutno uvozi, a mogla bi da proizvodi domaća privreda i da onda odredimo podsticajne mere za supstituciju uvoza.
Što se tiče izvoznih grana, to je potpuno jasno. Automobilska industrija na prvom mestu. Napravili smo plan državne podrške industrije informacionih tehnologija i takođe u redu prioriteta su nam odbrambena industrija i prehrambena industrija bazirana na poljoprivredi.

Naravno da je u slučaju ne razvijenih opština moguće obrazložiti zahtev za tekuću budžetsku rezervu i uputiti Ministarstvu finansija, i ukoliko se radi o opravdanim zahtevima, mi takve zahteve odobravamo. To važi za svaku opštinu u Srbiji, uključujući i opštinu Žagubica, tako da je predlog da vidimo o čemu se tačno radi, da vidimo koliki su prihodi, koliki su nam rashodi i da za ove stvari koje su sudske presude, koje umanjuju budžet, da se obratite za podršku u vidu tekuće budžetske rezerve.
Inače, razmišljamo o tome kako da u narednom periodu dodatno promenimo strukturu transfera najmanje razvijenih opština, da pojačamo transfere onim najmanje razvijenim opštinama, ali tog momenta možemo intervenisati iz tekuće budžetske rezerve, pa vas molim da nam to tražite.

Pokušaću da vam odgovorim. Napravili smo plan rada za narednu godinu. Na prvoj sednici Vlade posle Nove godine donećemo program za podršku malim i srednjim preduzećima za kredite za likvidnost. Doneli smo plan za ona preduzeća u restrukturiranju za koje znamo da neće moći da izvrše svoju obavezu i da obezbedimo novac za overu zdravstvenih knjižica i da uplatimo umesto njih te doprinose koje Fond zdravstva sa pravom traži. Znamo da nas to čeka i spremili smo ta sredstva i to ćemo uraditi odmah posle Nove godine.
Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati godinu i po dana da istekne period kada se ukida restrukturiranje. Napravili smo plan i podelili smo nekih 175 preduzeća koja se danas nalaze u restrukturiranju u četiri grupe.
U jednoj su ona za koje smatramo da mogu da budu državna, ali samoodrživa. Tu je, pre svega, RTB Bor, "Petrohemija", vojne fabrike. Njih ćemo zadržati u državnom vlasništvu, ali imamo godinu i po dana rok da ih učinimo sposobnim da plaćaju sve – doprinose, poreze, struju, lokalne naknade, da budu na tržištu kao državne kompanije.
Kako ćemo to uspeti? RTB Bor to sada čini, ali moramo da rešimo dugove iz prošlosti kroz proces restrukturiranja. "Petrohemija", investiraćemo zajedno sa NIS-om 60 miliona evra da bi oni postali pozitivni i restrukturirati ostale dugove.
Što se tiče drugih preduzeća, imamo plan da ne čekamo da problemi zakucaju na naša vrata za godinu i po dana, nego da mi problemima krenemo u susret.
Da li Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, kao što su IMT, IMR? Smatramo da treba, ali da sadašnji IMT, IMR to ne mogu da urade. Mislimo da u urbanim gradskim područjima, kao što su Novi Beograd i Rakovica, ne može da radi neka ozbiljna fabrika, ali da ti radnici imaju iskustva i ideje da spasimo IMT i IMR tako što ćemo izgraditi novu fabriku sa modelom traktora koji će se kupovati i na domaćem i na stranom tržištu. Kompletan traktor će biti proizveden u Srbiji, osim motora koji će biti "Džon Dirov". Ponovo ćemo praviti kombajne. Srbija je nekada pravila kombajne u "Zmaju". Naravno, u onom segmentu koji možemo da osvojimo i gde vidimo prazninu.
Isto tako, pita gospodin Zaharije Trnavčević, na početku, da li Vlada namerava da uzme kredit za navodnjavanjem. Želim da obavestim poslanika Trnavčevića i građane da pregovaramo sa Vladom UAE, da od njihovog fonda dobijemo jedan povoljan kredit gde bi jedan deo upotrebili za čišćenje postojeće kanalske mreže u Vojvodini. Takođe, u centralnoj Srbiji, duž Pomoravlja i Dunava, radi razvoja ratarstva, povrtarstva i voćarstva, a drugi deo da opredelimo poljoprivrednicima da mogu da kupuju opremu za navodnjavanje, opremu za plastenike, odnosno da podignemo intenzitet poljoprivredne proizvodnje i da taj novac iskoristimo da, usled tražnje koju ćemo stvoriti, podignemo i proizvodnju opreme za navodnjavanje u nekim fabrikama, poput "Prve petoletke", koja je takođe u restrukturiranju i koja će raditi menjače za ovaj traktor.
Takođe, da pokušamo, pošto "Vojvodina vode", a i "Srbija vode", nemaju mehanizaciju koja je odgovarajućeg kvaliteta da mogu da očiste kanale i da prokopaju sekundarnu mrežu da vidimo da li možemo da nađemo delimično rešenje za 14. oktobar iz Kruševca i da dovedemo nekoga ko bi u nekom zajedničkom ulaganju, kao što smo imali sa "Zastavom" pokušao da pokrene tu proizvodnju.
Takođe, u fabrikama koje imaju granični slučaj, kao što su "Kablovi" iz Jagodine, pokušaćemo da postavimo pitanje – zašto EPS danas ne kupuje kablove iz Jagodine, a kupuju ih neke druge elektroprivrede? Da li loš kvalitet? Ako jeste, da li imaju loše mašine? Ako imaju loše mašine, dajte da im kupimo mašine, da naprave dobre kablove. Ako je problem cene bakra, da vidimo sa RTB Bor da li to može da se prilagodi.
Ideja nam je da u nekim slučajevima fabriku u restrukturiranju ne čekamo i ne nudimo samo na tenderu za koji unapred znamo da možda niko neće da se javi u postojećem stanju, nego da ulažemo svuda gde postoji bilo kakva tržišna perspektiva.
Što se tiče "Železare", to je verovatno najteži slučaj, baš zbog tržišta. Nekoliko železara je u svetu zatvoreno, jedna čak i u Kini, "Košice" su zatvorene, sada ih je Ahmetov, Ukrajinac preuzeo i to nije lako rešiti.
(Predsednik: Vreme.)
Rusi su tražili produženje roka za tender još dva meseca. Međutim, moram da vam iskreno kažem, mi spremamo i varijantu "B". Ne možemo biti sigurni šta će se dogoditi, jer se ovaj tender već produžavao. Ispitujemo koliki su troškovi, ukoliko se Rusi ne bi pojavili, da država ovo pokrene…
(Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.)
…šta bi to značilo i ako to ne bude preskupo, to ćemo mi sami uraditi, ako budemo morali, da bi spasili radna mesta i ovu industriju.

Tako je. Mi ćemo u prvih desetak dana izanalizirati situaciju i uplatiti taj novac svuda gde same firme ne budu u stanju. Što se tiče ovog ostalog, ovo će biti borba. Naravno, ima puno rada da bi se ostvarilo sve ovo što sam rekao. Ići ćemo slučaj po slučaj. Proveo sam prva četiri meseca kao ministar finansija baveći se, pre svega, javnim finansijama. Ideja je bila da stabilizujemo javne finansije, a da onda u sledećoj godini napravimo prelom i da pokrenemo zdrav deo privrede, a onaj koji nema perspektivu, da vidimo da li makar deo toga može da nađe neko tržište i da tu pomognemo i da onda na kraju imamo i transferisanje toga na standard.
Ja ću sledeće godine biti na terenu, neću biti u Beogradu, biću po celoj Srbiji sa svojim timom, od fabrike do fabrike, sa idejom da ne idem samo tamo gde obično političari idu da se slikaju kada su otvaranja, nego da idem tamo gde su problemi. Ne bežim od problema, puno ih je. Ne verujem da sve mogu da rešim, niti ja, niti bilo ko živi na svetu, ali daću sve od sebe zajedno sa Vladom da najveći deo problema rešimo.

Prvo želim da zahvalim svim poslanicima koji su svojim amandmanima doprineli da se poboljša zakon. Na ovaj zakon prihvatili smo čak 29. amandmana. Deset amandmana su amandmani Odbora, a 19 su amandmani narodnih poslanika.
Neki od amandmana su suštinski uvaženi i kroz neke druge amandmane prihvaćeni. To je slučaj i sa ovim, s obzirom da je Olgica Batić po nama dala amandman koji je odgovarajući i mi smo taj amandman prihvatili.
Moguće je da obrazloženje koje je naša stručna služba dala poslanicima nije bilo odgovarajuće, zbog čega je odbijen amandman nekih narodnih poslanika, ali namera nije bila loša. Naprotiv, mi smo pokrili ovu materiju kroz amandman gospođe Olgice Batić. Isto važi i za amandman Mome Čolakovića na član 24. zakona. U sličnom tekstu je i gospođica Jerkov dala amandman. Mi smo suštinski uvažili oba amandmana kroz amandman Odbora za privredu, na taj član 24, evo koristim priliku da to kažem.
S obzirom da smo 29 različitih amandmana prihvatili, mi smo faktički uvažili sve ono što su poslanici davali kao ideje, a u formulacijama koristili one za koje smo smatrali da su najpreciznije date. Još jednom, hvala na saradnji.

Sve što vam je gospodin Andrić rekao, rekao bih i ja. Bolje od njega ne bih mogao. Apsolutno se slažem sa tim.

Ne radi se ovde o ćutanju i priči, nego o radu. Činjenica je da je poslanička grupa LDP predložila konkretne amandmane koji poboljšavaju ovaj zakon. To vi niste učinili, osim u jednom slučaju gde sam vam rekao da se ja lično slažem sa amandmanom koji ste podneli na to da direktor republičkog javnog preduzeća ne može biti funkcioner stranke i da to treba samo tako da stoji i da ne treba da stoji nastavak, odnosno da može da zamrzne funkciju. Rekao sam da se lično sa time slažem, a verovatno i još neke stranke u našoj koaliciji, zbog tog nepostojanja konsenzusa da se  prihvati vaš amandman, dao sam svoju ličnu podršku.
Međutim, postoji konsenzus Vlade za mnoge amandmane koje je LDP podneo, kao i koleginica Olgica Batić, jer je LDP podneo dobar amandman da se zabrani korišćenje javnih preduzeća u političke svrhe. To je ključni amandman na samom startu zakona. Zatim, da se zabrani reklamiranje javnih preduzeća koja imaju monopolsku poziciju i nemaju tržišnu konkurenciju. Ta dva amandmana su suština promena da se javna preduzeća koriste samo za ostvarivanje nacionalnog, odnosno javnog interesa, a ne privatnog interesa političkih stranaka, što je bio masovni slučaj u prethodnom periodu, masovno slučaj na svim nivoima, do ovih odredbi da Odbor za privredu imenuje jednog člana komisije sa 2/3 saglasnošću, što znači da opozicija aktivno učestvuje u procesu izbora ljudi koji će sutra birati direktore javnih preduzeća, kao i mnogi drugi koje smo prihvatili, do uređivanja pravne materije da ljudi koji su činili krivična dela ne mogu da budu kandidati za direktora i mogu biti razrešeni ukoliko su pravosnažno osuđeni.
Naravno, bilo je i drugih poslaničkih grupa koje su podnosile amandmane gde su neke ideje ugrađivale u amandmane odbora. Činjenica je da vaša poslanička grupa na ovom zakonu, osim tog jednog, za koji ja lično smatram da je adekvatan, nije podnela amandmane sa kojima se mi slažemo, ne politički, nego suštinski.
Jedno je priča, a drugo je činjenje dela. Druge poslaničke grupe su učinile delo i napisale dobre amandmane. Vi mislite da ste napisali dobre, međutim, osim tog jednog nisam video ni jedan koji bi zaslužio da ga prihvatimo sa stručnog aspekta. To ne znači da nećemo prihvatati vaše amandmane na druge zakone kada budu urađeni na valjan način.
Dakle, za Vladu Republike Srbije svaki dobar predlog, došao od ma koje poslaničke grupe, vlasti, opozicije, građana, udruženja građana, dobro je došao. Spremni smo da čujemo svaku dobronamernu kritiku, svaku dobru sugestiju, jer sami smatramo da je kritika radi kritike pogrešna i da ne doprinosi razvoju društva, da je u Srbiji vreme za konsenzus makar oko nekih osnovnih zajedničkih ciljeva. Uostalom, videćete, praksa će pokazati. Prihvatali smo i amandmane za neke druge zakone od DSS. Bukvalno svaka poslanička grupa koja bude predlagala dobre predloge, mogu u svoje lično ime stoprocentno da kažem, prihvataćemo, a i Vlada je pokazala da je spremna da prihvati to isto.
Konkretno u ovom zakonu, kažem, nije bilo tog materijala dovoljno. Možda se niste dovoljno bavili ovim zakonom, ne znam šta je bio razlog, ali nemojte izricati ove političke ocene, jer zaista ne postoji nikakva politička namera diskriminacije bilo koga, niti favorizovanja bilo koga. Favorizujemo dobre ideje i dobre predloge i tako će biti i nadalje.

Sve ovo što ste sada naveli u diskusiji je i bio razlog zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman. Mi takođe smatramo da mora da se prekine sa davanjem subvencija bez ikakve kontrole efikasnosti korišćenja subvencija. Već sada, ako se ovaj zakon usvoji, za pravljenje planova za 2013. godinu sva javna preduzeća, a zahvaljujući ovom amandmanu, moraće da dostave i program kako misle da povećaju efikasnost poslovanja i u kom roku da se smanje izdvajanja države za njihovo poslovanje.
Tu pre svega mislim na sledeća preduzeća koja su trenutno najveći korisnici subvencija, pomenuli ste železnice, oni koriste oko 15 milijardi dinara godišnje i najveći su korisnici subvencija. Na drugom mestu je GSP Beograd sa oko 10 milijardi dinara godišnjih subvencija, pa onda rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom, "Resavica" koja ima nešto ispod tri ili četiri milijarde dinara.
Međutim, dobro je da su ovim amandmanom, zato smo ga i prihvatili, predviđene tzv. implicitne subvencije, odnosno garancije za likvidnost koje suštinski predstavljaju subvencionisanje i tu je bila "Srbijagas" najveći korisnik, kao i JAT, o kome ste takođe govorili.
Sva ova preduzeća moraće sada kada dostave svoje planove da daju, i sva druga koja koriste subvencije i elemente kako misle da to u narednom periodu smanje, koje će troškove rezati i u tom smislu je dobro i hvala vam što ste nam unapredili zakon sa ovim dobrim amandmanom.

Mi smo formulisali ovaj član 55, na ovaj način kao što imate u Predlogu zakona i nismo prihvatili vaš amandman iz razloga što, kao što ste rekli, želimo da uvedemo finansijsku disciplinu u kompletnom javnom sektoru i da u drugim zakonima nismo našli mehanizam tako da kontrolišemo eventualno probijanje rokova plaćanja od strane javnih preduzeća.
Dakle, to možemo da činimo kada su u pitanju kontrola rokova plaćanja kod Republike, pokrajine, lokala, ali ne i kod javnog preduzeća. Ovo nam je mehanizam koji, naravno, ne želimo da primenjujemo, ali moramo imati neku pretnju sankcijom, a to je privremena obustava transfera, odnosno, dela prihoda od poreza na dobit i zarade, ukoliko se radi o pokrajini, za slučaj, samo za ove dve stvari.
U slučaju da se ne poštuju pravila ekonomske politike u oblasti politike zarade i zapošljavanja, što znači da neko iskače i zapošljava u administraciji previše ljudi ili da sa nekim enormnim povećanjima plata, koje nisu u skladu sa opštom ekonomskom politikom, ili ukoliko se ne poštuju ovi rokovi plaćanja, ako se preuzimaju obaveze, pa se ne plaća privatnom sektoru, u tom slučaju se privremeno obustavljaju transferi, dok se ne ispravi ono što je bilo predmet takve sankcije.
To je, dakle, mehanizam za slučaj nepoštovanja finansijske discipline, a inače se neće primenjivati.

Mi ćemo ostati čvrsto pri stavu da ostane taj stav 55, kao što je predloženo. Juče sam u raspravi o amandmanima, na Zakon o ograničavanju rokova plaćanja rekao da je naša intencija, ne samo da od 31. marta uspostavimo redovnost plaćanja na 45 dana od strane svih državnih organa, od Republike, pokrajine, do lokalnih samouprava, nego da prethodno pomognemo i da se očiste stari dugovi.
Ti stari dugovi postoje na svim nivoima. Postoje i u Republici, o tome sam govorio, dugovi farmaceutima, dugovi putarima, građevinskoj industriji. Postoje u pokrajini, obavešten sam od strane pokrajinskog sekretara za finansije da je taj dug oko četiri milijarde dinara. Postoje u lokalnim samoupravama dugovi za izvršene, a neplaćene kapitalne investicije.
Ako hoćemo i želimo da očistimo dugove bukvalno svim strukturama iz prethodnog perioda, moramo napraviti sistem da ne dozvolimo stvaranje novih dugova u budućnosti.
Nema načina da se uspostavi novi sistem ukoliko nema kazne za one koji taj sistem ne budu želeli da poštuju. Pravnici to bolje znaju od mene. Bilo kakva norma bez zaprećene efektivne sankcije suštinski se lako izigrava.
Ovo je bila jedina mogućnost koju smo pronašli efektivne sankcije za slučaj nepoštovanja finansijske discipline u narednom periodu koju želimo da sprovedemo i u Republici Srbiji i u AP Vojvodini i u svim gradovima i opštinama i u javnim preduzećima. Dakle, da obuhvatimo kompletan javni sektor. To je bio jedan jedini razlog zašto smo ovakav član stavili. Kaže se da se on primenjuje samo u ova dva slučaja. To je jasno iz formulacije u članu 55. Radi se o privremenoj obustavi, dok se ne ispoštuju ovi drugi zakoni i finansijska disciplina.

Niste u pravu. Postavili ste pitanje da li će Republika sama sebi obustaviti budžet. Odgovor je da, iako to možda ne očekujete, to do sada nije rađeno. To je propisano Zakonom o ograničavanju rokova plaćanja i propisano Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Isto tako, za republička javna preduzeća sankcije su regulisane članom 54. ovog zakona. Član 55. reguliše sankcije za pokrajinu i lokalnu samoupravu. Republička javna preduzeća nemaju deo od poreza na dobit pa ne možemo na taj način da zapretimo sankcijom. Prećenje sankcijom za republička javna preduzeća je obustava u isplati zarada u celom javnom preduzeću. Zarade se sada isplaćuju tako što poseban sektor u Ministarstvu finansija overava svakog meseca određene obrasce na bazi kojih se vrši isplata plata.
To znači da ako neko republičko javno preduzeće, npr. ne plaća preuzete obaveze prema bilo kome iz privatnog sektora mi možemo da donesemo odluku da privremeno obustavimo isplatu zarada kompletnom preduzeću i to je sadržano u članu 54. ovog zakona. Isto takvu sankciju, samo kroz drugi način imamo i za pokrajinu i za lokalnu samoupravu. Dakle, imamo potpuno iste kriterijume samo je vrsta sankcija različita, zavisi od raspoloživih mogućnosti.
Dakle, nema pateralizma prema pokrajini ili prema lokalu, nego je to oštar odnos prema kompletnom javnom sektoru, uključujući Republiku na prvom mestu.

Vaš kolega vam je dao objašnjenje. To tako piše zato što će Vlada bliže urediti podzakonskim aktom postupak obustave i definisati sve, u kojim situacijama se to vrši, koliko traje i to će biti jednako za sve, bez obzira ko je na vlasti u kojoj opštini, jer ovo je zakon koji se odnosi na čitavu državu, na kompletan javni sektor. To je pravnička formulacija, ali suština je – ko god da bude neodgovoran, mora da ima neku finansijsku sankciju. Ona je privremena iz razloga što kad se sve vrati u normalu, nastavlja se normalno funkcionisanje i finansiranje transfera.
Dakle, nije bilo drugog načina. Zašto lokalnim samoupravama, a radi se o lokalnim javnim preduzećima? Zato što su oni njihovi osnivači. Nema ko njih da natera. Zato je taj mehanizam odabran. Kompletna materija će biti uređena podzakonskim aktom, kao što je rečeno u stavu 2. ovog člana 55.

Bez obzira što nismo prihvatili ovaj amandman, to ćemo uraditi u praksi. Jednostavno, nismo želeli da se obavezujemo pored hrpe posla koje smo već sad preuzeli u kontroli, ograničavanja rokova plaćanja, uspostavljanja "IT" sistema, Trezora, Poreske uprave, da sada i ovu stvar uzmemo kao obavezu i u nekom kratkom roku uradimo, plašim se da fizički to ne bismo postigli.
Hoćemo to da uradimo i uradićemo, imaćete prilike da me vidite u Skupštini, onoga časa kada do kraja ekipiramo sektor koji će se baviti isključivo ovom problematikom. On sada postoji, ali moram da priznam da zatečeno stanje koje sam nasledio od svojih prethodnika je relativno slabo i vrlo malo ljudi se time bave.
Podići ćemo taj nivo, tako što ćemo već do kraja godine imenovati pomoćnika ministra finansija, zaduženog za oblast isključivo javnih preduzeća. Već smo uradili novu sistematizaciju i verovatno ćemo još stručnjaka angažovati u tom sektoru. Kada oni budu spremni, sigurno da nema nikakvog razloga da sve te informacije koje budu dobijali, ne stave objedinjene na jedan veb sajt.
Vaša ideja je za mene potpuno prihvatljiva i to ćemo uraditi. Jednostavno, nisam želeo da, pored svih drugih prioriteta, prihvatam obavezu nekog vremenskog roka kada će to biti. Nadam se će to biti tokom sledeće godine, sasvim sigurno.

Vlada smatra da je ovaj zakon bitan iskorak napred i, ako nam ne treba podrška u nečemu, ne treba nam podrška u hrabrosti. To je pokazala kompletna Vlada u mnogim oblastima, od borbe protiv korupcije do ekonomskih mera. Zaista, što se tiče hrabrosti, svako je imao priliku u pojedinim trenucima upravljanja Srbijom da pokaže koliko je hrabar, a koliko je kukavica, koliko je spreman za reforme, a koliko se plaši reformi zarad sticanja nekih političkih poena. Što se mene lično tiče, nikada mi reforme nisu bile strane. Naprotiv, uvek sam najbolje sarađivao sa kolegama koji su podržavali hrabar pristup i rešavanje problema, nego guranje problema pod tepih.
Zašto smatram da je ovo bitan iskorak? Zato što zaista uvodi velike novine u upravljanju javnim preduzećima, dovodi do njihove profesionalizacije, ukida upravne odbore, zamenjuje ih nadzornim odborima sa mnogo manje članova, daleko manje, samo tri na lokalu, a maksimalno pet u Republici. Time se jedan ogroman trošak izbegava, a povećava se efikasnost upravljanja. Javnost će imati uvid u rezultate tih javnih konkursa i moći će da kritikuje loša rešenja. Jedino sa čime mogu da se složim, imajući u vidu da su i poslanici opozicije zaista doprineli konačnom kvalitetu ovog teksta, jeste da ovo može da bude i bolje. Može da bude bolje ukoliko se stvori u društvu politički konsenzus da to bude savršeno. Ovaj zakon nije savršen, ali je mnogo, mnogo bolji od prethodnih.
Moja stranka je i pre donošenja ovog zakona donela odluku da se zabrani bilo kom funkcioneru stranke da konkuriše za bilo koje mesto u državnoj republičkoj upravi, za bilo koje mesto direktora u finansijskom sektoru ili u javnim preduzećima. Ko hoće da se bavi politikom, treba da se bavi politikom. Menadžeri koji žele da upravljaju javnim sektorom, treba da budu profesionalci. Na taj način zaista poštujemo ono što smo govorili u kampanji i pre nego što je ovaj zakon donet.
Moram da vam kažem da iz iskustava u razgovorima sa Svetskom bankom, oni su bili, da ne govorim samo o stranci koju vodim, mogu vam čak reći prijatno iznenađeni, kvalitetom novog menadžmenta EPS. Znači, nova ekipa u EPS je pravo osveženje u odnosu na period u poslednjih 10 godina. Moram to da istaknem jer to kažu ljudi iz Svetske banke. Imali smo sastanak ovih dana sa njima oko različitih projekata i to je potpuno nov i moderan pristup upravljanju. Moram da kažem da se radi o pravim profesionalcima, dakle, ne radi se ni o kakvim funkcionerima stranaka.
Slažem se da bi takve strategije kao što imate menadžment "Komercijalne banke", menadžment EPS, menadžment Aerodroma ili nekih drugih javnih preduzeća koje sada nisam pomenuo, trebalo raširiti na sva preduzeća. Slažem se da u ovom trenutku to nije slučaj. Mislim da će ovaj zakon doprineti da se kvalitet poboljša, ali svi zajedno treba da radimo da se profesionalizacija uradi do kraja, da sutra kada prenesemo efekte, a nadam se stabilnosti u javnim finansijama na privredu, a zatim i na građane, motivišemo i većim naknadama sve one koji vrše odgovorne javne funkcije i da imamo zemlju koja se brže razvija.
Dakle, ne bih se složio da ovaj predlog zakona nije hrabar. Da li je mogao biti još hrabriji, kažem, zavisi od političkog konsenzusa. Jer, u prethodnom periodu nije bilo ničega od ovoga. Direktori su postavljani odlukama Vlade bez ikakvog konkursa, bez ikakvih kriterijuma u iskustvu, a ovde je zaista jedno bitno unapređenje. Ali, definitivno može i bolje od ovoga i nadam se da ćemo se svi potruditi da tako nešto i uradimo u narednim godinama.
Hvala svima koji su dali konstruktivan doprinos konačnoj verziji ovog zakona.

Evo da odgovorim na vaš amandman, suštinski nismo prihvatili amandman i zadržali smo ideju da Fond za razvoj ne finansira razvoj infrastrukture, ne zato što Srbiji nije potrebna infrastruktura, nego što želimo da podelimo posao.
Dakle, želimo da Fond za razvoj se bavi suštinski, isključivo podsticanjem preduzetništva, davanjem povoljnih kredita početnicima, malim i srednjim preduzećima i većim preduzećima, posebno ako investiraju u nerazvijena područja, a da sa druge strane kroz druge kreditne linije finansiramo infrastrukturu.
To smo pokazali i u predlogu budžeta za 2013. godinu. Naša je strategija da infrastrukturu finansiramo iz dugoročnih izvora. Fond za razvoj, nažalost, ne može da obezbedi kredit na period od 20 godina, nažalost. Bilo bi dobro kada bi mogao, ali ne može.
Mi zato uzimamo kredite od Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao multilateralnih i finansijskih institucija za finansiranje infrastrukture, ali najviše sada u ovom periodu od Kine, čak milijardu i 200 miliona dolara novih projekata za razvoj saobraćajne infrastrukture ćemo povući u narednom periodu od Kine za tri auto puta na Koridoru 11, dakle, autoputu ka zapadnoj Srbiji, zatim Moravskom koridoru autoput Pojat-Preljine i autoput Novi Sad-Tunel kroz Frušku goru ka Rumi, u prvoj fazi, zatim ka Šapcu i Loznici.
Dakle, to su tri prioriteta koja ćemo finansirati dugoročnim kreditom od Kine. Oni mogu da nam obezbede i kamatu koja je mnogo niža. Mi pregovaramo da sada kamata za ovaj novi kredit bude 2,5% godišnje fiksno. Do sada je bila 3% fiksno za most Zemun – Borča.
Što se tiče drugih zemalja, tu je Rusija kojom se finansiraju projekti u železnici, odnosno treba da počnu da se finansiraju projekti u železnici. Češka, takođe, Eksportna banka, Kuvajt, koji je upravo odobrio jedan kredit za Prokop, za završetak radova na Prokopu i pregovaramo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odnosno Razvojnim fondom Abu Dabija, za jedan ozbiljan veliki projekat finansiranja navodnjavanja i odvodnjavanja u čitavoj Srbiji, gde bismo omogućili poljoprivrednicima da dobiju neverovatno povoljne dugoročne kredite za kupovinu opreme za navodnjavanje, bilo da se radi o ratarstvu ili povrtarstvu ili voćarstvu, a gde bi država takođe koristila taj novac da gradi sekundarnu mrežu kanala za navodnjavanje i da očisti postojeću kanalsku mrežu.
Dakle, što se tiče, takođe imamo u budžetu garancije za kinensku Eksim banku za nastavak radova na termoelektrani "Kostolac", i u tom smislu, to su izvori finansiranja, iz inostranih izvora finansiramo zapravo infrastrukturu. Želeli smo da ostavimo što više novca na raspolaganju Fondu, da isključivo daje preduzetnicima.
Vi znate da Fond za razvoj daje gotovo 95% svojih sredstava srpskim preduzetnicima, dakle, to su domaća preduzeća. Cilj nam je upravo da podstaknemo fond da daje kredite koji su višerizični, u manje razvijenim područjima, jer to komercijalne banke ne žele ili retko rade, ili daju po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, prioritet je da se pomažu mala i srednja preduzeća, kao i sve vrste investicija, preduzetnika u nerazvijenim područjima.
Što se tiče sugestija, koje su vam privrednici izneli, evo ovde su i direktorka Fonda i direktorka pravne službe Fonda, tako da su i one lično čule ove primedbe i nadam se da će, pošto se svake godine usvaja plan poslovanja za tekuću godinu, mnogi od tih stvari biti i uvažene. Neke već postoje, moram da kažem, diferencirana kamatna stopa niža za preduzetnike u nerazvijenim područjima, veća za razvijena. Niži oblik garancije, odnosno, jednostavnije su garancije kada se radi o kreditima vezano za nerazvijena područja. Ponekad se čak prihvati i ručna zaloga, kao što je recimo slučaj sa opštinama, najnerazvijenijim opštinama iz tzv. četvrte grupe razvijenosti.
Slažem se sa vama da bi trebalo poboljšati javnost u radu, odnosno, da osim obaveštavanja koje Fond inače vrši, ko je dobio kredit, ko je odbijen, da može javnost da bude obaveštena o tome, jer se radi o državnom Fondu za razvoj. Banke, kao što znate, ne obaveštavaju klijente ko dobija kredit, ko ne, a međutim, ovde se radi o jednoj nekomercijalnoj instituciji i bilo bi potrebno svakako da ima veću javnost u radu u narednom periodu.
Konačno, odgovor na pitanje – zašto od maja Upravni odbor Fonda efektivno nije radio? Zato što nije ni postojao kada je Vlada ušla u v.d. stanje. Suštinski se nije sastajao Upravni odbor i upravo su bile potrebne promene ovog zakona.
Ovi amandmani su i urađeni sa namerom da se otkoči rad Fonda i da Fond može da, nakon izglasavanja ovih amandmana i imenovanja Upravnog odbora u skladu sa predlogom koji smo dali, može da zaseda, da krene da odobrava već postojeće zahteve koji imaju opravdanje, a da naravno kasnije regularno vrši sednice i da donosi odluke mnogo intenzivnije, jer upravo ta sredstva nam sada nedostaju u ovoj borbi protiv krize i mi jedva čekamo da se otkoči rad Fonda i zato se radujemo što će uskoro, nadam se biti usvojeni amandmani na zakon.