Samo želim da vam napomenem da član 171. koji to reguliše, ostaje na snazi. Ovo su dodatni članovi – 171a, 171b itd. Definitivno tu kucate na otvorena vrata. Ovim zakonom se obezbeđuje različita naplata naknade u okviru istog grada u centru i na periferiji, kao i po različitim regijama. Normalno da ne može da se naplati ista naknada za isti objekat iste površine u Beogradu ili u Žagubici. Tu apsolutno ovaj zakon omogućava selektivnu naplatu, u zavisnosti od razvijenosti područja i u zavisnosti od područja u okviru istog grada, u skladu sa zonama.

Evo objašnjenja. Izložbeni prostor je po pravilu veća površina i okuplja se više ljudi. Ako se pušta muzika, onda to nije izložba, onda je to muzički performans i onda se plaća naknada. Ako je izložba bez muzike, ne plaća se naknada.
Zanatske radnje su manji prostor, manje ljudi, a po ovim međunarodnim pravilima, plaća se samo kada više ljudi prisustvuje javnom saopštavanju. U tom smislu, to je bio kriterijum.
Dakle, neće plaćati ni vlasnici galerija, izložbenih salona, ukoliko prave izložbe bez puštanja muzike. Ako puštaju muziku, onda podležu plaćanju ovih naknada, jer se okuplja više ljudi. To je razlika. To je bilo i po prethodnom zakonu i u ovom je to ostalo.

Piše u članu 170. i 171. važećeg zakona. Dakle, članovima koje nismo menjali. Piše da kada je iskorišćavanje predmeta zaštite nužno i kada je samo korisno ili prijatno. To su definicije koje su upotrebljene u članovima 170. i 171. originalnog zakona koji se ovim amandmanima ne menja. Time je to regulisano.

Dakle, brana nije otvorena. Potpuno je jasno da je dato oslobođenje za sve zanatlije koji su oslobođeni obaveze držanja fiskalnih kasa i oni više ne moraju da plaćaju muzički dinar.
Što se tiče ugostiteljskih objekata, niko nije oslobođen od plaćanja muzičkog dinara, ali je ta naknada značajno smanjena za ugostiteljske objekte manjih površina. To je tačno i prema kvadraturi je određen maksimalni iznos koji je mnogo niži nego danas.
Ono što je jako bitno, postavili ste jedno ključno pitanje, ograničavanje prava autora. Hajde da govorimo razumljivim jezikom. Ovaj zakon zapravo povećava prava autorima. Po prvi put autori će moći da znaju da ih niko ne laže od organizacija koje štite njihova prava, jer nekim štite više, a nekima manje, koliko je ko zapravo emitovan u Srbiji. Kako? Uvodimo obavezu da sve radio, tv stanice, svi elektronski mediji moraju da dostavljaju tzv. elektronske košuljice organizacijama za zaštitu autorskih prava.
Nezavisni monitoring ovoga od 1. januara 2014. godine vrši RRA. To znači da ko god da je kompozitor, stvaralac, uradio je neko muzičko delo, to se emituje na ma kojoj lokalnoj stanici, naravno i na nacionalnim stanicama, da li je radio ili televizija, svejedno, moći će klikom na kompjuteru za godinu dana kada ovaj softver bude uspostavljen da zna tačno koliko puta je njegovo delo emitovano i kada sutra dobije izvod od SOKOJ-a ili od OFPS ili od PIO koliki mu je honorar, moći će da uporedi sa time koliko je, recimo, njegov kolega kompozitor emitovan i više niko neće moći da sumnja da je pokraden, prevaren od strane SOKOJ-a ili ma koga drugog i da neki kompozitori dobijaju mnogo više u odnosu na ono što su zaslužili, a neki mnogo manje.
Dakle, uvodi se zaista odlično informisanje svih stvaralaca putem informacionih tehnologija, sistemom elektronskih košuljica i nezavisnim monitoringom RRA, da mogu u svakom trenutku da pogledaju koliko su njihova dela izvođena i na taj način se njihova prava više štite.
Ono što je intencija, prvo, postoje neki oblici na koje do sada nije naplaćivana naknada, a sada će biti naplaćivana u skladu sa evropskim direktivama i tako će se po jednoj osnovi povećati prihod. Ono što se smanjuje time što se ukida obaveza plaćanja muzičkog dinara za zanatlije se više nego kompenzuje ukoliko, rekao sam već, Javni servis Srbije krene da plaća svoju obavezu kako treba, jer oni najviše emituju, oni su od nacionalnog značaja. To mnogostruko prevazilazi sav prihod od svih zanatlija u Srbiji do sada. Samim tim će masa za raspodelu autorskih honorara biti veća, a autori će dobijati srazmerno koliko stanice emituju njihova dela i moći će lično da kontrolišu da li je to tako, a ne putem nekih skupština udruženja SOKOJ itd, gde mogu da dođu i da imaju uticaj samo oni koji su privilegovani u tim institucijama, a najveći broj kompozitora i autora tamo ne može ni da priviri.

Nisam hteo da komentarišem prošli put, ali sada ne mogu da odolim.
Kakve su to velelepne pekare, velelepne poslastičarnice? Vi ste dali jasan amandman, tražili ste da sve zanatlije nastave da plaćaju "muzički dinar", i to je vaš jasan, bilo etički, bilo politički stav, svejedno. Da li ste tražili da se briše stav kojim mi oslobađamo trajno sve zanatlije plaćanja ove naknade?
Ali evo, da pođemo od pekare. Ne znam da li, čak i ako neko ima lepše uređenu pekaru, da li je taj ko to drži, uspeo to da uradi, zahvaljujući muzici koju pušta u toj pekari, ili ti ljudi ustaju u ranu zoru da bi umesili pecivo, hleb ili nešto slično? Dakle, realno muzika nema nikakvog doprinosa u stvaranju vrednosti u prodaji proizvoda, koji oni prodaju na tržištu. Stvarno je besmisleno da se muzički dinar naplaćuje kao jedna naknada, a najveći deo tih pekara, realno, nije u tako dobrom stanju. Ima tih koji lepše izgledaju, opet, ne možemo reći da su to sad ne znam kakvi bogataši ili bilo šta, jer ti ljudi vredno rade. Ranije ustaju od mnogih građana Srbije.
Isto važi i za poslastičarnice. Ne znam stvarno, velelepne poslastičarnice, ako neko bolje uredi svoj prostor, sad mu treba naplatiti veću taksu. Mislim da to nije u redu, ali to je razlika u moralnim i političkim stavovima. Mislim da je ovo, u moralnom stavu, ne bi trebalo da bude razlike u politici.
Upravo zbog toga, što je logika u prethodnom periodu bila, ako god neko pomoli glavu umesto da se podstakne da bude još jači, navali mu se jedan, drugi, treći, deseti namet, pa je ovo bilo šlag na tortu, nije ovo bio osnovni. Bile su i firmarine, bili su razni parafiskalni nameti. To treba poukidati i naša politika je da ukidamo takve namete, posebno zanatlijama i posebno malim preduzetnicima. Prosto, ne vidim razloga zašto to ne bi učinili, mada ne sporim vaše pravo da imate suprotno mišljenje, ali Vlada ne deli mišljenje i zato je odbila vaš amandman.

Moram da priznam da ste uneli malo konfuziju u moje razmišljanje, jer ovo sve što vi pričate,  zapravo ide u prilog onome kako je Vlada formulisala, a ne kako ste vi dali amandmanom. Jača je reč saglasnost, nego mišljenje.
Saglasnost je obavezujuća, a mišljenje neobavezujuće. Mi smo predvideli ovim članom zakona da Zavod za intelektualnu svojinu daje saglasnost, što mu daje jaču snagu na ove tarife, a ne mišljenje. Mišljenje može da bude pozitivno, negativno, a saglasnost, ako se da, onda je pozitivno, a ako se ne da saglasnost, negativno je, to je obavezujuće.
Dakle, vi tražite veću snagu za Zavod intelektualnu svojinu, a mišljenje naše je da saglasnost, reč je bolja, nego reč mišljenje, jer daje veću snagu, zapravo, ide u pravcu onoga što vi tražite.

Rado bih prihvatio kada bi oni to mogli u praksi da sprovedu. Bilo bi najbolje da su oni to već uveli još ranije.
Činjenica je da danas emiteri dostavljaju neke košuljice i to uglavnom neelektronske ali nema dokaza da je to emitovano, kao što se piše jer ne postoji nezavisna kontrola od strane nekog tela kao što mi predlažemo da to bude RRA. Ovo je jedan od velikih pomaka. S kim god autorom da pričate svako sumnja u pravednost raspodele. Jedini način da se za sva vremena tačno utvrdi ko je koliko emitovan, ko je najslušaniji, ko koliko honorara zaslužuje jeste uvođenje kompletnog IT sistema, najpre kod emitera zatim nezavisna kontrola od strane RRA i samim tim i pravo autora da uđe u tu bazu podataka svake nedelje i da proveri ako želi koliko je puta emitovan. Na kraju kada dobije honorar da može da uporedi te podatke, jer nisu mala sredstva u pitanju. Od tih naknada ubiru se milioni evra godišnje, da ne idem u tačnu cifru pošto mi nije na raspolaganju.
Postoji veliko nezadovoljstvo gotovo svih autora koje ja poznajem. Međutim ovaj sistem nije moguće da profunkcioniše za narednih 15, 20 dana kako ste vi rekli. Same organizacije su se složile da se ovo uvede. Raspitali smo se, one imaju softver koji je kupljen, RRA treba da instalira svoj i dali smo rok od godinu dana zato što su oni to tražili. Ako to uvedu ranije bio bih vrlo zadovoljan. Dobar je vaš pravac razmišljanja ali iz tehnički razloga su tražili to odlaganje od 1. januara 2014. godine.

Oni su i nadležni da obavljaju takve i slične poslove. Ako su bili u stanju da vrše monitoring emitovanih propagandnih poruka tokom kampanja, gde tačno postoji način softverski da se utvrdi koja je stranka koliko imala sekundi spotova na televizijama. To je čista stvar softvera i sasvim je moguće da se kontroliše tačno šta je ko emitovao. Softveri se povežu sa emiterima i RRA i onda se prati u realnom vremenu šta se događa preko interneta.

Nisam stručnjak iz oblasti telekomunikacija i neću davati svoj sud o tome da li je potrebno ove dve institucije objediniti. Neka stručna javnost to proceni. Za sada koliko znam tu nema planova za njihovo objedinjavanje. Nema realnih planova.

Od resornog ministarstva koje je nadležno za ovu oblast takvu inicijativu do dana današnjeg nismo dobili.

Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz razloga što motiv dolaska investitora u slobodne zone nije oslobađanje od poreza na dobit, nego oslobađanje od PDV i plaćanja carina na uvoz robe koja se koristi za dalji izvoz.
Ovo je zakon koji je donet u decembru mesecu, bio je predizborni, nikad nije primenjen, tako da niko nije oštećen brisanjem ovog člana koji je ad hok donet u izborne svrhe, jer suštinski nikad nije ni primenjen. Dakle, član o kome sada diskutujemo u praksi nije zaživeo, ni jednu godinu, trebao je da bude primenjen od sledeće godine.
Šta je suština? Sve ove kompanije koje ste pominjali imaju po ovom sadašnjem Zakonu o porezu na dobit pravo na 10 godina oslobađanja od plaćanja poreza na dobit, jer se radi o velikim investicijama koje su preko 10 miliona evra, izvinjavam se, preko osam miliona evra i koje zapošljavaju 200 novozaposlenih radnika. Malopre sam napravio lapsus, po sadašnjem zakonu je bilo osam miliona evra i 100 radnika, a sada je to povećano na 10 miliona evra i 200 radnika. Dakle, svi ovi investitori o kojima ste govorili ispunjavaju da po drugim članovima ovog zakona poreza na dobit, dobiju 10 godina oslobađanja radili u zoni ili bilo gde drugde.
Mislimo da bi uvođenje ovog dodatnog elementa koji je inače retkost u drugim svetskim slobodnim zonama, jer je pravilo da slobodne zone daju privilegiju da oslobađaju investitora poreza na PDV, na uvoz i carine, ponekad lokalnog dela od poreza na zarade, ukoliko to postoji kao mogućnost, a porez na dobit se generalno uređuje i velika preduzeća koja ulože 10 miliona evra, zaposle 200 radnika imaju pravo na 10 godina oslobađanja od plaćanja poreza na dobit, dok mala preduzeća mogu biti oslobođena u iznosu do 40% od investicije, a ne više od 70% obračunatog poreza u toj godini. Što znači, da je to relativno značajno oslobađanje, dok za ostale obveznike koji spadaju u kategoriju srednjih i velikih preduzeća koje investiraju ispod 10 miliona evra obaveza se može umanjiti za 20% ulaganja u jednoj godini, ali ne više od 33% od ove obaveze.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ovaj zakon inače u drugim članovima daje mogućnost oslobađanja od poreza na dobit, radili u slobodnoj zoni preduzeća ili ne radila, u zavisnosti od veličine investicije i veličine preduzeća, a sa druge strane da nismo nikoga oštetili, s obzirom da efektivno ovaj zakon nije bio primenjivan. Kada sam stupio na dužnost ministra finansija, krajem jula ove godine, nisam imao ni jedan slučaj da je i jedno preduzeće ušlo u režim oslobađanja, a sva su ušla, investirala u slobodne zone, pre svega rukovođena motivom oslobađanja od PDV i od carine. Dakle, PDV na uvoz robe i carine. Tako da smatramo da je ovaj amandman nepotreban i zato smo ga odbili.

Sve zemlje na svetu koje su suočene sa finansijskom krizom i rastućim javnim dugom, rastućim troškovima za kamate, uradile su ovo što smo mi uradili kada su pravile program fiskalne konsolidacije.
Ne možete budžetski deficit koji je maltene prešao 7% BDP u avgustu mesecu, takva je bila projekcija, ne možete to da oborite na 3,6, a da zadržite sve poreske stope jednake, to je prosto nemoguće. Ako imate, morate imati mere i to smo mi uradili i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Naša ideja je bila kako da što manje idemo sa tom prihodnom stranom i na mestima koja najmanje bole, što bi rekli, koja najmanje guše privrednu aktivnost, iako smo svesni da bilo kakvo podizanje poreza svakako ne može biti stimulativno za privredu.
Međutim, ovde se radi o slobodnim zonama, gde već postoji dovoljni podsticaj da bi neko radio u slobodnoj zoni. Samo sam rekao da niko do sada nije ostvario pravo na taj podsticaj, jer je taj zakon donet u, čini mi se, decembru ili novembru prošle godine i suštinski nije zaživeo, tako da niko ništa nije izgubio od tih privrednika, ali država bi izgubila kada bi ovaj amandman prihvatila, jer bi se to onda računalo sledeće godine i država bi imala manje prihode.
Mi smo se odlučili da napravimo jedan jednostavni zakon o porezu na profit preduzeća, kojim ćemo brojne izuzetke koji su postojali u prethodnom zakonu, ukinuti, a gde ćemo na jasan način dati podsticaje za velika preduzeća ako ulože preko deset miliona evra i ako zaposle preko 200 radnika, deset godina ne moraju ništa da plaćaju od poreza na dobit, a za mala, već sam rekao, da ukoliko imaju pravo na oslobađanje 40% od ulaganja, makar ono bilo i 100 dinara, ali to ne sme biti više od 70% obračunatog poreza. Dakle, imamo podsticaj i za mala i za srednja i za velika preduzeća, srazmerno snazi.
Smatramo da bi ovo bilo previše u uslovima kada moramo da pravimo fiskalnu konsolidaciju, a do sada to nije primenjivano pa bi to, suštinski ako idemo na povećanje stope poreza na dobit, da bismo napravili fiskalnu konsolidaciju, bilo bi potpuno suprotno od onoga što radimo, da sada ovde damo izuzetak koji nikada ranije nismo davali, a moramo da snizimo deficit. Eto to je bio razlog zašto smo taj član koji nije suštinski nikada primenjen, izbrisali iz ovog predloga zakona koji bi trebao da bude trajnog karaktera.

Razlog zašto smo ukinuli ovu olakšicu jeste što ona u praksi nije zaživela. Prema evidenciji poreske uprave, iznos ukupnog oslobađanja u celoj Srbiji po osnovu ovog člana iznosila je 670.000 dinara. Samo dva preduzeća su to koristila. Bukvalno je neefektivna povlastica. Nema nikakvog efekta ako samo dva preduzeća prijave to u iznosu od 669.065 dinara. To je nekih šest hiljada evra. Nije to metod kako treba podsticati razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Imamo druge načine kako ćemo ih podsticati. Ovo je olakšica na dobit. Nekoga da bi motivisali da uloži novac, njemu sigurno ta olakšica neće biti preovlađujuća, jer on prvo mora da napravi dobit tamo pa da bi dobio olakšicu.
Samo dva preduzeća u čitavoj zemlji su to koristila u ovoj godini. To godinama postoji i nije dalo efekte. Mi smo smatrali da to nije bilo u skladu sa direktivama EU i onda smo rekli ako već niko ne koristi… a jesmo ih kršili. Kršio bih i dalje da ima nekog efekta. Odlučili smo da pomognemo na drugi način, da izgradimo infrastrukturu.
Neko je dobro rekao – ako nema auto puta, ako nema dostupnosti infrastrukturi, možete dati ne znam kakve poreske olakšice, niko neće otići u nedovoljno razvijena područja. Zato je plan Vlade da ravnomerno razvije najpre infrastrukturu, da bi uopšte nekome palo na pamet da dođe van Koridora 10. To ste potpuno ispravno konstatovali. Ova olakšica nije dovoljna, niti je motiv koji će nekoga privući, a i ne koristi se u praksi. Godinama stoji, ne koristi se.

U tome se u potpunosti slažem sa vama. Naša ideja je da u takvim područjima država interveniše, kao što smo baš u Kuršumliji intervenisali pokretanjem Šik Kopaonika. U prethodnom periodu smo investirali 15 miliona evra u obnovu opreme i 500 ljudi se tamo zaposlilo. Naravno, od toga korist imaju i domaćinstva koja seku šumu i onda to prodaju njima.
Slažem se sa vama da obrazloženje koje je dato u amandmanu nije dobro napisano. To je iz razloga što imamo puno zakona, dosta amandman i verovatno nisu naše službe dobro odgovorile. Koristim priliku da se u njihovo ime izvinem. Ovo je bio precizan odgovor zašto je taj podsticaj ukinut.

Samo informativno da vam kažem. Po osnovu tog člana iz prethodnog zakona 50b, u ovoj godini oslobađanje je iskoristilo nula preduzeća, nula dinara. Dakle, nije bilo uopšte nikoga ko je to koristio, zato smo ukinuli taj član.