Ministarstvo finansija je u ovom projektu zaduženo samo za utvrđivanje finansijskih uslova. Ja ću se kod nadležnih ministarstava koji ovaj projekat sprovode do ponedeljka raspitati i daću vam odgovor na ovo vaše pitanje da li je sa ova tri grada iscrpljen ceo projekat ili ima prostora za još gradova, jer je sasvim sigurno da, imajući u vidu da je kamatna stopa svega 2% na godišnjem nivou, a period otplate zajma 15 godina, sa tri godine počeka, da se radi o veoma povoljnom zajmu. Daću vam odgovor u ponedeljak.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ovde pred vama set zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma kao i predloge za ratifikaciju pojedinih ugovora o kreditima za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Krenuo bih od međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, s obzirom da su čak četiri sporazuma pred vama ovde na dnevnom redu, a koji se odnose na našu saradnju sa ovom zemljom. Moram da kažem da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja na svetu, da ima jedan poseban investicioni fond od 1,3 triliona američkih dolara koji služi za investiranje u projekte širom sveta i da smo uspeli da napravimo sa njima, sa jedne strane prijateljske odnose, a sa druge strane smo pokrenuli razgovore o brojnim ekonomskim projektima.
Ovaj međudržavni sporazum reflektuje sve ono što smo od početka formiranja ove Vlade do sada sa njima dogovorili ka oblasti saradnje. Radi se o čak 13 različitih oblasti saradnje. Vidite da je to od ekonomije do sporta. Upoznaću vas sa najvažnijim detaljima ovog međudržavnog sporazuma i nagovestiti šta će slediti nakon, nadam se jednoglasne ratifikacije u ovom parlamentu, jer smatramo da je ovo koristan sporazum za čitavu Srbiju.
Najpre smo, kao što znate, krenuli da sa njima razgovaramo u saradnji u oblasti poljoprivrede. Nakon, što se nadam da ova Skupština ratifikuje međudržavni sporazum, steći će se uslovi za potpisivanje konkretnog ugovora sa njihovom vodećom poljoprivrednom kompanijom "Al dahrom", koja se već predugovorom koji smo potpisali, obavezala da investira 400 miliona dolara u srpsku poljoprivredu.
Najpre, oni bi preuzeli, zajedno sa Vladom Republike Srbije, imali bi zajednička ulaganja gde bi oni vodili menadžment u osam poljoprivrednih kombinata, kod kojih je raskinuta privatizacija u prethodnom periodu i koji se nalaze u dugovima od nekih 30 miliona evra u ovom trenutku. Imali bi poslovno-tehničku kooperaciju sa vojnom ustanovom "Karađorđevom". Dakle, u tom slučaju ne bi bilo niti zajedničkog ulaganja niti rente zemlje, već bi to bio ugovor o poslovno-tehničkoj kooperaciji.
Osim, da kažem, od nekih detalja, ovih osam kombinata plus vojna ustanova "Karađorđevo" su do sada obrađivale negde 30 hiljada hektara zemlje. Međutim, 16 hiljada hektara je bila državna zemlja, za koju oni mahom nisu plaćali nikakv zakup državi. Tih 16 hiljada hektara nije ušlo niti u predugovor, niti će ući u finalni ugovor sa Emiraćanima, jer je Vlada Republike Srbije odlučila da ovu državnu zemlju da u zakup vojvođanskim paorima, kompletnu, svih 16 hiljada hektara, sve što je bilo pod zakupom do sada, biće dato na licitaciji paorima u Vojvodini.
Što se tiče imovine koja je predmet budućeg ugovora, na osnovu međudržavnog sporazuma, jedan deo ovog zemljišta je u vlasništvu tih kombinata, to je negde oko sedam hiljada hektara. Jedina zemlja koja će se davati u zakup ovog sporazuma je zemlja dela "PKB", 7. Jula, iz Surčina. Negde oko tri hiljade hektara će biti predmet zakupa i oko tri hiljade hektara zemljišta u "Karađorđevu" će biti predmet poslovno-tehničke kooperacije.
Otprilike, transakcija koja će ići ka državnom budžetu je u vrednosti od oko 100 miliona evra, jer će to biti njihov ulog u ove firme, a još dodatnih 200 miliona evra, govorim sad u evrima, će biti investirano u osposobljavanje sistema za navodnjavanje na tim parcelama, za kupovinu nove opreme i za obrtna sredstva. Dodatnih 100 miliona će biti investirano u izgradnju pet fabrika za proizvodnju stočne hrane koja će biti locirano na tim lokacijama.
Osim toga, mi smo od Fonda za razvoj Abu Dabija, Abu Dabi razvojnog Fonda, zatražili dodatna finansijska sredstva pod povoljnim uslovima na dugi rok za investicije u infrastrukturu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u čitavoj Srbiji. Tih 100 miliona dolara bi bilo korišćeno u ovoj godini, a oni su nagovestili da bi mogli svake godine po 100 miliona dolara da nam daju za te namene. Ideja je da pokrenemo masovne javne radove, da najpre očistimo postojeću mrežu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, koja je mahom sada izgrađena u Vojvodini, da takođe projektujemo kanale i u centralnoj Srbiji, jer za sada naša vodoprivredna preduzeća nemaju projekata za centralnu Srbiju, trebalo bi uraditi te projekte u slivovima pre svega Morave i Dunava. Trenutno postoje projekti samo za Mačvu i Mačva je već sada uključena u ovaj sadašnji predlog.
Ideja je da u naredne tri godine pokušamo da što veću površinu zemlje stavimo pod sisteme za navodnjavanje, kako ne bi zavisili više od klimatskih promene, kako nam se ne bi desilo ovo što se desilo prošle godine, gde je suša uništila rod brojnih žitarica, kukuruza, pre svega, jer na parcelama koje su se navodnjavale prinos je bio 12 tona po hektaru, a tamo gde nije bilo navodnjavanja ili nije bilo nikakvog prinosa ili je bilo maksimalno dve tone po hektaru. Dakle, šest puta su veći prinosi kada se navodnjava.
Ova sredstva od Razvojnog fonda Abu Dabija biće korišćenja i za tzv. "elektrifikaciju njiva", odnosno dovođenje nisko-naponske mreže do parcela, kako bi mogao da se koristi jeftiniji i čistiji izvor goriva, znači, struja za pokretanje ovih sistema za navodnjavanje. Ali, naša ideja je bila i to smo sa Emiraćanima pričali, da osim ovih javnih radova, omogućimo i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, farmerima, seljacima, da mogu da dobiju dugoročna sredstva da sami kupe opremu za navodnjavanje, ali ma koju drugu opremu u poljoprivredi. Tako da, od ovog ukupnog fonda, jedan deo će biti namenjen isključivo za dugoročne kredite na deset godina za individualne poljoprivrednike, za kupovinu opreme. Ideja je da ove godine vidimo kako ćemo ta sredstva realizovati, da onda ukoliko, ja se nadam, to bude uspešno produžimo tu saradnju i za naredni period.
Što se tiče drugih projekata koje imamo sa Emiratima, pred vama je i Predlog zakona o Potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane. Kao što znate, prvi potpredsednik Vlade je već zaključio određene predugovore iz oblasti odbrambene industrije. Radi se o ugovorima vrednim 220 miliona dolara. Uglavnom, ono što Emiraćani žele od nas, nije da kupuju oružje koje mi trenutno proizvodimo, žele da ulože u istraživanje i razvoj, kako bi proizveli sofisticiranije sisteme odbrambene, kao što su raketni sistemi "Alla signora". Dakle, navođenje raketa koja imaju domet do 50 kilometara.
Na ovaj način će se zaposliti i VTI i naša nauka kako bi mogli da sredstvima, koja Emiraćani ulože, proizvedemo i nešto što je vrednije od npr. municije koju sada konvencionalno izvozimo. Naravno, treba i dalje izvoziti municiju, ali mislim da je jako važno da se ulaže u nauku i u razvoj. Upravo je to interes Emiraćana.
Kada su neki pitali šta će Emiratima toliko naoružanje, mogu samo da vam dam jedan podatak koji smo gospodin Vučić i ja saznali u razgovoru sa princom šeikom Muhamedom. Suštinski, oni kupuju, recimo, za 20 milijardi dolara godišnje avione F16 od Amerikanaca. Kad smo ih pitali šta će im toliki avioni, oni to poklanjaju po čitavom arapskom svetu, od Bliskog Istoka do severa Afrike. Dakle, oni su veliki donatori, tako da će najveći deo ovog naoružanja završiti u nekim drugim zemljama. To je suština, ali za nas je najvažnije da mi to prodamo.
Dakle, samo saradnja u poljoprivredi je pola milijarde dolara. Saradnja u vojnoj industriji je za sada 220 miliona.
Ono što mi imamo nameru da uradimo je, ako ova Skupština potvrdi međudržavni sporazum, da već do kraja ovog meseca potpišemo obavezujući ugovor sa "Al Dahrom". Nadam se da će ubrzo biti i ova linija Razvojnog fonda Abu Dabija.
Krajem marta ću predvoditi delegaciju Srbije u Emiratima, gde smo zakazali pregovore o strateškom partnerstvu našeg nacionalnog avio prevoznika JAT i njihove avio kompanije "Etihad" iz Abu Dabija.
"Etihad" je kompanija koja nema tako dugu tradiciju kao JAT, ali spada u red retkih profitabilnih avio kompanija u svetu. Naša ideja je da oni postanu partneri manjinski u JAT zbog našeg Sporazuma otvorenog neba nad Evropom. Oni nemaju pravo da budu većinski, ali mi bismo im ponudili menadžment. Oni bi nam pomogli da lakše obnovimo flotu, jer znate i sami da JAT bez aviona nema neku veliku svrhu.
Naši Slotovi su jedina velika vrednost. S obzirom da su oni već vlasnici "Air Berlina" i "Air Sejšela", onda bi i JAT inkorporirali u tu kompletnu flotu.
Moram da kažem iskreno da je jedan od velik problema JAT u ovom trenutku što imamo ogroman broj pilota u odnosu na broj letelica. Samim tim veliki broj pilota nije dovoljno uposlen. Naša je ideja da razmislimo da naše pilote, do momenta dok JAT ne bude jači, preusmerimo da lete za sve ove kompanije, od "Air Berlina" i "Air Sejšela" i "Etihada", da bi imali više posla. U svakom slučaju, mislim da bi bilo jako dobro da napravimo do kraja taj aranžman.
Takođe, oni su zainteresovani da investiraju da napravimo jedno zajedničko ulaganje da se napravi kargo terminal na beogradskom aerodromu. Ovaj međudržavni sporazum bi to omogućilo, jer smatraju ono što i mi znamo, ali do sada to nismo iskoristili, da bi mogli mnogo više svežeg voća i povrća da izvezemo iz Srbije ako bi ga avionima transportovali ka raznim destinacijama.
Osim toga, imaju interes da preuzmu JAT Tehniku, s obzirom da ono što i kod nas najviše interesuje jeste znanje naših ljudi, ovog puta inženjera i u tom smislu se pregovara sa Kompanijom "Mubadala", koja je velika njihova kompanija. Ima razne segmente u svom portfoliu, a jedan od tih je i opravka aviona. Na taj način bi ukompletirali saradnju u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Što se tiče logistike, oni su zainteresovani da razviju Luku Pančevo. Tu imaju dve opcije. Jedna je da grade potpuno novu luku na zemljištu koje pripada Gradu Pančevu, o tome će se sigurno razgovarati, ili da eventualno preuzmu ovo što je postojeća luka ili da kombinuju jedno i drugo. U svakom slučaju, Grad Pančevo, sa njima smo razgovarali, i Vlada Republike Srbije su spremni da pomognu da se ova ledina koja tamo postoji stavi u funkciju i da imamo jednu jaku rečnu luku s obzirom da sve veći teret ne samo poljoprivrednih proizvoda, nego i nekih drugih, će u narednomm periodu ići rečnim putem. To je nešto što smo već pričali i što smo maltene skoro ugovorili. Razgovaramo i o tome da ulože u nekretnine. Mi imamo jedan veliki broj vojnih objekata koji su potpuno van funkcije. To treba, po nama, staviti u funkciju tako što neko može da investira od toga napravi ili hotele ili neke druge adekvatne objekte.
Jedan od važnijih razgovora će biti sa Kompanijom "Mubadala", koja ima podgrupu koja se zove "Atik". Oni su vlasnici tri fabrike čipova, odnosno poluprovodnika u Singapuru, u SAD i u Nemačkoj. Naša je ideja da se na zemljištu nekadašnjeg kombinata PIK "Zemun", koje se odavno ne bavi poljoprivredom, a koje je blizu beogradskog aerodroma, napravi jedna od najvasvremenijih fabrika poluprovodnika, što bi u tom slučaju značilo generacijski pomak Srbije, jer bi to imalo ogroman indirektni efekat na razvoj obrazovnog sistema Srbije i nauke, imajući u vidu da takvu vrstu stručnjaka mi nemamo trenutno u dovoljnom broju, a i ono što imamo, radi po velikim kompanijama u svetu i trebalo bi ih pozvati da se vrate u Srbiju.
Emiraćani su prijateljski raspoloženi prema nama. Dopada im se naš narod, naša gostoljubivost. Čini mi se da bi želeli da od Srbije naprave neku vrstu svoje luke za ulaganja u Evropi. Mislim da takvu priliku treba da iskoristimo.
Činjnica da će sa nama imati saradnju, koja nije uobičajena, je i otvaranje njihove banke. Oni nigde nemaju sopstvenu banku u Evropi, iako su indirektni vlasnici novih banaka u svetu, od "Barklis banke" do "Siti banke". Znači, ulažu u kupovinu akcija, ali nigde nisu oni sami vlasnici. Njihova banka koja se zove "First Gulf Bank", "Prva zalivska banka" je u razgovorima sa Narodnom bankom Srbije da dobije licencu. Preko Beograda bi pokrivali čitav region. To samo znači da bi onda imali pojačane investicije i u narednom periodu.
Smatramo da smo uspeli u kratkom roku da napravimo sa njima jako dobru saradnju, koju nema, čini mi se, nijedna država u regionu i da je ovaj međudržavni sporazum korak do realizacije konkretnih ugovor. Prvi konkretni ugovori biće zaključeni ovog proleća. Mi sada već pričamo o stvarima koje su jako blizu.
Nadam se da će ova skupština ovaj sporazum sa Emiraćanima ratifikovati, uključujući i ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane i kompletni međudržavni sporazum.
Mi sa njima potpisujemo i dva standardna ugovora. Jedan je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o podsticanju i zaštiti ulaganja. Ukoliko bude bilo pitanja u okviru rasprave, ja ću na njih odgovarati. Tu smo dali uslove koje inače dajemo zemljama iz kojih dolaze velike investicije u Srbiju. U tom smislu se nadam da ćete i to potvrditi.
Preostala dva dokumenta koja su ovde pred vama jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Radi se o kreditnoj liniji koju je, biću potpuno otvoren, ispregovarala prethodna Vlada. Mi smo samo potvrdili taj ugovor. Radi se o kreditu od 800 miliona dolara namenjenom "Železnici Srbije", pre svega za izgradnju i modernizaciju pruga, ali i za kupovinu vozova u odrešenom iznosu. Ideja je da se radovi na izgradnji ovih saobraćajnica rade zajednički srpski građevinari i građanske kompanije iz Rusije. Nakon ratifikacije ovog kredita nadam se da će Železnica sa svojim partnerima iz Ruske Federacije završiti sve što je neophodno da krene izgradnja prve deonice. To je drugi kolosek železničke pruge Beograd-Pančevo u dužini od 16 kilometara, a ove ostale deonice su uglavnom deonice na Koridoru 10 i 11.
Kao što znate, ostalo je sporno, prethodna Vlada je ugovorila da se gradi pruga Valjevo-Loznica. Velika je debata o tome da li je to prvi red prioriteta ili bi možda trebalo zameniti nekim drugim projektom. Mi ostavljamo ljudima koji se bave infrastrukturom da o tome odluče. Rusi su spremni da zamene taj projekat za neki koji bi bio na Koridoru 10 ili 11.
U svakom slučaju, treba graditi u nekom budućem periodu i prugu Valjevo-Loznica. Jedino je pitanje prioriteta, šta najpre, šta kasnije. Logično je da ide prvo infrastruktura na međunarodnim koridorima, a da se onda ide i na važne regionalne saobraćajnice, ali mi iz Ministarstva finansija nećemo da se mešamo u konačnu odluku. O tome treba da odluče ljudi koji se bave strategijom saobraćaja.
Dakle, što se tiče ročnosti ovog kredita, on će se otplaćivati zaključno sa 2031. godinom, dakle dugoročni je kredit u pitanju i postoje četiri godine počeka za otplatu ovog kredita.
Konačno, pred vama je zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Radi se o 25 miliona evra dugoročnog kredita takođe za železnice Srbije, za izgradnju železničke stanice Beograd centar u Prokopu, površine oko 37 hiljada kvadrata i ovaj projekat takođe obuhvata i inženjerske usluge za projektovanje, upravljanje projektom i nadzor nad gradnjom. Ovde će se izvođači radova birati na međunarodnom tenderu.
Uslovi otplate kredita su jako povoljni. Fiksna kamata je 3% godišnje. Dakle, to je niže od mnogih zemalja i period otplate je 18 godina, uključujući period počeka od četiri godine.
Moram da kažem da je Kuvajtski razvojni fond kao i Razvojni fond Abu Dabija su veoma zainteresovani da podrže i druge infrastrukturne radove u Srbiji zajedno sa Razvojnim fondom Katara. Dakle, ideja je da u narednom periodu nakon što krenemo ovu saradnju sa emiratima pokušamo da i sa drugim zemljama Persijskog zaliva ostvari što bolju saradnju, jer mislimo da u situaciji kada novca nema dovoljno u Evropi da budemo potpuno jasni, treba novac tražiti tamo gde ga ima, a to je uglavnom istok. Trenutno zemlje koje imaju viška kapitala su Rusija, zemlje Persijskog zaliva, Kina i Turska. Nema ih mnogo. Ovo su otprilike zemlje koje sam nabrojao i naša politika je da budemo pragmatični i da prosto sarađujemo sa svima, sa idejom da od svakog uzmemo ono što najviše ima i što je nama najviše potrebno. Hvala na pažnji.

Da pokušam da odgovorim na neke od ovih primedbi koje smo malopre čuli.
Najpre, nema nikakve bojazni i bilo kako poređenje sa cenom za NIS i ovim ugovorom, iz prostog razloga što je ugovorena cena u predugovoru za jedan hektar imovine ovih kombinata 10.000 evra po hektaru, osim za "7. jul", gde je 12.000 evra po hektaru. Dakle, od 10.000 do 12.000 evra. Na tržištu, prosek je 5.000 do 6.000. Dakle, duplo je veća cena ugovorena, nego što je tržišna cena.
Druga stvar, nije tačno da nisam imao razgovore sa pokrajinskom administracijom o ovim projektima. Razgovarao sam lično sa Bojanom Pajtićem o ovome pre par nedelja. Razgovarao sa Goranom Ješićem, koji je pokrajinski sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu. Samim tim, jasno, kada pregovarate, ne možete imati pet ljudi u pregovorima, ali suštinski, najveći deo ovih investicija ići će i završiti u Vojvodini. Prirodno, zato što je Vojvodina najpogodnija za poljoprivredu u Srbiji i zato što ima i neke projekte koji su spremni.
Naša ideja je, međutim, da pokušamo da ovo raširimo na čitavu Srbiju i da spremimo projekte i za centralnu Srbiju, jer malo je projekata trenutno. Za sliv Morave i Dunava niko nije radio te projekte iz ovih naših instituta. Uglavnom su radili za ono što je nekada bio ovaj kanal Dunav – Tisa – Dunav i kako nadgraditi te kanale. Generalno, najplodnija zemlja se nalazi u Vojvodini, te je prirodno da će najviše koristi od ovog aranžmana u poljoprivredi zapravo imati Vojvodina u prvom koraku, a kasnije je naša ideja da to proširimo na sve regione u Srbiji, dakle, i na centralnu Srbiju.
Upravo zahvaljujući konsultacijama, između ostalog, i sa pokrajinskom administracijom, ali i sa udruženjima poljoprivrednika, smo neku našu početnu ideju promenili i odlučili da 16.000 hektara državnog zemljišta koje su ovi kombinati koristili, a nisu ništa plaćali, umesto da ponudimo Emiraćanima, ponudimo vojvođanskim poljoprivrednicima. Dakle, vojvođanski poljoprivrednici sada imaju veću površinu zemlje koju mogu dobiti u zakup na licitacijama.
Ima jedna stvar u kojoj se sa vama apsolutno ne slažem. Kažete – Bač, Starčevo, Sonta, itd, će izgubiti toliko i toliko. Kako mogu izgubiti kada sada ništa ne dobijaju od tih kombinata? Moramo da uporedimo situaciju u tim kombinatima kakva je danas i kakva će biti sutra. Recimo, ako ostavimo i zanemarimo Emiraćane, šta će biti sa tim kombinatima? Oni duguju 30 miliona evra. Znači, oni su radili neprofitabilno. Njihovi vlasnici koji su to kupili, to su bile loše privatizacije i zato su i raskinute. Sada je država stavila to u neki agropul sa idejom da se pronađe neko adekvatno rešenje. Naša ideja je da tamo, bez novih investicija, bez dobrog upravljanja, nema šanse da se to podigne. Zašto su ovi vlasnici to tako radili, to je pitanje za njih i za one koji su sprovodili taj proces privatizacije.
Činjenica je da ova mesta trenutno nemaju nikakve koristi od ovih kombinata, jer oni ništa ne plaćaju. Nisu plaćali ni dinara niti Republici za zakup zemljišta, niti lokalnoj samoupravi. Najgora situacija je da se ništa ne promeni i da sve ostane isto kao pre.
Ono čega su se neki uplašili, ali mislim da se na takve ne treba obazirati, jeste da će Emiraćani, kada uđu sa novim agrotehničkim merama, kada naprave sisteme za navodnjavanje, pokazati da prinos može da bude šest puta veći nego što se sada radi. Jer, ima nekih poljoprivrednika koji su bazirali, neću reći, nema ih mnogo, ali ih ima takvih, oni računaju na subvenciju države – dajte mi subvencije, a ja da li ću uložiti nešto u investicije ili ću samo to da koristim za sopstvenu potrošnju, baš me briga.
Ovde je ideja da sa Emiraćanima pokažemo, naravno, uz sve ove dobre i pozitivne primere vojvođanskih poljoprivrednika koji su investirali u opremu i koji su i sada već napredni, da naša poljoprivreda mora da bude intenzivnija. Ako hoćemo da Vojvodina bude žitnica Evrope, o čemu se priča decenijama, mora novac da se uloži u novu opremu, u sisteme za navodnjavanje, jer trenutno izvozimo tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, osam puta manje po hektaru nego zemlje centralne Evrope, a čak 30 manje po hektaru nego Holandija. Holandija nema bolji kvalitet zemlje od Vojvodine, problem je u tome što se u Vojvodini nije ulagalo u agrotehničke mere, a bez ulaganja nema većih prinosa.
Očito da same subvencije nisu dovoljne, jer kod mnogih razvijaju tzv. rentijerski odnos da dobiju hektare i da na osnovu toga dobijaju neke subvencije, a nisu motivisani da ulažu u novu opremu.
Naravno da postoji otpor kod onih koji su svesni da će se pokazati da oni nisu pravi poljoprivrednici, nego su rentijeri. Kod pravih poljoprivrednika su Emiraćani dobrodošli, jer oni koji su se već pokazali u sopstvenim ulaganjima da su sposobni, neće imati nikakav problem sa njima. Naprotiv, kroz ove investicije će cena kompletne zemlje u Vojvodini samo da raste. Kada se uvedu sistemi za navodnjavanje, jasno je da će to podići cenu kompletnog zemljišta, a ne samo ovog koji su preuzeli Emiraćani.
Ono što je takođe važno, ova kompanija "Al Dahra" ima promet od 800 miliona dolara godišnje i oni su veliki kupci viška poljoprivrednih proizvoda. Na 14.000 hektara je pitanje koje su mogućnosti i koliko može da se proizvede. Oni će, definitivno, osim toga što će proizvoditi na imanju koje će voditi, oni će kupovati višak poljoprivrednih proizvoda od svih poljoprivrednika u Srbiji i imaćemo još jednu važnu kompaniju koja će moći da ponudi sigurnost u otkupu. Džaba poljoprivrednicima da proizvedu ako ne mogu da prodaju. Ovi su platežno sposobni i plaćaju na vreme, jer tu robu ne izvoze samo u Emirate ili u zemlje Persijskog zaliva, oni su i trgovci hranom i prodaju to po čitavom svetu.
Njih ne bi zanimala Luka Pančevo samo da koriste ovih 14.000 hektara u svom vlasništvu, oni hoće da pomognu i vojvođanskim poljoprivrednicima da imaju veće prinose, kako bi oni mogli to da otkupe od njih, da bi prodavali u čitavom svetu. To se odnosi ne samo na vojvođanske nego i na poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, zato ih i zanima kargo terminal. Zato će Razvojni fond Abu Dabi da nam odobri sredstva i za navodnjavanje da bi digli prinose i kredite za poljoprivrednike, da bi i individualni poljoprivredni proizvođači mogli da kupe novu opremu, da proizvedu više i više zarade, ali da taj višak, jasno je da možemo da proizvedemo mnogo više nego što su potrebe Srbije, može da se izveze u svet.
Ovde ne vidim nikakvu bojazan. Ne da neće biti na gubitku sve ove opštine, biće na dobitku, jer će imati - sve opštine gde su došli ozbiljni investitori su dobile, jer su se zaposlili ljudi. Oko 500 radnika koji trenutno rade u kombinatima, ništa drugačije nije to ponuđeno nego što je uobičajeno u procesima privatizacije do sada. Svi oni će dobiti ponudu na razgovoru. Sa svima će se razgovarati. Svi oni koji žele da rade i koji su sposobni da rade, objektivno, jer možda su neki stari i pred penzijom, dobiće posao u ovoj novoj zajedničkoj kompaniji. Oni koji se odluče da kažu da ne žele da rade, ili nisu u mogućnosti, dobiće adekvatan socijalni program. Niko neće ostati bez neke vrste podrške – ili će dobiti posao, ili socijalni program.
Ono što je sigurno, ovu zemlju neko mora da obrađuje - čak i oni radnici koji ne mogu da rade i dobiju socijalni program, zaposliće se neki novi ljudi koji će tu da rade, isto kao i u ma kom drugom procesu. Po tome se ovo ne razlikuje od bilo čega.
Postavili ste još jedno pitanje, da će Vojvodina izgubiti neke prihode. Moram da vam kažem da je Vojvodina imala odgovarajući prihod od privatizacije tih kompanija, u skladu sa zakonom, a isto tako i sa lokalnom samoupravom na čijoj teritoriji su kombinati, ali su te privatizacije propale. Nije fer da tražite prihode a da se ne otimate o dugove ovih kombinata, jer ovi kombinati imaju dugove. Emiraćani neće kupiti kapital kombinata, nego imovinu. Dakle, samo imovinu sa radnicima, a dugovi moraju da se isplate iz ove cene koju će oni platiti. Tih 30 miliona evra poveriocima mora da se namiri. Srećom, ukupna cena će biti veća, pa će imati od čega da se namire poverioci. Ali, ovde se ne može tražiti pravo u prihodima a bežati od preuzimanja dugova.
Što se tiče odnosa u ovoj zajedničkoj kompaniji neće biti Beograd prisutan unutra. Mi smo to dogovorili sa Gradom Beogradom. Biće 80% Al Dahra Emirati, 20% Republika.
Još nešto želim da vam kažem, daću vam listu javnih radova koji će se obaviti prema onome što je dogovoreno za izgradnju i čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. Moram da kažem da smo kompletnu listu projekata dobili od pokrajinske administracije. Nismo mi rekli šta su prioriteti, nego smo tražili od Pokrajinske vlade da nam da listu prioriteta i to što su poslali mi smo prosledili kao zahtev Razvojnom fondu Abu Dabija. To je podsistem "Tisa-Palić", gde bi 1.800 hektara trebalo da se stavi pod navodnjavanje, "Kikinda, Kula, Mali Iđoš, Nova Crnja, Žitište, Jankov Most, Jergička, Međa, Pešir, Ćuruško žabanjski rit, Itebej i Rečaj." To su projekti i tu će biti uloženo, u sisteme za navodnjavanje, ove godine 57 miliona dolara. Osim toga će se raditi i 3.000 hektara - severni deo pančevačkog rita, 10 miliona dolara investicija u Mačvi će 8.000 hektara, biće stavljeno pod navodnjavanje u centralnoj Srbiji. Vrednost ovih radova u Mačvi je oko 29 miliona dolara. Nastojaćemo da tokom ove godine sa Institutom Černi i drugim organizacijama, koje se bavi projektovanjem, napravimo projekte i za nastavak radova u Vojvodini, ali i za centralnu Srbiju, o čemu sam govorio. Trenutno, nismo mogli da konkurišemo, jer nemamo projekta.
Vojvodina od ovoga makar u prvom koraku ima sigurno najveću koristi kada govorimo o poljoprivredi i naša ideja je da upravo sada sa Emiraćanima vidimo kako da izbalansiramo koristi i za drugi deo centralne Srbije, gde bismo više ulagali u voćarstvo i povrtarstvo. Hvala.

Hvala.
Evo, da odgovorim na neka od ovih pitanja.
Dakle, proverili smo, zemljište koje je trenutno u vlasništvu ovih propalih kombinata nije predmet restitucije i samim tim ovo pitanje koje ste postavili ne obuhvata to.
Druga stvar je da je sama priroda međudržavnog sporazuma takva da je međudržavni sporazum iznad drugih zakona, ukoliko ga, naravno, ova skupština potvrdi. Otuda i mogućnost da se ovaj deo zemljišta "7. jula" iz Surčina, ovih 2.982 hektara može izdati na period od 30 godina, što je duže od ovih 20 godina.
Tačno je da ugovori koji će se zaključivati na bazi međudržavnog sporazuma neće podlegati javnim nabavkama. Dakle, radi se o direktnoj pogodbi i to je jasno naznačeno u tekstu međudržavnog sporazuma. Ali, svi oni će biti javni i, kao što ste videli, ove cene koje se odnose na imovinu, vezano za zemljište, su skoro dvostruko veće od tržišnih. Javnost će uvek imati uvid kada Vlada bude sklopila neki konkretan ugovor.
Zapravo, Emiraćani imaju takvu prirodu da, sa jedne strane, nikada neće da potcene nekoga, uvek plate čak i nešto više, kao što su sada ovde učinili. Prosto, i suviše su bogati da bi sada išli na to da se brukaju pred našim građanima da daju loše cene. Oni neće da plate ni previše u odnosu na ono što je tržišna cena, ali nikada ne idu na licitacije, nikada ne idu na tendere. Ko hoće s njima da posluje, ili će ići na direktnu pogodbu, ili ne treba s njima da posluje. Međutim, naše zakonodavstvo to dozvoljava i naš Ustav, ukoliko Skupština to odobri. Ako Skupština izglasa ovaj međudržavni sporazum, onda će to biti moguće. U suprotnom ne bi bilo moguće.

Ne mogu da odolim da ipak kažem na ovo vaše izlaganje - neverovatna neumerenost. Znate li vi koliko danas stranci obrađuju zemlju u Vojvodini? Duplo više od ovoga što je u Predlogu ugovora sa Al Dahrom, oko 25.000 ha. Jel vam ne smetaju kompanije iz Mađarske koje imaju firme u Vojvodini i obrađuju zemljište, iz Hrvatske, iz Irske, iz nekih drugih zemalja? Otkud sad odjednom ovaj problem u vašoj stranci sa Emiraćanima? Zašto su vam Emiraćani drugačiji od Mađara ili Hrvata? Hrvati i Mađari su naši susedi i možda imaju neke političke pretenzije u budućnosti. Ako se treba plašiti za neke nacionalne interese, ne treba da se plašimo za zemlju koja je hiljadama kilometara daleko od Srbije. Hoće li Emiraćani avionima da nose vojvođansku zemlju tamo u Emirate? Ne mogu, to je fizički nemoguće. Ne znam zašto takva klaustrofobija.
Dalje, da li ste dizali glas kada je bio u pitanju međudržavni sporazum vezano za direktnu pogodbu za NIS? Da li možemo da uporedimo NIS sa JAT, sa Lukom "Pančevo" koja nije u funkciji, sa osam propalih kombinata, sa srušenom zgradom Generalštaba? Zapitajte se šta Emiraćani ovde dobijaju, a šta dobijamo mi. Šta ćemo sa osam propalih kombinata? Šta ćemo sa srušenom zgradom? Jel bolje da nam ostane tako srušena? Jel bolje ili da se napravi neki novi hotel? JAT, dragulj, o čemu pričamo?
Mi sa njima smo napravili sporazum da rešimo sve probleme koje nismo mogli godinama i decenijama da rešimo. Jel nam neko drugi dao novac sa 0,5% kamatom da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje? Treba crveni tepih da im prostremo. To što oni rade sa nama, nije do sad uradila nijedna zemlja realno posmatrano i ne vidim uopšte pitanje.
Kažete – smeta vam što nije tender. Da li tender garancija uspeha. Da li su privatizacije koje su urađene na tenderu, licitacijama sve bilo uspešno? Kako je propalo ovih osam poljoprivrednih kombinata? Tender nije garancija uspeha. To je vreme pokazalo. Pa, ovih osam kombinata je propalo, ima 30 miliona evra dugova. Šta je sa "PIK" Bečejom? Kako je kupljen? Pa, na nekom tenderu. Koliko ima drugih firmi iz industrije koje su neuspešno privatizovane na tenderu. Nemojmo da robujemo formi, za mene je važna suština.
Ako ovi ljudi, kažete, da li smo izvršili ekonomsku analizu, da li će ovo biti pozitivno za nas ili za njih? Ta zemlja ima samo u rezervama, van njihovog društvenog proizvoda, 1,3 triliona dolara, to je hiljadu i 300 milijardi dolara. A naš ukupni godišnji BDP je oko 40 milijardi, 32,5 puta više imaju samo u rezervama, nego što Srbija proizvede cele godine.
Zaista, umesto da aplaudirate Vlade za ovo što smo uradili, da pokušamo da stavimo na noge kompaniju koja gomila gubitke poput JAT, da stavimo u funkciju Luku Pančevo, da stavimo u funkciju osam propalih kombinata, da stavimo u funkciju razrušene neke neupotrebljene zgrade koje tu idu i u centru Beograda, da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje jeftinim sredstvima na dugi rok. Mislim da niste fer.
Način da govorite, ne znam, zemlja jeste prirodno bogatstvo koje ne treba trošiti, ja se potpuno slažem. Ali, hajde realno da gledamo. U Vojvodini ima dva miliona hektara zemlje, a oni će koristiti 14 hiljada hektara, izračunajte koliko je 14 hiljada u odnosu na dva miliona. To je zanemarljiv procenat. Plus, što sam već rekao da i kompaniji iz Mađarske, iz Hrvatske, iz nekih drugih zemalja već koriste vojvođansku zemlju, pa nisam čuo da se dizala neka galama ili gužva oko toga. Prosto, imamo ili dobre ili loše investitore bez obzira odakle su.
Oni će investirati pitali ste, ali niste čuli to, ponoviću, 400 miliona dolara u sve ovo. Znači, 300 miliona evra ili 400 miliona dolara otprilike, jedan deo ide u imovinu, a drugi deo ide u kanale za navodnjavanje na tim parcelama, treći deo u fabrike stočne hrane koji će dodatne ljude da zaposli. Trenutno tamo postoji 500 ljudi koji čekaju stečaj ovih kombinata. Šta je budućnost ovih kombinata, ako ovo ne uradimo? Stečaj. Da li je neko pitao kakva su prava ljudi u stečajima? Nikakva, nemaju prava ni na socijalni program. Vi pitate šta će biti sa radnicima? Svi će biti pozvani na razgovor, dobiće posao oni koji mogu da rade, a oni koji neće ili ne žele dobiće socijalni program. Ako bi ovo otišlo u stečaj dobili bi, što bi rekao narod – šipak, to je ništa.
Dakle, ne vidim uopšte razloga za suzdržanost. Ovaj međudržavni sporazum nam daje mogućnost da neke od problema koje imamo da rešimo. Emiraćani, verujte mi, voleo bih da odete u Abu Dabi, nemaju nikakvih problema. Njih ima milion i po, u zemlji od osam miliona stanovnika, ostalo su stranci. Oni nemaju nikakvi problema, mi imamo problema. Oni dolaze nama da pomognu. Mi njima da pomognemo u zemlji koja ima u inostranstvu fabrike čipova, koja ima dve najmoćnije kompanije, koji su vlasnici "Mančester sitija" grada "Emirat Arenu" po Engleskoj, neko je pitao zašto u oblasti sporta? Zato što ako ulažu u "Mančester siti", šta nam fali da ulažu i u naše klubove. Dakle, ako su napravili "Emirat Arenu" u Londonu, šta nam fale da naprave neki stadion u Srbiji? A, treba, ozbiljno vam kažem, crveni tepih je mala stvar. Oni su nama potrebni mnogostruko više, nego mi njima. Zato samo vas molim, prosto, da baratamo činjenicama nisu oni ovde došli da nas nešto iskoriste, nego da nam pomognu. Sada ako to neko drugačije tretira, tu već ne mogu da pomognem. Trudim se da obrazložim.

Gospođo, pažljivo sam vas slušao 11 minuta i 50 sekundi, ali, verujte mi, nisam čuo zašto su ovi sporazumi za vas loši. Nijednu jedinu reč niste rekli na tu temu. Šta je loše konkretno?
Pričate o Kosovu? Kakve veze ima Kosovo sa sporazumom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima?
Postavljate pitanje zašto je Vlada menjala tekst sporazuma. Zato što su Emiraćani tražili da proširimo neke oblasti saradnje. Parlamentu je stigla ona verzija koja je usvojena na Vladi kao konačna verzija sporazuma koji je potpisan. Dakle, nisu u parlamentu stigle dve verzije. Mi na Vladi imamo pravo i logično je da koristimo svaku priliku da to uradimo ako se nešto poboljšava pre nego što pošaljemo parlamentu.
Zaista bi me zanimalo da mi kažete šta je loše u sporazumu sa Emiraćanima koji treba pola milijardi dolara da ulažu u srpsku poljoprivredu, da izbave osam propalih kombinata, da nam daju dugoročna sredstva za kredite za srpske poljoprivrednike, da uložimo u navodnjavanje, da pokušamo da zajedno iščupamo JAT koji je u lošoj situaciju, da ulože u logistiku, u kargo terminal, Luku Pančevo, da eventualno neke nekretnine u koje niko sada nema novca da investira, jer kriza je. U zapadnoj Evropi je kriza. Ako hoće da investiraju u nekretnine, zašto bi im zatvarali ta vrata?
Sumnjate u altruizam? Mislim da je to posledica činjenice da altruizma nema u zapadnom delu našeg sveta. Već sam vam rekao da 20 milijardi dolara godišnje troše za nešto što poklanjaju ljudima koji nisu u njihovoj zemlji. Ne poklanjaju nama, ali poklanjaju Egipćanima, Libijcima, Marokancima, Tunižanima. Arapskom svetu, tačno je, ali to jeste altruizam valjda. Nije u pitanju samo naoružanje, u pitanju su hrana i neke druge stvari.
Možda nismo navikli da srećemo altruiste, jer zaista ih ima malo, ali mogu da vam kažem iz ovog iskustva da njima nije isključivo poslovni interes na prvom mestu. Naravno da imaju zdravu logiku. Njihova nacija je nastala u teškim okolnostima. Oni su u pustinji. Od beduina su došli dotle da su uložili novac u školovanje svojih ljudi. Integrisali su četiri obrazovna sistema u onaj koji predaju na svojim školama i fakultetima. Interesantno je da koriste model Finske, Singapura, Novog Zelanda za model koji školuju svoje kadrove.
Uglavnom završavaju fakultete u Americi, ali na kraju su svesni činjenice da smo mi zemlja sa jedne strane koja ima talente, a koja nema novca. Ideja je prosta.
Sa druge strane imamo znanje, imamo kadrove, nemamo mogućnosti za razvoj i hoće da pomognu na bazi ličnog odnosa. Evo, neću to da krijem. U pitanju jeste i lični odnos, ali koliko puta smo imali u istoriji situaciju da se neke stvari grade na ličnom odnosu? Valjda je dobro što sada u Vladi imamo ljude koji su u stanju da uspostave taj lični odnos. Oni sarađuju sa svima, ali na bazi ličnog odnosa mogu da daju nešto više u odnosu na uobičajeno.
Ono što je bitno, kažite mi šta vam ne valja u sporazumu? Šta ne valja u činjenici da uložimo 800 miliona dolara iz ruskog kredita, koji je dugoročan, u srpsku železnicu? Mešanje Kosova sa železnicom i sa ulaganjima u poljoprivredu, ne vidim kakva je tu sličnost, osim što je u pitanju čista politika.
Da vam odgovorim na pitanje, koje isto nema veze sa ovim. Pri kraju je izrada podzakonskih akata vezano za primenu Zakona o javnim preduzećima. Očekujemo od nadležnog odbora Skupštine da nam delegira u narednih par nedelja svog predstavnika i izabraćemo onu komisiju za sprovođenje tendera. Nije tu Skupština u kašnjenju. Vlada će sada poslati taj materijal, ali verujem da ćemo u zakonskom roku koji smo dogovorili, raspisati sve te javne konkurse, a to je prva polovina ove godine.

Kažete, nema investicija u Srbiji. Ako pogledate nova Vlada radi od avgusta prošle godine, dakle, pet meseci u prošloj godini i te podatke koje koristite odnose se pre svega, na mandat vlade koju ste vi vodili. Da budemo tu realni.
Vi znate i sami da je vaša vlada odlučila da otkupi deo OTE u "Telekomu" i da smo mi po osnovu odliva kapitala imali neutralisanje onoga što je ušlo u zemlju. Dakle, telekomunikacione kompanije su generalno 500-600 miliona evra prošle godine iznele iz zemlje. Jedan je bio po osnovu kupovine udela OTE, tako da i ono što je ušlo se u statistici manje-više potire. Ali, pravi efekat rada ove Vlade može da se meri tek od ove godine. S obzirom da smo krenuli da radimo od avgusta. Ako sumnjate u ono što govorim, pogledajte fabriku "Fijata" u Kragujevcu, o njoj sam govorio pre četiri godine, oko milijardu i dvesta miliona evra je bila ta ukupna investicija. Ono što će da obraduje ljudi koji žive u Kragujevcu, možda neke kojima je politikanstvo glavno, a ne suština neće, ali, to nije moj problem.
"Fijat" je zaposlio 2006 radnika do sada, a ove godine će uposliti najmanje još 600 do 1.400 radnika. Otvaraju treću smenu, jer ide dobro prodaja ovog novog automobila u inostranstvu, i u tom smislu, te investicije se realizuju.
Nove investicije koje su ugovorene za mandate ove Vlade su "Geoksova" investicija u Vranju, ona će 1.250 ljudi zaposliti. Dakle, "Geoks" ili "Džeoks" kako ga ko izgovara je jedno od najpoznatijih svetskih kompanija za proizvodnju obuće. Zatim, "Boš" dolazi u Beograd sa predlogom za izgradnju nove fabrike u Pećincima. Prvu fabriku završavaju sada u junu, ideja je da i pored nje da druga divizija podigne još jednu fabriku. "Simens" proširuje svoju fabriku retrogeneratora u Subotici, to je od ovih poznatih. Sutra otvaramo novu fabriku koja će zaposliti 500 ljudi u Jagodini, fabrika je gotova, krenula je sa probnom proizvodnjom zove se – "Konfencionija Adrea", a još jedna italijanska kompanija "Vibak" 60 miliona evra kreće da ulaže, počevši od sredine aprila potpisujemo ugovor takođe u Jagodini.
Po prvi put će se realizovati jedna strana investicija u Čačaku. Ugovor treba da se potpiše takođe u aprilu i 25. marta u Nišu razgovaramo sa jednom velikom kompanijom koja je slična "Boš", isto iz autoindustrije koja treba da zaposli 2000 inženjera. Dakle, ogromna investicija vezano za Niš.
Dakle, investicije, naravno ne mogu preko noći da dođu, ne mogu da se ostvare u kratkom vremenu, a u pravu da ste da ovo jeste najveće. Ovo što smo sa Emiraćanima ugovorili, jer do sada ovo što smo ispregovarali se bliži iznosu od milijardu dolara.
Sada da vam ukažem na neke nekonzistentosti u vašoj kritici. Pitate – zašto u međudržavnom sporazumu nema biznis plana, pa vi ste lično pregovarali međudržavni sporazum sa Rusima oko NIS. Da li u međudržavnom sporazumu sa Ruskom Federacijom stoji biznis plan, da li bilo kakva kupoprodajna cena stoji? Ne stoji ništa. Jer, to nije tema međudržavnih sporazuma. Međudržavni sporazum je krov na osnovu koga Vlada zaključuju konkretne ugovore i vi to dobro znate. Ali, hoćete naravno da napravite konfuziju.
Dakle, nije mesto biznis planu u ovom dokumentu niti je bila u bilo kom državnom sporazumu. Predugovor koji je potpisan, kao što znate, svaki predlog o memorandumu o razumevanju su neobavezujuće pravne forme. Obaveza postaje tek kad se zaključi ugovor. Služi za to da bi se dobio orijentir za saradnju. Sve ove stvari koje ste pitali biće precizirane ugovorom. Ugovor očekujemo da bude zaključen do kraja marta ove godine, ako naravno Skupština da prvo pravni osnov, a to je međudržavni sporazum koji je sada pred vama.
Ali, naravno da će ovi ključni elementi iz predugovora biti inkorporirani u završni ugovor i dodatno pojačani. Nikada u međudržavnim sporazumima ne stoje takvi detalji kao što su socijalni program, pitanje biznis plana i sve ovo što ste govorili.
Ono što je sigurno mi smo u predugovoru već predvideli ono što je uobičajeno za takve transakcije da oni koji žele da nastave da rade u ovim kombinatima biće intervjuisani i svi oni koji su sposobni biće sigurno zadržani, jer tamo treba da rade neki ljudi. Ali, imamo činjenicu, slučaj je, nekoliko slučajeva sa strane, sa stranim investitorima, "Jura" u Rači, "Beneton" u Nišu ili "Mura" u Pirotu, da su ljudi sami tražili da idu i da ne rade. Tražili su upravo socijalni program. Umesto njih su došli mladi, jer nažalost zbog ovih 20 godina od 1990. do 2010. godine mnogi radnici koji su radili u tim firmama u restrukturiranju izgubili su radne navike i sada su već pred penzijom i ne žele da idu da rade sa tim savremenim tehnologijama. Kada uđete u "Fijatovu" fabriku to su sve neki mladi momci, inženjeri koji su neka nova generacija. Meni je isto žao zašto ova generacija, ta srednja, trenutno ne može da uhvati taj korak sa industrijskom novom politikom, ali to su činjenice. Ima i među njima ljudi koji su stariji, i to su sve stvari od slučaja do slučaja. Nema generalizacije.
Da vam objasnim šta znači ovo – vodeća kompanija. Mi tu ništa ne krijemo, mi smo rekli da se radi o Al Dahru. Zašto je ona vodeća? Zato što je njen promet 800 miliona dolara i najveći su Emiratima. Dakle, bukvalno su najveća kompanija, objavili smo ime i možete videti na svim sajtovima da proverite njen promet, posluju na svim kontinentima. Dakle, ne samo na bliskom istoku, već u kompletnoj Aziji, latinskoj Americi, u Španiji, dakle, u zemljama EU. Ovo će biti druga zemlja EU, odnosno Evrope gde će oni investirati.
Čini mi se da je ovde sve jasno, možda ste propustili da pročitate, ovaj međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću, ako postoji obostrani interes i volja da se produži za još deset godina. Predmet preuzimanja mogu biti samo državna poljoprivredna gazdinstva. Njih nema neograničeno, dakle, ograničenje je u broju. Ukupno osim ovih osam koji su predmet saradnje sa Al Dahrom ima još šest, ali smo se mi već dogovorili sa udruženjima poljoprivrednika da njima pre svega ponudimo da oni preuzmu, ako ima interesa, neka od ovih preostalih kombinata ne očekujući da plate ni približno jednaku cenu kao što su Emirati mogli da plate, jer je jasno da se radi o nesrazmeri u kupovnoj moći. Oni će platiti mnogo niže, nego što su Emiraćani platili, ali nama jeste interes da što pre stavimo u funkciju te kombinate. Govorim za one koji nisu u stečajnom postupku i gde sudovi vode tu politiku.
Tako da nema ovde mogućnosti za ne znam neko ne ograničeno delovanje. Država ima još samo tih šest kombinata, a kada se govori o zemljištu isti je tretman kao i drugim privatizacijama. Dakle, imovina kombinata, odnosno vlasništvo kombinata je predmet transakcije. Ono što je državna zemlja, to nije predmet transakcije, ono što je državna zemlja će biti dato u zakup našim vojvođanskim poljoprivrednicima, jer svi osim ovoga u Obrenovcu kombinata, Dragana Markovića, i delimično "7. Jula" koji je Surčin, se nalaze u Vojvodini.
Što se tiče zakupa, tu sam bio jasan, možda to niste čuli, 2.982 hektara koje poseduje 7. juli iz Surčina kao deo PKB biće predmet zakupa i samo to, ništa više. Inače, ta zemlja je državna, dakle, nije vlasništvo PKB i nijedan dinar nije plaćen u ime zakona niti Gradu Beogradu niti Republici Srbiji. Dakle, ovi kombinati su koristili tu zemlju, a da zakup nisu plaćali.
Ono što je bilo pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka. Mislim da je situacija mnogo lošija, nego u bivšoj Jugoslaviji, jer nažalost u poslednjih 20 godina naš obrazovni sistem nije pratio potrebe privrede, ali još imamo dobrih inžinjera i tehničara. Upravo ove investicije iz Emirata treba da povuku i promene sistema obrazovanja.
To znači da, ako, Emiraćani znajući da je bivša Titova Jugoslavija bila jedan od 10 najvećih proizvođača naoružanja i vojne opreme u svetu tada, toliko smo proizvodili i prodavali, znaju da imamo još stručnjaka koji mogu da naprave složene sisteme. Njih zanima, pre svega, naša pamet da nam daju novac da naša pamet iskoristi taj novac i da napravi nešto što je savremeno i moderno.
Jasno je da mi moramo da povećamo broj stručnjaka. Investicija, potencijalna, Atika iz Mubadale, vezan za fabriku poluprovodnika, treba pronaći hiljadu visoko sofisticiranih inžinjera koji su sposobni da naprave čip koji je složen proizvod.
Da li mi imamo dovoljno ljudi ovde? Ne znam, vreme će pokazati, jer oni su nam postavili gomilu pitanja, a mi smo im vratili jednu studiju od 200 strana vezano za stanje na našem univerzitetu.
Ono što je dobro, ideja prethodne Vlade za pravljenje tehnoloških parkova u Srbiji, stimulisanja nano tehnologije je bila vizionarska i dobra i mi hoćemo da nastavimo ono što je bilo dobro.
Ako je neko predložio da se naprave tehnološki parkovi u Beogradu, napravljena je Zvezdara, ali nema sadržaja, moramo da damo sadržaj i planiramo da to uradimo od juna. Tu je Novi Sad i to su dva najveća centra. Niš i Kragujevac, kao veliki gradovi, sutra i neki drugi gradovi, to treba svakako podržati i to nas kvalifikuje da dobijemo ovu fabriku čipova.
Dakle, za fabriku čipova neće biti bitno zemljište. Daćemo im džabe zemljište, jer fabriku koji oni imaju u Nemačkoj, proizvodi čipove vredne četiri milijarde dolara godišnje nijedna naša fabrika pre "Fijata" nije proizvodila ni približno.
Fijat će sada proizvoditi, odnosno izvoziti milijardu i po do dve milijarde evra u postojećem stanju, u zavisnosti od kretanja tržišta.
Izvoz od četiri milijarde dolara iz jedne fabrike nas diže jednokratno, ne samo zbog vrednosti izvoza, nego što se na taj način mora promeniti sistem obrazovanja i onda će ministar obrazovanja morati da kaže roditeljima, upišite ljude koji imaju talenta na tehničke fakultete, u tehničke škole, jer će imati šansu da dobiju posao, a profesori će morati da prilagode nastavne programe potrebi prakse da ne predaju nešto što su oni naučili i sada ih mrzi da predaju nešto novo, nego da se prilagode onome što su potrebe privrede.
Ovakve investicije to omogućavaju. Dakle, "Fijatova" investicija je bila prva velika investicija početkom prošle decenije, a tek se sad efektirala. Trebalo je četiri godine čekati da bi dobili ovo što smo dobili.
Ovo što sada radimo neće takođe moći da se vidi sve preko noći, jer ove investicije, posebno ako bude u fabriku poluprovodnika čipova, to su dugoročne investicije, ali je važno da počnemo.
Zahvaliću svima onima koji daju podršku za tako nešto. Besmisleno je pitati zašto nema biznis plana u međudržavnom sporazumu, jer vi znate da to nije sastavni deo nijednog državnog sporazuma.

Ja sam bio vrlo jasan, međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću produžavanja na 10 godina, za sve ove oblasti, od industrije, poljoprivrede, do sporta. Izdavanje zemljišta 7. jula iz Surčina je na 30 godina i to je podsistem u okviru jednog velikog.
Predugovor sa Al Dahrom se nalazi na našem sajtu od samog potpisivanja, a konačni ugovor će biti takođe dostupan čitavoj javnosti onog časa kada ga Vlada potvrdi i potpišemo, a ja se nadam do kraja ovog meseca u Emiratima i tako će biti sa svakim sledećim ugovorom, kao što je ugovor sa NIS-om imao sve ove elemente, socijalni program, biznis plan u samom ugovoru koji je Vlada odredila, tako će biti i sa ugovorima, sa Al Dahrom i svim ostalim kompanijama koje će proizaći iz međudržavnih sporazuma i tu nema nikakve razlike, tako nalaže naše zakonodavstvo.

Što se tiče poverenja, mnogi nisu imali poverenja da će "Fijat" ikada da napravi od propale "Zastave" najprofitabilniju fabriku i najvećeg izvoznika u Srbiji, pa se to desilo. Nije bilo poverenja u to.
Što se tiče poverenja, deset godina je "Mobtel" bio 51% u privatnom vlasništvu, a 49% u državnom, pa je na kraju država od toga dobila, milijardu i po evra je bila ukupna transakcija. Niko nije verovao da će se nešto tako dogoditi. Da ne pričam o tome da su mnogi pričali da ćemo imati sunovrat 2004. do 2006. godine. U javnim finansijama smo imali jedini put u istoriji budžetski suficit.
Fiskalni savet je danas malo požurio sa ocenama, jer su gledali samo stanje u republičkom budžetu. Uvek do sada su MMF i Fiskalni savet gledali ne samo republički, nego i tzv. konsolidovani račun budžeta, koji uključuje i penzioni fond i zdravstveni fond i lokalnu samoupravu i pokrajinu.
Nažalost, ti podaci kasne, a pokazali su u januaru da je deficit republičkog budžeta bio sedam milijardi, ali je zato suficit na ostalim računima bio čak 11 milijardi, pa je ukupan konsolidovan račun u plusu 3,8.
Deficit republičkog budžeta u februaru je uvek najveći, jer je februar najkraći mesec i najmanji su prihodi, plus, ovog februara smo uradili nešto što nije bilo planirano – krenuli smo da vraćamo PDV privrednicima 30 dana da bi upumpali likvidnost i oslobodili smo novim Zakonom o PDV, odnosno promenama Zakona o PDV male privrednike da ne moraju svakog meseca da plaćaju PDV, nego da plaćaju na tri meseca. To se baš steklo u februaru. Taj februar je bio nešto lošiji za republičke prihode. Mi smo se držali striktno projekcije rashoda, ali Fiskalni savet nije imao u vidu porast naplate doprinosa za zdravstvo za penzioni sistem i porez na imovinu, koji će popraviti na kraju i taj februarski rezultat. Nema nikakve šanse da deficit pređe ovih 5% ili šta god.
Dalje, mi smo ga projektovali na 3,6, govorim o konsolidovanom. Može se desiti apsurd da konsolidovani deficit ove godine bude niži od republičkog, što nikada do sada nije bio slučaj, ali uvek se gleda samo budžet u celini, odnosno deficit u celini. Nije država Srbija samo Republika. To su i gradovi, to su i fondovi. Moramo je gledati celu.
Prerano je davati takve ocene. Sigurno je da oprez nije na odmet. Sa pažnjom sam saslušao neke od predloga koje oni daju za strukturne reforme. Mi sigurno moramo da uradimo još da bismo oborili javni dug.
Danas sam predložio Vladi da 430 miliona dolara prevremeno otplatimo spoljnog duga, duga koji je sa kamatom od oko 7% skoro, jer smo uspeli da emisijom evroobveznica u februaru postignemo kamatu od 4,7. Taj novac koji smo uzeli ćemo sada da iskoristimo da vratimo skuplje kredite i time da oborimo troškove kamata.
Da se vratim na ove ugovore. Siguran sam da zaduživanje pod povoljnim uslovima na dugi rok, ako se ulaže u infrastrukturu, je dobro. Problem Srbije je što nije do sada pokazala sposobnost da te infrastrukturne projekte iskoristi kako treba i do kraja, jer smo bili uvek loši u organizaciji implementacije tih ugovora. Nije bilo dovoljno projekata, nije bilo dobre organizacije posla i "Železnica" bi morala sada u ovoj novoj strukturi da uradi sve da sve te kredite koji su ugovoreni iskoristi. To je nama problem. Imamo dosta neiskorišćenih kredita prema različitim kreditorima. To moramo da pojačamo.
Kažete da vam smeta način. Nisam protestvovao protiv načina vezano za NIS, nego protiv cene. Cena je tada bila pet-šest puta niža od tržišne, a ovde je cena skoro duplo veća od tržišne. Dakle, da je cena bila u redu za NIS, ne bih ja protestvovao zbog forme. Spadam u one ljude kojima je bitnija suština od forme. Problem je bio što je tada ugovorena cena bila loša, ona nije ugovorena državnim sporazumom nego ugovorom.
Ovde smo mi već unapred rekli kolika će biti cena i ko god hoće da kaže da je cena loša, neka za ovih šest kombinata ponudi 12.000 evra ili 10.000 evra po hektaru, vrlo bih se iznenadio. Ko god. Da li je to, kako su neki govorili iz druge stranke, ne znam, "Nestle" ili neko od domaćih poljoprivrednika - da vidim ko sme i ko može da plati toliku cenu koliko će Emiraćani platiti. Uostalom, imaćemo već ovog proleća i leta tendere za preostalih šest kombinata, pa ću vas izvestiti koje su cene postignute. Kamo sreće da dobijemo ovakvu cenu.
Što se tiče ograničenog resursa zemljišta, to je tačno. Činjenica je da će oni obrađivati naše zemljište i da će naši ljudi tu raditi, da će Srbija imati prihode od izvoza, da je to samo 14.000 hektara u odnosu na dva miliona hektara koliko ih ima u Vojvodini, zaista govori o tome da niko to neće nositi. To je nemoguće. Nemoguće je zemljište izneti iz zemlje. Moguće je razne stvari izneti, ali ako je nešto nemoguće to je zemljište.
Imovina koja je inače u tim kombinatim, to je sve staro. To je 20-30 godina staro. Nema novih silosa. Ima nešto malo započetih investicija za navodnjavanje, ali to je sve malo u odnosu na ovo. Sve će morati novo da investiraju.
Oni u pustinji proizvode paradajz. Zalivaju paradajz u pustinji. To sam video svojim očima. Duž auto puta od Dubaia do Abu Dabia imate one cevčice kao na terasama za cveće, oni to zalivaju u kilometre. Dakle, koriste vodu iz mora. Prave desalinizaciju i od morske vode prave vodu za navodnjavanje. Njima je litar vode skuplji od litar nafte.
Naravno da je strategija, kao što su neki poslanici dobro primetili, da pokušaju da ono što im je priroda dala, a dala im je naftu, da iskoriste i da obezbede prehrambenu sigurnost za budućnost, a sa druge strane, da ulažu u visoke tehnologije. Dakle, oni rade nešto što mislim da je pametno i što bi trebalo i mi da radimo. S jedne strane, hrana prirodni resursi, s druge strane, visoke tehnologije znanja. To je dobitna kombinacija.
Nisam bio previše optimističan, jer gospodin Vučić je ugovorio do sada ugovore za vojnu industriju u vrednosti od 220 miliona dolara. To je potpisano. Razmatra se ukupno 25 projekata iz odbrane industrije. Ovo što je potpisano je samo deo toga što se razmatra. Važno je da će tu biti posla za naše inženjere.
Isto tako, ovo što smo mi do sada govorili jeste neki početak. Vreme će pokazati, kao što je pokazalo za "Fijat", da li će se to ostvariti ili ne. Naravno, svako ima pravo na poverenje i nepoverenje. Nastojaću, zajedno sa kolegama iz Vlade, pošto je ovo timski projekta i nije individualni, da dokažem da je ovo nešto što je jedan od boljih poteza.
Moram da priznam da je i ranije postojala ideja da se napravi bolja saradnja sa Emiratima, sa Kuvajtom, sa Saudijskom Arabijom, sa Katarom. Katar je takođe veoma zanimljiva zemlja i pokušaćemo i sa njima da sarađujemo, ali do sada to još niko nije uradio. Daćete nam šansu. Ne morate dugo da čekate i videćete prve efekte ovih ugovora.

Samo kratko.
Kažete način jednako cena. Ne mora da znači. Konkretno u ovih osam firmi, da li znate koja je bila cena na tenderima kada su prodavane? Vi kažete – to su bile ovakve ili onakve firme. Za svih osam je bilo 15 miliona evra na tenderu. Sve zajedno su kupljene na tenderu, što bi rekli, transparentno za 15 miliona evra. Sada ih, direktnom pogodbom, prodajemo za 100.
Šta hoću da kažem? Činjenica je da tender u jednom dobrom delu slučajeva daje ovo što govorite, verovatno, bolju cenu. Ponekad, posebno kada su u pitanju neke stvari, ne mora da znači. Konkretno ovde to baš nije slučaj.
Pitajte bilo koga, čak i jačeg iz sveta, da li bi dao 10.000 evra ili 12.000 evra po hektaru? Retko ko za ovoliku količinu hektara. Ne pričamo da se kupi pet hektara, nego se ovde govori o prodaji 7.000 hektara, a ostalo su ove druge cifre.
Imamo jednu vrlo zanimljivu situaciju i često se pitam pošto sam bio zagovornik te škole da ćemo dobiti efikasnost sistema na taj način, a sada gledam – dok nismo imali tendere sve živo smo izgradili u ovoj zemlji. Kada su uvedeni tenderi, za koje sam se i sam zalagao, ništa život se nije izgradilo iz nekog razloga ili vrlo malo. Sve hidrocentrale, sve termoelektrane izgrađene su u doba kada nije bilo tendera. Imam dilemu u najmanju ruku.

Kada govorimo o centralnoj Srbiji, mislim i na Šumadiju i na istočnu Srbiju i na južnu i na zapadnu Srbiju. To je centralna Srbija, makar koliko poznajem terminologiju. Vojvodina, Beograd, centralna Srbija, a centralna Srbija ima regione o kojima ste govorili.
Ministar sam finansija i naravno da ne znam zašta postoje spremni projekti. Tražio sam od institucija koje se time bave, a to su "Srbijavode", "Vojvodinavode", Institut "Jaroslav Černi", da nam daju šta imamo gotovo od projekata, jer su nam Emiraćani rekli – dajte nam projekte, odobrićemo vam mesec, dva dana kredit. Znači, Srbijavode nam nisu dali, niti Černi, negotinske projekte što ne znači da ako postoje ih nećemo uključiti, jer mi ne mislim da sve završimo ove godine. Nama je cilj da što više poljoprivrednog zemljišta stavimo pod navodnjavanje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji, koju ste pominjali i u Pomoravlju. Sad smo dobili samo projekte iz Mačve i iz Vojvodine. Da li postoje neki drugi, to zaista ne znam, jer mi to nije struka, ali nama, meni je cilj da obezbedim sredstva, a na ljudima koji se bave navodnjavanjem da obezbede projekte.
Mislim da projekti nisu ozbiljno rađeni do sada jer su svi mislili da neće biti para za to. Sada kada smo na putu da dobijemo ta sredstva treba da institucije koje su nadležne za pravljenje projekata animiramo da te projekte urade.
Moram da kažem da brojni krediti do sada nisu realizovani jer na kraju projekti nisu urađeni. Evropska investiciona banka je davala nama kredit za prugu od Nove Pazove do Beograda, nikada Železnica Srbije nije uradila taj projekta. Govorim o prethodnim godinama. Ima još jedna stvar, često se u tim raspravama kaže – imamo projekte, a kada kažemo – dajte, onda se ispostavi da to u stvari nije projekat, nego idejni nacrt itd. Sigurno želimo da u svim regionima Srbije obezbedimo ovo navodnjavanje.
Najveći izazov nam je da to upravo uradimo u centralnoj Srbiji, jer znamo da možemo mnogo više da uradimo u povrtarstvu. Jednu liniju smo upravo i tražili za kredite samim poljoprivrednicima da bi mogli sami da prave ove staklene bašte ili plastenike, da uzimaju opremu za grejanje plastenika i sisteme kap po kap koje ste pominjali, a za ove javne infrastrukturne radove bićemo spremni da to uradimo u čitavoj Srbiji. Ako imate tih projekata treba dostaviti onima koji nama treba da dostave. To su "Srbijavode" ili neke institucije koje prave te studije.

Samo da ipak iznesem stav Vlade. Nismo mi napravili nikakav otklon od EU. Mi od EU očekujemo, preko Evropske investicione banke, 500 miliona evra ove godine za mala i srednja preduzeća. Mi samo želimo da sarađujemo sa svima, i sa EU, i sa Rusijom, i sa Kinom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa svim zemljama. Svaka zemlja od njih može da nam da određeni doprinos.
Ne slažem se sa vašom ocenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer, ne zaboravite, zahvaljujući tom sporazumu Srbija ima bescarinski izvoz u EU, a 58% našeg izvoza ide na tržište zemalja EU. To je naše najveće izvozno tržište. Dakle, ne smemo biti isključivi. To samo hoću da kažem, kao što ne treba, možda, što ste vi kritikovali, da budemo vezani samo za EU, već treba da sarađujemo i sa Rusijom, Kinom, Emiratima. To je tako. Ali, ne treba sada da odbacimo tržište koje nam je najveće i gde smo prirodno. Dakle, treba samo da proširimo i da esperziramo našu saradnju i na druge. To i činimo. To hoću da podvučem.
Dakle, Vlada će i dalje sarađivati sa evropskim institucijama. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kada pogledate troškove i koristi, daleko su veće koristi, jer smo dobili odmah, još 2001 - 2002. godine, kada smo prvi sporazum napravili, da mi možemo bez carine kod njih da izvozimo robu, a mi tek postepeno ukidamo u roku od 15 godina carine.
Nisu tačne neke konstatacije za poljoprivredu. Nemamo obavezu od 2014. godine da svedemo carine za poljoprivredne proizvode. Naprotiv, to je odloženo dejstvo. To je rekao vaš kolega. Treba biti jednostavno balansiran i odmeren. Sarađivaćemo sa svima od kojih građani Srbije i svi naši regioni mogu imati koristi.

Evo da odgovorim na neka od ovih pitanja.
Prvo pitanje vam je bilo - kada možemo da očekujemo prva ulaganja? Mi bukvalno smo pripremili nacrt ugovora koji treba da na bazi predugovora uskladimo sa Al Dahrom i šaljemo ga sutra Emiraćanima. Što se mene tiče, predložiću da pošaljemo i istovremeno to i pokrajinskoj vladi, apsolutno mislim da nema nikakvog razloga, jer smo o njemu govorili javno, nema tu nikakvih detalja, da se prosto zajednički pogleda najbolje rešenje. U svakom slučaju, za ugovor je potrebno da imamo dve strane Emiraćane i nas. Gledam na Srbiju kao jedinstvenu zemlju, ne pravim razliku između republike, pokrajine, gradova, to je sve Srbija.
U svakom slučaju, prva ulaganja možemo očekivati upravo na osnovu ovog ugovora sa Al Dahrom. Taj ugovor ako sve bude uredu bi potpisali krajem marta meseca, dakle ovog meseca, a sam predlog ugovora sadrži, da zatvaranje transakcije se obavlja do sredine ove godine, dakle, najkasnije do leta će novac stići u Srbiju vezano za osnivanje zajedničke firme, i kupovinu 80% udela u ovim kombinatima, dok bi oni odmah čim preuzmu vlasništvo većinsko krenuli sa investicijama. Dakle, prave investicije do polovine ove godine, vezano za ovaj sporazum sa Al Dahrom.
Što se tiče navodnjavanja, na drugim područjima, dakle, ne onog što se odnosi na kombinate, mi smo poslali predlog razvojnom fondu Abu Dabija. Tražili smo im 110 miliona dolara zajma, od čega se jedan deo odnosi na čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i pravljenje novih. Ukupno bi ceo projekat zajedno sa našim sredstvima, mi bi učestvovali 20% u tom projektu, 80% bi bio kredit. Ove godine bi to bilo 96 i po miliona dolara ulaganja od čega 67 i po miliona dolara na teritoriji AP Vojvodine.
Mi ćemo, imajući u vidu, da će Republika učestvovati sa 20% u ovom projektu, formirati operativan tim za sprovođenje tog projekta. Gospodin ministar poljoprivrede i ja ćemo biti na čelu Vlade, a sprovođenje će biti u rukama "Srbijavoda" za teritoriju centralne Srbije, a "Vojvodinavoda" za teritoriju Vojvodine kao što je predviđeno zakonom.
Ono što smo takođe predvideli je nezavisni nadzor, jer ćemo imati nadzor da bismo mogli da pratimo sprovođenje i trošenje tih sredstava i taj nadzor neće biti vezan niti za "Vojvodinavode", niti za "Srbijavode", niti za pokrajinu, niti za Republiku, nego ćemo angažovati stručnu menadžment kompaniju koja će da nadzire ovaj proces i da raportira to republičkoj i pokrajinskoj Vladi. Govori o javnim infrastrukturnim radovima za navodnjavanje.
Ono što smo poslali Razvojnom fondu Abu Dabija vezano teritoriju Vojvodine isključivo je došlo na predlog pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vode. Dakle, mi se nismo mešali u izbor prioriteta, izbor projekata, to su ovi projekti koje sam pročitao za koji postoji trenutno izgrađene studije izvodljivosti.
Što se tiče centralne Srbije, takođe su nam "Srbijavode" poslale projekte vezano za Mačvu, jer su nam objasnili da je to jedino što je trenutno spremno, ali da je ovo početak jer ne može ni fizički da se izvede više investicija od ovih 97 skoro 100 miliona dolara u jednoj godini. Treba se pripremati za naredne godine kako bismo imali u kontinuitetu. Kad bi svake godine investirali po 100 miliona dolara mi bismo napredovali značajno u poljoprivredi, jer dugo nismo, gotovo ništa ulagali u sisteme za navodnjavanje.
Zajam će uzeti Republika Srbija, dakle, neće se zaduživati niti "Vojvodinavode", niti "Srbijavode", nego Republika Srbija, a plasiraćemo taj zajam na čitavu teritoriju Srbije. Jedan deo ovog prvog zajma će biti namenjen i dugoročnim kreditima za kupovinu opreme svim poljoprivrednicima u Srbiji i to nećemo uslovljavati koja vrsta opreme.
Naravno, da se očekuje da oni, tamo gde se izradi primarni i sekundarna mreža, imaće potrebe da ugrade i tercijalnu mrežu na svoje njive, da dovedu vodu do njiva, ali ovo će obuhvatiti mogućnost kupovine poljomehanizacije i sve druge investicije u poljoprivredi. To bi bila jedna vrsta revolving kredita, jer bi ga mi plasirali na rok od 10 godina sa kamatom koja će biti jako niska.
Zamolili smo posebno ljude iz Emirata da nam odobre kao Republici kredit sa kamatom od svega 0,5% godišnje. Ne znam da li ćemo uspeti to da ispregovaramo. To bi bio najjeftiniji kredit ikada koji je ova država uzela, kako bi seljacima ta kamata bila niska, jer će se odobriti preko banaka koje će fizički te krediti odobravati. Prosto želimo da krajnja kamata za seljake bude što niža i da bude na rok od 10 godina, sa periodom počeka do tri godine, što znači da je to zaista povoljno i verujemo da će biti veliko interesovanje.
Što se tiče, participacije, jasno je da je ovo projekat koji daje šansu i zahteva učešće svih ovde. Prosto neki projekti se odvijaju na teritoriji Beograda, neki na teritoriji centralne Srbije, neki na teritoriji Vojvodine i treba sve uključiti. Ono što je rekla gospođa Plavšić, ovde će najveći izazov biti da mi budemo efikasni da ovo što dobijemo sprovedemo.
Gospodin Vučić i ja smo po prvi put imali sastanak sa princom šeikom Muhamedom u Abu Dabiju u oktobru. Tada je šeik rekao ako možemo za nekoliko meseci nešto da uradimo vi ste ozbiljni. Mi smo se polomili, moram da vam kažem, da zaključimo. Možda se nismo konsultovali sa svima, ali ne bi stigli sve ovo da uradimo da smo sada imali jedan naš, drugi, treći forum u Srbiji, jer nikad kraja diskusiji ne bi bilo.
U svakom slučaju, došli smo, tu je međudržavni sporazum, on je potpisan. Na osnovu međudržavnog sporazuma sve kreće. Znači, kreće saradnja posle toga. Mi verujemo da će jedan za drugim biti potpisivani ovi sporazumi. Nešto će ići brže, a nešto sporije. Banku će otvoriti na proleće. Videćemo koliki će biti početni kapital. Neko moje očekivanje da će to mnogostruko iznos kapitalnog cenzusa.
Sa druge strane, mislim da ćemo imati brzu odluku o investiranju u luku Pančevo. Tu očekujemo od grada Pančeva da iskaže spremnost, jer je to zemljište koje pripada gradu, da tu ledinu na neki način, po pristojnoj ceni, a ne preteranoj, da Emiraćanima, ali će za to dobiti radna mesta i investicije, imaće najbolju rečnu luku u regionu. Ja sam propustio da kažem, oni su zainteresovani i da dokapitalizuju JRB koja je inače kompanija koja nije na subvencijama i dobro radi, ali prosto, treba da kupe nove brodove.
Ideja je da se investira nekih 40 miliona evra u kupovinu novih brodova, da se zaposle srpska brodogradilišta i da se na ovaj način pomogne razvoj.
Ono o čemu smo mi razmišljali je kako da se projekat stavi u funkciju, misleći i na druge industrije, jer ako se ulaže u kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, ja sam se raspitao, naša operativa u vodoprivredi ima opremu na nivou od pre 30 godina. Tu bi trebalo videti da li neka naša fabrika može da pomogne da se proizvodi ta mehanizacija za navodnjavanje i odvodnjavanje, a fabrika "14. oktobar" ima zastareo program, ne znam da li je tu možda prilika da nešto modernizujemo. Isto tako, sama oprema za navodnjavanje, nekada je proizvodila "Sever" iz Subotice, sada ne postoji više, dalje, "Jastrebac" kod Kruševca, ni oni ne postoje i ja ne znam da li ima neka firma, jer bismo mi stimulisali srpske proizvođače da iskoriste priliku i da nešto što nije velika sofisticiranost, a to je oprema za navodnjavanje, možda krenu da proizvode.
Da zaključim, prva ulaganja možemo očekivati ovog proleća. Zakon o zadrugama, da ne propustim odgovor, je takođe spreman, ići će na Vladu u narednih mesec dana, a u drugom kvartalu će biti ovde pred vama poslanicima.
Što se tiče participacije, svako ko hoće da radi je dobro došao da sarađuje sa Vladom Republike Srbije i to se podrazumeva i za pokrajinsku Vladu.

Niste slušali. Već sam rekao da Razvojni fond Abu Dabija odobrava dugoročne kredite na roku od najmanje 20 godina, sa periodom počeka od oko pet godina, a kamatna stopa nije ni u jednom slučaju veća od 2,5% godišnje fiksno. Pri čemu, pokušavamo da ispregovaramo za ovaj deo koji bi bili krediti za naše poljoprivrednike, da stopa za našu državu bude 0,5%. Tako da su povoljniji i od ovog kuvajtskog fonda i od ovog ruskog kredita, u svakom slučaju. Uostalom, kada zaključimo taj kredit, on će takođe biti na ratifikaciji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, baš kao ovaj ruski i kuvajtski.
Ne znam i ne razumem tu neprincipijelnost. Stalno se sada kaže – u poslednjih sedam do osam meseci niste konsultovali pokrajinsku vladu. Koliko je pokrajinska vlada bila uključena u ugovor o NIS-u, jer NIS ima sedište u Novom Sadu? Niko iz pokrajinske vlade nije bio u pregovorima oko NIS.
Pregovarao je Borko Stefanović, to znam. On je bio šef pregovaračkog tima i nije iz pokrajinske vlade. To sigurno znam, kao iz Ministarstva spoljnih poslova. Bili su ljudi iz Ministarstva ekonomije, bili su i neki drugi ljudi iz Ministarstva energetike, ali niko iz pokrajinske vlade. Kako tada nije smetalo, a sada, odjednom, za ovo što radimo treba za svaki korak da se konsultujemo.
Hoću da kažem da malo preterujete. Naravno da pokrajina treba da bude obaveštena i razgovaramo o svemu tome. Ipak, ovde se radi o imovini kombinata kojima ne cvetaju ruže, nego koji imaju 30 miliona evra dugova, koji su propali i nisu se baš ljudi iz pokrajinske vlade otimali da pomognu tim kombinatima. Niko ih nije sprečavao da pre nego što smo napravili aranžman sa Emiraćanima i našli rešenje za njih.
Tražimo rešenje, a još nam se zamera zašto tražimo rešenje i što nismo konsultovali pokrajinsku vladu. Kada je bio problem, nekako ne možemo da delimo uspehe a da ne delimo i probleme. Prosto, treba da delimo i jedno i drugo.
Još samo jedna stvar. Poručite svim preduzetnicima u Kuli da svako može iz Kule, iz ma kog drugog grada Srbije, da dobije do 10.000 evra po novozaposlenom radniku, ako ima takav program da zapošljava preko 50 ljudi i ako će položiti bankarsku garanciju za svaki evro dobijenog podsticaja. To su uslovi koji su dobili svi ovi drugi. Dobijaju i domaći i strani preduzetnici, pod istim uslovima, od samog početka programa od 2005. godine, ali niko ne dobija bez bankarske garancije.
Ko god ima takav proizvod i takvu firmu da može da da bankarsku garanciju, može da dobije - doduše, 10.000 evra po novozaposlenom se daje samo za automobilsku industriju i za IT sektor, za ta dva sektora. Za sve ostale smo davali, u zavisnosti od razvijenosti područja. Tako da, tu nema nikakve diskriminacije i to je pomalo bila dezinformacija u javnosti.
Preduzetnici kažu – zašto nama ne daju 10.000 evra, pa bismo i mi to mogli? Niko ne sprečava bilo koga da konkuriše, ali mora da da bankarsku garanciju. To je otprilike ono – mi bismo sve mogli, a u stvari kada treba da se pokaže ozbiljnost, onda ispadne da neko može a neko ne može.

Nema tu nikakve tajne. Znači, od samog starta pregovor smo vodili u ime Vlade gospodin Vučić i ja, a onda je Vlada formirala i resorne timove. Za svaku od ovih oblasti poseban tim. Poseban tim je za oblast odbrane gde je gospodine Đorđević, državni sekretar u tom timu, zatim, Jugoslav Petković iz SDPR, Miloradović isto iz SDPR i savetnik ministra odbrane gospodine Siniša Mali. Oni su nadležni za resor odbrane, odnosno za saradnju u oblasti odbrane. Za saradnju sa Mubadalom, informacionim tehnologijama tu radnu grupu vodi Jasna Matić. Lično vodim ovo što je vezano za bankarstvo i za saradnju u oblasti navodnjavanja poljoprivrede, JAT i sve ostalo. Ali, su među resorne grupe i ima predstavnika u tim grupama u okviru svih ministarstava. Tako da timski smo sve ovo radili.
Odgovornost za neuspehe i odgovornost čitave Vlade, odgovornost za uspehe i zasluge su zasluge cele Vlade. Neko je naravno doprineo više, a neko manje, ali mi nećemo da razdvajamo ni odgovornost, ni uspeh. Toliko.