Govorite tačne cifre, devet milijardi je porastao dug za vreme mandata Vlade Mirka Cvetkovića, dok je ministar finansija bio isti Mirko Cvetković. Ako sam rekao dolara, pogrešio sam. Tačna cifra je devet milijardi evra. Porastao je za milijardi i 400 miliona evra javni dug od kraja prošle godine do sada. Ono što je činjenica je da ne možete računati da ako je Vlada stupila na snagu u avgustu i morala da plati u avgustu i septembru dugovanja, a ostavili ste praznu kasu da je to teret javnog duga ove Vlade. To je besmisleno. Da ste ostavili punu kasu pa da kažete – zadužili ste se toliko i toliko. Nije bilo novca 20 dana unapred. Bio je bankrot države i naravno da smo to izbegli.
Situacija nije sada laka, to sam govorio, ali je samo molba da se govori istina. Činjenice su dovoljno teške da bi imalo potrebe da se preteruje. Ako hoćete da budete ozbiljni, govorite istinu. Teška je situacija. Za razliku od prethodnog perioda, nama bi dobro došao konsenzus da napravimo dogovor o tome kakve reforme da napravimo. Mi ćemo u reforme krenuti sa konsenzusom ili bez njega, ali smo duboko svesni da samo uz opšti konsenzus te reforme mogu da budu delotvorne i uspešne. Moramo da to napravimo zato što nećemo da dozvolimo da deficit ode na nivoe do kojih će stići ukoliko se ne režu rashodi.
Ponavljam još jednom, moraju svi da štede. Mora da štedi i grad Beograd. Mora da štedi i Republika. Mora da štedi i pokrajina Vojvodina. Ne sme da se dižu porezi privredi. Ako privreda ne raste, niko iz države nema šanse. Moramo da damo prioritet privatnom sektoru u odnosu na javni. Moramo da skrešemo troškove u javnom sektoru. To je potpuno jasno. Sve što bi išlo tipa – hajde sada da cela personifikacija ovoga budu vaspitačice i obdaništa je demagogija. Mislim da smo ozbiljni ljudi i hajde da ozbiljno razgovaramo o svemu.

Samo vas molim da podelite svim poslanicima Narodne skupštine i celoj javnosti tu vašu računicu, gde će stan u Starom gradu, da porez na imovinu poraste 622%. Zašto?
Prvo, ako se to desi u Starom gradu, a ne desi se u Novom Sadu, ne desi se u Nišu, ne desi se u bilo kom drugom gradu Srbije, da li znate šta to znači? To znači da Đilas to radi, prosto i jednostavno. Ovo nije zakon za bilo koji grad ili opštinu pojedinačno. Porez na imovinu se određuje odlukama gradske skupštine. Ako Đilas odluči da napravi takvu preparcelizaciju u gradu, da digne koeficijente, da naplati u Starom gradu 600% porez, a to se ne desi u istoj oblasti u Nišu ili Kragujevcu, šta je to? To je onda zaklanjanje, ono što vi najbolje znate. Zaklonite se iza nekoga drugoga za vašu nesposobnost, a derete kožu građanima. Hajde to uradite, samo izvolite, ali kako ćete dokazati da je to objektivno i da to proističe iz ovog zakona, ako se nigde u drugom gradu ne desi. Nikakvu stopu nismo menjali, a u Starom gradu, je li ima okućnica, ako već pričate o okućnicama? Nema ih.
Vi to možete da uradite jedino diskrecionom odlukom Dragana Đilasa. Ako to uradite, nazovite to pravim imenom, a ja sam protiv toga, odmah da vam kažem.

Samo da razjasnimo, vezano oko poreza na imovinu. Molim vas da malo pažljivije pročitate obrazloženje. U obrazloženju jasno kaže da se uvode ove promene u porezu na imovinu radi kompenzacije za ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, a ne ove promene u stopi poreza na plate. Dakle, tako piše i to jeste bila namera.
Po Zakonu o planiranju i izgradnji, prestaje naplata naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od 1. januara i zato stupa na snagu i ova promena kod poreza na imovinu od 1. januara. Dakle, da to bude razjašnjeno. Na ovaj način pravna lica više neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, ali će zato plaćati porez na imovinu na fer tržišnu vrednost. Dakle, plaćaće više porez na imovinu nego što ga plaćaju danas, jer ga danas plaćaju knjigovodstveno, ali zato neće plaćati ovu naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta.
Što se tiče ukidanja amortizacije, to je bilo izričito na predlog Fiskalnog saveta jer smo mi prvu verziju zakona koju smo i objavili na sajtu pre mesec dana imali bez te odredbe. Zašto? Zato što se ide na novi način obračuna poreza na imovinu. Naime, sve lokalne samouprave su dužne da do 30. novembra ove godine objave prosečne tržišne cene u određenom delu, zoni grada i onda se pretpostavlja da ta tržišna cena prosečna obuhvata u sebi i amortizaciju. Prosto, ako je nivo prometa bio na jednom nivou on pretpostavlja da se stare zgrade promeću po nižoj ceni, nove zgrade po višoj ceni.
Dodatno, lokalna samouprava može da interveniše i da sistemom koeficijenata iskoriguje ukoliko se negde desi problem u slučaju da pored neke stare zgrade je neka nova zgrada, pa onda prosečna tržišna cena može da odstupa, ali sistemom koeficijenata to je moguće iskorigovati.
Dakle, suštinski porez na imovinu nije menjan da bi se lokalnim samoupravama kompezirao gubitak od poreza na plate. Ideja je da se ono što lokalne samouprave izgube od poreza na plate, da to uštede, zbog fiskalne konsolidacije. Isto kao što će republika uštedeti. Ne, ako je to bila ideja, malopre jednog poslanika, koji je rekao - porašće 600% porez na imovinu da bi nadoknadili sve ono što gube od poreza na plate, pa su izračunali da im treba toliko da to stave. Ne nije to bila ideja. Ideja je da se to ne potroši. Da se uštedi.
Rekli ste da su mere rađene na brzinu. Nije tačno iz sledećeg razloga. Evo tu je Milica Bisić koja je vodila taj tim i rađeno je od nove godine. Dakle, nekoliko meseci. Šta jeste tačno? Želeli smo da uradimo baš ovo što ste predlagali u raspravi, odnosno da idemo samo na snižavanje stope poreza na zarade i povećanja neoporezivog dela plate, međutim kada smo videli u prva četiri meseca podatke o manjim prilivima u budžet, odlučili smo da izmenimo i Zakon o doprinosima i da povećamo stopu doprinosa za 2%. To je istina i nema razloga da je krijemo.
Moja ideja je bila da više rasteretim privredu od ovih četiri milijardi dinara. Nije moguće u ovim uslovima. Morali smo da idemo na kompenzaciju da bi smanjili rashode PIO Fondu do kraja ove godine za nekih 12 milijardi dinara. Zato ide po hitnoj proceduri kako bi stupila na snagu ta odredba od 1. juna, jer svaki mesec nosi dve milijarde dinara uštede republičkom budžetu na ime toga.
Da li će morati lokalne samouprave da rade rebalans? Moraće. Moraće da ga radi i republička Vlada. Da li je bilo moguće sve ovo predvideti? Možete reći da jeste, ali činjenica u svim drugim zemljama govori da to nije ni malo jednostavno. Ako pogledate poslednje objavljene procene kretanja BDP, budžetskog deficita, nezaposlenosti, u zemljama EU, to je drastično različito nego procene od pre tri meseca.
Procene se u ovako teškim vremenima nažalost, menjaju jako često. Uopšte nije greh u ovim vremenima teške krize promašiti u proceni. Bitno je reagovati na vreme. Tu je ono što je Fiskalni savet rekao jako važno, da se ono što nije moglo da se predvidi pre osam ili kada je rađen budžet, u septembru ili oktobru kada je usvojen na Vladi, to što se nije moglo predvideti da se sada reaguje i da se ne dozvoli da deficit ode u neke zone kasnije koje bi bile teške da se vraćaju.
Imam pred sobom i poslednji izveštaj Evropske komisije, njihovog odseka za finansije, stope rasta i budžetski deficiti u zemljama EU nemaju nikakve veze sa onim što je objavljeno pre tri meseca. Sve je pogoršano na gore. Rusija ima u zakonu obavezu da rade dva puta godišnje rebalans. Rade jednom na proleće u maju, drugi put na jesen i to im je u zakonu. Pošto su odustali, svake godine su radili rebalans, to su česte kritike, ali oni to imaju kao zakonsku obavezu. Možda je i za Srbiju to dobro. Da često budemo u skupštini, jer nije jednostavno, lako predvideti šta se dešava kada ne zavisi sve od vlade, posebno male zemlje kao što je Srbija.
Moram da vam kažem da su i Fiskalni savet i MMF imali drugačiju prognozu kretanja PDV-a. Kod nekih drugih prihoda su oni ranije smatrali da će biti manje ostvarenje, kao što je porez na dobit ili neporeski prihodi, ali PDV je sve iznenadio i Fiskalni savet i MMF, jer taj pad u prometu u trgovini nije posledica samo standarda stanovništva. Mnogo je dublji od onoga što je problem u kupovnoj moći stanovništva i očito je rezultat sive ekonomije, koju smo sada identifikovali kao jedan od faktora koji je doprineo tom padu. Kad pogledate promet u trgovini, recimo, regularnih ili registrovanih velikih lanaca, on je porastao u prva četiri meseca, što znači da je pao promet u trgovini ili robom široke potrošnje, što je najčešći slučaj, ili je porasla totalno crna trgovina, što je verovatno činjenica, jer su mi rekli i u Subotici i u Pančevu i u drugim gradovima da tamošnji buvljaci nikad nisu bili u većoj aktivnosti i jasno je da ima puno robe koja ulazi i bez carine i bez poreza.
U zemlji imamo šverc. To naravno nije problem opozicije, to je naš problem i odgovornost je naša da to zaustavimo. Rekao sam da ćemo raditi na tome. Samo pokušavam da realno kažem o čemu se radi.
Što se tiče akciza, kod nas su akcize bile niže nego u zemljama u okruženja. Mi smo se sada otprilike izjednačili. Nije to razlog što je porastao šverc rezanog duvana. Dakle, što se tiče cigareta, naplata akciza ide kako treba. Problem jeste što je zbog nižeg standarda jedan deo stanovnika otišao na rezani duvan i što imamo šverc rezanog duvana, što ne kupuju legalni rezani duvan i to neće biti lako ni dalje kontrolisati, s obzirom da je poprilično usitnjena ta organizacija i tu nam je potrebna i pomoć drugih službi da bismo stvari stavili pod kontrolu.
Ono što jeste stvar gde se apsolutno slažem sa vama je da su mere nedovoljne. Niti sam ja rekao da će ovo biti dovoljno. U uvodnom izlaganju sam rekao da je ovo samo deo paketa koje će Vlada usvojiti. Ovaj efekat mera na smanjenje rashoda do kraja godine je 12 milijardi dinara. To je apsolutno nedovoljno da bi mi smanjili budžetski deficit na okvire koji su preporučeni od strane Fiskalnog saveta.
Mi smo predložili da se još dodatnih 20 milijardi dinara smanji na diskrecionim rashodima republičkih ministarstava. Verovatno ćemo morati da idemo još više od toga u rebalansu za koji sam rekao da sam mislio da ga radimo početkom septembra, a nakon ove preporuke Fiskalnog saveta, razgovaraću sa našim partnerima u Vladi da eventualno uradimo u narednih mesec i po dana, jer definitivno smo već pripremili dosta toga i nema razloga da to ne formalizujemo i kroz rebalans, iako smo već krenuli da štedimo na kvotama.
Porez na imovinu kao kompenzacija za ukidanje naknade za gradsko građevinsko zemljište ne obuhvata objekte. To su već rekle i kolege, to je jako važno. Plus, poljoprivrednicima se ukida porez na katastarski prihod. Ovde je pitanje šta lokalne samouprave treba da rade. Činjenica je da je udobnije da stvaraju prihode na osnovu nečega što su zajednički prihodi Republike i lokala, jer tu nema neke velike odgovornosti, niti razmišljanja. Daću još jedan primer. Dao sam primer hotela "Jugoslavija". Prosto je neverovatno da, hajde pričaću o Beogradu, zašto npr. ova lokacija gde je bila bivša fabrika "Beko" ne može da dobije investitora koji treba da gradi hotele i šoping mol, grčka kompanija "Lamda" već pet, šest godina, zašto "Jugoslavija" ne može da dobije investitore? Zašto se tu ne uzme novac?
Ne govorimo mi ovde o nekim staricama iz Starog grada, već pričamo o zemljištu u Starom gradu koje stoji neiskorišćeno. Zašto? Možda će neko vreme buduće dati odgovor zašto se ne izdaju dozvole investitorima. Da li se traži novac? Da li je nešto drugo u pitanju? Vreme će pokazati. Činjenica je da svako može u svom dvorištu i mi u Republici i gradonačelnici u lokalu da uradimo dosta da se stvari poprave, iako je situacija teška u svim zemljama.
Nije lako dovesti investitore. Mi pokušavamo, ne znam, ako nam neko zamera što osim Nemačke, Italije i tradicionalnih zemalja s kojima imamo dobru saradnju u privlačenju investitora se okrećemo ka istoku, uključujući Rusiju, Azerbejdžan, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Katar, Tursku, mislim da ta zamerka ne bi trebalo da bude na mestu iz razloga što moramo da dovodimo investitore koji danas imaju novca i koji mogu u Srbiji da investiraju da zaposle ljude.
Kamo sreće da imamo više investitora kao što je "Fijat". Govorio sam to više puta. Neko je rekao – samo se na jednoj fabrici sve zasniva. Nije tačno, jer imamo preko 150 kompanija iz oblasti automobilske industrije i 20% ukupnog izvoza ide iz automobilske industrije.
Slažem se i delim vašu zabrinutost da ovo neće biti dovoljno. Međutim, ne treba davati neistinite informacije, ne mislim tu na vas sada, da će ovo ići po leđima građana. Ovde će se videti sposobnost i nas u republičkoj Vladi i onih koji vode lokalne vlasti da li u uslovima krize mogu da se prilagode i da štede na stvarima koje nisu neophodne, a da podstiču stvari koje znače zapošljavanje i investicije.
Svima je lako kada nije kriza. Sada jeste kriza, traje dugo, ko zna koliko će trajati, jer dok nema oporavka u evrozoni, nema šanse da mi bitno napredujemo. U ovakvim uslovima moraju da se prilagode troškovi na niže. Kada krene uzlet, ostaje opštinama 80% od poreza na zarade. Ako se u budućnosti pojača zaposlenost, jasno je da će biti veći prihodi pre svega lokalnih samouprava. U tom smislu, sva pravila fiskalne decentralizacije, za koju sam se zalagao, ostaju, ali je činjenica da one daju rezultat samo ako je dobro celoj državi. Ne može biti dobro lokalu ako je loše republici. Jedna smo zemlja. Kada je kriza, svi moramo da štedimo.

Pre sat vremena sam vas molio da mi date tu računicu, nećete da mi je date. Ovde sedi žena koja je radila sa koleginicom zakon. Zašto ne date da pogledamo to? Nemoguće je ako ne menjate ni jedan bitan parametar u Zakonu o zakonu o porezu na imovinu, stopu, ukidaš amortizaciju, ali menjaš način kako se utvrđuje. Pretežna tržišna cena je ta koja uključuje i amortizaciju već u samoj sebi. Dajte mi računicu. Dajte pokažite tih 868%. Ako ste u pravu, apsolutno nije namera, ali ne možete biti u pravu. Sakrili ste to. Dajte mi te papire sa kojima ste mahali. Što mi ne date to da pogledam? Služi vam za političku propagandu.
Nemam ništa protiv da stoji u zakonu i granica da ne može preko 10% godišnje da se za porez za fizička lica povećava. Nemam ništa protiv toga. Nije namera ovde bila da se povećava porez na imovinu za fizička lica. Namera je bila da pomognemo vama koji vodite lokalne samouprave, da imate kompenzaciju za gubitak naknade za građevinsko zemljište kod pravnih lica. Ako ni to ne želite, ne morate. Izbrišite i taj član. Da vidim od čega će onda da se finansiraju gradovi.
Nemojte da idete u demagogiju i nemojte da idete u neistinu. Radi se o ozbiljnim stvarima. Dajte mi tu računicu odmah. Dajte da ljudi koji su radili zakon pogledaju. Radili smo simulacije, to ne proizilazi apsolutno, jer jedina dva parametra koja se menjaju, za ljude koji žive u zgradama, ne postoji 10 ari ovog zemljišta koje se ne oporezuje. Dakle, to ne utiče. Može da utiče jedino to što nema više amortizacije, ali uvođenjem tržišne cene, to se niveliše. Pa, kolika je tržišna cena npr. u bloku 45 prometa? Ne može ona biti izmišljena. Koliko se prometalo, to je cena. Ona uključuje implicitno i amortizaciju, jer je niža nego, recimo, tržišna cena na Dedinju.
Znate šta ste vi ovde radili? Vi ste verovatno računali koliko bi trebalo da stavite porez na imovinu ljudima da bi nadoknadili eventualni gubitak od smanjenja učešća u porezu na zaradu, ili ste možda pobrkali lončiće, pa vam je Gradska poreska uprava rekla- da, izgubićete na ukidanju naknade za građevinsko zemljište toliko, pravna lica će platiti umesto toga ovoliko koliko kažete. Da li se radi o stanovima za poslovne svrhe, za firme, ili se radi o građanima?
Molim vas, izađite sa istinom. Ono što je sigurno ne radi se ni o kakvoj pljački. Pljačka je kada uništite "Razvojnu banku Vojvodine" i "Agrobanku", pa svi građani plate. Dajte tu računicu, inače ćutite. Nemojte da vam sat vremena tražim računicu da pogledamo, jer mi ne vidimo kako je to moguće o čemu vi pričate, kako to da samo Đilas vidi i vi te cifre, a da ne vidi ni jedan drugi grad? Zašto ni jedan drugi grad nije dao primedbu? Nemoguće je. Ovaj zakon nije promenio poresku stopu.
Znate i sami da možete imati nultu poresku stopu na imovinu, ako hoćete, 0,1, 0,3, 0,5, 70,4. Znači, ako vam je bilo kakva sumnja u pitanju, neka stoji ograničenje da ne može za fizička lica porez na imovinu biti u toku jedne godine povećan za više od 10% i to je za nas u Ministarstvu finansija apsolutno u redu.
Napominjem da ni jedan dinar tog poreza ne ide u republički budžet. Sve ide gradovima i opštinama. Bolje proverite još jednom. Dajte nam te računice, prosto, radi se o ozbiljnim stvarima i sa takvim stvarima pre nego što izađete u javnost, sedite sa našim stručnim službama, proverite, nećemo da se igramo sa takvim stvarima.

O Zakonu o porezu na imovinu moj tim je razgovarao sa Stalnom konferencijom gradova i opština već nekoliko meseci. Rekao sam vam da od 1. januara sledeće godine prestaje da se primenjuje naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i da je morala da se nađe kompenzacija i faktički su ove odredbe urađene zajedno i uz konsultacije sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Ne vidim ni jedan jedini razlog zašto tu računicu, o kojoj govorite, ne želite već više od sat vremena da nam date. Nećemo napamet, sasvim sigurno, prihvatati vaše amandmane. Dajte mi računicu. Siguran sam da nije tačna. Nema razloga da dižete paniku. Dajte da pogledamo cifre. To je matematika.

Već ste pričali i o bahatosti, neznanju, pominjali ste, jel tako, i amaterizam, a ja ću vam reći šta je profesionalizam. Verovatno je profesionalizam ono što je urađeno sa Razvojnom bankom Vojvodine, da se navali ... saslušajte do kraja pa kažite da li je to bilo amaterski ili profesionalno.
Znači, profesionalizam je baš napraviti građanima gubitak od 220 miliona evra, a onda vaša stranka bez ijednog dinara obezbeđenja da dobije kredit od 3,5 miliona evra. To je baš profesionalno bilo. To nije bilo amaterski. Svaka čast. Da držite sada lekcije na tu temu, 600 miliona evra gubitka je napravljeno u "Agrobanci"i Razvojnoj banci Vojvodine, a još 20 miliona Privrednoj banci Beograda. To je tema jer taj trošak neko mora da plati. Ko to plaća? Plaćaju građani. Umesto da se izvinite građanima, vi još pričate o nekom amaterizmu jer ste vi to jako profesionalno uradili. Bez ijednog dinara garancije stranka je uzela 3,5 miliona evra kredita. Da li su ove druge stranke mogle tako da urade? Niko živ to nije mogao da uradi. Svaka čast na profesionalizmu.
Što se tiče decentralizacije, ko brani Đilasu, vašem novom predsedniku, da izda duplo više građevinskih dozvola u Beogradu i da naplati novac? Zašto čeka da izdaje građevinske dozvole po nekoliko stotina dana? Zašto Đilas to ne uradi? Što ne izda više građevinskih dozvola, što na takav način ne podstakne privredu i što ne napuni budžet?
Šta je takođe amaterizam? Ova vaša izmišljena računica o navodnom rastu poreza na Starom Gradu za 700% ili 800% koje ne možete ni da date javnosti već dva, tri sata zato što ste izmislili. Ako izmišljate to, zašto bi uopšte bilo kakvu vašu reč smatrao verodostojnom? Znači, izmislili ste.
Pročitaću zbog vas gospodine profesionalcu tekst koji je napisao Fiskalni savet, koji svi danas zajedno cenimo, a vezan je za ocenu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona poreza na imovinu. Za razliku od vas koji ste izmislili i krijete neke računice o navodnom rastu poreza na imovinu sa 800% Fiskalni savet kaže sledeće – predložene izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu imaju za cilj da eliminišu velike distorzije i nepravičnost usled različitog poreskog tretmana imovine u vlasništvu fizičkih i pravnih lica, kao i da omoguće realističnije vrednovanje poreske osnovice, naročito u slučaju pravnih lica.
Fiskalni savet pozitivno ocenjuje predložene izmene ovog zakona jer će to pojednostaviti procene vrednosti imovine u vlasništvu fizičkih lica i omogućiti da procenjene vrednosti objektivnije odslikaju stvarnu vrednost imovine. Objektivnije vrednovanje imovine će imati višestruko pozitivne efekte. Unaprediće se pozitivna horizontalna poreska pravičnost, tako da obveznici iste ekonomske moći plaćaju iste poreske obaveze, a unaprediće se i etika slabijih lokacija ekonomskih resursa, jer će se pojačati motivi za iskorišćavanje do sada neiskorišćene imovine poput neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Onda kažu nešto što ste vi kritikovali – ukazujemo, međutim, na to da pri vrednovanju nekretnina umanjenje poreske osnovice za stopu amortizacije od 0,8 do maksimalnih 40% godišnje predstavlja suvišni element koji bi izazvao sistematsko potcenjivanje poreske osnovice u odnosu na stvarnu tržišnu vrednost. Naime, tržišna cena prometovanih nekretnina u sebi implicitnoj sadrži odgovarajuće smanjenje za prosečnu starost prometovanih nekretnina, tako da će eksplicitna amortizacija predstavljati dvostruko umanjenje poreske osnovice.
Otuda predlažemo da se pri vrednovanju nekretnina kompletno eliminiše stopa amortizacije kako bi se omogućila realističnija i pravičnija procena nekretnina, odnosno stvarne ekonomske moći obveznika.
Na kraju, Fiskalni savet pozitivno ocenjuje zakonske izmene kojima se poreski tretman na imovinu u vlasništvu fizičkih lica proširuje i na pravna lica, što će značajno unaprediti horizontalnu poresku pravičnost i izdašnost ovog poreskog oblika.
Dakle, ako govorimo o profesionalizmu, ako se pozivate s pravom na jednu instituciju koja kritikuje što je budžetski deficit veći od plana, što mi takođe prihvatamo i dajemo rešenje kako ćemo to da smanjimo, onda morate da prihvatite kompletno mišljenje. Inače ste veliki profesionalac ako to ne učinite.
Ne postoji selektivnost. Ako se zalažete da imamo moderan zakon o porezu na imovinu, poput ozbiljnih zemalja na svetu, moramo da eliminišemo neke stvari koje nisu bile adekvatne. Činjenica da ste namerno želeli da zaplašite narod lažnim računicama koje ne smete da pokažete ni poslanicima Skupštine ni nama koji smo pravili ovaj zakon govori da vi prosto samo u želji da nešto pokušate da politički ušićerite ne govorite istinu. To govori o vašoj kredibilnosti. To govori o vašem znanju, a o šteti koju ste napravili sa Razvojnom bankom Vojvodine, "Agrobankom", docnjama ste ostavili ovoj Vladi i ne želim o tome više da govorim s obzirom da sam više puta to ponavljao.
Želim da svako ko je dobronameran u ovoj sali, bilo da je iz vladajuće koalicije, ili opozicije pomogne i to mnogi i čine. Meni nije prijatno uvek kada se čuje nešto nije dobro, ali je dobro i da čujete nešto što je dobronamerna kritika. Dobronamerna kritika se usvaja, ali politikanstvo onih koji su čuda napravili i zbog toga jedan dobar deo ljudi iz njihove stranke sada leži po zatvorima, šta je to? Zar to nije bahatost, da pored toga vi držite lekcije? Držite lekcije nekom drugom a ne nama. Hvala puno.

Istina je, nažalost, da vi niste ustali na vreme i da niste čuli sve što sam pričao pre podne. To što vi niste čuli ono što sam ja govorio i u vezi sa ocenama Fiskalnog saveta i u vezi sa problemima sa kojima se država suočava i u vezi sa onim što ćemo učiniti, ne daje vam sada za pravo da govorite kao da ste bili u sali. Što niste ustali na vreme?
Što se tiče novih investicija, naravno da ima novih investicija. Trebalo bi da ih bude više. Rekao sam da nije lako okruženje. Na primer, "Geoks" o kome se samo pričalo za vreme mandata prethodne Vlade, potpisao je ugovor o gradnji fabrike u Vranju za vreme mandata ove Vlade. Takođe, kompanija "Kerni" koja ima brendove "Guči", "Puma", "Iv Sen Loran", "Brioni", potpisala je ugovor za vreme mandata ove Vlade. Potpisali smo ugovor sa Al Dahrom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Znate šta, možete razgovarati o tome da li je neka investicija realizovana ili ne tek kada prođe određeno vreme, jer činjenica je da je ovo prva godina kada investicija "Fijata" daje puni efekat, a prošlo je više od četiri godine od kako je ugovor potpisan.
Nažalost, u ekonomiji stvari ne mogu niti da se realizuju, niti da se dogode preko noći. Ali, rekao sam to i nekim drugim poslanicima, ima puno stvari koje nisu dobre i koje treba isticati, zato što to daje svima koji su dobronamerni želju da stvari poprave. Nemojte da preterujete i nemojte da govorite neistine, jer ima i puno istine koja je dovoljno loša, zato nema potrebe za preterivanjem, nema potrebe za ciframa, da lokal gubi 300 miliona evra. Gde ste to izračunali? Pročitajte izveštaj Fiskalnog saveta, ako niste slušali moje uvodno izlaganje. Efekat preraspodela je na godišnjem nivou 20 milijardi dinara. To nije 300 miliona evra, ne znam koji kurs koristite. Budite pažljivi, budite profesionalac, ako već drugima držite lekcije.

Kažete otimamo 100 miliona evra zato što je ukinuta naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Znate li vi kojim je zakonom ta naknada ukinuta? Izmenom zakona o planiranju i izgradnji, koji je doneo gospodin Oliver Dulić. Znam da ste vi napustili Tadića. Možda ste i Dulića napustili. Ali, gospodin Dulić nikada nije bio ni u jednoj od ovih stranaka koje sada vode Vladu. Uzgred, budi rečeno, mislim da je dobro što je ukinut, ali to nije otimanje, jer je to ne transparentan način oporezivanja.
Ali, prosto nemojte da imate dvostruki aršin, jer jake reči otimate. Jasno je da ako se ukinu parafiskalni nameti, da je dobro za privredu. Za vas je reč otimanje, ako vi rasteretite privredu pa ste oteli, ne znam, nekom nesposobnom gradonačelniku. Znam na koga mislim. Nije to otimanje, kada ukidate namete privredi, to je rasterećenje.
Ono što su se žalile sve lokalne samouprave, ne znam od kuda vam sada ovo? Bukvalno sve lokalne samouprave su se žalile da firme fiktivno drže u knjigama preduzeća, da je neka imovina za dalju prodaju, a u stvari ne prodaju kako bi izbegli plaćanje poreza. Mi sada to onemogućavamo.
Kažem, imate pravo to da držite maksimalno godinu dana. Jer, ako imate neku imovinu koja je zaista za dalju prodaju, prodajte.
Opštine su to tražile. Gradovi gube novac od toga, jer su firme fiktivno prikazivale dobar deo imovine da je navodno za dalju prodaju, a uopšte nisu imali nameru i nemaju nameru da prodaju, da bi izbegli plaćanje poreza. Ovo se ne odnosi na građane, odnosi se na firme.
Dobro je rešenje i ostaćemo kod njega. Ali, birajte reči, molim vas, jer mogu da shvatim da želite da kritikujete ljude sa kojima ste do juče bili, kao što je na primer Dulić. Ali, reč otimate, ne znam, u ovom slučaju nije opravdano, čak ni kada je on u pitanju.

Ova stavka za brodogradnju nije nikad primenjena, skinuta je već početkom godine zato što smo smatrali da ima važnih stvari, to smo objavili. Znam da ste vi bili na odmoru na Karibima, pa niste čuli za to, ali to smo još početkom ove godine eliminisali, nijedan dinar nismo potrošili za brodogradnju.

Kažite mi najpre jednu jedinu reformu koju ste sproveli dok ste Vladu vodili? Samo jednu jedinu mi navedite, ako ste se reformisali. Reformu pravosuđa koju je EU ocenila kao najgoru moguću. Tražilo se od nove Vlade da to poništi. Šta ste uradili?
Ima jedna stvar, priznaću to. To je reforma vojske, profesionalizacija vojske, ali to je čovek kome je vaš sadašnji šef tražio da vrati mandat ovoj Skupštini, Šutanovac.
Druga stvar, u Zakonu o porezu na imovinu za fizička lica je na preporuku Fiskalnog saveta promenjena samo jedna jedina stavka, a to je da se ne ide i ne priznaje amortizacija, s obzirom da se vrednuje tržišna vrednost. Šta ću sada uraditi?
Da ne biste širili vašu demagogiju, kao što već satima nećete da nam date računicu na bazi čega tvrdite da neke stope rastu 800%, kako to da baš sva računica vam dolazi iz starog Merkatora, Starog Grada? Gde vam je računica iz Kruševca, iz Niša, iz drugih gradova? Jasno je, napisao vam je to Đilas i kao papagaji to ponavljate. To je vaš posao. Tako ste naučili. Ako je to reformisana stranka svaka čast. Papagajska stranka koja ponavlja nešto besomučno bez ikakvog argumenta, ali da ne bi bilo nikakve dileme uradiću nešto što nisam želeo.
Želeo sam da poslušam preporuku Fiskalnog saveta. Vratiću amortizaciju u zakon, da nijedan jedini element ne bude promenjen za porez na imovinu fizičkih lica. Predložiću, ako se usaglase poslanici da na Odboru za finansije usvojimo da se vrati ta jedna jedina promena koja je u Zakonu o porezu na imovinu, a to je da se prizna amortizacija za stanove, pa da onda vidimo šta će se događati.
Znam koja je vaša strategija bila. Da Đilas sam nakarika ljudima i da ih odere sa 800% povećanja, pa da kaže to je uradila Vlada Republike Srbije. Kako to može da uradi ako je zakon ne promenjen? Nećemo menjati zakon i dosta je više demagogije.

Narodna skupština je mesto gde moraju da se daju tačni podaci i da se koristi ista metodologija. Vi, kada govorite o Vladi Mirka Cvetkovića, koristite jednu metodologiju za obračun inflacije, a kad pominjete sad ovaj period, potpuno drugu. Govorite o međugodišnjoj inflaciji kada je u pitanju naša vlada, a govorite o mesečnoj inflaciji kada je u pitanju Vlada Mirka Cvetkovića. Šta je istina? Istina jeste da je inflacija još uvek visoka, ali da je usporila u odnosu na prethodni period, jer u martu mesecu, koji ste pominjali, inflacija je bila 0%. Gospodin Arsić je u pravu kada to govori.
Takođe, nije tačan iznos javnog duga. Više puta sam to pominjao, ponoviću još jednom. Rast javnog duga u prethodnom mandatu, u prethodnoj vladi Mirka Cvetkovića je iznosio devet milijardi evra. Naša vlada je odgovorna za dodatni rast od 1,4 milijarde evra, jer nije jednostavno u uslovima nasleđenog deficita od skoro 8% BDP iz prošle godine, neplaćenih raznih dugova, troškova za spašavanje depozita Razvojne banke Vojvodine i Agrobanke, nije jednostavno voditi ekonomiju i rešiti probleme.
Tačno je da mnogi ekonomski parametri nisu dobri i svi ovde govorimo o tome da je situacija teška, ali je činjenica da ima nekih pomaka o kojima sam jutros govorio, a ponoviću vam zato što ste rekli da nema nikakvih pomaka. Prvo, izvoz je porastao 22%. To ne bi moglo da se desi da je samo Fijat u pitanju. Nije tačno da je to samo zato što je Fijat doprineo tome. Njegov dopisno je veliki ali 22% rasta izvoza ne bi bilo moguće da je samo jedna kompanija u pitanju, već je ipak u pitanju jedan broj kompanija koji treba da bude veći, ali je zato i ovo na neki način rezultat, jer uvoz nije rastao, ostao je 0% i smanjen je deficit tekućeg računa platnog bilansa za ¼.
Činjenica je da je stabilan dinar i činjenica je da jedan dobar deo privrede je imao problema zbog negativnih kursnih razlika u prošloj godini, jer nije postojao predvidiv ambijent.
Konačno, mislim da nije u redu kad vi meni zamerate na tonu, na načinu obraćanja, a kao da ne čujete kako se vi obraćate, kojim tonom i koje reči govorite.
Kada pominjete pitanje mog stana apsolutno se zalažem da, na predlog ljudi koji se godinama bore protiv korupcije, se donese taj zakon o ispitivanju porekla imovine, da vidimo kako sam ja stekao, ja tu nemam nikakav problem. Svaki dinar ću dokumentovati. Nemam stan od nekoliko stotina kvadrata, kako ste neistinito rekli.
(Borislav Stefanović: Nisam to rekao.)
Rekli ste.
Druga stvar, hoću da vidim kako je vaš lider, kako ste vi, kako je gospodin Đelić stekao koju imovinu i da li je imovina npr. koja je privatna imovina uknjižena kao imovina firme, da li je to urađeno po zakonu ili ne. Znate vi za vilu na Senjaku koja se vodi kao poslovna imovina, a u stvari, do pre nekoliko godina Đilas je čak tu i živeo. Hajde da vidimo ko je ko i ko je šta i da ne pričamo prazne priče.
Na kraju, čovek koji daje naloge za hapšenja, kao tužilac, nije ga postavio ni Aleksandar Vučić, niti sam ga ja postavio, Miljka Radisavljevića, tužioca, postavili ste vi, tako da, ako govorite o nekoj neobjektivnosti, ne možete se žaliti na čoveka koga je postavi potpredsednik vaše stranke Miki Rakić. On je i danas potpredsednik vaše stranke. Dakle, očito da čovek radi nepristrasno, da radi po zakonu i to je jedini način da se to nastavi.
Zameram šefu mog poslaničkog kluba što je izrekao ono vezano za hapšenja. Nije na poslanicima da bilo šta najavljuju, niti da bilo šta govore o tome. U njegovo ime vam se izvinjavam, ali činjenica je da treba pravosuđe da nastavi da radi svoj posao. Samo je molba da u ovoj skupštini govorimo o činjenicama, istinito, bez prejakih reči, jer situacija je dovoljno teška da ne mora da se preteruje, dovoljno je govoriti istinu.

Da ne bi dramili, odnosno da ne bi govorili opet nekim emotivnim rečnikom, a ne jezikom činjenica, postavio bih sledeća pitanja koja demantuju zapravo ono o čemu ste govorili.
Prosto je pitanje – kako se danas finansiraju kulturnjaci, dok ovi zakoni još nisu ni usvojeni. Kad kažete kulturnjaci, mislite verovatno na Atelje 201, na Beogradsko dramsko pozorište, na Terazije, na muzeje, na galerije.
Drugo, kako se danas finansiraju obdaništa? Kako se danas finansiraju sve aktivnosti koje ste pomenuli? Da li ima novca za to? Ima. Moje pitanje je sledeće – da li se isplaćuju penzije najsiromašnijim penzionerima? Isplaćuju se. Znate li kakav je rezultat u prva četiri meseca u finansijama Grada Beograda? Prihodi 26,5 milijardi dinara, rashodi 22,8 milijardi. Suficit 3.760.000. Šta hoću da vam kažem? Hoću da kažem da sve to što Grad Beograd danas finansira, moći će da finansira i sutra, jer uz ovo finansiranje svih tih potrebnih stvari, on ima još višak na računima.
Koliko Grad Beograd danas drži novca u bankama, na računima? Da li se budžetska sredstva koriste da bi se poboljšao standard vaspitačicama, da bi se finansirali programi pozorišta, ili se oročava u bankama da neko zarađuje na kamatama? Koliku kamatu dobija i u kojim bankama drži sredstva? Očekujem od vas odgovor, jer ovaj višak sasvim sigurno ne stoji.
Banke imaju trenutno na računima 17 milijardi dinara lokalnih samouprava. Ne kažem da ne treba višak sredstava da se drži u bankama, ali hajde da budemo realni. Neće Beogradu, ako mu bude manjkalo para, manjkati zato što se usvajaju ovi zakoni, zato što se snižava porez na zarade, zato što su ukinuti parafiskalni nameti, zato što su ukinute firmarine obućarima, frizerima i svima ostalima i splavovima, naravno, nego zato što Grad Beograd nema ljude koji su sposobni da ga razvijaju. Nema ljude koji su sposobni da stave u funkciju neiskorišćeno gradsko građevinsko zemljište, da puno placeva stoji prazno.
Pitajte se zašto nije u Višnjici izgrađen tržni centar "Plaza", a jeste izgrađen u Kragujevcu. Isti investitori su u pitanju. Pitajte se. Vi to sigurno ne znate. To ne zameram vama. Pitajte se zašto stoji ovaj hotel "Jugoslavija"? Šta su sve tražili investitorima da bi ih pustili da grade i da ga renoviraju, da ga stave u funkciju? Nisu dovoljno ponudili. Da li je to izgovor?
Ljudi, suština je, Grad Beograd ima problem upravljanja. Ima problem upravljanja iz prostog razloga što se svi kapitalni projekti finansiraju uz garancije Republike i kineski most Zemun- Borča i podržavali smo sve druge projekte, a sve ono što treba Grad Beograd da uradi, zapravo očekivao je da mu padne sa neba. Dok je to nebo bio Boris Tadić, Dragan Đilas je mogao da se prikazuje kao veliki spasilac Beograda. Sad kada se to ogolilo i kada ste ostali vi koji ste iz nekog razloga i dalje sa njim, to je sada više nego jasno najzaduženiji grad sa 60% duga u odnosu na tekuće godišnje prihode.
Govorim u relativnom smislu, ne u apsolutnim iznosima. Ne pričam ja ovde. Jasno je da je Beograd najveći, naš glavni grad i treba da ima apsolutno najveći dug, ali u relativnom smislu ima najveći iznos duga. Najveći, ubedljivo ima Beograd.
Šta samo hoću da vam kažem? Činjenica je i to su rekli i poslanici danas, da situacija nije laka, ali je nemoguće da teret snosi samo republička administracija. Moraju teret da snose i opštinske administracije. Zašto? Zato što živimo u istoj zemlji. Ne može na jednom mestu da bude loše, a ne drugom da bude loše, to je nemoguće.
Izlaz iz ove situacije, da se primeri trošenje i u Republici i u gradovim, količini novca koja je realno na raspolaganju. Da se odustane od nekih stvari koje nisu neophodne i da se racionalnije troši, da se smanje subvencije komunalnim preduzećima, da se reformišu, da se prestane sa prijemom ljudi u administraciju jer od toga građani nemaju korist ako se administracije stalno povećavaju, nego samo raste demokratija.
Naravno, da učinimo sve da se olakša investitorima da dođu do građevinskih dozvola, da mogu više ljudi da zaposle pa da onda najveći deo od poreza na zarade od novo zaposlenih ostane upravo u opštinama i u Republici. To je fiskalna decentralizacija. Prenos novca, ali prenos obaveza. Sam prenos novca bez prenosa odgovornosti nije fiskalna decentralizacija. Novac u smislu relativnom koliko ostaje, ostaje i dalje u lokalnim samoupravama.
Postavljam pitanje u situaciji kada je znatno više novca do današnjeg dana bilo u lokalnim samoupravama, zašto, evo vi se bavite kulturom, ja moram da kažem da cenim ono što ste radili u toj oblasti dok ste bili zaduženi za to u administraciji Nenada Bogdanovića. Ali, pitam – da li su zadovoljni ljudi u Ateljeu 212? Da li su zadovoljni u bilo kom beogradskom pozorištu? Ako jesu pre promene ovih zakona, onda ste vi u pravu. Bojim se da nisu. Lako je tražiti izgovor u nekim promenama zakona.
Ponavljam još jednom da bi bilo svima jasno, nije namera Ministarstva finansija, ni Milice Bisić koja je otišla jer žena evo ovde sedi ceo dan, ne kažem vama, neki su došli u podne, žena je presedela od jutros od deset sati, ja sam je pustio da ide kući. Niste nam dali te računice, ali naša namera ni u jednom trenutku nije bila ni da za jedan dinar mi podižemo porez na imovinu građanima. Ideja je bila da se zbog ukidanja naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta poveća porez na imovinu pravnim licima od sledeće godine, kao kompenzacija. Jedna stvar, neće plaćati da plaćaju drugu i to je rasprava koja se vodi već godinu dana u stalnoj Konferencija gradova i opština i to je predlog samih lokalnih samouprava.
Činjenica da smo skinuli iz našeg predloga zakona amortizaciju. To je jedna jedina promena za fizička lica. Ne želim da dovodi do zabune i da se sutra neko izgovara da ne zna povećava stopu, menja zumiranje svojim odlukama i da kaže – to je uradila republička Vlada. Nećemo to da menjamo, to je jedan jedini razlog da imajući u vidu da ne postoji u svim gradovima jednaka odgovornost za građane, da su neki spremni da marketing stave ispred interesa građana, što su pokazali više puta i da ne bi bilo kakve dileme, nećemo taći ni jedno jedino slovo u sadašnjem Zakonu na imovinu koji se odnosi na porez na imovinu kod fizičkih lica. Ponavljam još jednom, predložićemo Odboru za finansije i privredu da vrati nazad u zakon i amortizaciju kako ne bi došlo do zloupotreba od strane nekih gradonačelnika koji bi to u cilju političke borbe pokušali da iskoriste u neke političke svrhe jer to zaista bi bilo neprimereno i to nećemo dozvoliti. Hvala.

Ja sam samo rekao da ako je Beograd ostvario suficit u prva četiri meseca od 3,8 milijardi dinara, znači da pri istim prihodima i rashodima, imao bi suficit 11,4 milijarde, uz sve obaveze prema obdaništima, prema penzionerima, uz sve ovo što ste pominjali.
Imajući u vidu da će se kroz smanjenje poreza na zarade i povećanja oporezivog dohotka smanjiti za duplo manji iznos novca ono što će Beogradu pripasti kao prihodi, ostaje i dalje prostor ako se dobro vodi grad da se ostavi za investicije, a da sve ove investicije, odnosno aktivnosti ostanu nepromenjene.
Samo hoću da kažem da ne treba koristiti kao izgovor ove zakone, ukoliko postoji nesposobnost u upravljanju gradom.

Vreme će proći, pa će se videti da li će se i gde porezi na imovinu građanima povećavati ili ne. Kažem vam, što se tiče poreza na imovinu građana, nijedno slovo u zakonu neće biti drugačije nego što je danas. Za vas samo jedna rečenica, poetika je u redu, međutim, drastična je razlika između Zorana Đinđića sa kojim ste bili i sadašnjeg čoveka koji je sa vama, to ćete shvatiti ili pre ili kasnije.

Samo ukratko ću da obrazložim ova prva dva predloga, s obzirom da su oni najvažniji.
Prvi je predlog zajma od Ruske Federacije u iznosu od 500 miliona dolara, za podršku budžetu Republike Srbije. Radi se o veoma povoljnom zajmu, jer je kamatna stopa fiksna na nivou od 3,5% godišnje, a period otplate je 10 godina, uključujući period počeka od dve godine.
Ono što jeste važno je upravo ta fiksna kamatna stopa i ona je za oko dva procenta poena niža u odnosu na kamatu koja bi se mogla dobiti izdavanjem desetogodišnjih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu. Dakle, radi se o veoma povoljnim uslovima. Što se tiče zajma Nemačke razvojne banke, radi se o zajmu koji je predviđen budžetom za ovu godinu, u iznosu od 46 miliona evra. Namenjen je za izgradnju sistema za vodosnabdevanje, sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u gradovima sa brojem stanovnika između 50 i 200 hiljada, koji imaju spremnu plansku dokumentaciju i odgovarajuće studije izvodljivosti i koji su zainteresovani da uđu u ovaj program.
Samo da napomenem da su se do sada za ove uslove za učešće u programu Nemačke razvojne banke za izgradnju ovih sistema, ispunili su kriterijume gradovi Vranje, Užice i Kruševac. To ne znači da i drugi gradovi neće biti uključeni, ali su se ova tri, dakle Vranje, Kruševac i Užice, već kvalifikovali, izrazili spremnost.
Takođe, ovaj ugovor podrazumeva i donaciju od oko 15 miliona evra Nemačke razvojne banke EU, koja će pomoći da se izrade odgovarajuće studije i ovaj projekat implementira što efikasnije. Toliko. Hvala. Ako bude pitanja o drugim ratifikacijama. ja ću na to odgovoriti.