Nema potrebe da se uzbuđujete. Bio sam ovde i u petak, bio sam juče, biću danas ceo dan, biću u četvrtak na Posebnoj sednici. Sve što želite, pitajte me, ja ću vam to odgovoriti, nema nikakvih problema. Uvek treba svako da snosi odgovornost za ono što radi. Nemam nikakvih problema sa svim ovim pitanjima koje ste postavljali, jer se radi o izmišljotinama koje su, nažalost, dok smo bili u koaliciji ljudi iz vaše stranke plasirali i javnost onda jeste u zabludi.
Meni odgovara da me pitate te stvari. Kada dođe skupštinska rasprava o ekonomskim pitanjima, mislim da to jeste tema. Slobodno me pitajte, jedva čekam da vam odgovorim na sva ta pitanja.

Ne znam o čemu danas diskutujemo. Trenutno razgovaramo o poreskim olakšicama za kulturu, za zaštitu životne sredine, za izdvajanje u humanitarne svrhe, verske svrhe, naučne svrhe, uključujući, kada govorimo o kulturi, i kinematografiju.
Vlada je predložila, na predlog Ministarstva finansija i privrede, da se ove poreske olakšice povećaju sa sadašnjih 3,5% prihoda preduzeća na 5%. Dajemo veće poreske olakšice za one koji su spremni da izdvoje za humanitarne akcije, za kulturu, za sport,za zaštitu životne sredine, za sve ovo što sam malo pre rekao. Ako to neko vidi kao zavlačenje ruke u džep nekome, to jeste dobra volja preduzeća i nikome ne zavlačimo ruku u džep. Ne znam na šta ste mislili? Preduzeća sama daju poreske olakšice, da bi pospešili sport, kulturu, zaštitu životne sredine i sve ovo o čemu smo govorili.
Ako pričamo o ovim stvarima, ne razumem zaista. Zaista sam se trudio i slušao sam vas pažljivo u ova dva minuta šta ste pričali, ali ne znam kakve ovo veze ima sa poreskim olakšicama kod Zakona o porezu na dobit? Ako hoćete da širite temu, kažite, pa da pričamo o širokoj temi. Ako hoćete da pričamo o ovoj temi, onda govorite šta zamerate u povećanju poreskih olakšica za ove oblasti.

Obrazložiću vam zašto nisam prihvatio ni jedan, ni drugi amandman, odnosno zašto Ministarstvo finansija i poreska uprava su protiv toga.
Imamo veliku nedisciplinu trenutno u poreskom sistemu. Jedan deo nediscipline potiče iz toga što se izmišljaju razni način da se ne primi poresko rešenje. Na ovaj način, ovo je direktan predlog novog direktora poreske uprave, neće moći više da se izvrdava prijem poreskog rešenja, ići će se efikasnije u naplatu, imaćemo jednak tretman prema svima.
Dakle, oni poreski obveznici koji su uredni koji su savesni, oni nisu u kategoriji onih koji će imati bilo kakv problem sa ovim. Problem sa ovim novim rešenjem će imati oni koji naplaćuju državi porez i koji kroz proceduralne stvari pokušavaju da odlože prijem rešenja i na taj način da izbegnu, ili makar odlože plaćanje obaveze, što opet stavlja one koji su uredni u položaj nelojalne konkurencije.
Mi smo u poziciji da moramo da uvedemo jednake uslove poslovanja za sve. Moramo da zaštitimo one koji uredno plaćaju državi porez. Često me kritikuju iz privrede zašto štitiš one koji nisu savesni, a zašto ne podržite one koji redovno plaćaju porez. Slušao sam te kritike iz dana u dan, iz meseca u mesec, i ti ljudi koji kritikuju su u pravu i rešili smo konačno i vrlo tvrdo i nećemo od toga odustati, da pre svega zaštitimo one koji uredno plaćaju porez, a ne da štitimo one koji to ne rade i koji izmišljaju razne administrativne začkoljice da bi to obrazložili.
Razumem vaše amandmane, ovo su razlozi zašto ih nisam prihvatio.

Mi takođe u ovom zakonu insistiramo na elektronskoj dostavi informacija, ali zakon predviđa obavezu takvu da stupa na snagu 30. juna sledeće godine. Dakle, ovde moramo da rešimo pitanje dok se ne pređe na elektronsko komuniciranje, a u nekim slučajevima će i kasnije ostati za fizička lica dostava.
Odmah da vam kažem, ovde nisu cilj, meta nisu fizička lica, nisu seoske mesne zajednice, poljoprivrednici ne plaćaju nikakav porez na katastarski prihod ovim zakonom. Dakle, oni nemaju šta da plate. Znači, ovde su meta pravna lica, preduzeća koja izbegavaju raznim procedurama dostavu.
Razgovarao sam sa ljudima, pošto je veoma efikasna i 15 dana je sasvim dovoljno da se dostave bilo kome rešenja od momenta. Znači, pošta dobro radi taj posao i mogu da ih pohvalim.
U tom smislu slažem se sa vama i sami insistiramo na uvođenje elektronske komunikacije. Ta obaveza međutim počinje da važi tek od 30. juna sledeće godine, a sada je dobrovoljna. Dakle, mi ćemo do tada da napravimo odgovarajući informacioni sistem gde će morati svi, ne samo oni koji su veliki poreski obveznici, nego i manji, govorim za pravna lica, da pređu na elektronski način komunikacije. Ali, ovo ovde je promena u smislu izbegavanja proceduralnih mogućnosti za izbegavanje, primanje i uručenje i time izbegavanje plaćanje poreza.

Ne slažem se sa vama jer prvo, neregistrovana delatnost nema nikakve veze sa povećanjem PDV za 2 procentna poena, ili sa akcizama. Neregistrovana delatnost je postojala i ranije i nažalost to je eskaliralo u poslednjih pet, šest godina.
To je apsolutno nelojalna konkurencija svima onima koji legalno rade, ma o kojoj se oblasti radilo, od pekare, do industrijskih delatnosti. Ako jedan pekar plaća paušalni porez, jer je mali, zašto to ne bi činio drugi pekar? Ako to čini onaj ko peče meso, zašto to ne bi činili svi koji peku meso?
Možda sam naveo dve najmanje oblasti gde se to dešava. Toga, nažalost, ima sve više. Imam sve više žalbi od strane privrednika da ne mogu da izađu na kraj sa nelojalnom konkurencijom koja potpuno radi na crno. Dakle, obavlja delatnost, ne plaća nikakav porez. Ne da su plaćali 18% PDV, pa je 2 postalo problem, nego ništa ne plaćaju.
Moram da priznam da dobar deo krivice za to snosi poreska uprava koja u periodu od 2007. godine do danas nije uopšte obraćala pažnju na bujanje ove delatnosti, nije kontrolisala izdavanje fiskalnih računa, bukvalno se nije time bavila, nego se koncentrisala samo na one velike poreske obveznike.
Sa poreskog aspekta činjenica je da veliki poreski obveznici daju najviše prihoda u budžet. Međutim, činjenica je da i u takvim delatnostima ima dosta sive ekonomije. Ako pogledate buvljake danas, to je sve švercovana roba, tu ima i tekstila, tu ima i obuće, tu ima svega. Tu se ni carina ne plaća, ništa, ni PDV, niti bilo šta drugo, a još izgleda da legalno rade, jer plaćaju neku pijačninu lokalnim samoupravama.
To je prosto stanje koje je današnje, traje godinama, ali mora da krene da se prekida iz razloga što oni koji rade u legalnom sektoru, to ne mogu više da izdrže i oni su ti koji najviše ispaštaju, a tek na drugom mestu je budžet bilo lokalne zajednice, ako se radi o lokalnim prihodima, bilo Republike i pokrajine, ako se radi o pokrajinskim ili republičkim prihodima.
U tom smislu mi smo dali postepenost u predlogu za stavljanje pod kontrolu ove neregistrovane delatnosti, tako što nećemo ljudima trajno pleniti imovinu, odnosno robu, odnosno opremu, nego privremeno. Privremeno i onda se daje rok, registrujte se u APR, budite ako ste mali paušalac, ili budite knjigaš, zavisi od delatnosti i plaćajte taj neki porez od 10% koji je relativno minimalan. Dajte ono što drugi daju. Prosto, morate, ako ste preduzetnik, morate da budete u rangu drugih preduzetnika. Čim se registruju, vraća im se i oprema, vraća im se i roba, ukoliko im se to desi jedanput. Ako se to desi više puta, onda se to trajno pleni.
Moram da kažem da, kada sam pomenuo poresku upravu, od 2007. godine do ovamo, novi direktor poreske uprave me je obavestio o jednom poraznom podatku. Vi znate da postoje oko 200.000 fiskalnih kasa na terenu, nešto malo manje od toga, nakon ukidanja obaveze da to imaju i zanatlije. Mi smo ukinuli tu obavezu, ali i pored toga oni koji su ostali, koji imaju obavezu korišćenja fiskalnih kasa, to je skoro 200.000 na terenu.
Mnogi od njih imaju i one tzv. GPRS uređaje, gde poreska uprava može na dnevnoj bazi da kontroliše šta se dešava sa prometom. Niko živi u poreskoj upravi, dok nisam postavio to pitanje pre mesec dana, nije uopšte kontrolisao te izveštaje sa GPRS, pa su mnogi, desetine hiljada obveznika, prestali i da ih šalju, bez ikakve sankcije. Sad smo im prvo poslali pismo, da ne bi ispalo da naglo uvodimo disciplinu. Ljudi, krenite, koristite ono što je zakonska obaveza. Šaljite izveštaje, jer ćemo kažnjavati.
Nismo želeli da kažnjavamo pre nego što upozorimo, jer je ideja bila ako je bila ta neka nedisciplina puno godina, ne možemo odjednom sada da uvedemo potpunu promenu, ali upozorenje je nešto što smo dali.
Na ovaj način, želim da kažem, da nemamo više mesta za bilo kakvu toleranciju. Rekao sam i u uvodnom izlaganju, po Zakonu o fiskalnim kasama, oni građani, koji ne dobiju fiskalni račun, imaju pravo da ne plate robu koju su kupili, ili ako su bili u restoranu, jelo koje su pojeli ili piće koje su popili.
Zakon o fiskalnim kasama daje mogućnost građanima da ne plate ukoliko nisu dobili fiskalni račun. Ako se neda fiskalni račun, taj novac ide na crno. To je potpuno jasno. Time se oštećuju budžeti i gradova i budžet Republike i onda kada postavimo pitanje, svi mi želimo da ima više novca i za trudnice i za obdaništa i za socijalnu zaštitu i za kulturu, a nekako nam je žao da sada mi tražimo disciplinu da svi plaćaju poreze. Ne može i jedno i drugo.
Ove sve lepe stvari moraju od negde i da se plate. Ako se ne naplati ravnopravno svima, u skladu sa njihovom ekonomskom mogućnosti, onda sistem ne funkcioniše.
U tom smislu, moramo da zaštitimo one koji su redovni uplatioci poreza i zato smo ovde striktni i pooštravamo, ne samo da se može pleniti roba koja se prodaje na crno, nego i oprema kojom se ta roba proizvodi, ali je to privremena zaplena. Ako se u roku do 45 dana taj kome je to zaplenjeno registruje, vraća mu se sve to. Nama nije cilj da mi ljude zaustavimo u radu. Nama je cilj da ih uvedemo u legalni sistem. To je suština.

Ne mogu da se složim sa vama. Onaj ko radi na crno ne radi na crno zbog toga što je PDV 18 ili 20%, on ne plaća nikakav porez državi, ni porez na plate, ni doprinose. PDV je najmanja stvar za one koji rade na crno. Prosto, rade na crno i ne plaćaju ništa. Povećanje stope od 2% sigurno nije razlog za nekoga da iz legalnog pređe u nelegalni sektor, posebno što postoji povraćaj PDV-a za one koji legalno posluju.
Ja se mogu složiti da bi bilo dobro da imamo niže poreze i doprinose na plate, to je osnovni trošak za svakog privrednika, porezi na rad. Porez na potrošnju, u krajnjoj liniji, snosi korisnik. Znači, potrošači. Ne opterećuje to onoga ko proizvodi, opterećuje ga porez i doprinos na zarade. To jeste suština. Evo, sad smanjujemo stopu poreza na plate sa 12 na 10%, zbog povećanja neoporezivog dela dohotka sa 8 na 11 hiljada ukupno opterećenje za neka dva procentna poena. To je malo. Ako bi neko postavio pitanje da li je to dovoljno – nije dovoljno. Mi smo toga svesni. Ali, trenutno je takva ekonomska kriza da nismo u mogućnosti da idemo sa većim smanjenjem.
Ali opet, ukoliko postoje oni koji ne samo sada u poslednjih godinu dana, nego u poslednjih više godina redovno izmiruju svoje obaveze državi, a postoje oni koji ne plaćaju ništa, ta nefer situacija, ta nelojalna konkurencija mora jednom da se prekine.

Izvinjavam se, ali ne može zamenik direktora Poreske uprave da bude mlad čovek, koji tek počinje da radi. Realno, za zamenika direktora Poreske uprave treba neko iskustvo.
Direktor Poreske uprave se bira na javnom konkursu i to je ostalo u Zakonu, a za zamenika smo predložili da postoji mogućnost i internog konkursa, ali ne isključuje se sa javnog, u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, što apsolutno ne znači da taj koji bi bio izabran na internom konkursu, dolazi iz same Poreske uprave, mora biti neki partijski kadar. Dokaz je sadašnje stanje. Gospodin Dejan Stojanović, koji je zamenik direktora Poreske uprave, nije nikad bio član ni jedne partije. Radi već 20 i nešto godina u Poreskoj upravi.
Prosto, sama institucija konkursa ne znači da to znači siguran izbor partijskog kadra, ako je interni konkurs u pitanju, niti javni konkurs ne znači da je onemogućeno partijsko zapošljavanje, da budemo potpuno otvoreni.
Ono što mogu da garantujem u institucijama koje su pod mojom ingerencijom, niko na ovakvim mestima ne može biti funkcioner stranke. Dakle, mora biti stručno lice. Primer Dejana Stojanovića, koji je sada zamenik direktora, a i direktora gospodina Ivana Siniča, koji nemaju nikakve veze ni sa jednom partijom ovde u Srbiji, niti bilo gde, govori da zaista poštujemo u Poreskoj upravi kriterijum profesionalnosti. Isto važi i za sve ostale koji su u vrhu piramide.

Slažem se sa ovim što govorite, ali verovatno niste dobro shvatili ono što smo dali u ovom članu zakona kao mogućnost. Dali smo kao mogućnost da nas ništa ne sprečava ukoliko imamo bilansnih mogućnosti u samom budžetu, da uskladimo plate Poreske uprave, republičke, sa onima koje su na lokalu. Ako je recimo plata lokalnog poreskog inspektora veća od republičkog, ići ćemo ako budemo imali budžetske mogućnosti sa povećanjem plata na taj nivo. To ne znači samo za one republičke poreske inspektore koji rade u Beogradu, nego to važi za celu Srbiju. To znači da nemamo zabranu ovim zakonom da onu platu koju damo republičkom inspektoru iz Beograda da damo istu onom iz Trgovišta, Leskovca, Sombora.
Pitanje će biti samo bilansnih mogućnosti, ali ovim zakonom dobijamo pravo da ukoliko, recimo ako je plata lokalne poreske uprave u Beogradu, kao što jeste znatno veća od plata zaposlenih u republičkoj Poreskoj upravi, bez obzira što isto rade u Beogradu, ako to uskladimo za Beograd na republici, to možemo da prenesemo po čitavoj Srbiji ako budemo imali novca za to.

Sasvim sigurno nećemo selektivno povećavati, odnosno usklađivati plate, nego svima ravnopravno. Ako uopšte budemo imali mogućnosti za to, ali ovaj zakon nam daje tu mogućnost ako se budžetom odrede ta sredstva.

Apsolutno sam pobornik takvog principa, da oni koji više rade budu više nagrađeni i obrnuto, oni koji se nedovoljno zalažu da budu na neki način kažnjeni. Uvek sam bio protiv uravnilovke u bilo kojoj delatnosti. Podržao sam svojevremeno i Predlog o kapitaciji u zdravstvu jer on usvaja taj princip.
Takođe, što se tiče ovog amandmana za Poresku upravu u okviru iste mase plata biće omogućeno da oni koji budu imali bolja ostvarenja, bolje rezultate, a to se očitava u naplati, da budu nagrađeni sa većom platom do 30%. Istovremeno oni koji se ne zalažu i za koje se utvrdi da su loše radili mogu biti kažnjeni sa smanjenjem plate ali ne više od 30%, ali masa plata ostaje ista. Zalažem se da se drugim zakonima predvidi ta mogućnost nagrađivanja, ali i sankcionisanja jer nije svaki čovek isti i uravnilovka nije nikad bila dobra.

Nemojte se, molim vas, ljutiti, ali ovo što ste govorili je čista socijalna demagogija. Iz kog razloga? Govorio sam o tome kako ćemo ove koji su neregistrovani, žalili su se zašto plenimo robu i imovinu, odnosno zašto ćemo pleniti, pošto se to nije do sada dešavalo, da bi ih izjednačili sa onima koji redovno plaćaju porez.
Oni koji redovno plaćaju porez neće biti kažnjeni, ali praksa svih zemalja u svetu pokazuje da nema disciplinie bez zaprećenih sankcija. Kamo sreće da se nijedna ne realizuje, ali praksa pokazuje da ako nema sankcija, samo je nedisciplina još veća, govorim o finansijskoj nedisciplini, mada to važi verovatno i za neke druge oblasti iz života, pravnici to znaju.
To pokazuju brojni primeri. Taj efekat, nije nama ideja uvođenje strožijih sankcija da ih primenimo, nego da opomenemo sve one koji se ne drže zakona striktno, da prosto neće više biti u povlašćenom položaju u odnosu na one koji pošteno plaćaju porez.
Naprotiv, kazne zaprećene su najveće za velika preduzeća. Vi ste koristili izraz – tajkunska preduzeća. Ovde su najveće kazne zaprećene upravo za njih, ne za ove male. Naravno da će nam primarno biti da naplatimo porez od onih koji najviše imaju. U tom smislu, da se ne bih kasnije javljao, moram da kažem da smo uveli konzistentno, u celom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pooštravanje kazni.
Jedna od tih se odnosi i na one koji imaju veću imovinu od 35 miliona dinara, a ne prijave do 30. juna ove godine, uveli smo konačno jednu ozbiljnu ili relativno ozbiljnu kaznu, a to je da svi oni koji ne prijave imovinu veću od 35 miliona dinara, platiće kada im se utvrdi da nisu to učinili kaznu u visini od 3% neprijavljene imovine. Onda će se češljati kako su tu imovinu stekli, koliko su prihoda imali, kolika je vrednost imovine i na svu razliku između visine imovine i visine prihoda koje ne mogu da dokažu, platiće porez od 20% dodatno.
Do sada niko nije želeo da prijavljuje imovinu ili vrlo malo ljudi je prijavilo, jer nije bilo ozbiljne sankcije. Evo, 919 ljudi je svega do današnjih dana prijavilo da u Srbiji ima imovinu veću od 35 miliona dinara. To je otprilike 350.000 evra. Videćete koliko će ih biti 30. juna sa ovom kaznom. Bez sankcije nema discipline.
Često zameraju, možda i opravdano, zašto ne naplatite porez bogatima? Evo, sada smo uveli kazne, uveli smo sankcije za neprijavljivanje i po prvi put stavili konačni rok ne u podzakonski akt, nego u zakon. U ovom zakonu sada stoji da je krajnji rok 30. jun. On se više ne može pomerati, jer ulazi u tekst ovog zakona i ide kazna 3% od vrednosti neprijavljene imovine za svakog ko to ne prijavi, a onda će ići i kontrola da li neko može da dokaže odakle mu bogatstvo, kuća, šta god da je ili ne može. Naravno, onaj koji je nelegalno stekao, nije predmet poreznika, on je predmet policije, tužilaštva i to se rešava na taj način. Ali, onaj ko jeste to stekao ne kršeći zakon, ali radeći u tzv. nekoj sivoj zoni, ali ne kršeći neki zakon, nije pljačkao, nego jednostavno nije se prijavljivao, on treba da plati porez od 20% na razliku između imovine i prihoda.

Predvideli smo rok od tri meseca za ono što nam je najhitnije i ono za šta će privreda imati najviše koristi, a to je da sve poreze i doprinose plaća jednom pojedinačnom poreskom prijavom umesto sa 35 sadašnjih izveštaja i da se sve plaća na jedan uplatni račun umesto na sadašnjih sedam, a ponekad, čak i 205, u nekom teorijskom smislu. Tu nam je rok da uradimo podzakonska akta tri meseca. Šest meseci je za neke stvari koje nisu toliko hitne kao ove, ali smo išli po ovoj proceduri upravo zbog rasterećenja administrativnih troškova privrede i efekat koji se dobija na ovaj način je preko milijardu i po dinara za godinu dana, što će ljudi, umesto što koriste papirologiju, moći da poreze i doprinose plaćaju samo jednom prijavom. Zato smo prihvatili ovaj vaš rok od tri meseca, a ovo ostalo što takođe jeste važno, a može malo da sačeka, to je rok od šest meseci.

Samo da vam neke cifre razjasnim. Dakle, sa povećanje neoporezivog dela plata sa 8.700 na 11.000 dinara privreda se rasterećuje efektivno milijardu i 700 miliona dinara. Nije to tako mala cifra.
Druga stvar je da se opterećenje, posebno najnižih zarada smanjuje sa 8,6 na 6,4%. Tako da od ove mere povećanja iznosa na neoporezivi deo dohotka najveću korist će imati najnerazvijenija područja gde objektivno postoji više radno intenzivnih delatnosti nego u nekim velikim gradskim centrima i to će doprineti da može više ljudi da se zaposli, jer će ovde najveće rasterećenje imati oni koji ulažu u radno intenzivne industrije. Njima ovo najviše pogoduje i naša ideja je bila da idemo obrnutom metodom, da kroz rasterećenje privrede, posebno radno intenzivnih delatnosti stimulišemo zapošljavanje, pa kada se više ljudi zaposli sniženi porez na plate od 10 umesto 12%, pa će se nakon toga u sledećoj fazi vratiti više lokalnim samoupravama. To je naša logika. Kroz stimulisanje privrede do punjenja budžeta, a ne obrnuto.

Ovde nemam šta da dodam, nego da se apsolutno slažem sa ovim što ste rekli, bukvalno sa svim što ste rekli. I sam sam rekao u uvodnom izlaganju da ove mere nisu dovoljne i da moramo da tragamo za dodatnim rešenjima i da to moramo da radimo što pre. Nadam se da ćemo u naredne dve nedelje završiti konsultacije u okviru Vlade i da ćemo izaći pred vas u Skupštini sa određenim rešenjima koja bi išla u pravcu o kojem vi govorite.

Dobro znate da su i MMF i Fiskalni savet podržali ceo ovaj paket fiskalnih zakona, kao što dobro znate, kada gledate simultano ceo paket, da zapravo dovodi do rasterećenja privrede od četiri milijarde dinara. Tačno je da se povećava doprinos za penziono osiguranje za 2% i tačno je da će penzioni fond zbog ovoga imati veće prihode i do kraja ove godine i u narednom periodu, ali to je po nama dobra stvar jer će i penzioneri imati veću sigurnost.
Sa druge strane, međutim, niste rekli, a trebalo bi da biste bili metodološki konzistentni, da se smanjuje istovremeno porez na zarade sa 12 na 10% i povećava u korist privrede neoporezivi deo plate sa 8.700 na 11.000 dinara, tako da je simultani efekat svih ovih fiskalnih zakona rasterećenje privrede za oko četiri milijarde dinara godišnje.
Šta je takođe tačno? Prosto, ne želim da bežim od istine. Tačno je da će prihodi lokalnih samouprava biti smanjeni, ali su naše analize pokazale da lokalne samouprave takođe trebaju u ovako teškom vremenu da se rukovode onim što će raditi republička Vlada, a to je da štede. Dakle, republička Vlada će morati, osim ovog paketa, dodatno da smanji rashode, i to značajno, a isto to očekujemo i od lokalnih samouprava.
Na osnovu ovog poreskog paketa zakona, Republika će izgubiti na godišnjem nivou prihode od 5,6 milijardi dinara, lokalne samouprave 20,2 milijarde dinara, pokrajina Vojvodina 1,15, dok će PIO fond dobiti oko 25 milijardi. Ostatak je ono što privreda dobija direktno. Privreda osim ovoga dobija i na manjem opterećenju najmanjih preduzetnika, jer će oni moći da obračunavaju po prvi put svoje obaveze na ličnu platu, što će za jednu trećinu smanjiti ukupne izdatke za poreze i dobija se ovim administrativnim rasterećenjima da ne mora da se uplaćuje na nekoliko desetina računa porez i doprinos, nego samo na jedan, tako da je ukupno rasterećenje četiri milijarde dinara.
Ne bežimo od rasprave i o uzrocima ovog stanja, što sam i pokazao u uvodnom izlaganju, što ćemo pokazati i kao cela Vlada ovde na sednici koju ste vi tražili, u četvrtak. Želimo, međutim da idemo u susret rešenjima koja su nužna u ovoj situaciji. Sve ovo što smo sada predložili jeste nužno u ovoj situaciji i sami bi voleli da nije moralo do toga da dođe, ali jedan deo uzroka leži i u nasleđu. Neću sada to šire elaborirati, jer zaista želim da se držimo samo ovog amandmana, ali će biti prilike da o tome razgovaramo i u narednom periodu.
Ono što je najvažnije jeste da svi oni koji predstavljaju neku nezavisno stručno telo, a to su u domaćim okvirima Fiskalni savet, u međunarodnim MMF. Oni su podržali ovaj paket mera, pri čemu su naglasili da nije dovoljan. To je poslanica DSS rekla. Ja sam to prihvatio. Sve vreme govorim – nećemo bežati od istine, bitno je da Vlada zna kako da reši problem koji se nije javio samo u Srbiji.
Pogledajte koliko je zemalja već radilo promenu svojih projekcija. Koliko je zemalja, uključujući i one najveće, radilo već rebalanse budžeta. Takvo je vreme. Nije isto vreme kao što je bilo pre 10 godina. Nije isto ni kao što je bilo 2004-2006. godine kada sam bio prvi put ministar finansija. Drastično je drugačije. Mi moramo ovde da se uhvatimo u koštac sa tim problemom, kao što pokušava probleme da reši Italija, Francuska, Nemačka, da ne govorim o Portugaliji, Španiji i drugim zemljama Evrope.
Imamo i mi probleme, ali moramo da idemo sa rešenjima koja su, pre svega, štednja na javnom nivou, podsticanje privrede što je god više moguće i tome bi doprineo jedan nacionalni konsenzus. Kada bi se napravio, sigurno bi posao ne samo našoj Vladi, nego bilo kojoj vladi koja s suočava sa problemima, bio lakši.
Ukoliko želite da idemo u pravcu tog konsenzusa, kao ministar finansija vam stojim raširenih ruku. Moramo da govorimo o činjenicama, a činjenica je da ovde privreda ne biva opterećena, nego naprotiv rasterećena, kao što je i činjenica da će izgubiti prihode lokalne samouprave, što će ih navesti da moraju da štede u odnosu na dosadašnji period.
Nikom nije prijatno, ni meni a ni lokalnim samoupravama, što ćemo morati da radimo rebalans u sred godine. Ali, ako radi to Republika, ne vidim zašto to ne bi mogle da urade lokalne samouprave. Što pre shvatimo da okolnosti nisu uopšte iste kao što su bile u prethodnom periodu nigde, ne samo u Srbiji, to ćemo lakše da se prilagodimo. Mislim da ovde jedna konstruktivnost je uvek dobrodošla i zato vas ne pozivam da ne kritikujete Vladu, ali da kritikujete sa argumentima, a ne sa poluistinama ili neistinama.