Svakako se slažem sa poslanikom Radenkovićem da u ovoj raspravi nema mesta nikakvim euforičnim tonovima, dolazili oni sa jedne ili sa druge strane. Zato neću previše da se osvrćem na ono što je poslanik DS izneo, ali želim samo da otklonim bilo kakvu nedoumicu, i vama narodnim poslanicima i građanima, oko podataka o anketi radne snage.
Kao što znate, na jednoj od skupštinskih rasprava pomenuo sam da je u oktobru prošle godine izmerena stopa nezaposlenosti po anketi radne snage od 22,4%. Tada sam vam rekao da kao Vlada nismo želeli uopšte taj podatak da iznosimo kao neki trijumfalni podatak, iz razloga što je taj podatak obuhvatio i anketare koji su vršili popis poljoprivrede u to doba. To sam vrlo pošteno rekao i ja i ljudi iz Vlade nikad se nisu hvalili. Zar ne mislite da bismo se hvalili podatkom da je stopa nezaposlenosti pala sa 25,4%, koliko je realno bila u aprilu, na svega 22,4%? Nismo to govorili jer smo znali šta taj podatak obuhvata. Ja sam vam to rekao vrlo otvoreno u diskusiji i rekao sam da će prvi pravi podatak biti april kada nema tih nekih vanrednih sezonskih zapošljavanja anketara ili već nečeg drugog. To je april ove godine.
U tom smislu, i u uvodnom izlaganju sam rekao da nema mesta bilo kakvom zadovoljstvu, ali je činjenica da posle četiri uzastopne godine, kada je nezaposlenost rasla, počevši od 2009. do prošle godine, ovo je prva godina kada je taj trend zaustavljen. Da li će to biti trajno? To je naše pitanje i oko toga mi moramo da svi zajedno učinimo da to ne bude pojedinačni slučaj, nego da takvi podaci dolaze i u narednom periodu.
Reći ću vam tačno o kojim ciframa se radi.
Naime, u aprilu prošle godine, anketa o radnoj snazi, već sam rekao, obuhvata sve one koji imaju posao, uključujući i u poljoprivredi i one koji su zaposleni u sivoj ekonomiji, koji u anketi kažu da imaju posao, iako nisu evidentirani. Njih je bilo u aprilu prošle godine 2.157.618, u aprilu ove godine 2.227.432, znači 69.800 više nego pre godinu dana. Dakle, ne radi se o maloj razlici, ali, opet kažem, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti 24,1%, odnosno čak 708.000 ljudi traži posao aktivno u Srbiji, to su dakle ljudi koji ne samo da su evidentirani na Birou za nezaposlene, nego zaista traže posao jer ga nemaju. Onda sam rekao da ćemo moći biti zadovoljni ako taj procenat od 24,1% spustimo na ispod 20%. Pa, naravno, ako budemo išli kasnije i niže.
Trenutno, u aprilu 2013. godine, po ovoj anketi, bilo je 28.000 manje nezaposlenih ljudi nego pre godinu dana. Opet govorim, to su podaci koji su tačni, međutim, ne treba nad njima likovati. To je cela istina. Zaista nema mesta ni za kakvu euforiju ili glumu, kao što ste vi pravilno konstatovali, bilo koga ovde.
Što se tiče podataka o izvozu, moram da kažem da proizvodnja u "Železari" je pokrenuta tek krajem aprila i prvi efekat je imala u maju i junu, tako da se "Železara" uopšte ne nalazi još uvek kao značajan činilac u podacima za prvih pet meseci. Izvoz od 21% uglavnom je učinjen od strane drugih kompanija. Tek se u maju "Železara" tome priključila. Dakle, apropo uključivanja "Železare" u podatke.
Reći ću vam kojih je prvih 15 kompanija za prvih šest meseci imalo najveći izvoz iz Srbije.
"Fijat" je na prvom mestu sa 656.000.000 evra izvoza za šest meseci. Dakle, neko je rekao da će on izvesti manje od onoga što smo očekivali. Ne. Oni idu po onom što smo mi predvideli. Dakle, ako naprave duplo za godinu dana, to će biti oko 1.300.000.000 evra. To je zaista ozbiljan izvoz samo od jedne kompanije.
Naftna industrija Srbije – 135.000.000 evra. Oni su krenuli da vrše ekspanziju u okolne zemlje, nakon investicije koju su sproveli u modernizaciji rafinerije.
Na trećem mestu je "Tigar tajers" iz Pirota, sa 115.000.000 evra. Dobra vest je da će oni duplirati proizvodnju, jer će investirati u nove kapacitete i proizvodne pogone u Pirotu.
Na četvrtom mestu je "Petrohemija" iz Pančeva, sa oko 100.000.000 evra izvoza za šest meseci i zajedno sa sadašnjom naftnom industrijom, sa gospodinom Kravčenkom mi radimo na tome da se sprovede u narednih godinu dana još jedan investicioni program za povećanje energetske efikasnosti, kako bi se ova kompanija vratila tamo gde joj je bilo mesto u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji, pre nego što je bila zapala u jednom trenutku pre par godina u teškoće.
Na petom mestu je "Hemofarm" iz Vršca sa 75.000.000 evra izvoza.
RTB Bor je šesti sa 63.000.000.
Zatim, "Bol pekidžing", ovi koji proizvode limenke u Beogradu, Amerikanci, 59,7.
"Tarket", nekadašnji "Sintelon" iz Bačke Palanke, 59.000.000.
Južnokorejska "Jura" – 59.000.000 evra izvoza.
Deseti je "Impol Seval" iz Sevojna, sa 51,3.
Jedanaesti – "Tetra Pak", sa 48, 2.
Dvanaesto je "Gorenje", sa svoje tri fabrike u Srbiji, koje izvozi 46,4 miliona.
Trinaesti je "Sirmium Steel" iz Sremske Mitrovice. Oni rade preradu otpadnog gvožđa - 44,3 miliona.
Zatim, italijanska "Golden Lady", sa dve fabrike, u Loznici i u Valjevu. Sve izvoze na rusko tržište, 43 miliona, za prvih šest meseci.
Petnaesti je "Leoni", koji proizvodi isto kablove za automobile, 42 miliona. Oni imaju fabriku u Prokuplju. Sada investiraju u novu fabriku u Doljevcu, gde će uposliti 1.500 radnika u narednom periodu.
Dakle, to je prvih petnaest izvoznika.
Mi ćemo, kao što sam već rekao, u narednim nedeljama, mesecima, otići kod svih stotinak prvih izvoznika iz Srbije, napraviti prethodno analizu koliko komponenti danas oni uvoze, koje ugrađuju ovde u Srbiji da bi svoje proizvode izvozili i napraviti predlog da uvedemo domaća mala i srednja preduzeća koja bi bila novi komponentaši ovih izvoznika. To je jedini način da one koji su već sada uspešni vežemo za neke naše firme koje možda nemaju dobru opremu, ali bi mogle kroz dodatne investicije da postanu dobavljači ovih velikih kompanija, da onda njima ciljno damo finansijsku podršku da nabave tu opremu, ako dobiju ugovor dobavljački za ove velike izvoznike i da na taj način vežemo puno domaćih malih i srednjih preduzeća za ove proizvođače.
Naime, samo "Gorenje" angažuje pedesetak komponentaša već sada u okolini Valjeva. To će isto činiti i u drugim mestima gde ima fabriku i verujem da možemo na ovaj način dodatno izvoz da pojačamo.
Konačno, samo još jednu dezinformaciju da demantujem, a to je da je, navodno, deficit budžeta ove godine veći nego što je bio prošle. To sam rekao u uvodnom izlaganju, ali treba da ponovim jer sam čuo već od dva poslanika opozicije netačnu informaciju. Činjenica je da je u prvih šest meseci ove godine budžetski deficit za 12% niži nego u istom periodu prošle godine, a da će do kraja godine biti za 1,5% bruto domaćeg proizvoda niži nego prethodne godine.
Tačno je da je ovo još uvek visoki budžetski deficit. To nisam nikada krio. Prosto, u ovakvim raspravama ne vidim da ima neke koristi da se bilo preteruje, s jedne strane, bilo sa druge strane. Mi samo ako istini pogledamo u oči i ako probleme napadnemo onakve kakvi jesu, a ne da ih guramo pod tepih, kao što su neki ranije činili, mi možemo da oporavimo našu ekonomiju.