Malo ste me razočarali što ipak niste citirali nekoga iz rok poezije, kako ste najavljivali, jer da jeste, odgovorio bih vam da nisu samo "Partibrejkersi" čije stihove volim. Milan Mladenović je moj omiljeni pisac. On je jednom rekao: "Kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo". Dakle, kada govorite o ovom budžetu, prvo treba sačekati kraj i uvek treba sačekati završetak pre nego što se izvode ocene, jer za stvari u ekonomiji, na moju žalost, na sreću mojih kritičara, nije moguće ništa uraditi u kratkom roku. To je realnost i od toga nisam nikada bežao. Toga sam potpuno svestan.
Kada govorite o naslovnim stranama tabloida, gde ja ordiniram već godinama unazad, maltene bi trebao da završim 500 godina na robiji da je makar jedan procenat onoga što pišu.
Ne bavim se ovim da bih bio popularan i da bi me ljudi voleli, nego da jednog dana cenili ono što sam ostavio iza sebe i cenili moje rezultate, tako da me baš briga šta pišu tabloidi. Važno je šta se u praksi stvara.
Kada su me kritikovali za ovaj "Fijat", koliko me je ljudi kritikovalo tada, kada smo potpisali prvi ugovor, znao sam da će doći do te realizacije. Svi su jedva čekali da to propadne. To je Srbija. Većina je jedva čekala da to propadne i da se nikad ne ostvari.
Pričali su mnogi – žao nam je za naš "Jugo". U redu, bio je svima nama simpatičan, ali pre 20 godina. Prosto, auto je postao demode posle 20 godina i nije mogao da bude konkurentan.
Gospodin Božidar Đelić je čak kupio iz marketinških razloga "Jugo kabriolet", ali definitivno, kada pogledate ovaj automobil koji sada proizvode, kada pogledate "Fijat", kada pogledate kako danas izgleda ova fabrika u Kragujevcu, pa to se ne može prepoznati.
Moram da kažem da sam zbog takvih stvari ponosan. Najsrećniji sam na kraju kada posle kritike, koja može da traje godinu, dve, tri i četiri, mogu da dođem i da kažem – da, zahvaljujući tome što smo doneli "Fijat" u Srbiju, mi smo napravili automobilsku industriju ponovo u Srbiji. Ponovo Srbija ima automobilsku industriju. Petina kompletnog izvoza iz Srbije danas je automobilska industrija. Da nije došao "Fijat", ne bi došli ni mnogi autokomponentaši. Ne bi došla ni ova nova kompanija, koja ima dve milijarde evra prometa iz Hong Konga, koja gradi sada fabriku "Džonson elektronik" u Nišu, gde će se zaposliti 1.000 ljudi, ne bi došao "Boš", koji je završio fabriku u Pećincima. Ne bi zaista došli mnogi giganti iz auto industrije, jer trebalo je imati viziju, istrpeti kritiku koja je trajala godinama, jer kada je krenula kriza posle potpisivanja ugovora 2009. godine, zaista je kasnila investicija godinu dana iz objektivnih razloga, kriza je krenula. Međutim, na kraju je sve to uspešno završeno. Ima puno takvih primera.
Kritikovali su me za još jednu omiljenu temu – zašto sam gradio žičare na Kopaoniku? To je bila omiljena tema mojih dežurnih kritičara. Posle je pridodana i Stara planina. Ko god da ode danas na Kopaonik može da vidi da je to planina koja ne bi bila živa, jer bi izgubila konkurenciju od svih planina u okolini u Bugarskoj da tada, pre pet, šest godina, nismo krenuli da modernizujemo infrastrukturu. Oni koji odu na Staru planinu videće kako je izgledala pre pet godina, a kako danas izgleda, a tek će videti za godinu dana, kada niknu novi hoteli investirani privatnim investicijama, da smo bili u pravu da smo kao država prvi investirali tamo.
Naravno, sada je kriza i sada nema mesta za državne investicije na planinama. Znaju i kolege iz Čajetine šta se desilo na Zlatiboru, kada smo napravili one instalacije i šta može da da dodatno Zlatibor
Generalno, nemam problema sa kritikom. Svestan sam da rezultate možemo pokazati na duži rok.
Doći ću ovde sa predlogom budžeta krajem godine za sledeću godinu i onda ćemo moći da sumiramo rezultate šta je bilo do kraja ove godine.
Slažem se da situacija ni malo nije laka. Ja sam to i rekao. Ne želim da pričam o nečemu što nije. Moram da kažem da se sa mnogim drugim vašim konstatacijama slažem, pre svega sa konstatacijom da još uvek nije dosledno sproveden Zakon o javnim preduzećima.
Činjenica jeste da kao ministar finansija i privrede smo raspisali javne konkurse za ona javna preduzeća koja su u našoj ingerenciji. Takođe su još neke moje kolege raspisale, ali nisu kompletno raspisani svi konkursi. Pošto sam obavešten da to nije učinjeno, dao sam juče i premijeru i potpredsedniku Vlade jedno obaveštenje i zahtev da, ako sami ministri ne žele to da raspišu, to mora Vlada umesto njih da učini. Zakon mora da se poštuje i vi ste tu potpuno u pravu. Neću da branim nešto što je neodbranjivo. Tu ste u pravu.
Takođe je besmisleno da PIO fond ima 21 člana Upravnog odbora. Obavešten sam da to stoji u zakonu i da to nije odluka koju Vlada može da promeni, onda taj zakon treba promeniti u tom delu. Apsolutno se slažem sa vama, nema razloga, bez obzira što oni daju obrazloženje da tu ima ne znam koliko predstavnika raznih sindikata, da su spojeni različiti fondovi, da je svako želeo da zadrži neku poziciju, baš to je obrazloženje da ne treba tako da bude.
Da dam razjašnjenje vezano za politiku bankarskog sistema. Činjenica je da kada je propao "Liman brader" 2008. godine, nakon tog negativnog iskustva sve zemlje od SAD do evropskih su krenule u masovne programe spašavanja banaka koje bi potencijalno propale. Milijarde dolara i evra su date za te namene. Mi smo to isto učinili da bismo održali stabilnost našeg sistema. Napravili smo jedan lex specialis zakon koji je Skupština usvojila, čini mi se u oktobru prošle godine, i spasli sve depozite "Razvojne banke Vojvodine" i "Nove Agrobanke", kako građani i privrednici koji su imali preko 50.000 evra, ono za šta država ne garantuje, ne bi izgubili nijedan dinar svojih uloga.
Međutim i Evropa je promenila pravilo ovog leta i mi menjamo pravila. Ako bi se garantovalo za sve uvodi se moralni hazard, posebno u zemljama koje nemaju snagu da tako nešto izdrže. Dakle, ne smemo da kažemo ljudima da će država i u budućnosti, doveka preuzimati i ono što nije zakonom garantovala. Mislim da je dovoljna garancija da država garantuje za sve pojedinačne depozite do 50.000 evra, a da svako ko ima više i ko želi da uloži preko 50.000 evra, dobro razmisli u koju banku će to staviti. Tu nema nikakve dileme. Ne treba da se povodi kamatnom stopom, odnosno visinom kamatne stope, već sigurnošću u banke. Tu mora da postoji individualna odgovornost, kako privrednika koji daju depozite, tako i pojedinaca ako su depoziti preko 50.000 evra. Dakle, država treba da garantuje za one ljude koji su ili slabijeg imovnog stanja ili su srednja klasa koji imaju do 50.000 evra pojedinačni ulog. Oni ne moraju da razmišljaju, gde god da stave ako se nešto desi sa bankom država će ih obeštetiti.
Oni koji imaju preko 50.000 evra neka uključe glavu i neka pogledaju i neka se rukovode sigurnošću. Sigurnost je nažalost za štediše što niža kamatna stopa jer je to verovatno sigurnija banka. Ona ozbiljnije radi sa depozitima. Onaj koji bi hteo da zaradi na kamati, niko se nije na kamatama obogatio. Znate kako su prošli pokušaji sa Dafiment bankom, Jugoskandikom i nekim piramidalnim lancima.
Dakle na renti zaraditi na dugi rok je nešto o čemu ne bi trebalo da se razmišlja. U tom smislu je ovo što smo sada rekli… Mi nemamo novca da to pokrijemo i dobro je da ja to unapred kažem. Zato unapred govorim, ako bi se desio kolaps neke banke u budućnosti u Srbiji mi bismo pokrili odmah sve osigurane depozite do 50.000 evra i to je to. Što se tiče neosiguranih depozita oni bi se namirivali iz procesa stečaja te banke.
Što se tiče "Dunav osiguranja", u pravu ste da je mudrije najpre restrukturirati "Dunav osiguranje" pa tek onda ići na potencijalnu privatizaciju. U tom smislu krenuli su pregovori sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, delom Svetske banke, da oni postanu manjinski vlasnik eventualno "Dunav osiguranja" sa nekih dvadesetak procenata, da poboljšaju korporativno upravljanje. Onda zajednički da postignemo mnogo bolju cenu za državu, a i da dobijemo ozbiljnijeg strateškog partnera, jer definitivno "Dunav osiguranje" jeste najveća domaća osiguravajuća kuća, međutim posluje sve lošije i lošije. Nema nikakve dileme da tu mora nešto da se uradi.
Kada je u pitanju "Čačanska banka", ona odlično posluje. Tu je već Evropska banka za obnovu i razvoj manjinski partner i to je jedna od ozbiljnijih regionalnih banaka u Srbiji. Tu smo rekli sledeće – ukoliko bude nekog ozbiljnog ko je za to zainteresovan nemamo nikakvog razloga da ne raspišemo tender, ali ako se niko ne interesuje oni su i sada odlični i mogu da nastave i u ovakvom vlasništvu, mešovitom, gde je većinski vlasnik država, a manjinski Evropska banka za obnovu i razvoj i Međunarodna finansijska korporacija.
Zadržaćemo većinsko vlasništvo u "Komercijalnoj banci" koja je naša strateška orijentacija, s obzirom da je to trenutno najveća banka u Srbiji. Broj jedan je, veća i jača od svih stranih banaka koje ovde rade iako ima i jako dobrih stranih banaka koje posluju u Srbiji.
Ideja nam je da u narednom periodu ojačamo i Poštansku štedionicu. Ona nakon preuzimanja depozita "Razvojne banke Vojvodine" i "Nove Agrobanke" je ušla u prvih 10 banaka u Srbiji po nivou depozita. U narednom periodu mora da se vodi računa o jačanju korporativnog upravljanja kako bi ova banka zadržala ozbiljnu poziciju i u narednom periodu.
Slažem se sa vama da je bila greška u prethodnom periodu da se državnim sredstvima grade stanovi koje treba da grade firme na tržištu. Država treba da gradi puteve, treba da gradi pruge, mostove, da se bavi tom vrstom javnih radova. Visokogradnja, stanovi, to treba da rade kompanije na tržištu, a država treba kao što sam započeo sa projektom subvencionisanih kredita i osiguranja za kupovinu stanova, da podstiče tražnju. Osiguranje stambenih kredita jeste nešto što je uloga države i moje stanovište je da sa tom praksom treba nastaviti. Jedini segment gde država treba da se meša u gradnju stanova su socijalni stanovi. Sve ostalo treba da radi tržište.
"Putevi Srbije" moraju da budu na subvencijama i to nije sporno. S obzirom da su ranije imali 20% prihoda od akciza, a sada već jedno dve godine to nemaju i to je razlog zašto bi mogli da imaju dovoljno sredstava za funkcionisanje, moraju da imaju određene subvencije iz budžeta. Potpuno ste u pravu kada kažete da tom kompanijom mora bolje da se upravlja i da naši putevi moraju bolje da izgledaju.
Slažem sa svima, kada god pređete našu granicu osetite na točkovima razliku u kvalitetu puteva. Rupe su odmah nakon što se pređe naša granica i ne znam zašto je to tako. nikada se nisam bavio tom oblašću, ali definitivno da je pitanje organizacije efikasnosti upravljanja u ovoj oblasti godinama problem u Srbiji. Nisu problem sredstva. Reći ću vam samo u oblasti saobraćajne infrastrukture koliko trenutno kredita imamo na raspolaganju.
Što se tiče sredstava ugovorenih od 2006-2012. godine, pre mandata ove Vlade, ukupno Ministarstvo saobraćaja, odnosno institucije koje su pod njim imaju na raspolaganju do 2012. godine 1.700.000.000 evra ugovorenih kredita, a ne povučeno 1.400.000.000. Od toga su "Putevi Srbije" još i povukli preko 50%, međutim za Koridor 10 od ugovorenih milijardu evra za radu na Koridoru 10 nije povučeno još 900 miliona evra. Samo je povučeno 10%.
"Železnice Srbije" nisu povukle 309.000.000 evra za projekte od 2006-2012. godine plus što je sada ugovoren kredit od 800.000.000 dolara sa Ruskom Federacijom. Međutim, moram da kažem da postoji i 700.000.000 evra ne povučenih kredita za EPS. Dakle, nije samo u pitanju saobraćajna infrastruktura. Od 780.000.000 koliko je ugovoreno od 2008-2012. godine nije povučeno 680.000.000 evra za EPS. Povučeno je svega 13,9%. Zato sam na sednici Vlade održane prošle nedelje izašao sa ovim zvaničnim dokumentom i tražio da ministri u svom resoru ili otkažu neke kredite ako smatraju da nisu korisni za Srbiju, da znamo šta nam je potrebno a šta nije, ili da hitno povlači. Zabranili smo pregovore o novim aranžmanima dok se ne povuče najmanje 70% od ovih kredita.
Srbija ima na pretek, rekao bih, novca za infrastrukturne projekte, zato smo i isekli neke od projekata infrastrukture u budžetu, jer zašto da trošimo budžetska sredstva ako imamo kredite na 20-30 godina sa kamatom od 1% godišnje koje ne povlačimo i ne povlačimo ih godinama? Naravno o tome će biti reči i u rekonstrukciji Vlade. Organizacija neizgradnje infrastrukture je nešto što je slabost ne samo prethodne Vlade, jer naša Vlada radi svega godinu dana, nego svih vlada ko zna koliko godina, možda od svih vlada nakon nestanka bivše Jugoslavije. Maltene sva ozbiljna infrastruktura je izgrađena za vreme bivše Jugoslavije. Posle toga, 20 godina imamo probleme.
To je generalni problem našeg društva. Ne znam gde su naši vrhunski inženjeri koje sigurno imamo, kako oni da dođu na ta mesta koja su rukovodeća i da se ta sredstva koja postoje iskoriste. Siguran sam da imamo odlične radnike i vrhunske inženjere. Šta je problem? Hajde da vidimo svi zajedno. To nije problem samo danas, to je problem unazad 20 godina. Ne želim previše da pričam, da ne bih uzimao vama vreme.