Za mnoge stvari možda možete biti u pravu, ali niste u pravu za akcize, pogledajte podatke na sajtu koje smo juče objavili. Za prvih šest meseci, najbolja naplata od svih prihoda su akcize i povećanje akciza na cigarete je bilo opravdano. Mi smo možda dobili manje nego što smo očekivali, ali mnogo više nego prošle godine.
Definitivno je promena Zakona o akcizama urađena dobro. Ako pogledate podatke za šest meseci, od akciza smo naplatili 96 milijardi dinara. To uopšte nije loše, jer suštinski, naplata je porasla za oko 28% više nego u prvih šest meseci prošle godine, skoro 30% više smo naplatili, ali tačno je da smo planirali da će to biti još nešto više.
Mi smo na akcizama ostvarili, rekao bih, u uslovima ovakvog rebalansa svega 4,5 milijardi manje nego što smo planirali. Ostvarili smo naplatu u iznosu od oko 95%. To je u uslovima neizvesnosti koje vladaju i u odnosu na druge prihode koji su podbacili zapravo prihod koji najbolje ide u budžet i u tom smislu ima mesta kritici za neke druge prihode, ali kod akciza niste u pravu.
Mi očekujemo da će naplata akciza ići solidno i u narednom periodu, a zajedno sa policijom ćemo vršiti kontrolu nelegalnog tržišta. Biće nelegalnog tržišta, kao što ga sada imamo, rezanog duvana i u tom smislu smo odlučili da pojačamo kontrole, ali da ne menjamo akciznu politiku, jer smo od akciza, evo primer juna meseca, naplatili 23 milijarde dinara u jednom mesecu, skoro kao od PDV, što govori da akcize dobro naplaćujemo.
Nama je glavni cilj da do kraja godine ostvarimo što više naplate PDV akciza kao ključnih poreza. Promašena je projekcija u porezu na dobit i to sam više puta rekao i to nam je odnelo dosta prihoda iz budžeta.
Samo da kažem, kod akciza niste u pravu.

Ponovo ponavljam.
Dakle, akcize se najbolje naplaćuju od svih prihoda. Ukupno je za šest meseci naplaćeno po osnovu akciza 96 milijardi 184 miliona dinara ili svega u ovakvim uslovima tačno 4,5 milijardi manje nego što je planirano. Mnogo je veći podbačaj, na primer, na PDV, 21 milijarda ili na dobiti, 14,4 milijarde.
U odnosu na kompletne prihode, akcize se jako dobro naplaćuju i bilo je ispravno povećanje akciza na cigarete, koje smo uradili prošle godine.

Nemamo ovde precizan podatak o tome, možemo da vam dostavimo kao predsedniku Odbora za zdravlje i dostavićemo taj podatak, ali to je opšti prihod budžeta.
Što se tiče programa Ministarstva zdravlja na prevenciji pušenja, takođe resorno ministarstvo ima podatke kako se taj novac troši.

Odmah da vam kažem da ste apsolutno u pravu, gospođo Rašković. Na moju veliku žalost smo te pare skinuli zato što te pare ne bi bile potrošene. Ne bi bio potrošen ni jedan dinar, zato što apsolutno nema tog projekta koji bi to povukao.
Kada opravdano kažete da treba završiti rekonstrukciju Narodnog muzeja, to već godinama podržavam i obezbeđujemo pare redovno budžetom. Iz Ministarstva kulture mi je rečeno da kada bi ostale te pare, ne bi bio potrošen ni jedan jedini dinar. Tražili su mi da to skinem i da stavimo na neke projekte koji će biti realizovani, s obrazloženjem da ne postoji sa inženjerskog aspekta, ne sa aspekta potreba kulture, da tamo nema projekta koji može da se realizuje, što je samo po sebi skandalozno. Apsolutno se s vama slažem, jer se godinama priča o potrebi rekonstrukcije ne samo Narodnog muzeja nego i drugih institucija kulture.
Pamtim i one godine kada sam bio u prvom mandatu ministar finansija, uvek sam davao novac, kad god su ljudi iz kulture tražili taj novac, a onda u realizaciji ispadne da se to ne potroši iz razloga što se zapravo zatraži, a kada se dobije, onda dođe do inženjera, nije baš uvek, ali je bilo tako u mnogo slučajeva – nije bio slučaj kada je bio u pitanju Muzej kinoteke, jer je tu zaista bila urađena investicija, kada je bilo Leskovačko pozorište, kao i Narodna biblioteka, to je završeno, kao i neke druge, ali za Muzej to već slušamo godinama, tu istu priču. Nije da Ministarstvo finansija ne želi to da podrži, ali bi stajao fiktivno taj novac i ne bi se utrošio ni jedan dinar, jer su mi rekli da tehnički ne može da se realizuje, a ne znam ni ja iz kog razloga.
Podržavam vaša izlaganja iz razloga što javnost onda treba da napravi apel i da vidimo onda šta je tu problem i zašto se te investicije ne realizuju. Para je bilo iz budžeta i moglo je i da ostane, mogli smo i da ne skidamo to, ali je meni bilo žalo, na neki način, kada su rekli da neće to potrošiti jer nemaju neku tehničku dokumentaciju, ili o čemu se već radi, da ostavljamo fiktivno novac i onda bi me prozivali opet da sam ja kriv. Bolje da se javno kaže – nije taj projekat spreman za realizaciju. Ko je kriv, to treba odrediti i kazniti ga jer nije odradio deo svog posla, a da mi fiktivno držimo neki novac za projekat koji neće biti realizovan, to nismo želeli.
Zato smo kulturi dali i više sredstava nego što je imala u originalnom budžetu. To je jedino ministarstvo koje trenutno ima povećanje u budžetu, makar skromno. Zato smo prihvatili, kao Vlada, jedan amandman koji dozvoljava da kultura, isto kao i institucije visokog obrazovanja, imaju trajno na raspolaganju sopstvene prihode. Dakle, ostaće im trajno prihodi koje sami naplate i oni će sami odlučivati o njihovom rasporedu, neće ulaziti u opšti prihod budžeta, tako da smo to prihvatili u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, kao i za sve ostale institucije kulture, kao što smo svojevremeno na isti način uradili i sa institucijama visokog obrazovanja.

Kao što sam rekao, i vezano i za Narodni muzej, znate i sami, da bi se krenulo sa realizacijom nekog projekta treba taj projekat da se napravi. Da li imate taj projekat? Kada napravite taj projekat, onda dostavite Ministarstvu kulture, a oni nama, da imate projektnu dokumentaciju i obratite se zahtevom za tekuću budžetsku rezervu. Rekao sam poslaniku iz SNS, gospodinu Nikoliću, čini mi se, da ćemo mi vrlo rado iz tekuće rezerve izdvojiti tih 25 miliona dinara učešća Republike za obnovu pozorišta u Vranju. To sam rekao i pre dva dana, evo to i danas ponavljam.
Da se ne bi opet dogodilo da to opet budu sredstva koja su izdvojena i stoje na budžetu, i na kraju se ne potroše, kao što je bio slučaj godinama sa Narodnim muzejem ili nekim drugim projektima, onda molim ljude koji rade u gradu Vranju da sve pripreme kako treba, da dobro proračunaju, da onda dostave materijal i sredstva će biti na raspolaganju. Već sam rekao, ukoliko me pozovete, rado ću doći na otvaranje tog pozorišta jer Vranjanci zaslužuju da se to obnovi.

Mislim da ste apsolutno u pravu, ali nekako osećam potrebu da podelim sa vama, narodnim poslanicima, nešto što smatram najvećim problemom Srbije u poslednjih desetak godina, a to je neverovatno loša organizacija u sprovođenju infrastrukturnih projekata.
Tačno je da smo 250 miliona dinara smanjili u razdelu, vezano upravo za vode, za navodnjavanje za ovu godinu. Imaju dve stvari, zato što takođe smo dodali 400 miliona dolara kredita iz Razvojnog fonda Abu Dabija, od čega treba pola da ide za ovo, mnogostruko više od ovoga što smo umanjili, a s druge strane, imajući u vidu činjenicu da, recimo, Ministarstvo poljoprivrede ima ugovorenih kredita za oko 100 miliona dolara iz 2007. godine, od kojih još nije povučeno 13,5 miliona dolara za navodnjavanje, neka je 13,5 miliona dolara oko milijardu i po dinara, mi smo sada skinuli 250 miliona. Dakle, šest puta više para od ovoga što je skinuto stoji na raspolaganju odavno, od 2007. godine.
Tačno je da je ovaj kredit povučen, ali nije 100%, sa 80%. To nije loše povlačenje, ali koliko dugo? Svega 100 miliona dolara za investicije u navodnjavanje je povlačeno. Dakle, od 2007. do 2013. godine, što znači šest godina. Za šest godina povučeno je svega 80% od 100 miliona dolara, odnosno 80 miliona dolara. Mi sada treba da dobijemo 200 miliona dolara i da damo još sopstveno učešće, nekih dvadesetak posto. Dakle, imaćemo na raspolaganju, odmah nakon ovog leta, 240 miliona dolara novih para za navodnjavanje, a imamo iskustvo da je prethodnih sedam godina potrošeno svega 80 miliona dolara iz kredita. Šta to govori? Možda ću reći nešto što se nekima neće svideti, ali pokazalo se, da li je to razlog ili nešto drugo, samo govorim o faktima, ali u Vojvodini su prvi kanali urađeni još za vreme Marije Terezije. Zatim je za vreme bivše Jugoslavije taj kanal Dunav-Tisa-Dunav unapređen i napravljen. Svi drugi veliki projekti, od Đerdapa do termoelektrana, su takođe rađeni u to doba. Onaj bivši put Bratstva i jedinstva itd, i to je tada urađeno. Ispada da je višestranački sistem u Srbiji katastrofalan po infrastrukturne projekte. Da li je to tačno, ja ne znam, ali samo kažem da se to događa.
Imamo sada "Srbijavode", "Vojvodinavode" i "Beogradvode", koje treba da se dogovore ko tu šta radi. Imamo "Srbijavode" i imamo Direkciju za vode. Mi smo jedva dobili projekte da bi konkurisali kod Vlade Abu Dabija. Čekali smo mesecima i mesecima - dajte nam ljudi projekte. Hoće ljudi da daju pare, treba nam za navodnjavanje, da bi upravo to što vi, gospodine Popoviću, ispravno kažete, navodnjavali i imali mnogostruko veće prinose po hektaru, nego što ih imamo sada. Skroz ste sve u pravu i ja to sve znam. Kao ministar finansija garantujem da ću pare obezbediti, ali šta će biti kasnije i da li će nam trebati jedna godina, dve godine ili sto godina da te pare realizujemo, to zavisi od organizacije sprovođenja infrastrukturnog projekta, gde je samo jedan od tih navodnjavanje. Generalno, to važi za sve infrastrukturne projekte. Tu Srbija mora da podvuče crtu, po meni, i da kaže – ovo do sada nije bilo dobro, hajde da vidimo kako da to sprovedemo.
Abu Dabi nam kaže – evo vam novac, neka rade sve srpske firme. Dakle, uopšte ne uslovljavaju. Kažu - vi sami raspisujte tendere, dogovorite se, a mi vam dajemo novac da bi pomogli vašem narodu. Oni su uradili svoj deo posla. Nama je već javno rečeno da je taj ugovor pred potpisivanjem, da su oni odobrili. Čekali su, a mi smo do juna kompletirali poslednju dokumentaciju, iako smo već znali maltene zimus da oni hoće da nam pomognu za ove projekte. Prošla nam je cela ova građevinska sezona na tome. Kako će to dalje da ide, videćemo. Ja bih voleo da čujem i predloge poslanika kako rešiti pitanje implementacije infrastrukturnih projekata. Zašto kažem višestranački sistem? Možda to nema veze. Postoje višestranački sistemi i u Zapadnoj Evropi, pa oni realizuju projekte. Neću da kažem da je višestranački sistem kriv, ali činjenica je da tu nešto ne valja i da ima previše tih komponenti u realizaciji projekata.
Nas su pitali ljudi iz Emirata - šta će vama toliko institucija u lancu? Pitaju nas – zar nije dovoljno da vlada sa vladom potpiše ugovor, kao što ćemo uraditi međudržavni sporazum? Oni nam daju novac i Ministarstvo finansija je time završilo posao. Onda imate nadležno ministarstvo koje sprovodi i da ima tu neka jedna komanda da se to sve uradi efikasno i da se zna da će ko kasni biti kažnjen i smenjuje se. Znači, prosto neverovatno. To je naša najveća rak rana.
Već sam rekao da imamo čak 3,3 milijardi evra nepovučenih povoljnih kreditnih sredstava za infrastrukturne projekte. Vlada Abu Dabija, videćemo kolika će biti kamatna stopa, ali oni razmišljaju da to bude 0,5% godišnje. To nema nigde. Znači, 0,5% godišnje na 20 ili 30 godina, to je stvarno nešto što ne možete dobiti
nigde u svetu. Sve do 3% ili 3,5% posto fiksno godišnje, na neki način, u ovim uslovima visokih kamatnih stopa u svetu, dođe kao polupoklon. Nije poklon jer mora da se vrati, ali ljudi žele da nam pomognu. Mislim da mora da se pokrene ta društvena svest. Neću nikoga da osuđujem ovde. Šta je bilo ranije, bilo je, ali treba da vidimo kako u budućnosti da efikasnije sprovodimo projekte, jer nije ni malo lako voditi finansije ove zemlje.
Vaš poslanički klub je bio aktivan ovog jutra. Ja nisam na neke stvari odgovarao, pa možda da i to pomenem. Vezano za javni dug, ono što je startni trošak za državu je neka glavnica duga ove godine koja je bila 3,5 milijardi evra i 800 miliona evra za kamate. To je ono što ste pročitali, kada ove cifre preračunate u evrima. Dakle, to je nešto što smo mi dočekali kao nešto što je prosto dato iz prethodnog perioda. Problem je u tome što na te glavnice dospeva sve veća i veća kamata i taj trošak kamata se uvećao četiri puta u poslednjih četiri-pet godina. Došli smo u situaciju da i za budžet sledeće godine, kada bi teorijski deficit bio nula, što je nemoguće, ne može biti nula jer znate i sami kakvi su nam prihodi a kolike su potrebe za rashodima, nas opet čeka u sledećoj godini taj strartni trošak oko 4,5 milijardi evra za glavnicu i za kamate, bez deficita. Kada kažem bez deficita nisam potpuno tačno rekao, jer jedan deo koji ide za kamate ulazi i u deficit.
Problem naše zemlje je što nam ogroman trošak kamata koji raste jede sve ono što bi trebalo produktivno ulagati. Ako ne platite kamatu proglašavaju vas da ste zemlja koja je nesposobna da servisira svoje obaveze. Naravno, to mi nikada niti ćemo dopustiti niti smemo dopustiti. Priznajem da je neverovatno teško planirati budžet i ove godine, a u sledećoj godini će to biti još teže. Makar kada uspemo da dobijemo ove povoljne kredite za infrastrukturu, tu mora da se napravi potpuno novi model organizacije. Mislim da će to biti zapravo ključna tema naših razgovora oko rekonstrukcije Vlade. Dakle, definitivno ne može više ovako. Ako bi se ovako dalje nastavilo, onda naša Vlada preuzima odgovornost i krivicu i za ono za šta nije kriva.
Poslanik Đurić je bio u pravu kada je rekao za one stvari oko "Puteva Srbije". Pitao sam u međuvremenu da vidim od kada su ti dugovi o kojima se govori. Dobio sam zaista poražavajući odgovor da su ugovori sa nekim preduzećima, kojima se danas duguje, zaključeni još 1992. godine. Jedanaest puta su aneksirani. Da, 1992. godine, dobro čujete. Ni ja nisam taj podatak znao. Zahvaljujem poslaniku jer me je isprovocirao da pitam o čemu se tu radi. Naravno, putarske firme nisu krive, one rade posao, ali jesu krivi "Putevi Srbije" ukoliko to rade. Apsolutno mislim da tako više ne može.
Hvala svim poslanicima što ukazuju na probleme. Mislim da je najgore kada se ćuti o problemima i vezano za infrastrukturne projekte i vezano za ova preduzeća koja bi trebalo da održavaju puteve. Moram da kažem da smo mi u decembru mesecu imali sastanak i sa "Putevima Srbije" i sa bankama da bi pokušali da rešimo dug putara jednom za svagda. Želeo sam prošle godine to da rešimo. Tada je iz bilansa koji su nama prezentirani proizlazilo da sa nekih pet milijardi dinara mi rešavamo kompletan dug. Mi smo to platili i razdužili državu za neke docnje iz prethodnog perioda. Onda iskače sada ovog leta još milijardu i trista miliona republičkog nivoa. Pitam - od kada je to? Pa od istog tog perioda kada smo tada pričali, samo nam neko to nije prezentirao i rekao. Tu moraju da se stave sankcije. Ko god traži sankcije za upravu "Puteva Srbije" apsolutno ima moju podršku i ja ću sam to učiniti. Da ne govorim o ovoj ujdurmi oko obračuna PDV i odbijanja da se to radi sedam-osam godina i od prethodnog Ministarstva finansija koje je to tolerisalo.
Dakle, ovde ne može da se radi da se svima dopadnemo, ni ja, niti bilo ko hoće dobro ovoj zemlji. Mislim da je uloga i opozicije i stranaka vladajuće koalicije da stvari nazovemo pravim imenom, ono što valja da se nastavi, a ono što ne valja da odstranimo. Ako to ne odstranimo sada, opoziciju ubuduće, ako jednoga dana bude na vlasti, dočekaće isti problem. Šta smo time uradili? Ništa. Nije pitanje opozicije i vlasti ovde, pitanje je građana, ovih poljoprivrednika. Ne mogu poljoprivredni da naprave primarnu mrežu kanala za navodnjavanje. I sekundarnu i primarnu treba zapravo da uradi država, a samo poljoprivrednici da daju novac da se prikače i na kanale i na prenosnu mrežu.
Dakle, jedno veliko spremanje oko organizacije infrastrukturnih projekata je potrebno u Srbiji, ali za sve infrastrukturne projekte. Nisu u pitanju samo putevi, u pitanju su i putevi i železnica i energetika i navodnjavanje, znači, sve što treba da se radi infrastrukturno i tamo gde, zaista s ponosom kažemo, bolji inženjerski kadar, bolju tehničku inteligenciju nego mnoge druge zemlje na svetu. To je tačno. Kako je moguće da sa takvom inteligencijom, sa takvim kadrom, mi imamo ovo što sada imamo?
Imao sam sastanak i sa ambasadorom Azerbejdžana. Ova njihova kompanija "Azvirt", koja radi deonicu od Ljiga do Čačka, odlično radi svoj posao. Dobro rade. Nije do sada javnost imala prilike da vidi, oni su krenuli da rade krajem prošle godine, ali jako kvalitetno rade. To je zajedničko ulaganje između jedne nemačke kompanije i Azerbejdžana. Kompletna nemačka tehnologija je na radovima u Srbiji i uglavnom rade srpski radnici i srpska preduzeća. Dakle, skoro 75% radova rade naša preduzeća. Zaista, to je za svaku pohvalu.
Međutim, oni mi kažu juče, zaista se ne razumem u to – vi imate potpuno drugačiji standard asfalta u odnosu na sve druge ozbiljne zemlje, gde uključuju sami sebe, Azerbejdžan. Ne govorimo mi sada ovde o Nemačkoj, pričamo o Azerbejdžanu, pričamo o drugim zemljama. Mi možemo da uradimo ovo mnogo bolje, sa tri sloja koji moraju biti različiti, a vi tražite od nas da uradimo lošije, sa dva sloja neka, i to potpuno ista. Ne znam tačno o čemu se tu radi, nisam stručnjak niti za asfaltiranje niti za građevinu, ali jeste sramota da kada uđete u Srbiju primetite vidno loš kvalitet asfalta u odnosu na bilo koju zemlju iz koje ste došli, a koja se graniči sa Srbijom.
Zalažem se za to – dajte da se ti standardi promene. Apelovaću na moje kolege, kada govorimo o rekonstrukciji Vlade, hajde da podvučemo crtu. Bolje pre nego kasnije. Hvala vama iz opozicije što ukazujete na to. To i jeste vaša uloga.

Izvinjavam se nekome ako misli da sam danas puno govorio. Trudio sam se da slušam sve primedbe i da se onda jednom javim i odgovorim svima koji su prethodno diskutovali, kako bi više vremena upravo poslanicima ostavio.
Što se tiče poslednjeg pitanja koje sam dobio, mi smo danas prihvatili na Odboru Skupštine za finansije da se povećaju investicije na Kosovu i Metohiji za 170 miliona dinara u odnosu na ono što je bilo predviđeno. Kancelarija za Kosovo i Metohiju će imati pravo da odluči koje će investicije biti iz toga izvršene. Neću se mešati, kao ministar, u posao mojih resornih kolega, oni će sami o tome odlučiti, a preneću im ono što ste vi predložili i vi možete takođe direktno sa njima o tome da razgovarate. Svakako mislim da je ova namena koju ste vi pomenuli vrlo korisna i potrebna za naše građane na Kosovu.

Dao sam vam pravu informaciju, mi smo taj ugovor potpisali, dakle, ugovor je potpisan u poslednjoj nedelji marta, ne znam koji je tačno bio datum,  možete pogledati u arhivi. Dakle, ne predugovor nego ugovor. Ugovor je potpisan krajem marta ove godine. U ugovoru stoji da postoji određeni vremenski period kada treba da se transakcija završi i sada sve zavisi od njihove strane. Naša strana je svoje poslove u vezi izvršenja ugovora pripremila. Čekamo da naši partneri iz Emirata sami završe ono što je njihov deo posla i do kraja ove godine će taj ugovor biti i realizovan do kraja, dakle, on je potpisan. Kod svih ugovor gde imate ovakvu složenu transakciju postoji jedan period za izvršenje. On će biti izvršen do kraja ove godine. Oni su nas obavestili naime da je sam šejk Muhamed doneo odluku da pojača tih Al Dahre koji će učestovati sa njihove strane u realizaciji ovog projekta. Stvar je sada u njihovom dvorištu, čekamo da oni završe to što treba da završe. Srpska strana je sve pripremila.
Inače, što se tiče projekta navodnjavanja, ono o čemu sam govorio nije vezano za Al Dahru, Al Dahra će graditi navodnjavanje vezano za posede koje će oni obrađivati. Ovde pred Narodnom skupštinom se nalazi takođe jedna garancija za razvoj Abu Dabija u iznosu od 400 miliona dolara od kojih će otprilike polovina sredstava biti namenjena za javne infrastrukturne radove na izgradnji mreže kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji, a druga polovina za dugoročne kredite za investicije, za same poljoprivrednike.
Takođe, sam direktor Razvojnoj fonda Abu Dabija je objavio da će taj kredit biti odobren i čekamo da njihov bord to formalno zaključi, očekujemo u drugoj polovini godine da ovde dođemo u Skupštinu sa ratifikacijom tog ugovora.
Sada smo stvorili zakonski osnov u budžetu za ovu godinu, tako da realizacija ovog kredita će krenuti u drugoj polovini godine.

Ja sam već više puta davao taj odgovor, ali nemam problem da ga još jednom ponovim. Dakle, ugovor je zaključen, do kraja ove godine treba da se izvrši transakcija. Sa jedne strane, Republika Srbija prenosi u vlasništvo ono što je predmet kupoprodajnog ugovora. Tog časa se vrši ispunjenje transakcije, vrši plaćanje i time se namiruju poverioci ovih kompanija, a ono što ostane, ide u državni budžet.
Ako pitate kada će to biti, rekao sam jasno, biće do kraja ove godine, u drugoj polovini ove godine.

Ja znam da je vama, nažalost, po onome kako iznosite, ono što mi radimo pozitivno za Srbiju, na neki način se izjalovi. Vi bi to voleli.
To što ste vi zluradi, to je naravno pitanje vašeg mentaliteta, morala, ne znam šta da kažem.
Nije džabe ona jedna stvar, izreka u našem narodu, da jedan deo našeg naroda, a nadam se i siguran sam, mnogo manji, ima tu izreku "da bog da komšiji crkla krava".
Nemojte time da se bavite, to nije lepo, to je loša osobina naših sugrađana, većina nije takva, a ja ću biti nažalost za vas izgleda, pošto vi želite da to propadne, u prilici ovde kada budem sledeći put došao u Skupštinu da vam kažem šta se u međuvremenu dogodilo sa jednim projektom iz Emirata, sa drugim, sa trećim.
Do tada, znate šta, niste vi lično, ali neki ljudi iz vaše stranke su me napadali – pa kada će taj ugovor sa "Fijatom" da se realizuje, pa potpisali ste ga još tada, pa kasni toliko i toliko, a danas nema nikoga da kaže, evo, promovišu novi auto sa sedam sedišta, najveći izvoznik u Srbiji. Izvinite, pogrešili smo što smo sumnjali u to da će se to dogoditi.
Vidite, vi pričajte šta mislite, kažite i radite šta hoćete, Emirati su za nas važan partner, mi ih jako poštujemo i upravo zato što ih jako poštujemo, ne želimo da se mešamo u njihov način rada.
Mi smo sve naše obaveze završili, strpljivo čekamo da se realizuje ugovor, a vreme mu je do kraja ove godine. Taj ugovor će biti realizovan, kao i drugi koje imamo sa ovom prijateljskom zemljom.
Možda se vama ne sviđa ni to što ćemo uspeti da napravimo aranžman između Etihata i JAT-a, ali to je vaša stvar.
Uspećemo i u tome, u ovome što smo započeli sa Al Dahrom, svidelo se to vama ili ne. Žao mi je što vam se ne sviđa.

Već sam rekao da nisu u docnji. Rekao sam da se radi o unutrašnjoj reorganizaciji same kompanije "Al Dahra", ne na nivou Srbije, nego na nivou njihove operacije u čitavom svetu i zbog toga oni imaju rok da to urade do kraja ove godine i oni će taj rok ispuniti.
Oni su nas obavestili zbog reorganizacije koju imaju, jer vrše pripajanje još jedne kompanije istoj kompaniji i oni sada vrše kompletnu analizu svog poslovanja u svim drugim zemljama u svetu. Kada njihova ta reorganizacija, unutrašnja, bude gotova i za nivo Latinske Amerike i za nivo Azije, i u Španiji i u drugim zemljama, oni će to uraditi do kraja ove godine kao što smo se dogovorili.
Ukoliko ti kombinati su propadali 10 godina unazad, sada vam je u pitanju mesec, dva ili tri, razlike. Važno je da će aranžman biti završen, da nisu u docnji i da sve teče kako jeste, da je to komplikovana transakcija i uopšte nije jednostavna.
Sve je to prepleteno raznim dugovanjima, imovinskim odnosima, a mi smo sve to raščistili, pripremili i čekamo da oni kompletiraju svoju strukturu koju menjaju na nivou globalnom, a ne na nivou Srbije.
Ne možemo mi da budemo ti koji ćemo nekome diktirati da li će da uplati svoju obavezu u mesecu junu, septembru ili oktobru, novembru, već je bitno da to bude do kraja ove godine i sasvim je svejedno da li će to biti mesec, dva ili tri, ranije ili kasnije.
Nećete se tako zlurado smejati kada budem došao ovde u Skupštinu.
(Narodni poslanik Janko Veselinović, s mesta: Ko se smeje?)
Pa vi, vidim kako pravite, baš po tom principu – da komišji crkne krava. Nažalost, vi ste jedan od tih koji očito voli taj princip da primeni. Nema veze, to je vaša stvar.

Ja ću se raspravljati sa vama, možete vi koliko hoćete da se sa mnom ne raspravljate. Ovaj stenogram sa današnje sednice ćemo imati svi zajedno kada budem došao da branim budžet za sledeću godinu, pa ćete videti šta ste rekli.
Vi ste sada rekli da ja lažem, da li je tako? Rekli ste to. Rekli ste direktno da ja lažem, jer vi ste rekli da ja lažem da će "Al Dahra" da završi taj projekat i da sam obmanuo, ne znam, javnost. Pazite šta govorite, tako ste rekli, niste upotrebili tu reč, ali to ste rekli. Nije fer, prosto vam kažem da nije fer.
Prvo, to nije jedina investicija naše Vlade. Drugo, ni jedna investicija u ekonomiji, ovako krupna kao što je npr. investicija "Al Dahra", kao što je npr. "Etihat", kao što je npr. "Boš", kao što je npr. "Geoks", to ne može da se desi u kratkom roku. Vi koristite, siguran sam da vi to znate, ne potcenjujem vaše znanje, vi znate to i zato kažem da ste zluradi, jer namerno iako znate da treba neko vreme da se investicije realizuju, kao što je trebalo i za "Fijat", znate i za ovo, i sada na neki način, hajde, koristite te neke mogućnosti koje vam naravno daju pravo. Vi ste poslanik, možete da kažete šta hoćete, ali pokazujete time vaš karakter, pokazujete zluradost, pokazujete da bi voleli da taj projekat ne uspe.
Znači, nije to kada vi kažete – zašto niste ovo uradili, nego ovde nešto što mi radimo, što je u procesu i što znate da ne zavisi hiljadu posto od nas, nego ta uplata zavisi od njih, a da opet nisu, kažem vam hiljadu puta, sve je u roku, nema docnje, nema nikakvih problema u ugovorima i vi na neki način, srećom, niste na vlasti, kada biste tako nešto rekli dok ste na vlasti, onda biste se naljutili. Oni bi se naljutili, zaista ne treba vređati ljudi koji su nam prijatelji, ko god da je to bio, da li su nam u pitanju Emiraćani, Rusi, Nemci, Amerikanci, svejedno, ovi ljudi su nam iskreni prijatelji. Znam da vam možda ne pogoduje to što će u vremenu mandata ove Vlade biti realizovano toliko puno investicija iz Emirata, ali imala je priliku i vaša Vlada, nemojte da me vučete za jezik.
Nekadašnji predsednik države nije hteo da se lično sretne sa vladarom Abu Dabija, šeikom Muhamedom, zato što je rekao da to nije njegov nivo. Što je najgore, to mu je rekao neki Joca Ratković – nemoj da se srećeš sa šeikom Muhamedom, nije on tvoj nivo, on nije predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, molim te, on je samo vladar jednog od Emirata, Abu Dabija. Abu Dabi je najbogatiji Emirat, finansira ceo Dubai. Kaže – nije njegov nivo. Odbijali su da sretnu te ljude, ljudi su hteli da krenu sa nama i ranije. Ako pitate zašto nešto nije urađeno u tri meseca, što nije urađeno u pet godina? Hteli su ljudi da rade to sa Srbijom i dok je vaša Vlada bila tu, niste hteli da ih primite, ljudi koji su vam bili šefovi, nisu hteli da ih prime.
Sada, kada smo gospodin Vučić i ja napravili lični kontakt sa šeikom Muhamedom, kada na osnovu toga, da li je neko od vas mogao pretpostaviti da će takva kompanija kao što je "Etihat" ikada doći, čak i da pregovara oko preuzimanja JAT, koji je u ovakvoj dubiozi godinama i decenijama unazad, da li je iko to mogao očekivati. Da li ćete možda reći da je to loše kada se bude objavilo ovoga meseca, da je taj posao završen? Dajte molim vas.
Znači, mi se jesmo dogovorili sa Emiraćanima da ne govorimo stvari dok se ne završe, vi me namerno provocirate, nemojte to da činite molim vas, imaćemo priliku, doći ću ponovo ovde u Skupštinu, završićemo sve ovo, nemojte biti zluradi, budite konstruktivna opozicija, hajde da ne upotrebim neku reč …
(Marijan Rističević, s mesta: Vidite kako se smeje.)
Smeje se, naravno da se smeje kada zna da sam u pravu.

Ne mogu da odolim a da vam ne postavim jedno pitanje.
Imajući u vidu da ni vi lično, niti bilo ko iz vaše stranke ni izbliza nije postavljao pitanja prethodnim vlasnicima ovih propalih kombinata dok su propadali, ni jedno pitanje, niste se interesovali ni šta se tamo dešava, ni šta se radi. Vi znate, otkuda uopšte ti kombinati su došli u situaciju da mi tražimo partnera za njih, zato što su ih privatizovali delimični kriminalci, Šarić, pa je raskinuta privatizacija.
Da li ste ikada tada pitali, dok su ih vodili takvi ljudi, od kojih su neki bili kriminalci, što se dokazalo, jer su poternice za njima raspisane, niste ni jedno pitanje postavili, nije vas zanimalo tada. Sada pitate, stalno nešto sumnjate da li je sporazum sa Emiratima takav da će biti realizovan ili ne. Zašto niste postavili pitanje kada su propadali i uništavani ti kombinati, kada je napravljena dubioza od 30 miliona evra? Vi ste iz Vojvodine, da li ste reč rekli protiv tih vlasnika koji su tada upropastili te kombinate, ili ste možda bili prijatelji sa njima?
Prosto ne mogu da odolim da vas to pitam. Ćutali ste i kad je Mile Jerković kupovao i kad su Šarići kupovali. To je sve poraskidano, uništeni ti kombinati i ostaju dubioze. Kažite ko se s njima družio? Nemojte da mi držite moralne lekcije ako nemate osnovu za to.

Ovo ako je tačno, ovo nije stvar za Budžetsku inspekciju, nego treba da podneste krivičnu prijavu, jer ako je to tačno, to je iznad domena Budžetske inspekcije. Ako imate takva saznanja jedina stvar koju treba da uradite je da podnesete krivičnu prijavu. To je za neke druge organe, a ne za Budžetsku inspekciju.

Pomoći ćemo vam da napravite tehničku ispravku ovog amandmana, ali vas molim da kada sledeći put premijer bude u parlamentu, da mu sva ova pitanja postavite. Zaista Ministarstvo finansija ima ulogu da pravi budžet za kompletnu državu, ali ovakve detalje mora da zna direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Ukoliko vam on ne daje takve odgovore, molim vas da pitate premijera vezano za sve to što ste sada rekli.