RADOSLAV KOMLENOVIĆ

Nestranačka licnost

Profesor fizičkog vaspitanja.

Oženjen, ima dva sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2013.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dosta se ovde iznose neke stvari koje nisu baš toliko tačne, a prošlog puta kada smo diskutovali, isto se odnosi na to.
Ja ću samo u vezi osiguranja i životnih i neživotnih, ovaj deo što treba da se odvoji, kao malopre što reče gospodin Babić, kompozitna i nekompozitna društva, još 2007. godine je jedna kompanija iz Austrije „Uniko osiguranje“, koje posluje od 2006. godine na prostorima Srbije, odvojila život od neživota i ljudi su uložili dupli kapital i dupli depozit.
Ne znam da li je još neka kompanija to uradila na prostoru Srbije, ali postavlja se pitanje da li su ta društva koja su odvojila život od neživota, da li posluju pod istim uslovima i da li imaju iste troškove. Kažem vam da nemaju iste troškove, jer interkompanijski troškovi su mnogo veći za ove firme koje su razdvojile ova dva vida osiguranja i tu je problem sa zaposlenima, jer se neki vode 80% u životu, a 20% u neživotu, veći su porezi i ova kompanija mora da ima dva revizora.
Jednog revizora za neživotna osiguranja, a jednog za životna osiguranja, pa bi to trebalo da se što pre odradi i da sve te kuće posluju pod istim uslovima.
Samo bih rekao još jednu stvar da svi ti fondovi, život, neživot, auto odgovornost, nezgoda, ne mogu da se prelivaju, jer to su još po zakonima Narodne banke, ne mogu da se prelivaju iz jednog fonda u drugi fond, nego je svaki fond za sebe i svaki fond posluje za sebe.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.11.2013.

Poštovani predsedavajući, ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite prenos sednice preko malih ekrana, danas je na dnevnom redu set od osam zakona: Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi; Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim putevima od međunarodnog značaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.
Osvrnuću se samo na nekoliko zakona i moram na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, za ove predloge zakona glasati.
Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućavaju da železnica u Srbiji bude bezbedna, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Moramo da podsetimo da važeći Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju je donela Skupština SRJ na sednici Veća Republika od 3. decembra 1998. godine i na sednici Veća građana od 4. decembra 1998. godine. U primeni ovog zakona uočeni su problemi koji se odnose na otežano prevazilaženje železničkog saobraćaja, kao i problemi u uspostavljanju međunarodnog železničkog saobraćaja, tako da je bilo potrebno doneti novi zakon usklađen sa relevantnim pravnim aktima u EU, u oblasti železničkog saobraćaja. Probleme koje ovaj zakon treba da reši su sledeći, s obzirom da je materija vezana za bezbednost železničkog saobraćaja u pojedinim oblastima, a pre regulisanja, a pojedini segmenti nisu rađeni, donošenjem novog zakona, ovakvi nedostaci biće otklonjeni.
Malopre smo čuli i od ministra saobraćaja da će da se formira i novo telo, preduzeće za infrastrukturu. Hteo sam da napravim jednu digresiju i da kažem da je naša infrastruktura dosta loša u železnici i da ako želimo da to rekonstruišemo, da imamo prugu sa dva koloseka i elektrificirane pruge, da vozovi postignu brzinu od najmanje 160 kilometara na čas, potrebno je uložiti oko 4,5 miliona evra.
Povezao bih se i sa Narodnom Republikom Kinom koja ima brze pruge i do 350 kilometara koja je relevantna u ovom delu i njena iskustva mogu da nam budu od velikog značaja.
Drugi problem koji se rešava ovim zakonom je nepostojanje ovlašćenja Direkcija za železnice, za izdavanje određenih dozvola i sertifikata, kao i donošenja podzakonskih propisa koji su neophodni za nesmetano i bezbedno obavljanje železničkog saobraćaja i definisanje bližih uslova i dobijanje pomenutih dozvola i sertifikata.
Donošenjem novog zakona daće odgovor na pitanja vezana za bezbednost i interoperabilnosti železnice i prenesene evropske norme, u tom vidu saobraćaja predstavlja jedini način za rešavanje problema, koji su prepoznatljivi u sadašnjem stanju u oblasti železničkog saobraćaja.
Još jednom da podsetim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Za sprovođenjem ovog zakona veoma je bitno da je potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Donošenjem ovog zakona imaće pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, prevoznike, privrednih društva, druga pravna lica.
Na privredu Republike Srbije u celini, posebno na železničku industriju, proizvođači i remonteri, i druge učesnike u oblasti železničkog saobraćaja, gde će doći do porasta interesovanja za saobraćaj železnicom, kako u Republici Srbiji, tako i u onim evropskim zemljama koje imaju interes za odvijanje železničkog saobraćaja preko naše teritorije, sa mogućnošću konkurentnosti naših firmi na evropskom tržištu. To je još jedna lepa prilika i za nas u privredi, i za domaće investitore da pojačaju i povećaju obim posla ili da započnu novi biznis na teritoriji Republike Srbije.
Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, poslanička grupa Jedinstvena Srbija, podržava ovaj Predlog zakona, između ostalog i zbog toga što u predloženim izmenama navedenog zakona stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom postaju sastavni deo javnog puta, čime se obezbeđuju dodatna sredstva upravljaču državnih puteva na teritoriji Republike Srbije i na taj način što će upravljač naplaćivati mnogo veća sredstva po osnovu naknade za zakup drugog zemljišta, koje će ubuduće koristiti upravljač javnog puta, kako je predviđeno ovim Predlogom zakona.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Međunarodna organizacija rada usvojila je 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koji je do danas priznalo tj. ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koje je stupilo na snagu juna 2012. godine. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Međunarodne organizacije rada pomoraca 18. oktobra 2011. godine.
U skladu sa Konvencijom o radu pomoraca izvršena je odgovarajuća dopuna zakona, određena pitanja koja se odnose na radno vreme pomoraca, obaveze i sticanja ploče sa rasporedom radnog vremena na brodu, te radnih i životnih uslova na brodu. Malopre smo čuli od ministra saobraćaja da u Srbiji postoji negde oko 5.000 pomoraca koji rade na brodovima u čitavom svetu.
Predlogom zakona urađen je postupak ovlašćivanja zdravstvene ustanove za zdravstvene preglede pomoraca. Ovaj Predlog zakona imaće pozitivan uticaj na srpske državljane koji se ukrcavaju kao članovi posade na pomorskim brodovima a time i na budžet Republike Srbije, imajući u vidu da pomorci značajni deo svojih zarada putem doznaka dostavljaju svojim porodicama u Republici Srbiji.
Ovim Predlogom zakona regulisano je ko može da učestvuje u delu posedovanja pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti na način propisan Konvencijom o radu. Svoju uslugu posrednik može da naplati sam od poslodavca a ne može kao do sada što je bilo da naplaćuje direktno od pomorca, kakav je i danas slučaj.
Do danas poslove posredovanja obavljaju razne agencije koje su u najvećem broju slučajeva u direktnoj suprotnosti sa standardima koje je propisala Međunarodna organizacija rada i to su, da ne kažem mutni poslovi, gde su agencije čak naplaćivale i usluge usmenog razgovora pri zapošljavanju pomoraca od 200 pa i više evra.
Takođe, samo nekoliko agencija imalo je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji sa pomorskim kompanijama. Trenutno ni jedna agencija ne ispunjava ovaj zahtev Međunarodne konvencije koja posluje u Republici Srbiji, a koja se bavi posedovanjem u zapošljavanju pomoraca. Ispunjavanjem ovih uslova ponovo će moći da se zapošljavaju srpski državljani na pomorskim brodovima. U ovom momentu ne postoje jasni parametri za vršenje nadzora nad radom ovih agencija.
U ovom Predlogu zakona istakao bih još i veoma bitno da se predviđa licenciranje zdravstvenih ustanova ovlašćenih za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca. Sam proces recenziranja zdravstvenih ustanova zahtevaće finansijsko ulaganje ovih ustanova kako bi uspešno obavljale posao a odnosi se na kurs iz pomorske medicine od strane ovlašćenih specijalista medicine rada u zdravstvenim ustanovama.
U Srbiji trenutno ovu licencu nema ni jedna zdravstvena ustanova ali će Republika Srbija na zahtev nadležnog Ministarstva za poslove zdravlja institucionalno sprovoditi Institut za medicinu rada osnovan na teritoriji Republike Srbije.
Do sada su pomorci plaćali oko 10.000 dinara po pregledu a sami smo čuli da nisu čak imali ni osiguranje. Primenom ovog zakona imaće efekat na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Na kraju moram da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Sada ću se osvrnuti i na dva sporazuma koja smatram da su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti zajedničkog saobraćaja, naravno, poslanička grupa JS podržaće i ove zakone.
Republika Srbija pridaje veliki značaj direktno međunarodnom železničkom saobraćaju između Republike Srbije i Ruske Federacije. U poslednje vreme intenzitet odvijanja železničkog saobraćaja između ove dve zemlje je u blagom porastu, ali je po proceni Ministarstva saobraćaja još nije dovoljan.
Potrebno je uspostaviti direktnu saradnju između dve države odnosno pravno regulisati odnose u železničkom saobraćaju između dve države, kao njenih železničkih preduzeća kojima bi se detaljno regulisali uslovi za direktnu otpremu robe između dve zemlje.
Mi u Jedinstvenoj Srbiji u ovom sporazumu vidimo veliku šansu za naše poljoprivredne proizvođače i transport robe, tj. poljoprivrednih proizvoda železnicom u Rusku Federaciju. Moram da podsetim da pre 25-30 godina naročito sela moravskog kraja Konjuh, Bela Voda, Velika Drenova, Milutovac, Sponja, koji obuhvataju opštine Kruševca i Trstenika odakle ja dolazim, bila su poznata po proizvodnji rasada sadnica i transporta železnicom na rusko tržište. Na tom tržištu je ostvarivana velika ekonomska dobit ne samo za poljoprivredne proizvođače nego i za državu. Zato još jednom napominjem da mi iz Jedinstvene Srbije vidimo veliku mogućnost transporta poljoprivrednih proizvoda železnicom na ovom tržište jer je i transport robe na ovaj način sigurno jeftiniji.
Moram još da napomene da je ovaj sporazum potpisan u Moskvi 10. aprila 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije. Sporazum je potpisao Milan Bačević, ministar privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije a u ime Vlade Ruske Federacije Nikolaj Asov, pomoćnik ministra transporta Ruske Federacije.
Još jednom da naglasim da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj Predlog zakona.
Na kraju ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja. Da kažem da je ovaj sporazum od velikog značaja za našu zemlju isto kao i sporazum sa Ruskom federacijom i da sve što sam rekao o prethodnom sporazumu važi za ovaj sporazum sa Ukrajinom. Da ponovim, da je ovo velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače da plasiraju svoje proizvode i na ukrajinsko tržište.
Još ću samo napomenuti da je ovaj sporazum potpisan u Beogradu 6. juna 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije, Sporazum je potpisao Milutin Mrkonjić tada ministar u saobraćaju Republike Srbije, a u ime Kabineta ministara Ukrajine Vladimir Kozak, ministar infrastrukture Ukrajine.
Na samom kraju mog izlaganja da napomenem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati set svih predloga ovih zakona. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 20.06.2013.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, gospodo iz Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, ukratko ću da obrazložim zbog čega smo podneli ovaj amandman. U članu 54. stav 3. posle reči: "razred" dodaju se reči: "uz potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu, koju je izdala predškolska ustanova".
Obrazloženje – ovaj dodatak predstavlja ono što se očekuje od zakona, a očekivanja su da se zakonom definišu procedure i spisak dokumenata koje treba predati prilikom upisa deteta u prvi razred. Pošto je pripremni predškolski program obaveza, ovim amandmanom želimo jasno da odredimo i odgovornost predškolskih ustanova za realizaciju programa, kao i definisanjem njenih obaveza kojima je propisano da je ona ta ustanova koja izdaje potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39