Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dosta se ovde iznose neke stvari koje nisu baš toliko tačne, a prošlog puta kada smo diskutovali, isto se odnosi na to.
Ja ću samo u vezi osiguranja i životnih i neživotnih, ovaj deo što treba da se odvoji, kao malopre što reče gospodin Babić, kompozitna i nekompozitna društva, još 2007. godine je jedna kompanija iz Austrije „Uniko osiguranje“, koje posluje od 2006. godine na prostorima Srbije, odvojila život od neživota i ljudi su uložili dupli kapital i dupli depozit.
Ne znam da li je još neka kompanija to uradila na prostoru Srbije, ali postavlja se pitanje da li su ta društva koja su odvojila život od neživota, da li posluju pod istim uslovima i da li imaju iste troškove. Kažem vam da nemaju iste troškove, jer interkompanijski troškovi su mnogo veći za ove firme koje su razdvojile ova dva vida osiguranja i tu je problem sa zaposlenima, jer se neki vode 80% u životu, a 20% u neživotu, veći su porezi i ova kompanija mora da ima dva revizora.
Jednog revizora za neživotna osiguranja, a jednog za životna osiguranja, pa bi to trebalo da se što pre odradi i da sve te kuće posluju pod istim uslovima.
Samo bih rekao još jednu stvar da svi ti fondovi, život, neživot, auto odgovornost, nezgoda, ne mogu da se prelivaju, jer to su još po zakonima Narodne banke, ne mogu da se prelivaju iz jednog fonda u drugi fond, nego je svaki fond za sebe i svaki fond posluje za sebe.

Poštovani predsedavajući, ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite prenos sednice preko malih ekrana, danas je na dnevnom redu set od osam zakona: Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi; Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim putevima od međunarodnog značaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.
Osvrnuću se samo na nekoliko zakona i moram na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, za ove predloge zakona glasati.
Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućavaju da železnica u Srbiji bude bezbedna, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Moramo da podsetimo da važeći Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju je donela Skupština SRJ na sednici Veća Republika od 3. decembra 1998. godine i na sednici Veća građana od 4. decembra 1998. godine. U primeni ovog zakona uočeni su problemi koji se odnose na otežano prevazilaženje železničkog saobraćaja, kao i problemi u uspostavljanju međunarodnog železničkog saobraćaja, tako da je bilo potrebno doneti novi zakon usklađen sa relevantnim pravnim aktima u EU, u oblasti železničkog saobraćaja. Probleme koje ovaj zakon treba da reši su sledeći, s obzirom da je materija vezana za bezbednost železničkog saobraćaja u pojedinim oblastima, a pre regulisanja, a pojedini segmenti nisu rađeni, donošenjem novog zakona, ovakvi nedostaci biće otklonjeni.
Malopre smo čuli i od ministra saobraćaja da će da se formira i novo telo, preduzeće za infrastrukturu. Hteo sam da napravim jednu digresiju i da kažem da je naša infrastruktura dosta loša u železnici i da ako želimo da to rekonstruišemo, da imamo prugu sa dva koloseka i elektrificirane pruge, da vozovi postignu brzinu od najmanje 160 kilometara na čas, potrebno je uložiti oko 4,5 miliona evra.
Povezao bih se i sa Narodnom Republikom Kinom koja ima brze pruge i do 350 kilometara koja je relevantna u ovom delu i njena iskustva mogu da nam budu od velikog značaja.
Drugi problem koji se rešava ovim zakonom je nepostojanje ovlašćenja Direkcija za železnice, za izdavanje određenih dozvola i sertifikata, kao i donošenja podzakonskih propisa koji su neophodni za nesmetano i bezbedno obavljanje železničkog saobraćaja i definisanje bližih uslova i dobijanje pomenutih dozvola i sertifikata.
Donošenjem novog zakona daće odgovor na pitanja vezana za bezbednost i interoperabilnosti železnice i prenesene evropske norme, u tom vidu saobraćaja predstavlja jedini način za rešavanje problema, koji su prepoznatljivi u sadašnjem stanju u oblasti železničkog saobraćaja.
Još jednom da podsetim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Za sprovođenjem ovog zakona veoma je bitno da je potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Donošenjem ovog zakona imaće pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, prevoznike, privrednih društva, druga pravna lica.
Na privredu Republike Srbije u celini, posebno na železničku industriju, proizvođači i remonteri, i druge učesnike u oblasti železničkog saobraćaja, gde će doći do porasta interesovanja za saobraćaj železnicom, kako u Republici Srbiji, tako i u onim evropskim zemljama koje imaju interes za odvijanje železničkog saobraćaja preko naše teritorije, sa mogućnošću konkurentnosti naših firmi na evropskom tržištu. To je još jedna lepa prilika i za nas u privredi, i za domaće investitore da pojačaju i povećaju obim posla ili da započnu novi biznis na teritoriji Republike Srbije.
Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, poslanička grupa Jedinstvena Srbija, podržava ovaj Predlog zakona, između ostalog i zbog toga što u predloženim izmenama navedenog zakona stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom postaju sastavni deo javnog puta, čime se obezbeđuju dodatna sredstva upravljaču državnih puteva na teritoriji Republike Srbije i na taj način što će upravljač naplaćivati mnogo veća sredstva po osnovu naknade za zakup drugog zemljišta, koje će ubuduće koristiti upravljač javnog puta, kako je predviđeno ovim Predlogom zakona.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Međunarodna organizacija rada usvojila je 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koji je do danas priznalo tj. ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koje je stupilo na snagu juna 2012. godine. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Međunarodne organizacije rada pomoraca 18. oktobra 2011. godine.
U skladu sa Konvencijom o radu pomoraca izvršena je odgovarajuća dopuna zakona, određena pitanja koja se odnose na radno vreme pomoraca, obaveze i sticanja ploče sa rasporedom radnog vremena na brodu, te radnih i životnih uslova na brodu. Malopre smo čuli od ministra saobraćaja da u Srbiji postoji negde oko 5.000 pomoraca koji rade na brodovima u čitavom svetu.
Predlogom zakona urađen je postupak ovlašćivanja zdravstvene ustanove za zdravstvene preglede pomoraca. Ovaj Predlog zakona imaće pozitivan uticaj na srpske državljane koji se ukrcavaju kao članovi posade na pomorskim brodovima a time i na budžet Republike Srbije, imajući u vidu da pomorci značajni deo svojih zarada putem doznaka dostavljaju svojim porodicama u Republici Srbiji.
Ovim Predlogom zakona regulisano je ko može da učestvuje u delu posedovanja pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti na način propisan Konvencijom o radu. Svoju uslugu posrednik može da naplati sam od poslodavca a ne može kao do sada što je bilo da naplaćuje direktno od pomorca, kakav je i danas slučaj.
Do danas poslove posredovanja obavljaju razne agencije koje su u najvećem broju slučajeva u direktnoj suprotnosti sa standardima koje je propisala Međunarodna organizacija rada i to su, da ne kažem mutni poslovi, gde su agencije čak naplaćivale i usluge usmenog razgovora pri zapošljavanju pomoraca od 200 pa i više evra.
Takođe, samo nekoliko agencija imalo je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji sa pomorskim kompanijama. Trenutno ni jedna agencija ne ispunjava ovaj zahtev Međunarodne konvencije koja posluje u Republici Srbiji, a koja se bavi posedovanjem u zapošljavanju pomoraca. Ispunjavanjem ovih uslova ponovo će moći da se zapošljavaju srpski državljani na pomorskim brodovima. U ovom momentu ne postoje jasni parametri za vršenje nadzora nad radom ovih agencija.
U ovom Predlogu zakona istakao bih još i veoma bitno da se predviđa licenciranje zdravstvenih ustanova ovlašćenih za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca. Sam proces recenziranja zdravstvenih ustanova zahtevaće finansijsko ulaganje ovih ustanova kako bi uspešno obavljale posao a odnosi se na kurs iz pomorske medicine od strane ovlašćenih specijalista medicine rada u zdravstvenim ustanovama.
U Srbiji trenutno ovu licencu nema ni jedna zdravstvena ustanova ali će Republika Srbija na zahtev nadležnog Ministarstva za poslove zdravlja institucionalno sprovoditi Institut za medicinu rada osnovan na teritoriji Republike Srbije.
Do sada su pomorci plaćali oko 10.000 dinara po pregledu a sami smo čuli da nisu čak imali ni osiguranje. Primenom ovog zakona imaće efekat na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Na kraju moram da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Sada ću se osvrnuti i na dva sporazuma koja smatram da su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti zajedničkog saobraćaja, naravno, poslanička grupa JS podržaće i ove zakone.
Republika Srbija pridaje veliki značaj direktno međunarodnom železničkom saobraćaju između Republike Srbije i Ruske Federacije. U poslednje vreme intenzitet odvijanja železničkog saobraćaja između ove dve zemlje je u blagom porastu, ali je po proceni Ministarstva saobraćaja još nije dovoljan.
Potrebno je uspostaviti direktnu saradnju između dve države odnosno pravno regulisati odnose u železničkom saobraćaju između dve države, kao njenih železničkih preduzeća kojima bi se detaljno regulisali uslovi za direktnu otpremu robe između dve zemlje.
Mi u Jedinstvenoj Srbiji u ovom sporazumu vidimo veliku šansu za naše poljoprivredne proizvođače i transport robe, tj. poljoprivrednih proizvoda železnicom u Rusku Federaciju. Moram da podsetim da pre 25-30 godina naročito sela moravskog kraja Konjuh, Bela Voda, Velika Drenova, Milutovac, Sponja, koji obuhvataju opštine Kruševca i Trstenika odakle ja dolazim, bila su poznata po proizvodnji rasada sadnica i transporta železnicom na rusko tržište. Na tom tržištu je ostvarivana velika ekonomska dobit ne samo za poljoprivredne proizvođače nego i za državu. Zato još jednom napominjem da mi iz Jedinstvene Srbije vidimo veliku mogućnost transporta poljoprivrednih proizvoda železnicom na ovom tržište jer je i transport robe na ovaj način sigurno jeftiniji.
Moram još da napomene da je ovaj sporazum potpisan u Moskvi 10. aprila 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije. Sporazum je potpisao Milan Bačević, ministar privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije a u ime Vlade Ruske Federacije Nikolaj Asov, pomoćnik ministra transporta Ruske Federacije.
Još jednom da naglasim da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj Predlog zakona.
Na kraju ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja. Da kažem da je ovaj sporazum od velikog značaja za našu zemlju isto kao i sporazum sa Ruskom federacijom i da sve što sam rekao o prethodnom sporazumu važi za ovaj sporazum sa Ukrajinom. Da ponovim, da je ovo velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače da plasiraju svoje proizvode i na ukrajinsko tržište.
Još ću samo napomenuti da je ovaj sporazum potpisan u Beogradu 6. juna 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije, Sporazum je potpisao Milutin Mrkonjić tada ministar u saobraćaju Republike Srbije, a u ime Kabineta ministara Ukrajine Vladimir Kozak, ministar infrastrukture Ukrajine.
Na samom kraju mog izlaganja da napomenem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati set svih predloga ovih zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, gospodo iz Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, ukratko ću da obrazložim zbog čega smo podneli ovaj amandman. U članu 54. stav 3. posle reči: "razred" dodaju se reči: "uz potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu, koju je izdala predškolska ustanova".
Obrazloženje – ovaj dodatak predstavlja ono što se očekuje od zakona, a očekivanja su da se zakonom definišu procedure i spisak dokumenata koje treba predati prilikom upisa deteta u prvi razred. Pošto je pripremni predškolski program obaveza, ovim amandmanom želimo jasno da odredimo i odgovornost predškolskih ustanova za realizaciju programa, kao i definisanjem njenih obaveza kojima je propisano da je ona ta ustanova koja izdaje potvrdu o završenom pripremnom predškolskom programu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim povodom ovog amandmana. Koleginica koja je pričala o nastavi fizičkog vaspitanja, likovnoj kulturi i muzičkoj kulturi, pošto sam po struci profesor fizičkog vaspitanja, moram da kažem da se zalažem za to, a tu je i moj kolega, isto profesor fizičkog vaspitanja, da fizičko vaspitanje treba da predaju profesori od prvog razreda osnovne škole. Vidimo da u predškolskim ustanovama imamo za stručne saradnike profesore fizičkog vaspitanja.
Međutim, zbog teške ekonomske situacije, nema para, čak smo i u trećem i četvrtom razredu uspeli da pustimo da profesori predaju fizičko vaspitanje, muzičku kulturu, likovno, a osim toga učiteljski lobi je došao do svog cilja i oni su preuzeli da to rade.
Ne bih sada pričao koliko je puno deformiteta kod dece od prvog do četvrtog razreda, da li je to skolioza, kifoza, lordoza, krive noge, gojaznost itd, verovali ili ne, preko 70%. Stalno se pita – zašto profesori fizičkog vaspitanja da predaju od prvog do četvrtog razreda kada učitelji u svom programu imaju i metodiku fizičkog vaspitanja i to obrađuju? Međutim, postavljam drugo pitanje – kada se razbolite, da li idete kod medicinske sestre ili kod lekara specijaliste?
U svom načelnom pretresu sam pričao i o tome da je na Savetu Evrope 2008. godine jednoglasno doneta odluka da je fizičko vaspitanje jedini predmet gde deca razvijaju odlučnost, samoinicijativnost, ferplej itd. Smatram da u budućnosti
treba da se povede računa o ovom delu i da se iznađe mogućnost, jer je malo dva časa fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi. Taj treći čas slobodne aktivnosti deca, uz pomoć nastavnika, biraju.
Apostrofirao bih još jedan problem i to sam rekao i na onim razgovorima sa ministrom, da morao da uvedemo reda i oko tih sportskih škola, jer svi redom otvaraju škole fudbala, rukometa i plivanja i tu moramo da damo do znanja ko to može da drži i kako se one drže, da li se dolazi do kontraproduktivnosti. Naravno, to roditelji plaćaju jer žele da im se deca sklone sa ulice da bi vežbali bilo koji sport. Toliko. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz JS želimo samo da ukažemo u ovom amandmanu i da definišemo da ovaj predškolski pripremni program se radi u predškolskim ustanovama. Prihvatamo izuzetno u školama, pod uslovom da se izuzetno definišu uslovi podzakonskim aktom ili uredbom ministarstva. Ne želimo da ovog puta određeni lobi obezbedi zakonski prostor za dobijanje i realizaciju pripremnog predškolskog programa. Vaspitači su najkompetentniji da realizuju ovaj program koji je definisan zakonom kao obaveznim. Konačno, nakon ostvarenog programa, jedino predškolska ustanova izdaje validan dokument o završenom predškolskom programu.
Niti u jednom zakonu se ne pominje neka druga ustanova ili škola koja izdaje taj i takav dokument koji je uslov za upis deteta u osnovnu školu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, konačno je došao red i na set zakona o obrazovanju i vaspitanju koji će omogućiti da se implementira Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine. Ispustio sam i da pohvalim ministra i članove ministarstva koji su omogućili pre dva dana narodnim poslanicima da učestvuju i daju svoje sugestije na ova pitanja i pohvalio bih ministra koji je našao vremena i prošle nedelje da poseti KiM i Univerzitet i dekane fakulteta i razgovara sa studentima.       
Odmah da kažem na početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj set zakona i glasaće za ovaj set zakona. Set zakona koji su nama bitni za budući razvoj srpskog društva u celini. Na dnevnom redu su veoma važni zakoni koji kada se menjaju mogu da tangiraju veliki broj ljudi a u ovom slučaju sa jedne strane su nastavnici, a sa druge strane su roditelji. Svi ovi predlozi zakona stavljaju na početak prve korake stvaranja zakonski oblika i uslova za ostvarenje obrazovnih politika i usvojene Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine.
Svi ovi predlozi zakona predstavljaju početak, prve korake stvaranja zakonskih oblika i uslova za ostvarenje obrazovnih politika i usvojene strategije obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine.
Podržavamo ove predloge zakona iako ima mesta da se u pojedinim delovima izvrše izmene koje u suštini bitno ne menjaju osnovnu ideju predlagača zakona. Dobro je da smo zakonom odvojili predškolsko obrazovanje i vaspitanje od osnovnog obrazovanja i vaspitanja i osnovno od srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanje odraslih.
Što se tiče Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, još uvek ovaj zakon ima odredbe koje su posledica lobiranja i pritiska koji dolaze od nekih udruženja i društva i koje na mala vrata skoro neprimetno daju mogućnost da se pojedine odredbe tumače na ovaj ili onaj način, koji u ovom slučaju štiti interese nastavnika razredne nastave.
Rekao sam da ćemo podržati ove predloge zakona, ali ipak treba reći da postoje delovi zakona koji moraju biti precizniji, naročito u delu koji definiše realizaciju pripremnog predškolskog programa, kao obaveznog programa obrazovanja i vaspitanja. Preciznije, odredbe za izuzetne slučajeve, pod znacima navodnika, pod kojima osnovna škola realizuje kada, kako i ko. Nadam se da će to biti definisano Pravilnikom.
Moramo istaći da smanjenje broja dece moraju svi činioci obrazovanja i vaspitanja da zajednički pretrpe. Tu pre svega mislim na nastavnike razredne nastave, znamo da će ove godine oko 1.700 učenika biti manje upisano u prvi razred osnovne škole, a negde oko 7.000 učenika u prvi razred srednje škole, nastave kojima je omogućeno da rade u mešovitim odeljenjima, dok vaspitačima koji realizuju pripremni predškolski program, imaju problema i ne mogu da rade u mešovitoj grupi. Minimum dece predškolskog uzrasta mora biti fleksibilniji, imajući u vidu činjenicu da su te grupe obično u područnim vaspitnim grupama.
Predlagač je napisao neke odredbe oko realizacije dodatnih programa u predškolskim grupama. Na primer, škola plesa, stranog jezika, koje finansiraju roditelji, insistirajući da se one realizuju posle obaveznog programa aktivnosti, posle radnog vremena. Da vas podsetim da mnoge predškolske ustanove nemaju pokrivene zarade radnika iz budžeta lokalnih samouprava i da su im te i te kako organizovane aktivnosti izvor sredstava kojima se pokriva deo zarada zaposlenih. Nadam se da ćete imati razumevanja za ovu primedbu.
Što se tiče osnovnog obrazovanja, 1992. godine donet je Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, tačno pre 21 godinu, a 2002. godine imao je nekih malih dopuna. Koristeći praksu i iskustva, pred nama je novi zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Navešću nekoliko članova u ovom zakonu, a ukupno ih je negde oko 106. Šta je tu novina u ovom zakonu? Na primer, u čl. 13. do 18. prvi put se uređuje podela škola po tiplu. Tipologija, osnovni kriterijumi su 1) nastavni program i 2) osnivač. Termin - nacionalne pandam terminu - strana.
U članu 19. Predlogom zakona, kao novina, propisano je da privatna škola može da se ustroji kao škola posebne pedagoške orijentacije. Ova škola mora da ima sertifikat međunarodno priznatog udruženja, škola iste pedagoške orijentacije.
U čl. 26. i 27. posebna novina su individualno obrazovni planovi svih učenika koji se obrađuju po individualno obrazovnom planu i koji čine predlog školskog programa.
Članom 37. Predloga zakona, kao novina, uređena je nastava kod kuće i na daljinu, u ovom slučaju škola je u obavezi da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom.
U članu 64. Predloga zakona propisano je da učenik osnovne muzičke, odnosno baletske škole može biti oslobođen nastave izbornog predmeta u školi na zahtev roditelja ili staratelja.
Članom 75. Predloga zakona ostvarenost standarda postignuća učenika u toku osnovnog obrazovanja i vaspitanja proverava se i nacionalnim ispitivanjem na uzroku škola i učenika, što je isto novina.
Takođe želimo da se pravilnikom bliže odredi odgovornost na osnovu učeničkih rezultata na završnim ispitima na osnovu spoljašnjeg vrednovanja, kvaliteta škola. Mi smo u razgovoru sa ministrom čuli da se 2013/2014. godine to već radi, taj ciklus traje negde oko pet godina, i da ćemo da imamo jasne i relevantne podatke.
Preciznije definisanje i spremanje učenika za završni ispit, da to vreme bude definisano kao obavezno. Okrenuo bih se i na još jednu problematiku u osnovnoj školi, pošto sam profesor fizičkog vaspitanja i pre dva dana sam razgovarao i sa članovima ministarstva. Pre nekoliko dana smo imali poziv jednog časopisa "Kurira" koji kaže – dajte da vratimo sportu škole, pa smo imali i jednu masovnu akciju gde je učestvovao i ministar i ministarstvo. Smatram da treba od prvog razreda osnovne škole, mada i od predškolskog uzrasta i u vrtićima, da imamo uključene profesore fizičkih vaspitanja, da su oni pravi specijalisti u tom delu. Svaka čast učiteljima koji sada drže nastavu fizičkog vaspitanja od prvog do četvrtog razreda, ali smatram da je veoma bitno i u tom periodu da to rade specijalisti, a to su profesori fizičkog vaspitanja.
Osvrćem se na odluku Evropskog parlamenta od novembra meseca 2007. godine, moram da vam pročitam, koja u preambuli kaže – fizičko vaspitanje je jedini školski predmet koji pokušava da pripremi decu za zdravi život i fokusira se na njihov celokupni fizički i mentalni razvoj i da prenose važne društvene vrednosti: pravičnost, samodisciplina, timski duh, tolerancija i fer plej, da su časovi fizičkog vaspitanja u opadanju čak i u Evropi. Evropskom parlamentu postavila su se i dva pitanja u tom delu. Da li fizičko vaspitanje treba da bude odgovorno za bilo koje sveobrazovne ishode ili dobrobiti zbog kojih se traži, ili se u njegovo ime traži? Pod brojem dva – kako fizičko vaspitanje može da pruži sve ono što se tvrdi u samom nazivu? Za oba pitanja je važan spisak povezanih pitanja, na primer – kako je moguće uticati na gojaznost dece sa minimalnim vremenom u rasporedu od samo jednog ili dva časa od 30 minuta fizičkog vaspitanja nedeljno, kako možemo razviti širok spektar kreativnih veština u velikim razredima od 30 i više učenika, koje nastavnik viđa manje od 40 sati godišnje? Da li je i sat vremena fizičkog vaspitanja svaki dan dovoljno? To su sve neka pitanja i da ne širim dalje ovu problematiku, jer trebalo bi nam mnogo više vremena.
Ovom prilikom bih apelovao i na Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja informatičkog društva i na Ministarstvo prosvete da moramo uvesti, naročito na lokalnim samoupravama, jasno definisanje ko to može da otvara škole sporta i koji su to ljudi. Jer, znamo, na primer, ko to može da otvori apoteku, stomatološku ordinaciju ili lekarsku ili advokatsku kancelariju. U našem poslu se, na žalost, to ne zna.
Zakon o srednjem školskom obrazovanju, podržavamo formiranje mreže srednjih škola. Ta mreža daje velike mogućnosti koje moramo iskoristiti i dokazati efektivnost i efikasnost mrežnog povezivanja svake škole pojedinačno. Nadamo se da će predlagač zakona u delu novog modela finansiranja škola, počev od školske 2014/2015. godine sprovesti istraživanje na nacionalnom nivou od sledeće 2013/2014. školske godine pilotiranjem određenog broja škola širom Srbije. Dobili smo obaveštenje od ministra da 16 opština će biti uključeno u pilot projekat, tri u Beogradu, pet u Vojvodini, osam u Srbiji. Dobijeni rezultati biće osnova za dokazivanje predloženog modela finansiranja i daće priliku da se izvrše određene korekcije, ukoliko rezultati istraživanja pokažu neophodnost korekcija i novih predloga.
Podržavamo sve određene zakone koji definišu aktivnost reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika. Smatramo da bez jakih sindikata i njihovih aktivnosti, naročito njihovih predloga za poboljšanje ovih zakona i njihovu saradnju sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja informatičkog društva, nema ni dobro donetih zakona. Ali, moramo da ukažemo i na neke anomalije koje se pokazuju unazad niz godina, da skoro svaka školska godina počinje sa pretnjama o štrajku. Te pretnje i štrajkovi u bilo kom obliku realizuju se i tokom godine. svi traže prava, a o obavezama se malo govori.
Samo da vas podsetim, po poslednjim rezultatima pripremnih i završnih ispita i u velikom nezadovoljstvu roditelja i društva u celini slabijim rezultatima, da li su sindikati prosvetnih radnika prepoznali mesto i ulogu svojih članova u tim slabijim rezultatima?
Predlog je da profesori ostvare očekivana postignuća učenika na osnovu postavljenih standarda po predmetima. Konačno sindikatima i svom njihovom članstvu treba skrenuti pažnju da rade u fabrici znanja i srpske budućnosti. Ovako shvatanje škole možda će dati novi pristup postojećem nastavnom kadru i onim novim koji se zapošljavaju u školama.
Moram da iznesem jedan dokaz koji je jednostavan i nemilosrdan - rezultati IPA projekta koji su pokazali da proizvodimo 30% funkcionalno nepismene dece. Konačno i zaposleni u obrazovanju moraju biti svesni da su deo društva koje je u problemima i da ovo društvo od njih očekuje da podnesu teret tranzicije.
Nešto što želimo naročito da istaknemo i podržimo, jeste deo zakona koji definiše odlazak u penziju, gde po automatizmu kada se ispuni jedan od dva uslova, godine radnog staža – 40 godina radnog staža, ili godine starosti – 65 godina starosti, uz minimum 15 godina radnog staža na kraju školske godine, što će otvoriti mogućnosti mnogim nastavnicima koji imaju manjak radnog vremena, odnosno nemaju punu formu od 100% da bi ispunili puno radno vreme, što će im pomoći da nađu puno radno vreme i time će se na neki način smanjiti nezaposlenost.
Osvrnuo bih se sada i naročito bih istakao jednu ustanovu koja može puno doprineti implementaciji strategije u punom kapacitetu, a to su centri za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju. Trenutno ih ima 12 i to su ustanove koje po definiciji svoje delovanje obavljaju na regionalnom nivou. Formiranje centara finansirale su delom lokalne samouprave, a delom švajcarska vlada. Svi centri imaju resurse koji nisu za zanemarivanje i koji mogu biti upotrebljeni u svim istraživanjima na nacionalnom nivou. Ministarstvo bi trebalo da radi na stvaranju mreža centra, a ta mreža bi bila sastavni deo možda i agencije za obrazovanje i vaspitanje, koju će formirati Vlada od 1. januara 2016. godine. Mreža centra predstavljala bi snagu i kapacitet koji se može kvalitetno uključiti u rad na svim nacionalnim projektima i programima.
Možda i ovaj predlog treba uključiti kada se radi na izradi i dopuni pravilnika. Obično gledamo mnogo daleko, pa ne vidimo ono što je ispred nas i što predstavlja kvalitet i snagu koju treba samo uvesti u posao, a rezultati su garantovani. Stalno svi govorimo o ekonomskoj situaciji, o ekonomskoj krizi, a ti centri su nastali sa malim našim ulaganjem, a mogu mnogo dati ako ih povežemo u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Centri su prepoznati kao kompetentni partneri koji su izneli deo projekata koje su realizovali i Ministarstvo i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Moram da kažem da je u Kruševcu ovaj Centar za obrazovanje i vaspitanje otvoren 2010. godine i da daje veliki doprinos da se obrazuju na najvišem nivou i stručni kadrovi. Stalno se odvijaju seminari i veliku pomoć ima školska uprava, što sam u ovim navodima i prezentirao.
Osvrnuo bih se još i na Zakon o obrazovanju odraslih. Starosna dob nije uslov za usavršavanje i učenje odraslih, tako da se donošenjem Zakona o obrazovanju odraslih po prvi put na sistemski način uređuje ova oblast i pružaju se bolje mogućnosti ljudima koji žele da se dodatno obrazuju ili da im se prizna prethodno znanje. Ovim zakonom stvara se pravni okvir za poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture stanovništva, pa samim tim i povećanje zaposlenosti stanovništva, kao i povećanje profesionalne pokretljivosti radno aktivnog stanovništva. Ovaj zakon je veoma bitan za obrazovanje celog društva, pogotovo ako se zna da je Srbija i po starosti stanovništva među prvih pet u Evropi, a među prvih 10 u svetu.
Za održavanje nastave po nama prioritet bi trebale da imaju osnovne i srednje škole koje poseduju uslove za rad, a time bi se u velikoj meri rešio problem viška zaposlenih u obrazovanju i u obrazovnim ustanovama.
Na kraju bih rekao još jednom da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ove zakone i glasati. Hvala na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovo pitanje sam postavio još pre mesec i po dana. Nisam dobio odgovor, a kao član Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj juče smo imali Odbor i malo smo raspravljali o ovome. Iskoristio bih priliku da ovo pitanje postavim još jedanput, jer smatram da je veoma bitno za građane Srbije.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na predlog za završavanje izgradnje akceleratorske instalacije "Tesla AIT" u Laboratoriji za fiziku Instituta za nuklearne nauke "Vinča". To je postrojenje za korišćenje jonskih snopova u nauci i medicini. Njen glavni deo je cikloton u "Vinči" koji je akcelerator srednje veličine.
Ono što me je iniciralo da postavim ovakvo pitanje je dopis Instituta "Vinča" koji se 6. februara 2013. godine obratio Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije, sa molbom da što pre razmotre problem o uspostavljanju industrijske proizvodnje radio-farmaceuta za pet - kamere u Institutu i njihovu regularnost korišćenja o medicinskim instalacijama Republike Srbije.
U Srbiji su do sada instalirane dve pet – kamere, u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici i Kliničkom centru u Beogradu. Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji centar za proizvodnju radio-farmaceuta. Zato se ovi skupi uređaji koriste samo kada se radio-farmaceutik nabavi iz inostranstva, a uvozna cena je oko 600 evra po pacijentu. Ova cena je znatno viša od cene po kojoj bi se on proizvodio u Institutu "Vinča", koja bi iznosila oko 200 evra po pacijentu.
Izgradnja AIT je otpočela u novembru, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, koja je doneta 9. avgusta 1989. godine. Dana 1. novembra 2007. godine Vlada Republike Srbije je donela odluku da se prekine finansiranje izgradnje AIT iz budžeta Srbije i da se ona nastavi na osnovu klirinškog duga Rusije prema Srbiji. Do tada, direktni troškovi izgradnje AIT bili su 14,77 miliona evra, a za završetak tog posla bilo je potrebno 10,6 miliona evra.
Iz svega ovoga jasno proizilazi da je nužno da se u Srbiji što pre izgradi centar za industrijsku proizvodnju radio-farmaceutika, pogotovo zbog toga što je za dostizanje odgovarajućeg evropskog standarda nužno da se u Srbiji instalira još šest pet-kamera. Uspešnim završenjem i završavanjem tog složenog posla omogućilo bi se znatno povećanje broja tačnih dijagnoza oboljenja, naročito malignih. Time bi se značajno povećao kako broj izlečenih pacijenata, tako i efikasnost zdravstvenih usluga u Srbiji.
Dana 23. marta 2011. godine, prilikom svoje posete Srbiji, gospodin Vladimir Putin, tadašnji predsednik Vlade Rusije, je izjavio sledeće, citiram: "Mi smatramo da se jednim od važnih pravaca delovanja javlja saradnja u sferi visokotehnoloških oblasti i kažem danas, što se tiče atomske energije, da smo mi spremni da isporučimo opremu, izgradimo centar za proizvodnju radioaktivnih izotopa za medicinske svrhe, izvršimo obuku srpskih specijalista u toj oblasti".
U skladu sa tom izjavom, 15. juna 2011. godine u Institutu "Vinča" boravila je delegacija stručnjaka Državne korporacije za atomsku energiju "Rosatum" Moskva. Na kraju boravka potpisan je Memorandum o razumevanju i o dugoročnoj saradnji Instituta "Rosatum" u oblastima proizvodnje, radio-farmaceutika i protonske terapije, koja je bila vezana za AIT.
U skladu sa tim, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja izdalo je 5. juna 2012. godine zadatak Institutu da zajedno sa Kliničkim centrom Vojvodine, VMA i KBC "Bežanijska kosa" Beograd, zatim Kliničkim centrom Kragujevac i Kliničkim centrom Niš, izradi elaborat o uspostavljanju proizvodnje radio-farmaceuta za pet-kamere u Institutu, koji bi uključio predlog odgovarajućeg projekta.
Dana 8. avgusta 2012. godine, Institut "Vinča" i pet spomenutih medicinskih institucija, predali su Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvu zdravlja traženi elaborat o uspostavljanju industrijske proizvodnje ciklotrofik radio-farmaceutika. Ovaj dokument sadrži predlog strukture odgovarajućeg projekta koji je nazvan "Nauka i medicina sa protonskim snopovima". Preliminarno vreme neophodno za realizaciju projekta je 36 meseci. Prvi i drugi deo bi trajao negde oko 15 meseci, a treći deo 21 mesec, znači ukupno 36 meseci. Novac koji bi bio potreban za realizaciju prvog dela projekta je negde oko devet miliona dolara, drugog 20 i trećeg 23,6 miliona dolara.
Dana 15. novembra 2012. godine, u Moskvi je održano …
(Predsedavajuća: Vreme.)
Evo samo da kažem još jednu rečenicu, zasedanje Međuvladinog komiteta, gde su konačni predlog doneli i da se projekat izradi do 30. aprila.
Moje pitanje je za sva tri ministarstva, Ministarstvo finansija, obrazovanja i zdravlja, dokle se stiglo u realizaciji tih zahteva u vidu ogromne koristi koju bi imali građani Srbije pri lečenju najtežih bolesti, ali i daljem razvoju nauke i tehnologije Republike Srbije? Hvala.

Hvala. Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa JS će podržati odmah u danu za glasanje ova dva zakona. Drago nam je što su ovi zakoni u proceduri i mi smatramo da su oni trebali još pre da dođu na raspravu u ovaj visoki dom.
Pošto su se do sada moje kolege, narodni poslanici, opredelile i puno su toga rekli o Zakonu o pravima pacijenata, moje izlaganje biće usresređeno na zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog zakona, jer temelji i principi JS, kao političke organizacije, su zaštita svih socijalno ugroženih lica, a u tu grupu, i te kako, spadaju i lica sa mentalnim smetnjama. Razlozi za donošenje zakona o licima sa mentalnim smetnjama su potreba da se oblast mentalnog zdravlja uredi na potpuniji način sa osnovnim ciljem da se uspostavi viši nivo kvaliteta i zaštite mentalnog zdravlja.
U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon koji uređuje oblast zaštite mentalnog zdravlja. Pitanja vezana za zaštitu prava lica sa mentalnim smetnjama su donekle regulisana, ali poprilično razuđena u posebnim, pozitivnim zakonskim propisima, tako da se pojavilo da su mnoge odrednice nedorečene ili loše uređene. Zbog toga se pristupa izradi strategije zaštite mentalnog zdravlja, "Službeni glasnik RS" br. 8/07. Kako strategija promoviše potrebu za reformom sistema, ovaj zakon predstavlja logičan postupak koji će adekvatno i efikasno da uredi mehanizam zaštite ljudskih prava lica sa mentalnim smetnjama. Donošenje ovog zakona ima za cilj da posebno uredi organizovanje i sprovođenje mentalnog zdravlja, način i postupak, kao i način, postupak, organizaciju i uslove lečenja i smeštaja lica sa mentalnim smetnjama u stacionarnim zdravstvenim ustanovama i drugim zdravstvenim ustanovama.
Lica koja pate od mentalnih smetnji nisu izolovani slučajevi, niti zanemarljiva kategorija stanovništva. Mentalne smetnje čine veliku grupu heterogenih poremećaja koje u različitim periodima života ugrožavaju više od 25% ljudi, bez obzira na socijalni status ili poreklo.
Prema izveštaju o mentalnom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije iz 2003. godine, na svetu samo od depresije pati oko 340 miliona ljudi, 45 miliona ljudi od šizofrenije i 29 miliona ljudi od demencije. Kod oko 20% lica koja posećuju lekare opšte prakse mogu se utvrditi jedna ili više mentalnih smetnji među najčešće i najviše onesposobljavajućih. Prema gore navedenim treba dodati smetnje zloupotrebe psihoaktivnih, psihokontrolisanih supstanci alkohola i droge, epilepsiju i mentalnu retardaciju.
Prema procenama iz 2000. godine, mentalne smetnje i poremećaj ponašanja bili su uzrok 12,3% svih gubitaka usred bolesti, povreda i 30,8% godina provedenih sa invalidnošću i predstavljaju tri od 20 vodećih uzroka smrti širom sveta. Lica koja pate od mentalnih smetnji posebno su osetljiva na kršenje ljudskih prava. Zbog sklonosti da se posmatraju kao drugačiji i potencijalno opasne osobe, društvo ih je vodilo ka sve većoj izolaciji, tako da su takva lica bila smeštena u azile, gde su na njima bile primenjivane razne mere ograničenja kretanja, različiti oblici prinudnog tretmana, uključivanje, vezivanje i fizičko kažnjavanje bez nadzora ili kontrole. Zloupotreba prava psihijatrijskih pacijenata postojala je i van azila i ogledala se na različite načine, a često kao neopravdane terapijske procedure.
Naučno razumevanje mentalnih smetnji uznapredovalo je poslednjih nekoliko decenija. Nove dijagnostičke metode, nova znanja u oblasti fiziologije mozga i razumevanja individualne psihologije dovele su do značajnog poboljšanja. Zbog toga se pojavila potreba za donošenjem jednog ovakvog zakona koji bi u potpunosti regulisao postupak ponašanja i načina lečenja, ali u prvom redu zaštite ljudskih prava ovih pacijenata.
Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama postoji samo u 20 zemalja Evrope. Njegovo donošenje je obaveza svih zemalja Pakta za stabilnost Balkana jugoistočne Evrope, a postalo je obaveza svih zemalja Evrope koje su članice Svetske zdravstvene organizacije posle decembra meseca 2005. godine u Helsinkiju, tako da su sve vlade, odnosno ministarstva zdravlja obavezni da donesu zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
U skladu sa unapred iznetim, zakon sadrži odredbe koje se odnose na unapređenje prava lica sa mentalnim smetnjama, predviđanje i formiranje organizacionih jedinica zdravstvenih ustanova za lečenje lica sa mentalnim smetnjama, definisanje individualnog plana lečenja lica sa mentalnim smetnjama, dobrovoljni smeštaj lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu, razlozi za zadržavanje i smeštaj bez pristanka u psihijatrijsku ustanovu, otpust iz psihijatrijske ustanove, prava i dužnosti lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi, primena fizičkog sputavanja i izolacije, posebni oblici lečenja lica sa mentalnim smetnjama i uvođenje kaznene politike za kršenje pojedinih odredbi ovog zakona.
Najbitnija stvar u primeni ovog zakona je uloga suda koji odlučuje o načinima prijema, zadržavanja, otpusta i prava lica sa mentalnim smetnjama, rokovi su hitni, strogo prekluzivni.
U članu 13. i 14. zakona je jasno propisano kako se vodi zdravstvena evidencija i prevencija i način lečenja koji će da obezbedi najbolji odgovarajući medicinski postupak. U članu 16. je propisano da se ni jedna medicinska mera neće sprovoditi bez prethodne saglasnosti informisanog lica sa mentalnim smetnjama sa zakonom. U članu 18. i 19. propisano je da lice, ukoliko nije sposobno da da svoj pristanak, može biti podvrgnuto lečenju samo uz saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, a ukoliko nema zakonskog zastupnika, a lečenje je neophodno, da bi se sprečilo pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. Predlaže da odluku donese konzilijum lekara zdravstvene ustanove.
Zbog svega iznesenog u ovom zakonu, poslanička grupa JS podržava donošenje ovog zakona, jer smo mišljenja da će i te kako da poboljša uslove lečenja ovih lica, a svi smo, na žalost, svedoci jezivih slika, u kakvom se stanju nalaze ustanove kao što je specijalna bolnica "Laza Lazarević", specijalna bolnica u Toponici kod Niša ili bolnica u Kovinu. Predlažemo, a potrebno je uložiti znatne napore da i te ustanove se urede i dobiju humano okruženje za sve osetljive pacijente.
Još jednom naglašavam da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati oba zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram na početku odmah da kažem da će poslanička grupa JS glasati za predlog ovog zakona. Međutim, moram reći da se JS zalaže i za naše majke, trudnice i porodilje koje nisu u radnom odnosu. Nadam se da će u ovom domu brzo biti i taj predlog zakona o kome će narodni poslanici raspravljati.
Moram da podsetim narodne poslanike i građane Srbije na neke činjenice koje moraju stalno da podsećaju naše građane. Po popisu iz 2012. godine, u Srbiji je 377.335 stanovnika manje. Srbija je četvrta zemlja u svetu, po broju stanovnika starijih od 65 godina. Prosečna starost njenih građana je 41,3 godine. Muškarci prosečno žive 71, a žene 76 godina. Mlađu populaciju čini 19,7% stanovnika, a stariju od preko 65 godina - 17,24 %. Domaćinstava sa jednim članom u Srbiji je 504.775, a preko pola miliona je neudatih i neoženjenih, starijih od 30 godina.
Prema projekciji Republičkog zavoda za statistiku Srbije, 2017. godine će živeti 1,8 miliona ljudi starijih od 65 godina i oni će činiti 26% populacije. Srbija će, prema tim projekcijama, 2032. godine imati 6.850.000 stanovnika, a od toga će 27,2% biti stariji od 65 godina, mlađih od 19 godina biće negde oko 21%. Dvesta hiljada abortusa ili čedomorstava se desi u Srbiji godišnje. Stopa mortaliteta povećana je više puta, tako da 30 hiljada ljudi više umre godišnje nego što se rodi.
Ako se vratimo na početak prošlog veka, vidimo da se do danas grčki narod uvećao za 35%, bugarski za 38%, rumunski za 45%, turski za 400%, a albanski za 700%. Samo srpski narod se nije uvećavao. Mi imamo u Srbiji 4.800 sela. U Srbiji 25% sela će nestati u sledećih 15 do 20 godina, ako se ovako nastavi. Broj građana do 15 godina se izjednačio sa brojem građana preko 65 godina. Na jednu bebu dolazi pet baka. Svaki četvrti brak je bez dece. Samo 0,88 dece po ženi. Dve hiljade đaka prvaka manje se upisalo u 2012. godini. Godine 1980. rođeno je 110.000 dece, 2001. godine 78.853 dece, 2010. godine 68.000 dece, a 2011. godine 65.000 dece. Godine 2012, na fakultetima u Srbiji je bilo za upis 45.000 mesta, znači, sva deca koja su se rodila 2011. godine mogla su da upišu fakultete 2012. godine.
Ovo nije samo borba protiv bele kuge, nego i borba za novi život, borba za opstanak Srbije. Zamislite Srbiju bez njene dece u školama, u parkovima, na igralištima, u kolevkama. Teško vam je da zamislite. Onda pogledajte oko sebe, pa ćete shvatiti da je to već postala realnost.
Oduvek smo se ponosili istorijom, a uskoro ćemo postati istorija. Poslednji trenutak je da se osvestimo i da konačno počnemo da donosimo prave zakone. Zato se naša borba mora usmeriti najpre na osvešćivanje naroda o činjenicama vezanim za sam život, na afirmativan pristup životu, kao najvećoj svetinji. Kao narod, moramo da dođemo do kulturnog i moralnog obrasca, koji kaže da život počinje od začeća i da je apsolutni nacionalni prioritet Srbije povećanje stope nataliteta.
Razlozi zbog kojih poslanička grupa JS podržava ovaj predlog su temeljni ciljevi JS, to je borba protiv bele kuge, koju trenutno smatramo najvećim zlom u zemlji Srbiji. Nacrtom ovog zakona omogućava se da zaposlena žena koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada, u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest ili više časova. Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. računaju se u radno vreme, a naknada zaposlene po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad.
U članu 2. se vrši promena stava 2. člana 187. i glasi da zaposlenom, iz stava 1. ovog člana, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Posebno što nas raduje je to da je otkaz ništavan ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ukoliko je zaposleni u roku od 15 dana od dana prijema otkaza obavestio poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1.
Donošenjem jednog ovakvog zakona konačno ćemo stati na put samovolji poslodavaca i diskriminaciji svih žena koje žele da se ostvare kao majke. Jedinstvena Srbija se nizom samoinicijativnih podsticajnih mera borila za pospešenje nataliteta na lokalnom nivou, a sada dobijamo i zakonski osnov koji u mnogome olakšava ta naša zalaganja.
Još jednom moram da ponovim da se JS punom parom zalaže i za naše majke i porodilje, trudnice, koje nisu u radnom odnosu i da je to čvrst stav JS i u programskim ciljevima JS. Mogu da navedem primer Jagodinu, grad koji je, po zadnjem popisu stanovništva, jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima veći broj stanovnika nego u zadnjem popisu, jer nizom mera koje JS sprovodi i kada dete pođe u školu i kada se rodi i kada završi četvrti i osmi razred i srednju školu, to doprinosi.
Moram da navedem i grad Kruševac, odakle dolazim, da smo i u budžetu ove godine planirali za naše majke, porodilje i trudnice koje nigde ne rade da primaju deset hiljada dinara mesečno dok dete napuni godinu dana, to je na godišnjem nivou 120 hiljada dinara.
Još jednom želim da kažem da će JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Želim da idemo još jedan korak dalje i da pomognemo našim majkama i porodiljama koje nisu zaposlene. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi gospodine ministre, uvaženi članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu u ovom visokom domu je set od pet zakona koji su veoma bitni za naše društvo. Moram odmah da kažem da poslanička grupa JS će zdušno podržati svih ovih pet zakona u Danu za glasanje.
Osvrnuću se na prvi zakon koga smo nazvali "Marijin zakon", po devojčici Mariji iz Novog Sada koju je pre tri godine silovao i obljubio jedan pedofil. Postavljam pitanje – da li je takav strašan zločin morao da se desi pa da društvo nešto preduzme?
Ovaj predlog podržavamo zbog posebne društvene opasnosti koju takva krivična dela predstavljaju i zadiru u elementarne temelje porodice, a samim tim i društva. Radi se o posebno teškim krivičnim delima koja mogu da budu izvršena samo na posebno okrutan i svirep način, što ostavlja trajne posledice kod deteta nad kojim je to delo učinjeno.
Posebnu pažnju bih skrenuo na član 3, koji se odnosi na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela: silovanje, član 178. st. 3. i 4, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 15 godina; obljuba nad nemoćnim licem, član 179. st. 2. i 3, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 18 godina; obljuba nad detetom, član 180, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 10 godina; obljuba zloupotrebom položaja, član 181, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 18 godina; nedozvoljene polne radnje, član 182, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 15 godina; posredovanje u vršenju prostitucije, član 184, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do 10 godina; prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, član 185, kazna zatvora, gde je maksimalna kazna propisana do pet godina.
Podržavamo i član 5. gde učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stava 1, kazna zatvora.
Na osnovu člana 7. podržavamo posebne mere prema učiniocima krivičnog dela iz ovog zakona, ali se ne slažemo da se mere iz stava 1. ovog člana sprovedu samo 20 godina, već da bude trajna. Smatram da se počiniocima tih i takvih krivičnih dela trajno treba onemogućiti bilo kakav kontakt i mogućnost dobijanja posla, gde bi imali kontakt sa maloletnim licima, a posebno sa licima sa posebnim potrebama. Ne znam kojim imenom bi se mogli nazvati počinioci takvih krivičnih dela, jer njima sve može da odgovara osim nazvati ih ljudima.
Imajući u vidu uporedno pravo, možemo videti da u Švedskoj i Velikoj Britaniji nema zastarevanja za teške seksualne zločine, kao što je i Nemačka odlučila da podigne prag zastarevanja do 30 godina.
Kao pravna posledica osude posle protoka određenog vremena se svaki počinioc krivičnog dela, ukoliko ne počini isto ili slično krivično delo, briše iz evidencije osuđenih lica, što bi značilo da ih stavljamo u red normalnih ljudi, što oni svakako nisu. Time možemo samo da pošaljemo ohrabrujuću poruku zlostavljačima da oni mogu da ponove takvo delo i da se nadaju zastarevanju.
U Srbiji je prosečna kazna za počinioce seksualnog zlostavljanja bila od dve do dve i po godine, a najviše ikada izrečena kazna je devet godina. Pretpostavlja se da je svako peto dete žrtva seksualnog nasilja.
Temelj, program i cilj JS je očuvanje porodice kao osnovne ćelije našeg društva u njenom izvornom obliku. Dosta je napada na porodicu i lažnih obećanja da negde postoji obećana zemlja, gde je sve lako. Dosta je priče da istopolne osobe žive zajedno. Nažalost, ovde se radi o napadu na decu od strane ljudi, u koje imaju najviše poverenja, njihovih roditelja i bliskih prijatelja, a osnovni cilj je da se uništavanjem porodice uništava i društvo.
Žao mi je što moram da konstatujem i izvinjavam se ovom visokom domu zbog reči koje ću morati da upotrebim – da među ljudima žive takve životinje, izvinjavam se i životinjama koje vređam, jer toga nema ni u životinjskom svetu, jer se kod njih najmlađi štite i po cenu života.
U sve ovo moramo da uvrstimo i digitalno nasilje, koje sve više uzima maha i kod nas i pravi velike probleme roditeljima, a samim time i društvu. Ovim predlogom zakona staje se na put trgovini ljudima, maloletnicima, iskorišćavanju putem masovnih elektronskih mreža. Svako peto dete izloženo je digitalnom nasilju.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U članu 2. ovog zakona taksativno su nabrojana sva krivična dela zbog kojih sledi njihovo oduzimanje po pravosnažnosti presude. Novinu uvodi član 3, koji imovinom smatra i dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro.
Stav 2 – Imovinu proisteklu iz krivičnog dela smatra se imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim prihodima. Na primer, u stavu 4. se kaže da se vlasnikom smatra okrivljeni, saradnik, ostavilac, pravni sledbenik ili treće lice. Ovakvim rešenjem država odnosno zakonodavac želi i hoće da jasno svima stavi do znanja da se ne isplati bavljenje bilo kojim vidom kriminala, jer će svako nezakonito stečeno dobro, ma gde se ono nalazilo, biti oduzeto i da neće moći da proisteknu kazne nezasluženo i nezakonito i protivpravno stečeno. Određuju se i organi koji će da sprovedu, kako finansijsku istragu, tako i direkcija koja će da upravlja oduzetom imovinom.
Ovakav zakon je bio potreban jer smo do sada imali prilike u praksi da osobe koje su nezakonito stekle određenu imovinu istu prenose na treća lica ili, što je još gore, kupuju određena preduzeća koja su kasnije uništavana. Ovakvim rešenjem najviše koristi će da ima budžet Republike Srbije koji će biti u mogućnosti da pomogne socijalno ugroženim slojevima društva mnogo više nego do sada.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i teških krivičnih dela. Ovim izmenama Zakona država je jasno stavila do znanja da je, na primer, tačkom 4. krivično delo zloupotreba položaja, odgovornost lica, iz člana 234. stav 3. kazne zatvora, uvela krivično delo – zloupotrebu u vezi sa javnom nabavkom, člana 234a. stav 3, kazna zatvora i krivično delo – zloupotreba službenog položaja, člana 359. stav 3, kazna zatvora, kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi vrednost od 200 miliona dinara.
Tačka 5. se menja – krivično delo, terorizam, član 391. Krivičnog zakonika i dobija nove oblike kroz član 393. i 393a, a to su krivična dela finansiranja terorizma, član 393. i krivična dela terorističkog udruživanja, član 393a.
U navedenim promenama u članu 16. stav 5. staroga zakona, reč "službena tajna" zamenjuje se rečima "tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka". Na osnovu ovih promena, vidi se da je država rešila da se ozbiljno obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, stavljajući ih u red najtežih mogućih krivičnih dela tj. dela koja predstavljaju najveću društvenu opasnost.
Još jednom ću ponoviti da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ove zakone. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što krenem sa mojim pitanjem, moje pitanje je malo specifično, a ne vidim tu ministarku zdravlja. Rekao bih da je naša koleginica, narodna poslanica iz Jedinstvene Srbije, još pre pet meseci, to je bilo malo čudno pitanje, postavila koncentraciju aflatoksina u kukuruzu i baš je napomenula da prilikom konzumiranja hrane životinje, naročito krave, to može da se reflektuje na mleko, tako da bih se ovog puta izvinio gospođici Olgici Batić.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na predlog za završavanje izgradnje akceleratorske instalacije "Tesla" koja mislim da je veoma bitna za građane Srbije, što se tiče zdravlja. Ono što me je iniciralo da postavim ovakvo pitanje je dopis Instituta "Vinča" koji se 6.2.2013. godine obratio Odboru za obrazovanje, nauku, tehnoloških razvoj, informatičko društvo i Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije, sa molbom da što pre razmotre problem o uspostavljanju industrijske proizvodnje, radiofarmaceuta za PET kamere u Institutu i njihovu regularnost korišćenja, o medicinskim instalacijama Republike Srbije. U Srbiji su do sada instalirane dve PET kamere u Institutu za onkologiju Vojvodine, Sremskoj Kamenici i Kliničkom centru Beograd.
Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji za proizvodnju radifarmaceutika ze PET kamere. Zato ovi skupljaju rđu i koriste samo kada se radiofarmaceutik nabavi iz inostranstva, uvozna cena je 600 evra po pacijentu. Ova cena je znatno viša od cene po kojoj bi se on proizvodio u Institutu "Vinča", koja bi iznosila 250 evra po pacijentu.
Izgradnja AIT je otpočela u novembru na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, koja je doneta 9. avgusta 1989. godine, dana 1.11.2007. godine. Vlada Republike Srbije je donela odluku da se prekine finansiranje i izgradnja AIT iz budžeta Srbije i da se ona nastavi na osnovu kliničkog duga Rusije prema Srbiji.
Iz svega ovoga jasno proizilazi da je nužno da se u Srbiji što pre izgradi centar za industrijsku proizvodnju radiofarmaceutika, pogotovo zbog toga što je za dostizanje odgovarajućeg evropskog standarda nužno da se u Srbiji instalira još pet kamera. Uspešnim završavanjem tog složenog posla, omogućilo bi se znatno povećanje broja tačnih dijagnoza oboljenja, naročito malignih. Time bi se značajno povećao kako broj izlečenih pacijenata, tako i efikasnost zdravstvenih usluga u Srbiji.
Dana 23. marta 2011. godine, prilikom svoje posete Srbiji, gospodine Vladimir Putin, tadašnji predsednik Vlade Rusije je izjavio sledeće - mi smatramo da se jednim od važnijih pravaca delovanja javlja saradnja u sferi visokotehnoloških oblasti, i kažem danas, što se tiče atomske energije, da smo mi spremni da isporučimo opremu, izgradimo centar za proizvodnju radiaktivnih izotopa za medicinske svrhe …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… izvršimo obuku srpskih specijalista u toj oblasti. Samo ću postaviti pitanje. Pitanje se odnosi na sva tri ministarstva. Samo ću još da kažem da je 15.11.2012. godine u Moskvi održano 11. zasedanje Međuvladinog komiteta za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju Srbije i Rusije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija i privrede, koje glasi – dokle se stiglo u realizaciji tih zahteva, u vidu ogromne koristi koju bi imali građani Srbije pri lečenju najtežih bolesti, ali i u daljem razvoju nauke i tehnologije Republike Srbije?

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Poslanička grupa JS podržava Predlog zakona jer se njegovim rešenjima omogućava lakša legalizacija bespravno podignutih objekata koji su namenjeni za stanovanje, stambeno poslovnim objektima, odnosno posebnim delovima u tim objektima, vikend kuće, kuće za odmor, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do dana stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji.
Legalizacija nije dozvoljena jedino na mestima koje su predviđena za javne površine i zemljište koje je predviđeno za restituciju. Pravo svojine može se upisati i na samim objektima za koje je izdata građevinska dozvola ili ranije odobrenje za izgradnju, a koji se koriste bez upotrebne dozvole. Ovim članom je predviđeno da se pravo svojine na bespravno izgrađenim objektima ne može upisati, odnosno ne primenjuju se odredbe ovog zakona na one objekte na koje se po zakonu o planiranju i izgradnji ne može naknadno u postupku legalizacije izdati građevinska dozvola.
Članom 2. su propisane vrste isprava, odnosno dokazi na kojima je znatno olakšan upis svojine na bespravno izgrađenim objektima. Član 13. zadnji stav, zakonom o planiranju i izgradnji je veća mogućnost da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može da podnese zahtev za upis prava svojine i na objektu koje izgrađen bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, ali ne i da ga legalizuje posle propisanog roka za podnošenje zahteva.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu RS. Analiza efekata zakona na koga će i kako uticati predložena rešenja – ovim zakonom se pre svega obezbeđuje evidentiranje državnine i prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti, koji se ovim zakonom uređuje.
Polazeći od rezultata prethodne analize vladajućih zakona, kao i podzakonskih akata u oblasti izgradnje objekata, katastra nepokretnosti i legalizacije objekata, ocenjuje da donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarivanje sledećih ciljeva.
Pod brojem jedan, pojednostavljivanje administrativnih procedura koje se sprovede u procesu ostvarivanja prava na upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarivanje ovog prava.
Pod brojem dva, preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektu. Time se izbegava arbitrarnost nadležnih organa.
Pod brojem tri, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Predloženim zakonom se posebno ostvaruju drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Takođe, stvaraju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata, a time i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenju odgovarajućih kredita i drugo.
Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima? Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Takođe, ističemo da se ovim zakonom, u skladu sa propisanom nadležnošću, stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija.
Prema podacima kojim raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima dobijenim od jedinica lokalnih samouprava i drugih organa nadležnih za izdavanje naknadnih građevinskih i upotrebnih dozvola, u postupcima legalizacije ukupno je podneto oko 700.000 zahteva za legalizaciju. Važećim Zakonom o planiranju i izgradnji propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.
Napraviću jednu digresiju i, pošto dolazim iz Kruševca, kada je legalizacija krenula 2003. godine, pa 2005, pa ukupno do današnjih dana podneto je negde oko 14.500 zahteva, a od toga je 1.470 objekata legalizovano. Iako je lokalna samouprava 2009. godine donela veoma kvalitetan predlog o legalizaciji, tako da su raspodeljene. Legalizacija je bila na pet zona, gde su tu petu seosku zonu ljudi hteli da legalizuju besplatno, pa smo čak davali i do 60 mesečnih rata, da ljudi mogu da uplate, a oni koji bi uplatili odmah, davali smo i popust od 25% do 50%.
Međutim, koji su najveći problemi gde su naši ljudi i građani nailazili? Pod brojem jedan - katastar, pod brojem dva - pravno-imovinski odnosi, pod brojem tri - projekat izvedenog plana, pod brojem četiri - geometar koji je ucrtavao objekat u kopiju plana i pod brojem pet - tehnički izveštaj o stanju objekata izrađen od strane ovlašćenog biroa. Ljudima je trebalo mnogo više para da daju da bi skupili ove podatke, pa tek onda da legalizuju, nego što ih je koštala legalizacija. Nadam se da ćemo ovim zakonom da dosta tih stvari izbegnemo.
S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 600.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Materija, koja je regulisana, je bliže uređena ovim zakonom, ne odnosi se na postupak legalizacije, tako da nije postojala mogućnost pristupanja izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, već se moralo pristupiti donošenju novog posebnog zakona, kojim je uređena materija upisa prava svojine na ovim objektima pod posebnim uslovima, kako je i u samom naslovu zakona navedeno.
Procena je da će se, s obzirom na propisane uslove, rokove i osposobljenost nadležnih organa, ovaj posao na upisu prava svojine za posebnu vrstu objekata završiti do roka navedenog u zakonu. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se primenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske i upotrebne dozvole.
Posebno naglašavamo da za primenu ovog zakona nije predviđeno donošenje podzakonskih akata. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koji će on stvoriti? Pozitivne posledice zakona, prema mišljenju ovog organa, prema troškovima koje će ovaj zakon stvoriti su takve da opravdavaju njegovo donošenje. Na jednoj strani, vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što im omogućava ostvarivanje drugih prava kao vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što su dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptaciju, rekonstrukciju, sanaciju i drugo.
Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija, ukoliko ovaj zakon bude implementiran na način i u rokovima koji su predviđeni, će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.
Na kraju, još jednom da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 107. – dostojanstvo Skupštine. Samo sam hteo da apelujem, jer ovo nije prvi put, ovo se ponavlja u zadnje vreme, da se odugovlači. Ovde su ljudi koji su sa strane, mislim da ovde nema poslanika iz Beograda. Izvinjavam se, koleginice. Zamolio bih kolege iz opozicije i pozicije i vas predsedavajući da se vratimo na dnevni red.