Hvala uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro jutro. Pokušaću da budem što konciznija i pragmatična u ovom izlaganju s obzirom da smo dosta vremena izgubili na diskusiju koja nije bila po tački dnevnog reda, ali dobro. Vraćamo se u tok.

Želim da kažem da će poslanička grupa JS uvek podržati one predloge zakona koji predstavljaju jedan kontinuiran proces ka donošenju, odnosno ka izvršavanju reformi koje imaju za cilj ne samo privlačenje stranih i domaćih investicija, već stvaranje povoljnih uslova za poslovanje domaćih privrednika i preduzetnika.

Jedan od takvih zakona je upravo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Možemo da kažemo da je ovaj zakon nastavak pozitivne prakse stimulisanja pravnih lica, odnosno preduzetnika na legalno zapošljavanje. Ovim zakonom omogućavamo svim privrednim, pravnim subjektima odnosno preduzetnicima koji zaposle dva nova lica, odnosno povećaju broj zaposlenih lica u odnosu na 31. oktobar 2015. godine ima pravo da ostvari povraćaj od 75% plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca po osnovu zarade novozaposlenog lica. Svakako da ćemo ovaj zakon podržati u danu za glasanje, upravo zbog toga što on predstavlja pozitivnu praksu u stvaranju povoljnih uslova poslovanja.

Sledeći zakon koji želim da istaknem je prvo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. S obzirom da je JS posebno poznata po svom socijalno odgovornom programu koji se bori protiv bele kuge, tako da se mi zalažemo za jedno sistemsko rešavanje problema opadanja nataliteta. S toga podržavamo posebno ovaj zakon o pohvaljujemo MUP koje je i dostavilo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o republičkim administrativnim taksama. Ono je uključeno u realizaciju projekta „Bebo, dobro došla na svet“ koji ima za cilj da olakša administrativnu proceduru budućim roditeljima prilikom prijavljivanja novorođenog deteta u zvaničnu evidenciju i predlaže se da se propiše oslobođenje za plaćanje takse za poslove i radnje i u vezi prijave prebivališta novorođene dece u smislu da se taksa ne plaća za potvrdu koja se izdaje za prijavu prebivališta novorođenog deteta.

Ne želim da se fokusiram na usaglašavanje odredaba zakona koji se odnose na oporezivanje oružja, već upravo u onom delu koji ostavlja mogućnost usvojiocima koji vrše roditeljsko pravo nad usvojenom decom, koja su višestruko ometena u razvoju i koja njima ostavlja mogućnost oslobađanja poreza na upotrebu motornih vozila. S obzirom da svi znamo kako je teška situacija kada neka porodica ima decu sa smetnjama u razvoju, smatram da svaka olakšica i svaka pomoć države je i te kako dobro došla.

Kada govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mi govorimo o jednom cilju ka bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona.

Svi dobro znamo da je najveći problem u našoj državi, nisu zakoni, već upravo implementacija zakona i jedna duga administrativna procedura u brojnim poljima, tako da Jedinstvena Srbija posebno podržava prelazak na elektronsku upravu u poreskoj upravi. Smatramo da živimo u novoj eri, u eri informacija, u eri tehnologije i da Srbija za sada kaska ka svim tim inovacijama, ali eto, nadamo se da ćemo uskoro napravi prave pomake.

Isto ono što želim da istaknem, što je pozitivno kod ovog zakona, što on podržava i taj neki tranzicioni period, u trenutku kada moramo da imamo u vidu i tu jednu nejednakost i jaz u obrazovanju našeg stanovništva, koje većinom u nekim ruralnim predelima nema dostupnost internetu, tako da im ostavlja mogućnost da poreske prijave dostavljaju i u papirnom obliku.

Kada već govorimo o novoj eri, informaciji i tehnologijama i nauci, moramo da kažemo da je nauka današnjice upravo tehnologija budućnosti i mi nauku treba da posmatramo kao instrument razvoja, a ne kao rashodnu stranu u budžeta, koja nažalost nije ni velika.

Zato želim u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da podržim donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i da pohvalim sve napore Ministarstva, posebno ministra Verbića, koji znam da je svojim iskustvom upravo doprineo pisanju ovakvog jednog zakona, koji upravo dolazi iz ove oblasti naučnoistraživačkog rada. Želim da istaknem to da ovakav zakon i slični zakoni upravo sprečavaju odliv mladih talentovanih mozgova i naše zemlje, ne samo što razvijaju nauku, a Jedinstvena Srbija će kao i do sada se uvek zalagati da svi talenti ostanu u zemlji.

Ono što meni nije jasno što se tiče ovog zakona, upravo proces javne nabavke, zbog kog mi moramo da produžimo ovaj projektni ciklus do 30. juna 2016. godine. Mene samo interesuje ako bi možda ministar mogao da odgovori – na koji način ćemo mi sprečiti da se slični kiksevi ne dese i u sledećem projektnom ciklusu.

Što se tiče Zakona o zadrugama, o njemu je bilo dosta već reči, ja želim samo da kažem, da osoba koja dolazi iz neke generacije koja se ne seća tog lepog sjajnog vremena udruživanja, iz iskustva svojih starijih kolega i onoga što sam čula iz svog okruženja, od svojih roditelja, mogu da kažem da je izuzetno dobro što se ostavlja našim građanima, našim poljoprivrednim proizvođačima, sada mogućnost ponovnog udruživanja, posebno u trenucima jednog novog liberalnog kapitalizma koji teži tome da uništi sve manje poljoprivredne proizvođače.

Želim da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje se izjasniti pozitivno o svim predlozima zakona, iz večerašnje objedinjene rasprave. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Moram da primetim da se današnja rasprava sve do ovog člana vodila sa željom, barem od strane opozicije, da se prebaci više ingerencija pokrajinskoj vladi u vođenju nacionalnih parkova. Smatram da građane Srbije to ne treba da interesuje. Ne treba da ih interesuje ko će voditi nacionalne parkove, već da se to valjano i čini. Njima je najbitnije da se ne ruše svojstva nacionalnih parkova.
Međutim, kada govorimo o članu 15, ja sam i u načelu govorila o ovom članu i pitala sam Ministarstvo za pojašnjenje, jer se pojavljuju nelogičnosti. Nelogičnost se pojavljuje u rečenici da određeni objekti svojim izgledom narušavaju svojstva nacionalnog parka i oni podležu određenim taksama. Smatram da ne treba da postoje objekti koji narušavaju svojstva nacionalnog parka, jer se gubi suština celog zakona, koji je u svakom slučaju dobar kada govorimo o uređenju i vođenju nacionalnih parkova. Ali, ne smemo da zaboravimo činjenicu i suštinu zbog čega postoje ovakvi zakoni, a oni postoje da bi se očuvala prirodna baština Republike Srbije.
Tako da, ako Ministarstvo kaže da neće postojati nikakvi podzakonski akti koji će malo podrobnije urediti ovu stvar, ja ću morati da prihvatim amandman poslanika koji ga je predložio. Hvala.

Hvala.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo čuli već dosta definicija o nacionalnim parkovima, ja ne bih se ponavljala i ne bih iznosila ni jednu više, ali ću pokušati da konkretizujem raspravu iako je otišla malo iz oblasti zaštite životne sredine u poljoprivredu koja jeste izuzetno važna tema, ali za današnji dan.
Predlog zakona o nacionalnim parkovima je na današnjem dnevnom redu i poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Mi kao zemlja, ministarka je već spomenula, imamo dugu tradiciju kada je u pitanju zaštita prirode, što je dokaz Dušanov zakonik koji je sadržao član 123. koji je definisao mogućnost i zabranjivao prekomernu seču šuma u tadašnjem Srpskom carstvu.
Ovaj predlog zakona koji je danas pred nama ima konkretno za cilj uređeniji način vođenja nacionalnih parkova, a uz adekvatnu primenu i ljudstvo doprineće i očuvanju i razvoju naše bogate prirodne baštine. Bitne izmene koje će doneti ovaj zakon je uvođenje stručnog saveta koji treba da obezbedi planove i programe upravljanja i zaštite nacionalnih parkova, kao dodatno telo uvodi se i savet korisnika koji će sa po jednim predstavnikom predstavljati interese i turističkih, lovačkih, ribolovačkih organizacija, ali tu će baš upravo biti zastupljeni i interesi poljoprivrednika i nevladinih organizacija. Bitno je spomenuti da u ovom sistemu upravljač je taj koji će imati najviše nadležnosti.
Ono što je očigledno je da smo preuzeli evropski model upravljanja, što je dobro pod uslovom da ne preuzimamo samo model, već i način rada. Pre svega, mislim na održivo korišćenje resursa i pronalaženje kreativnih načina da upravljači obezbede dodatna sredstva za svoj rad u cilju ostvarenja na primer edukativnih programa, naučnih kampova i slično.
U ovakvim trenucima krize moramo imati na umu da uvek postoji mogućnost zloupotreba i rasprodavanja resursa kako bi se došlo do dodatnih sredstava i nadam se da će ministarstvo, imajući to u vidu, vršiti detaljne provere kako izveštaja upravljača, ali i proverom na terenu.
Imam jedno konkretno pitanje u vezi predloga, nadam se da će neko iz ministarstva biti ljubazan, više se odnosi na tumačenje člana, a to je član 15. koji kaže – objekti za koje se ne plaća naknada za korišćenje nacionalnog parka po osnovu zakona kojim se uređuje zaštita prirode i koji svojim izgledom narušavaju svojstva nacionalnog parka, a koji su vlasništvo pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, podležu naplati naknade za zauzeće prostora u nacionalnom parku.
Meni nije baš 100% jasno šta se podrazumeva pod izgledom objekta koji narušava svojstva nacionalnog parka i koliko sam ja shvatila uvodi se nova taksa za takve iste objekte koji do tada nisu podlegali taksom za naknadu za korišćenje nacionalnog parka.
Iskoristiću ovaj trenutak obraćanja Narodnoj skupštini, jer je i gospođa ministarka tu i pitati za projekat istraživanja uzroka sušenja šume, pri čemu znam da je ishod bio spašavanje 330 stabala, što je izuzetan uspeh, ali mene interesuje - šta je upravo uzrok, znači, šta ste, do kojih ste zaključaka došli pri projektu istraživanja, jer kao i kod čoveka bitno je lečiti uzrok bolesti?
Na kraju obrazlaganja o ovom Predlogu zakona pohvalila bih i težnju ministarstva i plan da se procenat zaštićenih područja koje u ovom trenutku iznosi 6,3% podigne na 12%, što će, ako to ostvarite, biti neprocenjiv poklon našim pokolenjima i hvala na tome i poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj Predlog zakona.
Što se tiče ostalih predloga koji su na današnjem dnevnom redu, pre svega, mislim da Predlog zakona koji potvrđuje Protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, svakako smatramo da je ovaj zakon jako dobar, pre svega zato što je restriktivan i zato što pravi, tj. oformljuje sisteme koji će doprineti visokom nivou kontrole, sprečavanju i praćenju zagađenja voda, prvenstveno od brodova i takođe podržavamo i Sporazum koji potpisujemo, odnosno potvrđujemo sa Kraljevinom Maroko i sa Kraljevinom Mađarskom. Hvala vam.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću priliku da se pridružim čestitkama koje smo mogli iz ovog doma juče čuti upućene našim reprezentativcima u ime poslaničke grupe JS, ali iskoristiću priliku da uputim još jednu čestitku još jednim reprezentativcima koji će učestvovati na specijalnoj Olimpijadi u Los Anđelesu 2015. godine.
Naime, za javnost koja nije upoznata, oni su uspeli da skupe novac potreban za učešće u tom takmičenju, pobedili su u toj jednoj velikoj borbi, ali ono što je malo javnosti poznato jeste upravo ona borba koja se odvija van sportskih terena i arena. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju, roditelji dece sa invaliditetom, svakodnevno vode borbu za opstanak i normalan život ove dece. Oni su pre tri godine pokrenuli jednu inicijativu i pokrenuli peticiju kojom bi uspeli da stave zakon koji bi izjednačio status, njihov status sa statusom hranitelja dece sa smetnjom u razvoju u ovaj visoki dom. Međutim, ta peticija od 61 hiljade potpisa je završila u nekoj fioci zaboravljena i do dan danas se ništa nije činilo po tom pitanju.
Pre nekoliko meseci to pitanje je ponovo pokrenuto u ovom domu i na svu sreću Vlada je imala sluha, tačnije ministar Aleksandar Vulin je prepoznao teškoće ove grupacije ljudi, nemarginalizovane i ostvario kontakt sa predstavnicima udruženja roditelja. Na prvom sastanku koji je bio organizovan ministar Aleksandar Vulin je obećao predstavnicima roditelja da će staviti zakon na analizu, na finansijsku analizu i da ćemo rezultate dobiti veoma uskoro.
Ovom prilikom ja upućujem svoje pitanje upravo ministru Aleksandru Vulinu i želim da mu se zahvalim što je imao sluha i što je primio roditelje na sastanak i saslušao sa kakvim se sve oni problemima suočavaju i da postavim jedno konkretno pitanje, a to je – kakvu metodologiju planiraju da izvrše u Ministarstvu finansija. Postavljam pitanje ministru Vulinu jer je upravo preuzeo na sebe tu odgovornost, celog ovog zakona – kakvu metodu, s obzirom da nemamo registar ljudi sa smetnjama u razvoju i kada možemo da očekujemo rezultate analize? Hvala vam.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Uvaženo Ministarstvo, savetnici, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovlašćeni predstavnik JS već govorio o oba zakona i već izneo stav JS o tome kako ćemo glasati, ja ću ponoviti - da, podržaćemo ovaj predlog zakona iz prostog razloga što mislimo da je to jedan suštinski zakon koji zaista utiče na olakšavanje života osoba sa invaliditetom.
Želela bih da pohvalim i metod donošenja samog predloga zakona. Smatram da je od izuzetne važnosti to kontinuirano učešće udruženja i saveza slabovidih i slepih u samoj izradi ovog zakona. Volela bih da pohvalim i vas u Ministarstvu zato što ste omogućili transparentnost u radu radnih grupa javnim slušanjem. Kao što je rekao gospodin Karić iz „Zelenih“, to je jedan jako bitan korak napred u samom radu i saradnji između parlamenta, a samim tim i Ministarstva. Vi time niste samo ispoštovali osnovni princip jednog demokratskog vodstva, već ste time pokazali želju za većim uključenjem građana u izradi zakona, što je jako bitno, posebno zarad osvešćivanja građanstva o problemima osoba sa invaliditetom.
Ružna istina je da je naše društvo nesvesno šta znači živeti sa invaliditetom u zemlji u kojoj se taktilne staze za slepe ne prave po propisima, pa su potpuno nefunkcionalne jer se postavljaju bez konsultacije sa onima za koje su staze i namenjene, na primer, ili preprečavanje skulpturama, štandovima i ostalim konstrukcijama, a verujem sve iz neznanja čemu zapravo te staze služe.
Kao primer te prakse, navešću jednu taktilnu stazu u Novom Sadu pored poslovno-sportskog centra Spens, koja vodi direktno u žbunje. Znam da to nije vaša nadležnost, ali ako kontinuirano prebacujemo odgovornost sa ministarstva na ministarstvo, sa osobe na osobu, dobićemo na kraju osobu i društvo koje nije odgovorno ni za šta, a za sve je krivo.
Iako znam da ovaj zakon ne može da nadoknadi sve propuste koje smo kao društvo i država dozvolili sebi u odnosu na ove ljude, nadam se da ćemo omogućavanjem osoba sa invaliditetom da se samostalnije i slobodnije kreću uz podršku pasa, napraviti jedan korak u izgradnji uslova u kojima neće biti mesta za kršenje njihovih ljudskih i građanskih prava.
Želela bih još jednu pohvalu da uputim Ministarstvu, a to je što su u jako brzom, rekordnom roku dostavili u proceduru u Skupštinu zakon o upotrebi znakovnog jezika. To pokazuje da ste senzitivniji u odnosu na ove marginalizovane grupe od prethodnih ministarstava, ne želim da eksplicitno nešto sudim, ali to je neko moje lično mišljenje. Volela bih i da pohvalim ovu statistiku, tj. vaš rad koji je doveo do promene ove statistike da sada od 21.000 u Službi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koji su bili prijavljeni, zaposleno je 4.123, kako ste, ministre, rekli. To je zaista za svaku pohvalu i isto ovaj novac koji ste odvojili za podsticanje samog zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Želela bih, u duhu dobre saradnje vas, kao ministarstva, i nas, kao poslanika koji se zanimamo za socijalne teme, da vas podsetim i na Poslovnik Narodne skupštine, posebno na član 287. stav 4, koji uređuje stavku poslaničkih pitanja, instituciju poslaničkih pitanja, kojim se propisuje rok od 15 dana odgovora na poslaničko pitanje. Iskoristiću priliku, iako nije tema, da podsetim da je postavljeno jedno poslaničko pitanje 3. marta, danas je 19. mart, odgovor nismo dobili, te se nadam da ćemo ga uskoro dobiti i nastaviti ovu jednu lepu saradnju. Hvala vam.

Hvala vam, uvažena predsednice.
Moje pitanje je upućeno ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja gospodinu Aleksandru Vulinu. Tiče se položaja roditelja dece sa posebnim potrebama.
Ovi ljudi već više godina pokušavaju da skrenu pažnju vlasti na nepravedan položaj koji imaju, posebno u poređenju sa onima koji imaju status negovatelja ove posebne dece. Prvo bih zatražila obaveštenje i pitala – kakva je to klasifikacija upotrebljena i kakav metod odlučivanja koji je napravio ogromnu podelu između roditelja i negovatelja? Za one koji nisu upućeni u temu, podsetiću da negovatelji imaju posebnu podršku države u vidu novčane pomoći i radnog staža, što je zaista i potrebno i neophodno, s obzirom da ova deca zahtevaju dvadesetčetvoročasovnu negu. Ali, pitam, zašto su biološki roditelji isključeni iz ovog sistema podrške?
Dozvoliću sebi da kažem da je nepravda koju ovi ljudi osećaju na svojim plećima, što je posebno potresno kada saznamo podatak da veliki broj tih roditelja čine upravo samohrane majke. Samohrane majke, same po sebi, čine jednu od najugroženijih socijalnih grupa u Srbiji, a kada se pritom osvrnemo na ovu posebnu grupu samohranih majki čija su deca ona koja boluju od teških bolesti, deca sa posebnim potrebama, shvatićemo, barem se nadam, da je neophodno da im, kao država, posvetimo i posebnu pažnju.
Vrlo dobro smo svi upućeni u to kakvo je tržište rada i da je gotovo nemoguće stvoriti okolnosti u kojima bi im bilo omogućeno da rade i da mnogi od njih mogu samo da sanjaju o poslu kada kod kuće imaju dete koje je potpuno zavisno od nege koju im pružaju kao roditelji.
Osećam se nedostojnom da govorim o problemima i mukama kroz koje kao roditelji prolaze, i neću, jer sigurno je da bi neko stvarno znao šta znači biti roditelj deteta sa posebnim potrebama, mora biti u sličnoj, ako ne i u istoj situaciji.
Ono što je bitno je to da ovi ljudi nisu sami, što su i dokazali kada su pokrenuli peticiju podrške zakona, da se njihov status izjednači sa statusom negovatelja, kada su za svega nekoliko dana sakupili više od 60.000 potpisa građana. Danas su u ovaj dom došli neki od predstavnika roditelja, verujući da tu podršku imaju i među predstavnicima tih istih građana, došli su jer i dalje veruju u svoje institucije i uprkos svega veruju u svoju državu.
S toga, molim i apelujem na ministarstvo da izvadi ovaj slučaj iz fioke zajedno sa tom peticijom koji ima veliku zakonsku težinu i aktivno poradi na tome da se nada koju ovi ljudi i dalje polažu u svoju zemlju ne pretvori u još jednu frustraciju nepravedno tretirane grupe, jer kao odgovorna država to ne smemo da dozvolimo. Hvala vam.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, hrabri roditelji Zoje, poslanička grupa JS se u prepodnevnim časovima već izjasnila po ovom zakonu i ovlašćena predstavnica je rekla da ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj zakon, ali ne samo zato što je on human već zato što smatramo da je on prirodan korak u rešavanju problema, barem olakšavanju života ljudi koji se suočavaju sa ovim retkim bolestima i njihovim porodicama.

Razmišljala sam da li da odustanem od diskusije pošto barem materijal koji sam spremila je već više puta ovde spominjan, odnosno podaci su već svi iznešeni, ali potreba da ustanem i kažem iskreno da sam ja na žalost među onim građanima za koje ova grupa ljudi bila nevidljiva, zaista. Na žalost, moralo je da se desi velika tragedija jednoj maloj devojčici da bi ovo društvo postalo svesno problema sa kojima se ljudi sa retkim bolestima suočavaju.

Nadam se da će posle donošenja ovog zakona ova grupa ljudi imati svoje ime i svoj lik i da će država nastaviti da radi na unapređenju života istih. Ono što bi isto mogli pored ovog zakona da uradimo kako bismo unapredili ovu oblast, a to je da se Ministarstvo zdravlja potrudi da ne samo ova deca već sva deca koja su obolela dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, dijagnozu, da se intenziviraju međunarodne saradnje u oblasti istraživačkog rada, da radimo na širenju svesti o retkim bolestima, da međunarodni dan retkih bolesti postane bitna stavka u kalendaru, da stvaramo mogućnosti da se ova grupa ljudi umrežava međusobno kako bi jedni drugima davali podršku i kako bi bili prepoznatljivi u društvu.

Ono što je još bitno da istaknem jeste da se nadam da će ministarstvo raditi na rešavanju tehničkih problema, kao što je omogućavanje sondi za enteralnu ishranu, jer spremajući se za ovu sednicu shvatila sam da su to stvari koje su neophodne da bi ljudi sa ovakvim problemima imali neometan život.

Za sam kraj, pošto, volela bih da mogu da govorim u ime roditelja, ali pošto sam još uvek neostvarena kao roditelj, ali želim da govorim u ime svih mladih ljudi koji tek planiraju svoju porodicu, želim da kažem samo jedno, predlagaču ovog zakona i hrabrim Zojinim roditeljima, a to je – hvala. Hvala zato što će mladi ljudi koji tek žele da se ostvare kao roditelji zbog njih sada moći brižnije da spavaju. Hvala.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, činjenica da je zdravstveni sistem u Srbiji u nezavidnom stanju i da se suočavamo sa brojnim problemima i poteškoćama kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, ali isto tako verujemo da je Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu jedan od koraka ka napretku i poboljšanju sistema zdravstva, takođe verujemo i da je neophodan, zbog čega će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje.
Nisu mi zaista bili potrebni statistički podaci i grafikoni za obrazloženje ovog zakona da bih mogla da kažem da je, barem iz ugla građana koji su primorani i u situaciji da koriste zdravstvene usluge, jedan od najvećih problema u našem zdravstvu upravo čekanje i te liste čekanja, kako po raznoraznim čekaonicama domova zdravlja, posle čega čini mi se izađemo još bolesniji, tako i čekanje za različite hirurške intervencije pri čemu nažalost, oni pacijenti koji na vreme ne dočekaju taj svoj red u najboljem slučaju izgube samo poverenje u sistem a u najgorem čak i život.
Oni podaci iz obrazloženja koji mi jesu značili su oni koji pokazuju koliko pacijenata prođe kroz ordinaciju jednog lekara opšte medicine na primer, a broj je oko 6.439 u proseku. I shvatim onda da sam i ja kao većina građana koje poznajem, često nepravedno krivicu svaljivali upravo na lekare zbog površne zdravstvene usluge koja nam se pružala, ne shvatajući pod kakvim pritiskom i opterećenjem upravo ti ljudi rade.
Gašenje radnog mesta lekara nakon odlaska u penziju, previše vremena za sticanje specijalizacije i sve veći broj odlaska lekara iz zemlje doveli su do toga da u 2013. godini u Srbiji imamo 307 lekara na 100.000 stanovnika, što ne bi bila toliko loša situacija ako se poredimo sa EU što je bio njihov prosek u 2004. godini. Ali, kada uzmemo u obzir deficitarne grane medicine i manjak na primer radiologa, anesteziologa, patologa, ali i kardiohirurga i pedijatara, shvatimo da nam ovaj prosek i ne govori baš mnogo.
Pošto ste vi već, uvaženi ministre, dosta toga rekli u svom izlaganju i podrobno obrazložili ovaj predlog zakona, ja ću se potruditi da se osvrnem samo na suštinu i na ugao poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na zakon.
Dakle, suština predloga ovog zakona je da on skraćuje procedure za sticanje uslova lekara za upis na specijalizaciju, tačnije zaposleni lekari nakon položenog stručnog ispita i pripravničkog staža neće više morati da čekaju dve godine u opštoj praksi, što je ovim, još uvek važećem zakonom, propisano, već će odmah moći da upišu željene specijalističke studije.
Ovaj zakon verujem, biće motivišući faktor mladim lekarima da ostanu u svojoj zemlji, da se tu usavršavaju i rade, a što će za naše građane značiti povećane šanse da se leče u svojoj zemlji umesto da stručne lekare i njihove usluge potražuju u preskupim klinikama u inostranstvu. A kako se poslanici Jedinstvene Srbije zalažu da mladi ljudi ostanu u Srbiji ovo će za nas svakako biti motivišući faktor da glasamo za ovaj predlog zakona.
Suština je i da ćemo, ako naravno zakon bude adekvatno sprovođen, biti svedoci podmlađenog kadra po svim zdravstvenim ustanovama koji će imati prilike da zamene svoje kolege lekare koji odlaze u penziju, a ukoliko se podzakonski akti i odredbe predviđenim planom Vlade za 2014. godinu budu implementirali i kadrovska politika postavljana u skladu sa istim, i podignuta na nivo profesionalnog planiranja, organizovanja ljudskih resursa, uspostavljanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, sve zdravstvene ustanove će mnogo efikasnije i efektivnije raditi i bićemo na dobrom putu ustanovljavanja jednog zaista dobrog zdravstvenog sistema.
Na kraju, ponoviću da je ovo jedan praktični zakon koji je neophodan i zbog toga će poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala vam predsednice.
Poštovana ministarko, poštovane dame narodne poslanice i narodni poslanici, s obzirom da je ovlašćen predstavnik JS već opsežno govorio o tačkama dnevnog reda, sem o jednoj, a to je Predlog zakona za potvrđivanje amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, ja ću upravo o toj tački dnevnog reda nešto ukratko reći. Da napomenem na samom početku da će poslanička grupa JS svakako glasati za sve predloge zakona u ovoj objedinjenoj raspravi.
Možda jeste Predlog zakona tehničke prirode, s obzirom da se odnosi na dinamiku zasedanja Komiteta, odnosno tela koje se bavi praćenjem i primenom ove Konvencije o kojoj govorimo, ali, iskoristiću priliku da kažem nešto i iz ugla poslaničke grupe JS o samoj problematici kojom se ova Konvencija bavi. Neću mnogo govoriti o samom dokumentu pošto su moje uvažene koleginice, ovlašćene predstavnice i oni koji će diskutovati već dosta rekli o pojedinostima.
Moram da kažem ono što je svakako vredno za spomenuti, a to su ti periodični izveštaji koje naša država kao potpisnica ove Konvencije šalje Komitetu na razmatranje na svakom zasedanju i da je Komitet pohvalio jedan takav izveštaj u njegovom prošlom zasedanju u 2013. godini.
Naš adut za tu pohvalu, verujem, je bio upravo dobar nacionalni i zakonodavni okvir koji se direktno ili indirektno bavi pitanjem diskriminacije žena. Pomenula bih neke od zakona, počevši od najvišeg pravnog akta RS, Ustava, Zakona o radu sa svim njegovim izmenama u 2013. godini, kada su vrlo i znatno povećana prava žena, posebno trudnica, i moram da kažem da sam izuzetno ponosna što sam učestvovala u diskusiji o tom zakonu i što sam doprinela da se takav zakon izglasa. Zatim tu su Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu i Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije.
Napomenula bih još i to da je država potpisnica Konvencije jednakosti nagrađivanje muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti, koja se odslikala u našim zakonima o platama. Međutim, situacija na terenu, da se tako izrazim, je nešto drugačija s obzirom da se pokazuje jedan jaz između plata muškaraca i žena koji rade posao na istom radnom mestu, sa istim kapacitetom, sa istim obrazovanjem, a jaz se stvara upravo zato što su žene manje plaćene za isti posao koji obavljaju kao i muškarci.
Želim da kažem da je i činjenica sa terena da tri petine svih diplomiranih studenata čine upravo studentkinje, a da istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da najveći broj nezaposlenih ima među ženama. Želim da prenesem situaciju mladih žena koje su suočavaju sa nekom vrstom diskriminacije, koje su mojih godina, a to su žene koje su izašle sa fakulteta, koje su godinama studirale, odricale se svega onoga što mladost možda sa sobom treba da nosi, odricale su se svakodnevne zabave i uživanja zarad sticanja znanja, zarad želje i ambicije da stvore jednoga dana karijeru.
Dešava se da te mlade žene kada dođu na intervju za posao suoče se prvo sa pitanjima, rekla bih, privatnim o statusu njihove veze, da li su u ozbiljnoj vezi ili ne, da li su udate ili nisu, da li planiraju da se udaju i da li planiraju porodicu. Smatram da je to na neki način neprihvatljivo je ponižavajuće, prvenstveno zbog toga što time šaljemo jednu poruku obeshrabrenja svim tim mladim ženama. Ta poruka posebno iz ugla poslaničke grupe JS, koja se zalaže za politiku povećanja nataliteta, smatramo da ta poruka nije dobro jer žene često zbog takvih stvari biraju isključivo karijere jer se plaše da će sutradan ostati bez posla zbog trudnoće. Istina je da se to i dešava. Istina je da su žene primorane da potpisuju blanko sporazume raskida radnih ugovora. Istina je da dobijaju otkaze na trudničkim bolovanjima ili kada se sa istih vrate. Istina je da tu poruku obeshrabrenja moramo da izmenimo i da se ona pretoči u poruku ohrabrenja svim tim ženama.
Ono što moramo da uradimo je da omogućimo sistemu inspekcijskog rada da efikasnije funkcioniše, da podstaknemo sve sudove da na jedan strožiji način se odnose prema pritužbama po osnovu diskriminacije. Pre svega, da učinimo da se ta svest o diskriminaciji poveća, posebno među građankama RS, da ih svakodnevno informišemo koja su to njihova osnovna prava i koji je to nacionalni okvir koji štiti njihova prava baš iz tih razloga da ne bi mogli da ostavimo prostora poslodavcima koji, verujem, ne želim nikoga da uvredim s obzirom da znam u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazimo i da svi oni žele da postignu neki prihod i smanje svoj rizik, ali da ne podstičemo to više društveno neodgovorno ponašanje.
Društvena neodgovornost smatram da je prava sintagma koja opisuje ovakav način ponašanja od strane poslodavaca bez želje da ikoga uvredim, jer smatram da diskriminacija žena nije samo pitanje žena, nije samo žensko pitanje. To je problem čitavog društva, jer diskriminisana žena koja npr. dobije otkaz, oko nje se stvara jedna lančana reakcija nezadovoljstva. Ona postaje ekonomski zavisna i na neki način vezuju joj se ruke. Zavisi od muških pripadnika porodice, što sam sigurna da nije dobro s obzirom da znamo koliko je učestalo nasilje u porodicama u RS.
Želim da kažem da društvena odgovornost treba se na neki način i sistemski urediti. Trebamo podržati svakako političku volju ove države da stvori politiku jednakih mogućnosti i za žene i za muškarce i stoga želim za kraj da kažem da će upravo poslanička grupa JS i te kako podržati ovaj predlog zakona i sve zakone koji su u današnjoj objedinjenoj raspravi. Hvala.

Hvala vam uvažena predsedavajuća, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, na samom početku ću istaći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnice i porodilja. I želim da kažem kao ovlašćeni  predstavnik za ovu tačku smatram da su cilj i namera očigledno i u naslovu ovog predloga zakona i da bi mogli što se mene tiče odmah i da glasamo, ali ću iskoristiti priliku da se osvrnem na ovaj predlog iz ugla poslaničke grupe JS.
U obrazloženju predloga ovog zakona se spominje da je pored usklađenosti sa Ustavom Republike Srbije tačnije sa članom 66. kojim se garantuje posebna podrška majci i pre i posle porođaja. Ovaj predlog zakona usklađen i sa konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu deteta iz 1989. godine kojim se ističe potreba da se obezbedi posebna zdravstvena zaštita deci kao nedvosmisleno pravo na najviši mogući stepen zdravstvene zaštite i na zdravstveno osiguranje u punom obimu. Ali, ona je još i deo sveobuhvatnije barem za ovu oblast Konvencija o zaštiti materinstva sa kojom smo izmenama i dopunama usklađivali Zakon o radu u aprilu ove godine i time pokrenuli bujicu nerazjašnjenih pitanja i nataloženih problema.
Ovakvi zakoni nastaju kada se uzmu u obzir okolnosti zaposlenih žena i potreba da se obezbedi zaštita trudnoće što je zajednička obaveza i države i društva. Pored ovih navedenih konvencija iz EU tačnije iz evropskih komisija i Direkcija za socijalna pitanja nam stižu brojne direktive kojima se pokušava uticati na nacionalno zakonodavstvo kako bi se ono približilo evropskom.
U ovom posebnom slučaju sa sigurnošću mogu reći da nas te smernice navode na potpuno pravi put što dokazuje Predlog zakona pred nama koji će pretpostavljam podržati sve poslaničke grupe. Spomenuti dokument Predlog zakona koji danas razmatramo, ali i delovi Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci i porodici sa decom, predstavljaju ne samo pomoć ovoj posebnoj kategoriji stanovništva već mogu biti i praktični instrumenti za popravljanje demografske piramide našeg društva. Tačnije da se izrazim, povećanje nataliteta, što svakako dodatno motiviše poslaničku grupu JS da podrži ovaj predlog.
Nažalost, kada se spominju socijalno ugroženi delovi našeg stanovništva, među njima se neretko navode upravo trudnice, porodilje i deca. Jedan od osnovnih razloga je bila do sada nesigurna zaštitna zaštita ove kategorije, a svesni smo činjenice da su žene u trudničkom i post trudničkom periodu i naravno deca, izloženi povećanom riziku od oboljevanja s toga im je zaista ta ista zaštita preko neophodna. Znamo da zbog trenutnih zakonskih propisa oni nemaju pravo na lekarsku pomoć i konsultacije kada nemaju overene zdravstvene knjižice zbog neuplaćenih dospelih doprinosa na zdravstveno osiguranje.
Država kao uređivač društva merama i propisima koje donosi šalje i određenu poruku tom istom društvu. Ovim zakonom se postiže da trudnice, porodilje i deca, bez obzira na staž obaveznog osiguranja i toga da li imaju pečat u zdravstvenoj knjižici budu ravnopravno kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti i omogućava im neophodno lečenje. Time država, tačnije, sada parlament sugeriše ovom društvu da su upravo deca i majke ti o kojima treba najviše i da brinemo. Da bi ovo zaživelo svakako je neophodno kažnjavanje osoba u zdravstvenim ustanovama i RFZO ukoliko se ne budu poštovale zakonske odredbe, mislim na zakon o kome danas diskutujemo, a čije će usvajanje još značiti i znatnu promenu u sistemu zdravstvene zaštite, rekla bih u velikoj meri na bolje.
Pošto je JS uvek bila glasna ne toliko o raspravljanju ovim temama već u ostvarenju konkretnih mera koje smo donosili kako bi se ostvarivala veća prava trudnica, porodilja i dece. Sada ćemo kao i poslanička grupa biti deo glasova u ovom parlamentu koji podržati ovaj predlog zakona. Kao što sam već spomenula ovaj predlog podržavamo, jer smatramo i da predstavlja korak ka unapređenju borbe za podizanje nataliteta i ovom domu ćemo uvek podržavati sve predloge koji mogu doprineti toj borbi bez obzira sa koje strane dolazi. Međutim, iskoristiću priliku da pomenem da kada sagledamo činjenice i statistička predviđanja na osnovu dosadašnjeg trenda u Srbiji, bi za 10 godina moglo živeti pola miliona ljudi manje.
Zato moram da kažem da nismo zadovoljni postojećim konkretnim i praktičnim rešenjima na nivou Republike Srbije.
Smatramo da Vladina strategija za podsticanje stanovništva, usvojena u ovom parlamentu još 2008. godine, nije dovoljna da bi se njen cilj i ostvario. Mere koje su u njoj navedene, rešavanje nezaposlenosti bračnih parova sa decom, troškovi rađanja, njihovo preuzimanje na državu, mogućnost oca da odsustvuje sa posla radi nege deteta, što bi predstavljalo veliku podršku majkama koje moraju da se vrate na posao.
Dakle, te mere nisu sprovedene, možda negde iz opravdanih razloga, a možda i zbog nedovoljnog sluha za ovaj problem.
Razlozi su sada nebitni. Sve to ovu vladu sada ne sprečava da donese novu, poboljšanu, ali što je još bitnije, sprovodljivu strategiju za borbu protiv bele kuge, odnosno strategiju podsticaja za obnavljanje stanovništva.
Ova strategija bi bila zvezda vodilja i mogli bismo donositi sopstvene direktive koje bi proizilazile iz razumevanja i potrebe našeg naroda, donosili bi jednostavno odluke koje odgovaraju našem mentalitetu i ne bismo morali da čekamo na zvuk pištaljke i da u niskom startu donosimo zakone.
U kreiranju tog plana bi nam mogle biti od inspiracije i neke od opština i gradova koji su shvatili važnost ovog pitanja.
Primeri za to su Beograd koji omogućava zaposlenim trudnicama da na trudničkom bolovanju pun iznos plate, a ne samo 65%, što je propisano zakonom ili Niš koji je osnovao savet za pronatalitetnu politiku, inače te vrste u našoj zemlji i realizovao projekat sa nacionalnim Zavodom za zapošljavanje, kojim se kroz gradske subvencije stimulišu poslodavci da zaposle žene koje planiraju potomstvo ili su u prvom tromesečju trudnoće, a da su pri tom u obavezi poslodavci da nakon isteka porodiljskog bolovanja vrate te žene na posao.
Pozitivne primere i inspiraciju bi mogli pronaći u mnogim drugim gradovima i opštinama koje izdvajaju iz sopstvenog budžeta, sume upućene upravo trudnicama, porodiljama i deci i time ne pokazuju samo svesnost postojanja problema, već spremnost da se problem negativnog nataliteta i rešava. Nabrojaću neke od njih, to su Loznica, Požarevac, Kragujevac, Subotica, Nova Varoš, Zrenjanin, Zaječar, Valjevo, Bor, Kraljevo i naravno lider u tome grad Jagodina koji zasigurno od svih gradova i opština ima najviše izdvajanja za decu i trudnice. Ne bih nabrajala sve što se u Jagodini ostvaruje, jer za 20 minuta ne bih uspela sve i da nabroji, ali napomenuću samo da više vrsta finansijske pomoći koje se dodeljuju svakoj porodici koja dobije prinovu u tom gradu, pomoć nezaposlenima i samohranim majkama, zapošljavanje supružnika gde nijedan ne radi, pomoć u školskom materijalu, svima poznate besplatne ekskurzije koje su često od političara okarakterisane kao nebitne, ali činjenica da su upravo te nebitne mere dovele do toga da škole u tom gradu moraju da proširuju svoje kapacitete i otvaraju nova odeljenja za đake prvake, čak i u nekim pojedinim mesecima 2012. godine se rađalo duple više beba u poređenju sa istim mesecima u prethodnoj godini.
Da ne bi ispalo da koristim vreme za promovisanje vlasti u Jagodini, istini na volju iz pomenutog i navedenog primera gradova i mera koje se donose i u Kruševcu i mnogo drugim gradovima, možemo zaključiti da se vlasti na lokalu sve više okupljaju oko ovog problema i da bez obzira na stranačku pripadnost i političku ideologiju, donose slična rešenja koje zasigurno ove gradove čini jačim i spremnim za borbu protiv bele kuge.
Moj zaključak i zaključak JS je da gde postoji volja, postoji i način. Ovom prilikom želim i u ime poslaničke grupe JS da pozdravim spremnost predlagača ovog zakona, da radi na unapređenju prava žena i dece, u ovom slučaju trudnica, porodilja i dece, što je pokazano ne samo ovim predlogom zakona, već i drugih usmerenih na poboljšanju života, onima kojima je briga države i društva najpotrebnija.
Ali, želim da ponovim i da dodam da verujemo, da ako bismo se više vodili unutrašnjim motivima i istinski osluškivali potrebe našeg društva, nikada ne bismo morali da čekamo na pokazne štapiće EU i UN, već bismo pravovremeno pronalazili, možda čak i efikasnija i efektivnija rešenja i modaliteta kao odgovor na te potrebe. Hvala svima na pažnji.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, vreme za diskusiju po ovoj objedinjenoj raspravi iskoristiću da govorim isključivo o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilju u porodici, time mi poslanici JS želimo da iskažemo važnost usvajanja ovog zakona i pružimo bez rezervnu podršku ovoj borbi i damo svoj doprinos glasanjem za ovaj predlog zakona.
Prema godišnjem izveštaju i statističkim podacima opservatorije za praćenje nasilja nad ženama dolazimo do zaključka da se većina nasilja u porodici, tačnije, oko 70% vrši upravo nad ženama i devojčicama. Po statističkim podacima žena ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Prema podacima UN prvi uzrok smrti i invalidnosti među ženama od 15 do 45 godina nisu ni bolesti, ni saobraćajne nesreće već upravo nasilje, a najopasnije mesto za ženu je njen sopstveni dom. Najčešći izvršioci nasilja, istraživanja još pokazuju, da su to upravo supružnici i bivši supružnici.
Svaka treća je otprilike taj brojčani izraz krize sa kojom su suočene žene. Kako bi to ilustrovali reći ćemo da od tri devojčice koje sede u učionici učeći da čitaju i pišu, jedna će trpeti nasilje samo zbog toga što je žensko. Od tri žene koje su izašle na pijacu da prodaju ono što su izgajile kako bi prehranile svoju porodicu jedna će biti napadnuta, a najverovatnije će je napasti njen neposredni partner. Svaka treća žena je silovana, premlaćena ili na neki drugi način zlostavljena u toku svog života.
Po analiziranju tih podataka, sa pravom možemo govoriti da se u velikom broju slučajeva radi o upravo rodno zasnovanom nasilju. Tačnije o degradiranju, psihičkom i fizičkom maltretiranju žena i devojčica, jer po uverenjima nasilnika one su u podređenom položaju i zaslužuju sve te oblike nasilja.
Cilj nasilnika je kontrola. On želi da odlučuje o svim situacijama kada se radi o ženinom životu. On odlučuje šta ona treba da radi, šta ona treba da misli, šta ona treba da govori. Nasilnik postiže kontrolu upravo neprestanim zastrašivanjem, fizičkim nasiljem, a često se te pretnje odnose na decu ili na bliske osobe, roditelje, braću ili sestre.
Sa sigurnošću tvrdim da samo žene koje su to iskusile i žive u ovakvim okolnostima znaju kakvo beznađe i tama visi iznad njihovih glava, ne dozvoljava im da dišu, da vole i budu voljene onako kako su zaslužile.
Svesna sam i da se mnogi, refleksno doduše, namršte kada čuju tu sintagmu – rodna ravnopravnost, jer ih ona direktno asocira na feminističke pokrete i borbu nekih žena za nešto što već postoji. Ali, upravo nam ovi podaci pokazuju da to nije neka besmislena borba, već upravo borba za jedan normalan život, za slobodu koju svi mi, bez obzira da li smo rođeni kao žene, kao žene na selu ili žene u gradu ili da li smo rođeni kao muškari, zaslužujemo.
Ono što zaista motiviše je da se u ovoj borbi sve više uključuju upravo muškarci, za koje smatram da su verovatno i najbitnija karika. Možemo reći da umesto rata polova izranja nova vrsta savezništva kada je reč o nasilju nad ženama, gde velika većina muškaraca, čak 83%, smatra da nasilje treba oštro kažnjavati.
Ovom prilikom JS apeluje na te muške pripadnike našeg društva koji poštuju žene da utiču na dečake i muškarce, prvenstveno u svojoj porodici, zatim u svom okruženju i da svojim ponašanjem i dokažu da žene kao majke, da žene kao supruge, da žene kao radnice koje nose veliki teret u savremenom svetu upravo i zaslužuju svo poštovanje tog sveta. Time mi zaista pravimo gigantski korak ka građenju ne samo civilizovanijeg već i produktivnijeg društva, gde će se žene i muškarci međusobno dopunjavati, stvarati sinergiju i na mnogo lepši i lakši način dostizati ciljeve.
Ono čemu se zaista nadamo, da ova ratifikacija Konvencije neće izroditi samo pregršt pravnih mera, već da će biti značajan pokretač i instrument koji će, ako se, naravno, adekvatno bude koristio, pomoći u osvešćivanju onog dela javnosti koji i dalje smatra da je nasilje nad ženama i u porodici privatan a ne javan problem.
Kako bih to obrazložila iz ugla poslaničkog kluba JS, iskoristiću previše korišćenu ali zaista istinitu frazu da je porodica ćelija našeg društva. Kada su ćelije bolesne, imamo i bolesno društvo. Zato smatramo da je odgovornost svih nas, svakoga u našem domenu, da učini sve kako bi se nasilje u porodici nad ženama sprečavalo, kažnjavalo i žrtve bile zaštićene.
Moram i da kao članica Ženske parlamentarne mreže istaknem da je jedan od glavnih ciljeva te neformalne grupe upravo stalna borba protiv svih oblika nasilja. Zato će sve poslanice, bez obzira na političku orijentaciju, podržati ovu konvenciju.
Zbog ograničenog vremena, za kraj želim da kažem da će JS uvek ostati dosledna u borbi za očuvanje pravih vrednosti našeg društva, dosledna u štićenju i pomaganju žena i dece i stvaranju zdravih i funkcionalnih porodica i boljeg društva. Zato ću još jednom za kraj reći da ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Hvala poštovana potpredsednice. Uvaženi ministri, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto je na današnjem redu više zakona, a vreme za diskusiju je veoma ograničeno, baziraću se prvenstveno na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, ali na početku ću se kratko osvrnuti na Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju gde zaista želim da pozdravim mere podsticaja organske proizvodnje i time pohvalim ministarstvo jer je dalo šansu našim srpskim poljoprivrednim proizvođačima da se pozicioniraju na tržištu organske hrane koja je svuda u svetu u trenutnoj ekspanziji i time daju šansu za ekonomski oporavak.
Iskoristiću još i priliku što je gospodin Knežević prisutan da mu se zahvalim što je u određenom roku, odnosno propisanom roku, odgovorio na moje poslaničko pitanje koje se tiče zaraženog kukuruza flatoksinom i da izrazim nadu i želju da se takva dobra komunikacija ubuduće i nastavi. Sa još jednim malim apelom, da ako postoji mogućnost da i Odbor za zaštitu životne sredine dobija pravovremeni izveštaj o tome šta se dešava po tom pitanju kako bi mogli da vršimo svoju poslaničku funkciju, a to je monitoring Vlade Republike Srbije.
Poslanički klub Jedinstvena Srbija će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha, iz prostog i jednostavnog razloga jer je detaljniji, sveobuhvatniji i primenljiviji od trenutnog postojećeg, važećeg zakona donesenog maja 2009. godine u sklopu seta Zakona o zaštiti životne sredine.
Smatramo da je pitanje zaštite životne sredine od izuzetnog značaja i da je u uskoj korelaciji sa onim za šta se mi kao JS zdušno i dokazano borimo, a to je metaforički rečeno, ozdravljenje našeg naroda kroz povećanje nataliteta, jer smatramo da samo kroz ostvarenje rezultata na tom polju Srbija ima razlog da nastavi sa progresom u drugim, raznim pravcima. Lično smatram da je jedino borba o kojoj Srbija treba da razmišlja, borba koja obnavlja stanovništvo ili barem vodi tim putem, a to je upravo borba protiv bele kuge.
Da se vratim na temu, ono što zabrinjava, a može se saznati iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2011. godinu jeste da je vazduh u najvećim gradovima Srbije: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Boru bio treća kategorija, tj. da su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. Istina je da je ta prekomerna zagađenost vazduha proistekla od industrije koja još uvek živi u tim gradovima, a što je dobra strana ove medalje, ali ne smemo lečiti jedan deo problema, a dozvoljavati da drugi eskalira.
Dakle, Srbija je trenutno zemlja koja je u trećoj kategoriji zagađenosti vazduha što znači da njen narod ne diše čist i zdrav vazduh. Dakle, smatramo, Jedinstvena Srbija smatra da se ovim problemom treba zaista detaljnije pozabaviti, jer želimo da stvorimo zdrave uslove u kojima ćemo živeti i u kojima će naša deca rasti.
Ono što me dodatno zabrinjava, posle ne tako svetlih rezultata Izveštaja da postoji mogućnost da sledećeg Izveštaja i ne bude. Na nadležnom odboru, Odboru za zaštitu životne sredine smo imali prilike da čujemo podatak da je od trenutka ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine nemoguće vršiti održavanje svih stanica za automatsku kontrolu vazduha, te da ćemo ukoliko se t aj trend nastavi imati 30% manje podataka od potrebnih 90 i da samim tim Izveštaj neće biti moguće ni realizovati. Ali, iskreno verujem u obećanje predstavnika nadležnog ministarstva koje je dato na istom odboru, da do toga neće doći i da će se prevazići sve posledice koje je ukidanje Fonda, odnosno rekonstruisanje Fonda za zaštitu životne sredine prouzrokovalo i da će se pronaći mehanizmi za finansiranje ekoloških projekata, a samim tim i za finansiranje automatskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha.
Dobre stvari koje nam još ovaj predlog zakona donosi su ispravke grešaka trenutno aktuelnog zakona koje su po mom mišljenju bitne i nisu samo tehničke prirode, što vidimo u članu 1, kojim se menja član 37. i stav 2. gde je za referentnu godinu za kvantifikovanu procenu mera i politika bila uzeta 2000. godina što nije bilo usklađeno sa zahtevima EU, što se sada menja i ispravljamo i za istu se uzima 1990. godina. Prihvatanjem ovog zakona još ćemo stvoriti i dobre pravne uslove za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti ovom zakonu i veću primenljivost, što je veliki pomak u odnosu na zakon iz 2009. godine.
Još jednom da ponovim, jedan od glavnih razloga zbog čega će poslanički klub Jedinstvena Srbija glasati za ovaj zakon uz apel, naravno najdobronamerniji, ministarstvu da se što pre pronađu odgovarajući instrumenti za održavanje sistema provere kvaliteta vazduha, jer bez tog i sličnih sistema stvorenih u svrhu praćenja kvaliteta uslova života pre svega, u našoj životnoj sredini, ne možemo ići putem stvaranja zdrave Srbije, što nam je naravno svima u interesu. Hvala.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, skrenuću pažnju na nerazjašnjenu situaciju kojoj nepravedno nismo pridavali dovoljno značaja u ovom parlamentu, ali čini mi se da nije ni Vlada baš uspevala da pridaje dovoljno pažnje ovom problemu, pretpostavljam, s opravdanjem, obzirom na tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazila u prethodnom periodu.
Pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Goranu Kneževiću, a odnosi se na jedan od najbitnijih strateških poljoprivrednih proizvoda Srbije, na kukuruz. On nije samo to, kukuruz je i veoma svakodnevan, čest sastav namirnica na trpezama porodica u Srbiji. Ne unosimo ga samo direktnim konzumiranje, već i kroz mleko i meso životinja koje se njime hrane.
Imajući u vidu sve to, moram priznati da sam poprilično bila šokirana kada sam u novinama pročitala informaciju da je oko 60% srpskog prinosa kukuruza kontaminirano aflatoksinom, najpoznatijim i najkancerogenijim jedinjenjem, koje se može trenutno naći u hrani za ljude i za životinje. Posledica unošenja ove materije je i izazivanje kancera jetre.
Ono što sam uspela da saznam da aflatoksin je plesan koja je izazvana direktnom posledicom suše u kojoj se Srbija našla u ovom periodu, ali Srbija nije jedina zemlja u regionu koja se suočava sa ovim problemom.
Srećom, dobila sam odgovor Vlade, odnosno kroz medije i kroz izjavu gospodina Nenada Katanića, načelnika poljoprivredne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, koji je rekao i demantovao ove podatke, pri čemu mi je veoma laknulo. On je rekao da u Srbiji postoji samo 7% kontaminiranog kukuruza i da analiza SGS Srbije je potpuno nevalidna, jer su njihovi uzorci, jer su uzorci ti na osnovu kojih su oni vršili analizu, nisu reprezentativni.
S obzirom na kontradiktornost ovih podataka, pokušala sam da dođem do gospodina Ukrupine, da ga pitam – koje su to analize, odnosno koji su to uzorci na kojima su oni vršili analizu? Nisam uspela, jer gospodin Ukrupin nije želeo da se ovo pitanje politizuje, već je samo izjavio da stoji iza svih podataka do kojih je SGS Srbije došla.
Jasno je da ni ja ni moja poslanička grupa, odnosno poslanička grupa JS ne želi da politizuje ovo pitanje i da ono nije političko pitanje, već je problem ne razjašnjene situacije, kako god, u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Samo želim da zamolim gospodina Kneževića, pre svega, kao zabrinuti građanin, da dostavi krajnje informacije javnosti i da zatražim od njega kao narodna poslanica i kao član ovog parlamenta, da dostavi odgovarajuće izjave svim odborima koji su zaduženi za ova pitanja, kako bi mogli da sprovedemo jednu od najbitnijih poslaničkih funkcija, a to je monitoring Vlade Srbije.