Hvala vam, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje je za ministarku privrede, Adrijanu Mesarović.

Opština Vrnjačka banja je 2017. godine postupila u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije i prihvatila preporuku da izvrši konverziju svojih potraživanja prema preduzećima namenske industrije iz Trstenika, PPT Namenska i PPT-TMO u njihov kapital. Na dan 31. 12. 2016. godine ukupna potraživanja opštine iznosila su približno 300 miliona dinara, sa pripadajućim kamatama, pri čemu se na osnovu prihvaćene preporuke Vlade kamata otpisala a odlukom skupštine opštine i glavnica u iznosu od 39 miliona i 900 hiljada dinara konvertovana u kapital navedenih društava, 11 miliona i 500 u PPT-TMO i 28 i po miliona u PPT Namenska.

S obzirom na to da se na teritoriji opštine Vrnjačka banja nalazi objekat nekadašnjeg pogona namenske industrije koji je već dugi niz godina izvan funkcije i ne koristi se u privredne svrhe, opština izražava spremnost da ustupi svoj kapital u oba preduzeća Republike Srbije iz oblasti namenske industrije, a zauzvrat preuzme pravo svojine nad navedenim objektom koji se nalazi na našoj teritoriji.

Opština preuzima obavezu da po sticanju prava svojine obezbedi investitora koji bi predmetni objekat stavio u funkciju privredne delatnosti sa ciljem unapređenja lokalnog i ekonomskog razvoja i povećanja zaposlenosti stanovništva u Vrnjačkoj banji. Benefiti za Republiku Srbiju su rasterećenje države od upravljanja neaktivnom imovinom koja trenutno ne stvara nikakvu vrednost, povećanje efikasnosti upravljanja državnim kapitalom prenosom imovine na lokalnu samoupravu koja ima kapacitet da je stavi u funkciju, potencijalno povećanje budžetskih prihoda kroz nove poslovne aktivnosti, zapošljavanje i poreske prihode koje bi generisao investitor, smanjenje troškova održavanja i čuvanja imovine koja je godinama neiskorišćena i podršku ravnomernom regionalnom razvoju, što je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije.

Za opštinu Vrnjačka banja, naravno, privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, aktiviranje neiskorišćenog industrijskog objekta u novu privrednu funkciju, sa direktnim uticajem na rast lokalne ekonomije, povećanje priliva iz poreza na zarade lokalnih komunalnih taksi i drugih prihoda opštine, podsticanje diverzifikacije privrednih aktivnosti i smanjenja oslanjanja isključivo na turizam.

Drugo pitanje upućujem premijeru, gospodinu Macutu, ministru sporta, gospodinu Gajiću i ministru finansija, gospodinu Siniši Malom. Godine 2016. je u beogradskoj Areni održano Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Tada su za potrebe tog prvenstva u Areni montirana dva bazena dimenzija 34h21, znači, takmičarski bazen i bazen za zagrevanje 25h15 metara. Oba ta bazena su posle završetka tog Evropskog prvenstva, i ono što je najbitnije, tada su naši vaterpolisti, naši zlatni delfini osvojili zlato, odlukom i predlogom gospodina Vučića prebačeni u Vrnjačku banju kako bi se na našoj teritoriji formirao jedan nacionalni trenažni centar.

Opština Vrnjačka banja je sve obaveze koje smo tada imali ispunila i mi smo iz našeg budžeta uplatili preko 180 miliona dinara za jednu takvu investiciju. Ono što je vrlo bitno i tada za Republiku Srbiju je da je prva građevinska dozvola, elektronska građevinska dozvola koja je izdata, upravo izdata za taj nacionalni trenažni centar u Vrnjačkoj banji.

Nažalost, mi nemamo kapacitete da kao opština taj projekat da dovedemo do kraja i zato molimo da sada, ukoliko je moguće, pogotovo zbog EXPO-a, gde se rade velike kapitalne investicije koje su nacionalno opredeljene i vezane su za nacionalne infrastrukturu, jedan deo tih sredstava preusmeri u Vrnjačku Banju kako bismo zajednički završili taj trenažni Nacionalni vaterpolo centar.

Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Koleginice i kolege narodni poslanice, vi predsedniče znate, obzirom i da smo koalicioni partneri, da smo mi iz JS upućeni na svakodnevne kontakte sa građanima i ne bih želeo da bilo ko u ovoj sali pogrešno shvati ovo moje pitanje.

Činjenica je da ja dolazim iz turističkog mesta, iz Vrnjačke Banje, mesta u kome veliki broj ljudi živi i radi od turizma. Veliki broj kafića i restorana, ne samo kod nas u našoj opštini, nego u svim opštinama i u gradovima Srbije, poštuje mere koje je propisao Krizni štab.

Ja sam u situaciji da, kada me sretnu moju sugrađani na ulici, vrlo često od njih dobijam sledeće pitanje. Zato odgovor na ovo pitanje tražim i od vas kao predsednika Narodne skupštine. To je odgovor koji tražim i od svih nas narodnih poslanika koji smo prisutni danas ovde u ovoj sali. Ako su svi ostali upućeni da poštuju krizne mere i ako su svi svesni situacije u kojoj se trenutno, kako bar brojke pokazuju, nalazi naša zemlja, onda je red da i mi kao narodni poslanici svojim primerom pokažemo da ove mere imaju svoju težinu. Ako se apeluje da narednih dana treba da se smanji broj kontakata ljudi na jednom mestu, možda i ova sala u kojoj nas ima 250, a zajedno sa svim ljudima koji rade u skupštinskim službama preko nekoliko stotina ljudi, ja vas onda molim da i mi budemo primer i da pokažemo građanima Srbije da ćemo mi prvi da se pridržavamo tih mera. To ne znači da mi izbegavamo rad, da mi izbegavamo posao.

U evidenciji imate, kad su u pitanju poslanici poslaničke grupe JS, da smo u 99% slučaja prisutni, da uvek uzimamo učešće u radu. Naravno, u ovom sazivu Skupštine je prisutnost vidljiva i kad su u pitanju sve ostale kolege. Nekad je u ovoj Skupštini u određenim trenucima bilo po 30 kolega. U ovom sazivu to svi možemo da primetimo, a primećuju i građani, najveći broj poslanika je uzeo učešće u radu i mi smo ovde skoro u punom sastavu.

Zato je moje pitanje - da li smatrate da je svrsishodno da i mi prekinemo zasedanje, ne rad, imamo uslove i mi da radimo drugačije, ali zasedanje i okupljanje u jednoj zatvorenoj prostoriji? Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Postaviću dva pitanja. Prvo pitanje mi je žao što postavljam ovde i što svima trošim dragocene vreme, jer je to pitanje na koje sam juče u toku redovne sednice, od gospodina Trivana, mogao da dobijem odgovor.

Pitanje se ticalo deponije u Vrnjačkoj Banji. Obzirom da je tema bila ekologija, ja sam pričao o deponiji, to je ovo ovde, velika količina otpada i smeća koja se nalazi bukvalno na obali reke Morave. Juče su hvalili predsednika opštine kako dosta ulaže u ekologiju, a moje pitanje prosto je bilo – zašto se onda nešto ne uradi sa ovom deponijom, jer to apsolutno nije bilo tačno da se po pitanju ekologije u Vrnjačkoj Banji, bilo šta ulaže.

Moje pitanje za ministre, obzirom da predsednika opštine to puno ne interesuje – na koji će način i kako sugerisati lokalnoj samoupravi da konačno iznađe neko rešenje po pitanju ove deponije? Ja pitam mog predsednika, on kaže da za to u budžetu novca nema.

Onda drugo pitanje hoću da postavim ministru kulture, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, i da ga pitam koliko može da košta jedna ovakva knjiga? To je knjiga koja treba da predstavlja 150 godina organizovanog bavljenja turizma u Vrnjačkoj Banji, 150 godina u kojima su mnogi predsednici opština i razni učeni i bitni ljudi dali svoj doprinos da Vrnjačka Banja posle 150 godina bude ovakva kakva je danas. Predsedniku opštine je bilo bitno da na početak te knjige stavi svoju sliku, kao da je on napravio Vrnjačku Banju, a drage kolege, verovali ili ne, to je moje pitanje za ministra Vukosavljevića, da li je realno da 750 komada ove knjige, koliki je tiraž, košta pet miliona dinara?

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, povodom za moje postavljanje pitanja je jučerašnja presuda srpskom generalu Ratku Mladiću. To je bitna tema za nas iz JS, a siguran sam i većeg broja građana Srbije.

Haški tribunal, najveća sramota u istoriji svetskog pravosuđa, slobodno mogu da kažem jedna genocidna tvorevina, citiram gospodina Dragana Markovića Palmu – jučerašnjom presudom generalu Ratku Mladiću, Haški tribunal spušta zavesu na najveću sramotu u istoriji svetskog pravosuđa. Rezultat rada Haškog tribunala je da su oni koji su najviše stradali, najviše i osuđeni. Srbi su ukupno osuđeni na 12 vekova robije, a Hrvati, Muslimani i Albanci na oko 200 godina, s tim da su Hrvati uglavnom osuđeni za zločine nad Muslimanima i obrnuto.

To znači da za zločine nad Srbima niko nije kriv. Od ubistva porodice Zec u Zagrebu, „Kristalne noći“ u Zadru, proterivanja Srba iz hrvatskih gradova, preko Miljevaca, Medačkog džepa, Ravnih Kotara do „Bljeska“ i najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, „Oluje“, pa preko Podrinja, Kravica, Bratunca, Sarajeva do Starogradskog, Podujeva, Obilića, Kosova i Metohije. To je juče izjavio predsednik JS, Dragan Marković Palma.

Vrlo je bitno da se zna da je Ratko Mladić bio poslednja brana stvaranju jedne islamske države u Evropi. Preko 10.000 mudžahedina sa Bliskog istoka je klalo u BiH Srbe i stvaralo svoju državu. Klinton i njegovi evropski savetnici su to znali, da bi kasnije dobili terorističke napade u NJujorku, u Londonu, Parizu, Briselu, Madridu, Berlinu i celoj Evropi.

Da nije bilo Ratka Mladića i Republike Srpske, danas bi u Evropi imali Raku, Mosul i El Bagdadi. Pored toga, u BiH i dalje postoje islamistički centri, a šef muslimana Bakir Izetbegović i danas poziva na rat.

Pitanje i za holandskog sudiju Alfonsa Oria – gde su Srbiji iz Zagreba, Sarajeva i Prištine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije? Haški tribunal i njegovi finansijeri i naredbodavci su odgovorni za terorističke akcije islamista po Evropi, jer su im to dozvolili u BiH. To građani Evrope, SAD i celog svega treba da znaju. Ovo je juče izjavio naš predsednik.

Zašto sam ovo pročitao? Vezano je za pitanje koje želim da postavim. Da bude jasno, ne postoje dobri i loši ratovi, svaki rat nosi svoje tragedije i smrti. Niko od mojih prijatelja iz Bosne, Hrvatske, Srbije nije želeo rat i danas svi trpimo posledice tih ratova. Za ratove glavni krivci po pravilu ostaju nekažnjeni.

Pitanje za ministarku pravde – kakve je napore do sada uložila Srbija da Ratko Mladić ovu kaznu zbog lošeg i narušenog zdravlja odsluži u Srbiji? Hvala.