Po pitanju amandmana, koji smo podneli na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podneli smo amandman iz razloga što smo mi, kao Srbi, spremni da prihvatimo neke strane reči i koristimo tuđice. Ako se već ovaj zakon odnosi na poljoprivredu i selo, to je latinska reč, što znači selo, trebali smo da napišemo onako kako najviše odgovara seljacima. Ako znamo da kod seljaka imao mnogo nepismenih ljudi, znači da smo trebali da približimo, makar, u tekstualnom delu reči tog zakona naše reči i dati reč – o obnovi sela.
Ne treba koristiti tuđice. Mi smo to koristili i u nazivu zakona i kroz ceo zakon proizilaze te reči. One se nalaze u tekstu i u svim pratećim dokumentima koji regulišu ove propise.
Znamo da su u selima uglavnom ostala staračka domaćinstva. Morali bi smo malo više da poklonimo pažnju selu, kako bi privukli mlade da ostanu na selu i kako bi mogli malo bolje da živimo, odnosno da ublažimo siromaštvo, a kada znamo da smo vrlo siromašna država.
Takođe, trebali bi malo više da posvetimo pažnju da ne budemo toliko siromašni, da privučemo mlade kroz obnovu, odnosno oslobađanja raznih seoskih domaćinstava da mogu da kupuju agromašine, da obrađuju svoju zemlju, jer znamo da su ta sredstva jako stara, izraubovana i više nisu u upotrebi.
Više pažnje bi trebalo posvetiti manjim seoskim domaćinstvima koja treba da proizvode zdravu hranu. Posebnu pažnju treba posvetiti i planirati šta da se proizvodi i gde će seljaci svoje proizvode dalje da plasiraju, kako bi bili zdraviji i bogatiji. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pre nego što krenem sa mojim pitanjima, mislim da neću moći da dobijem odgovore na pitanja koja ću postaviti, pa bih zamolila da to bude u roku od osam dana, kako to zakon nalaže.
Moje pitanje biće vezano za jedan važan segment naše ekonimije, a to je stečaj, odnosno stečajni postupak. Zakonom o stečaju u članu 5. promovisano je načelo ekonomičnosti ovog postupka u što kraćem vremenu i sa što manjim troškovima, a u članu 8. da je stečajni postupak hitan, bez prekida i zastoja. Međutim, iako je početkom primene novog Zakona o stečaju iz 2009. godine znatno skraćeno vreme trajanja stečajnog postupka, ipak je i dalje prisutan značajan broj slučajeva, nekoliko stotina njih, gde se ovaj postupak vodi već tri do četiri godine, pa i više, a ima i takvih slučajeva koji se sprovode već decenijama.
U razgovoru sa Zaštitnikom građana Sašom Jankovićem složili smo se da je ovoliko otezanje u pojedinim stečajnim postupcima nedopustivo i da to predstavlja kršenje građanskih prava, a ne treba ni pominjati kakvi su efekti na ekonomske tokove u zemlji. Svesna sam da jedan deo krivice leži i u neažurnosti zagušenja predmetima.
S toga, moje poslaničko pitanje glasi – da li je Ministarstvo finansija i privrede razmatralo efekte efikasnosti sprovođenja i trajanja stečajnih postupaka? Da li su razmatrane mogućnosti da se eventualno izmeni zakonska regulativa radi ubrzanja stečajnog postupka, a posebno da se ubrzaju stečajni postupci koji se vode na osnovu ranijih zakonskih rešenja, odnosno mogućnost da se izmenama Zakona o stečaju vremenski ograniči trajanje stečajnog postupka na određeni vremenski period?
Sledeće pitanje je – koji će biti kriterijumi za opstanak, odnosno likvidaciju firmi u restrukturiranju i koje su najavljene za 2014. godinu? Da li je kriterijum samo ako ima kupce ili ako ima i mogućnost revitalizacije kroz plasman na domaćem i stranom tržištu i ako ima svoje resurse, kao što je "Šamot", fabrika Aranđelovac, svoju sirovinsku bazu, mogućnost plasmana robe u Termoelektrane Srbije i istovremeno uštedu državi za dobijanje podsticajnih sredstava za obnovu finansijske proizvodnje kako bi opstali? Pitanje glasi – zašto se ne objavljuju tenderi za firme u restrukturiranju? Hvala.

Prvo bih se izvinila gospodinu Dinkiću, nisam primetila da je stigao. Na početku nije bio tu, pa sam zbog toga onu uvodnu rečenicu izgovorila. Izvinjavam se.
Zadovoljna sam odgovorima, međutim, htela bih samo da napomenem jer sam ovde istakla "Šamot" Aranđelovac, Rudnik, Industrija "Šamot" Aranđelovac, koji je nekada bio gigant u celoj Srbiji, poznat i u Jugoslaviji, koji i sada radi, proizvodi i izvozi svoju robu, međutim, ima problema kod nas u Srbiji i ne može nikako da dođe do poslova Termoelektrane Obrenovac, za koje rade druge firme sa lošim kvalitetom.
Tražimo pomoć cele Vlade da pomogne da se Šamot uključi sa svojim proizvodima za Termoelektranu Obrenovac.