Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa svojim saradnicima, dolazim iz Aranđelovca, inače sam poslanik otuda, a sud u Aranđelovcu je postojao još od 1868. godine. Lično smatram, da ovaj predlog Vlade je najbolji predlog, mnogo je bolji i od ovog predloga Odbora za pravosuđe, jer će imati sudsku jedinicu u Topoli koja će pripadati Aranđelovcu, a Topola je od Aranđelovca udaljena svega 15 kilometara. Tako da postoje mogućnosti da se održavaju sva veća suđenja, odnosno krivice i ostala suđenja koja ne budu mogla da se obavljaju u sudskoj jedinici.
Sud u Aranđelovcu ima 2.200 kvadratnih metara, tako da zadovoljava potrebe za zaposlenjem. Ima kadrove u Aranđelovcu. Sada trenutno ima sedam sudija koji rade u Aranđelovcu, a ostali su bili raspoređeni u Kragujevac, u više sudove. Prekšajni sud se nalazi takođe u zgradi Osnovnog suda.
Lično smatram, a i na zadovoljstvo svih građana Aranđelovca, zahvaljujem se predlagaču da Osnovni sud bude i dalje u Aranđelovcu. Hvala.
Hvala gospodine predsedniče.
Kolege i koleginice poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poslanička grupa PUPS je podnela amandman na član 3. stav 1. Predložili smo da se posle tačke 13) doda nova tačka 13a koja glasi – Osnovni sud u Vlasotincu za teritoriju opština Vlasotinca i Crna Trava.
Tačka 32) menja se i glasi – Osnovni sud u Leskovcu za teritoriju grada Leskovca. To smo obrazložili navedenom odredbom Predloga zakona. Predviđeno je da za područje grada Leskovca i opština Vlasotince i Crna Trava mesno bude nadležan Osnovni sud u Leskovcu sa sudskom jedinicom u Vlasotincu.
Smatramo da ovakvo rešenje ne odražava pravu slika stanja na terenu, te da potrebe stanovništva navedenog područja, broj predmeta u radu, broj sudija, ekonomske prilike i konfiguracija terena i te kako opravdavaju osnivanje tj. vraćanje Osnovnog suda u Vlasotincu.
Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, opštine i regioni u brojkama za 2012. godinu u Opštini Vlasotince bilo je 5.045 zaposlenih, u Opštini Crna Trava 710, ukupno 5.755. Sa druge strane, Opština Medveđa 1.225 i Opština Bojnik 1.081, što je ukupno 2.306 zaposlenih lica, što je mnogo manje, odnosno 50% manje od broja zaposlenih samo u Opštini Vlasotince.
Ukupne investicije u opštini Vlasotince u 2011. godini iznosile su 77.209.000 dinara. Vlasotince je u 2011. godini imalo 1.514 noćenja turista. U Vlasotincu posluje više industrijskih preduzeća stranih ulagača iz Nemačke, Slovenije i Italije. Medveđa i Crna Trava industriju gotovo i da nemaju.
Teritoriju koju bi obuhvatio osnovni sud u Vlasotincu prostire se na 615 m2, na kojima živi 35,969 stanovnika. Vlasotince je gradsko naselje koje po popisu iz 2011. godine ima 15.835 stanovnika. Od auto-puta E75 Koridor 10 udaljen je oko 8 km. Crna Trava je od Vlasotinca udaljena 45 km i predstavlja pograničnu zonu. Zahvata deo državne granice sa Bugarskom u dužini od 9 km. U toj zoni nalazi se granični prelaz koji je od Vlasotinca udaljen oko 60 km.
Sa stanovišta geografske prilike radi se o brdsko-planinskom području sa dosta razruđenim naseljima. Pojedina naseljena mesta nalaze se na nadmorskoj visini od preko 1.600 m, gde hladni period počinje polovinom oktobra, a završava se početkom maja. Putevi koji povezuju ta naselja sa sedištima u opštinama Vlasotince i Crna Trava u zimskom periodu su gotovo neprohodni.
Ujedno, sudije sadašnje sudske jedinice u Vlasotincu, na dan 1. januara 2013. godine, imali su u radu oko 4.000 nerešenih predmeta, od čega 416 u krivičnoj, preko 1.000 u parničnoj i 2.372 predmeta izvršenja i ostalo u vanparničnoj materiji. Očekivani godišnji priliv predmeta je između 250 i 300 u krivičnoj materiji i između 800 i 1.000 predmeta parnice, oko 2.000 izvršnih predmeta i ostalo vanparničnih predmeta. Sudska jedinica u Vlasotincu ima ukupno sedam sudija, od čega četiri u parničnoj i izvršnoj materiji, dva u krivičnoj materiji i jednog u vanparničnoj.
Ovakvim merilima za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima predviđeno je da se osnovni sud može obrazovati ukoliko u njemu radi najmanje sedam sudija, te je stoga taj uslov ispunjen. Sudska jedinica raspolaže sudskom zgradom koja je adekvatno uređena, ima osam sudnica i optimalni broj kancelarija, arhivu i solidnu materijalno-tehničku opremljenost. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E763, to jest za jednu od deonica budućeg autoputa Horgoš-Požega, odnosno deonicu autoputa Obrenovac-Ljig.
Predmet ovog međunarodnog ugovora je zajam koji će naša država kao zajmoprimac primiti od kineske Eksport-import banke u iznosu od 301.000.000 dolara, koji će se utrošiti za finansiranje izgradnje pomenute deonice autoputa.
Ovo nije prvi slučaj da kineski kapital u ovakvom obimu ulazi u našu privredu, s obzirom da se kreditnim linijama iz ove već države finansira izgradnja mosta Zemun-Borča, a da je kineska država nama već prethodno pomagala kako u skorijem periodu, tako i u vreme devedesetih godina.
S obzirom da se kineska privreda nalazi u velikoj privrednoj ekspanziji, koja je bez presedana u zadnjih tridesetak godina, onda i ne čudi njihova rešenost da se u većoj meri probiju na tržištima i u privredama koje su geografski udaljenije od samog njihovog neposrednog okruženja.
Imajući u vidu prijateljske, političke i poslovne veze između dve države, sasvim je logično da se upravo Srbija odabere kao prvo i pravo mesto za ovakve investicije, kojih će, nadamo se, biti još za neke druge kapitalne infrastrukturne projekte u budućnosti.
S druge strane, našoj privredi će svakako dobrodoći ovakav priliv svežeg kapitala u izgradnji infrastrukturnih objekata, tim pre što on dolazi po relativno povoljnim uslovima.
Osnov za ovaj ugovor o zajmu predstavlja ugovor sa kineskom korporacijom o izgradnji ove deonice autoputa. O samom autoputu, pitanju opravdanosti i načinu i dinamici njegove izgradnje u prethodnoj deceniji, vođeno je dosta polemika na kojima se ne bih zadržavala, jer je svakom razumnom čoveku jasno da izgradnja ovog autoputa predstavlja prvorazredni, državni i nacionalni zadatak.
Mi smo svesni da bi najbolje bilo kada bi postojale mogućnosti da se ovakvi projekti finansiraju direktno od strane države ili domaće privrede, ali svi znamo u kakvom stanju se one trenutno nalaze, a vremena radnih akcija i zajmova za privredni preporod odavno je prošlo, pa se, nažalost, ova opcija zaduživanja u inostranstvu nameće kao jedina realna.
Uslovi pod kojima se daje zajam su povoljni. Kamata za ovaj zajam iznosi 2,5% godišnje, što je kamatna stopa koja je niža u odnosu na neke kredite koje smo ranije podizali i gde se ona kretala između 3% i 4% na godišnjem nivou.
Zajam će biti isplaćen u periodu od 15 godina, koji će početi da teče nakon petogodišnjeg grejs perioda kredita. Period dospelosti pojedinih rata biće polugodišnji, a naša strana će eventualno moći i da se koristi pogodnostima odredbi da ranije otplati zaduženje po povoljnijoj odštetnoj stopi od 1%.
Možda će se neko naći ko će staviti zamerku zašto se u ugovoru nalaze klauzule koje obavezuju na nabavku roba i usluga iz Kine, ali mi moramo biti svesni da se na jednoj strani moraju dati i neke kompenzacije u ugovoru zarad već pomenutih povoljnih uslova otplate kredita, a na drugoj strani kineska poslova grupacija kojoj je poverena izgradnja u svetu poznata po uspešnim građevinskim poduhvatima da je, primera radi, u roku od četiri godine sagradila pomorski most koji ima dužinu otprilike koliko i ova deonica budućeg autoputa i nadamo se da će takvu efikasnost pokazati i kod nas.
Drugi predlog potvrđivanja međunarodnog Sporazuma koji se pred nama nalazi je onaj o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak sa Kraljevinom Maroko.
Mi smo u jednom od prethodnih zasedanja već ratifikovali određeni broj sporazuma o privrednoj saradnji sa ovom državom a načelno smatram da su ovakvi sporazumi uvek dobrodošli jer stvaraju mogućnosti za poboljšanje međusobne saradnje na obostrano zadovoljstvo.
Poštovani narodni poslanici, jasno je da ova dva zakona predstavljaju još jedan koristan doprinos našoj ekonomiji i privredi, te će zato poslanička grupa PUPS, odnosno Partije ujedinjenih penzionera Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.