Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa svojim saradnicima, dolazim iz Aranđelovca, inače sam poslanik otuda, a sud u Aranđelovcu je postojao još od 1868. godine. Lično smatram, da ovaj predlog Vlade je najbolji predlog, mnogo je bolji i od ovog predloga Odbora za pravosuđe, jer će imati sudsku jedinicu u Topoli koja će pripadati Aranđelovcu, a Topola je od Aranđelovca udaljena svega 15 kilometara. Tako da postoje mogućnosti da se održavaju sva veća suđenja, odnosno krivice i ostala suđenja koja ne budu mogla da se obavljaju u sudskoj jedinici.
Sud u Aranđelovcu ima 2.200 kvadratnih metara, tako da zadovoljava potrebe za zaposlenjem. Ima kadrove u Aranđelovcu. Sada trenutno ima sedam sudija koji rade u Aranđelovcu, a ostali su bili raspoređeni u Kragujevac, u više sudove. Prekšajni sud se nalazi takođe u zgradi Osnovnog suda.
Lično smatram, a i na zadovoljstvo svih građana Aranđelovca, zahvaljujem se predlagaču da Osnovni sud bude i dalje u Aranđelovcu. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Kolege i koleginice poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poslanička grupa PUPS je podnela amandman na član 3. stav 1. Predložili smo da se posle tačke 13) doda nova tačka 13a koja glasi – Osnovni sud u Vlasotincu za teritoriju opština Vlasotinca i Crna Trava.
Tačka 32) menja se i glasi – Osnovni sud u Leskovcu za teritoriju grada Leskovca. To smo obrazložili navedenom odredbom Predloga zakona. Predviđeno je da za područje grada Leskovca i opština Vlasotince i Crna Trava mesno bude nadležan Osnovni sud u Leskovcu sa sudskom jedinicom u Vlasotincu.
Smatramo da ovakvo rešenje ne odražava pravu slika stanja na terenu, te da potrebe stanovništva navedenog područja, broj predmeta u radu, broj sudija, ekonomske prilike i konfiguracija terena i te kako opravdavaju osnivanje tj. vraćanje Osnovnog suda u Vlasotincu.
Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, opštine i regioni u brojkama za 2012. godinu u Opštini Vlasotince bilo je 5.045 zaposlenih, u Opštini Crna Trava 710, ukupno 5.755. Sa druge strane, Opština Medveđa 1.225 i Opština Bojnik 1.081, što je ukupno 2.306 zaposlenih lica, što je mnogo manje, odnosno 50% manje od broja zaposlenih samo u Opštini Vlasotince.
Ukupne investicije u opštini Vlasotince u 2011. godini iznosile su 77.209.000 dinara. Vlasotince je u 2011. godini imalo 1.514 noćenja turista. U Vlasotincu posluje više industrijskih preduzeća stranih ulagača iz Nemačke, Slovenije i Italije. Medveđa i Crna Trava industriju gotovo i da nemaju.
Teritoriju koju bi obuhvatio osnovni sud u Vlasotincu prostire se na 615 m2, na kojima živi 35,969 stanovnika. Vlasotince je gradsko naselje koje po popisu iz 2011. godine ima 15.835 stanovnika. Od auto-puta E75 Koridor 10 udaljen je oko 8 km. Crna Trava je od Vlasotinca udaljena 45 km i predstavlja pograničnu zonu. Zahvata deo državne granice sa Bugarskom u dužini od 9 km. U toj zoni nalazi se granični prelaz koji je od Vlasotinca udaljen oko 60 km.
Sa stanovišta geografske prilike radi se o brdsko-planinskom području sa dosta razruđenim naseljima. Pojedina naseljena mesta nalaze se na nadmorskoj visini od preko 1.600 m, gde hladni period počinje polovinom oktobra, a završava se početkom maja. Putevi koji povezuju ta naselja sa sedištima u opštinama Vlasotince i Crna Trava u zimskom periodu su gotovo neprohodni.
Ujedno, sudije sadašnje sudske jedinice u Vlasotincu, na dan 1. januara 2013. godine, imali su u radu oko 4.000 nerešenih predmeta, od čega 416 u krivičnoj, preko 1.000 u parničnoj i 2.372 predmeta izvršenja i ostalo u vanparničnoj materiji. Očekivani godišnji priliv predmeta je između 250 i 300 u krivičnoj materiji i između 800 i 1.000 predmeta parnice, oko 2.000 izvršnih predmeta i ostalo vanparničnih predmeta. Sudska jedinica u Vlasotincu ima ukupno sedam sudija, od čega četiri u parničnoj i izvršnoj materiji, dva u krivičnoj materiji i jednog u vanparničnoj.
Ovakvim merilima za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima predviđeno je da se osnovni sud može obrazovati ukoliko u njemu radi najmanje sedam sudija, te je stoga taj uslov ispunjen. Sudska jedinica raspolaže sudskom zgradom koja je adekvatno uređena, ima osam sudnica i optimalni broj kancelarija, arhivu i solidnu materijalno-tehničku opremljenost. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E763, to jest za jednu od deonica budućeg autoputa Horgoš-Požega, odnosno deonicu autoputa Obrenovac-Ljig.
Predmet ovog međunarodnog ugovora je zajam koji će naša država kao zajmoprimac primiti od kineske Eksport-import banke u iznosu od 301.000.000 dolara, koji će se utrošiti za finansiranje izgradnje pomenute deonice autoputa.
Ovo nije prvi slučaj da kineski kapital u ovakvom obimu ulazi u našu privredu, s obzirom da se kreditnim linijama iz ove već države finansira izgradnja mosta Zemun-Borča, a da je kineska država nama već prethodno pomagala kako u skorijem periodu, tako i u vreme devedesetih godina.
S obzirom da se kineska privreda nalazi u velikoj privrednoj ekspanziji, koja je bez presedana u zadnjih tridesetak godina, onda i ne čudi njihova rešenost da se u većoj meri probiju na tržištima i u privredama koje su geografski udaljenije od samog njihovog neposrednog okruženja.
Imajući u vidu prijateljske, političke i poslovne veze između dve države, sasvim je logično da se upravo Srbija odabere kao prvo i pravo mesto za ovakve investicije, kojih će, nadamo se, biti još za neke druge kapitalne infrastrukturne projekte u budućnosti.
S druge strane, našoj privredi će svakako dobrodoći ovakav priliv svežeg kapitala u izgradnji infrastrukturnih objekata, tim pre što on dolazi po relativno povoljnim uslovima.
Osnov za ovaj ugovor o zajmu predstavlja ugovor sa kineskom korporacijom o izgradnji ove deonice autoputa. O samom autoputu, pitanju opravdanosti i načinu i dinamici njegove izgradnje u prethodnoj deceniji, vođeno je dosta polemika na kojima se ne bih zadržavala, jer je svakom razumnom čoveku jasno da izgradnja ovog autoputa predstavlja prvorazredni, državni i nacionalni zadatak.
Mi smo svesni da bi najbolje bilo kada bi postojale mogućnosti da se ovakvi projekti finansiraju direktno od strane države ili domaće privrede, ali svi znamo u kakvom stanju se one trenutno nalaze, a vremena radnih akcija i zajmova za privredni preporod odavno je prošlo, pa se, nažalost, ova opcija zaduživanja u inostranstvu nameće kao jedina realna.
Uslovi pod kojima se daje zajam su povoljni. Kamata za ovaj zajam iznosi 2,5% godišnje, što je kamatna stopa koja je niža u odnosu na neke kredite koje smo ranije podizali i gde se ona kretala između 3% i 4% na godišnjem nivou.
Zajam će biti isplaćen u periodu od 15 godina, koji će početi da teče nakon petogodišnjeg grejs perioda kredita. Period dospelosti pojedinih rata biće polugodišnji, a naša strana će eventualno moći i da se koristi pogodnostima odredbi da ranije otplati zaduženje po povoljnijoj odštetnoj stopi od 1%.
Možda će se neko naći ko će staviti zamerku zašto se u ugovoru nalaze klauzule koje obavezuju na nabavku roba i usluga iz Kine, ali mi moramo biti svesni da se na jednoj strani moraju dati i neke kompenzacije u ugovoru zarad već pomenutih povoljnih uslova otplate kredita, a na drugoj strani kineska poslova grupacija kojoj je poverena izgradnja u svetu poznata po uspešnim građevinskim poduhvatima da je, primera radi, u roku od četiri godine sagradila pomorski most koji ima dužinu otprilike koliko i ova deonica budućeg autoputa i nadamo se da će takvu efikasnost pokazati i kod nas.
Drugi predlog potvrđivanja međunarodnog Sporazuma koji se pred nama nalazi je onaj o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak sa Kraljevinom Maroko.
Mi smo u jednom od prethodnih zasedanja već ratifikovali određeni broj sporazuma o privrednoj saradnji sa ovom državom a načelno smatram da su ovakvi sporazumi uvek dobrodošli jer stvaraju mogućnosti za poboljšanje međusobne saradnje na obostrano zadovoljstvo.
Poštovani narodni poslanici, jasno je da ova dva zakona predstavljaju još jedan koristan doprinos našoj ekonomiji i privredi, te će zato poslanička grupa PUPS, odnosno Partije ujedinjenih penzionera Srbije, u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS podnela je amandman na član 13. koji je istovetan sa amandmanom koleginice Suzane, ali je ipak prihvaćen amandman koleginice Suzane, iako je naš amandman malo detaljniji. Nama se ovo dešavalo više puta, da se prihvati amandman nekog drugog poslanika, a naš ostane neprihvaćen, što je šteta naše poslaničke grupe.
Mi smo i ovoga puta podneli više amandmana na ovaj zakon, ne zato što smatramo da zakon nije dobar, nego zato što želimo da poboljšamo tekst zakona. Pročitaću vam samo tekst Predloga zakona: „Projekat izvedenog objekta se izgrađuje za potrebe legalizacije objekta i naknadnog pribavljanja građevinske dozvole. Projekat izvedenog projekta za potrebe legalizacije sadrži naročito: 1. Projektni zadatak potpisan od strane podnosioca zahteva“. Mi smo tražili da se ova tačka briše, iz razloga što se radi o izgrađenim objektima i smatramo da nema potrebe da se podnosi projektni zadatak za već izgrađeni objekat.
Mi smo podneli amandman na čl. 15. i 16. koji proizilaze iz člana 13, i čl. 15. i 16. su usvojeni, a za član 13. nama nije prihvaćen amandman. Zamolila bih ministra da još jednom razmotri ovaj naš amandman i da bude prihvaćen, pošto su izvedeni iz člana 13. čl. 15. i 16. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, savremeno antimonopolsko zakonodavstvo, kao i kvalitetan i adekvatan mehanizam zaštite učesnika na tržištu i poštene tržišne utakmice, preduslov je normalnog poslovanja svih subjekata u uslovima tržišne privrede. Kako je država ta koja po Ustavu obezbeđuje jednak položaj svih učesnika na tržištu, to je uspostavljanje adekvatnog institucionalnog okvira kojim se taj zadatak ostvaruje, obaveza kako prema svojim građanima i njihovim privrednim društvima, tako i obaveza u procesu harmonizacije domaćeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU.
Šta više, javno dobro koje takav mehanizam treba da štiti od interesa je za svakog građanina ove zemlje, jer su monopoli pretnja, kako opštoj poslovnoj klimi, tako i kućnom budžetu svake porodice.
Predlog zakona koji se nalazi pred poslanicima ne odstupa od postojećeg okvira i sistema zaštite slobodne tržišne konkurencije i fer utakmice, ali ga u bitnim segmentima unapređuje i dorađuje. Predložene intervencije povod su praktičnih iskustava i problema koji se time nastoje rešiti, a koji su se javili u funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije, kao centralne institucije koja se bavi zaštitom i sprovođenjem odredaba zakona.
Ujedno, zakon se u pojedinim segmentima usaglašava sa pravilima koja važe u EU. Kao najveći problemi u primeni zakona apostrofirani su kratki procesni rokovi za postupanje Komisije za zaštitu konkurencije, dužina trajanja sudskih postupaka u upravnim sporovima po tužbama učesnika na tržištu protiv odluka Komisije, posledice ukidanja mere zaštite konkurencije u sudskom postupku, a s tim u vezi posebno vraćanje naplaćenih sredstava za pripadajućom kamatom i sredstava Komisije, nejasnoće u vezi primene pojedinih instituta u postupku pred Komisijom i potreba za sankcionisanjem stranaka i trećih lica u vezi pojedinih obaveza koje naloži komisija.
Takođe, uočena je i potreba preciznijeg i adekvatnijeg definisanja uslova za utvrđivanje dominantnog položaja na tržištu uvođenjem korektivnih elemenata u odnosu na osnovni, tj. utvrđen tržišni udeo od 40%, što je polazni osnov zaštite slobodnog tržišta i pooštrene tržišne utakmice. Kratki procesni rokovi pred Komisijom, kao i dužina trajanja sudskog postupka apostrofirani su kao ključni problemi, što i nije čudno, uzevši u obzir kompleksnost materije koja se u postupku obrađuje.
Shodno tome, zakon predviđa povećanje procesnih rokova za postupanje Komisije sa tri na pet, odnosno 10 godina. Ujedno, produžavaju se i rokovi za postupanje Upravnog i Vrhovnog kasacionog suda u upravnom sudskom postupku i postupku po vanrednim lekovima, uzevši u obzir da složena materija o kojoj se u tim sporovima raspravlja iziskuje posebna stručna znanja na strani postupajućih sudija.
Interveniše se i u pogledu sastava komisija, tj. stručnih profila članova i posebno uvodi obaveza propisivanja etičkog kodeksa članova komisije.
U pogledu posledice ukidanja mera zaštite konkurencije menjaju se dosadašnje odredbe po kojima je Komisija bila ta koja snosi posledice ukidanja u smislu vraćanja naplaćenih sredstava sa kamatom, što je umnogome otežavalo i ugrožavalo rad Komisije.
Kao što je već napomenuto, Predlog izmena i dopuna plod je praktičnih iskustava u radu Komisije sa nastojanjem da se ista poboljša, te s tim u vezi predstavlja korak dalje u adekvatnoj zaštiti učesnika na tržištu i ostvarivanju ustavne funkcije države. S toga smatramo da ga je potrebno podržati. Naša poslanička grupa PUPS podnela je jedan amandman na član 20, pa smatramo da će ga Vlada usvojiti, a ministar će malo detaljnije pogledati taj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa govorom u vezi zakona, želim da SPS čestitam rođendan i da im poželim uspeh i još bolju saradnju u budućem periodu.
U vezi amandmana odmah želim da kažem da je i naša partija podnela ovakva dva amandmana, odnosno ukupno smo tri amandmana podneli i verovatno ćete imati sluha i prihvatiti naše amandmane, pošto se odnose na ove oblasti o kojima je gospodin Cvijan govorio.
Republički geodetski zavod je posebna organizacija Vlade Republike Srbije koja obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar i upis prava na nepokretnostima i njihovu obnovu i održanje, kao i brojne druge poslove određene zakonom. Na poslovima RGZ se primenjuju svi zakoni Republike Srbije, a naročito Zakon o ministarstvima, Zakon o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o hipoteci, srednjoročni program rada RGZ za period od 2009. do 2014. godine, strateški ciljevi RGZ 2006-20015. godine i ostali propisi.
Pored ovoga, na zaposlene u RGZ se primenjuju i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Poseban kolektivni ugovor za državne službenike i nameštenike, Zakon o radu Republike Srbije, kao i brojne međunarodne konvencije, čiji je potpisnik Republika Srbija.
Pored ovoga, u proteklom periodu u RGZ su realizovani brojni projekti, od kojih je najznačajniji projekat izrade katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji, koji se ovih dana okončava. Katastar nepokretnosti je zamišljen kao pouzdana evidencija o nepokretnostima i pravima. Način realizacije i neusklađenost dinamike radova i kadrovske strukture RGZ dovela je do toga da je nakon završetka projekta potrebno dodatno angažovanje na otklanjanju grešaka koje su nastale u postupku izrade KNA.
Kao paralelni proces, trenutno je aktuelna izrada digitalnog plana, koja se ne odvija u otežanim okolnostima, ali svakako predstavlja jedan od najznačajnijih poslova RGZ. I jedan i drugi posao zahtevali su angažovanje znatno većeg broja zaposlenih od onog koji je u stalnom radnom odnosu. Kadrovska struktura angažovanih lica je vrlo raznolika, iako je normalno očekivati da na tim poslovima budu angažovani, pre svega geodete, a delom i kadrovi pravne struke.
Trenutno u RGZ ima 2.400 stalno zaposlenih, 179 na određeno i oko 650 lica po osnovu ugovora o delu. Od stalno zaposlenih 1.750 su geodetske struke, od čega 1.200 geodeta sa četvrtim stepenom geometara, oko 250 diplomiranih inženjera geodezije i oko 500 inženjera geodezije. U grupi zaposlenih, koji nisu geodetske struke, ima 250 diplomiranih pravnika, oko 50 pravnika, više od 100 informatičara i više od 300 referenata sa završenom srednjom ekonomskom, gimnazijom i slično.
Ono što je karakteristično za RGZ i posebno za katastarske poslove koji se obavljaju po organizacionim jedinicama, u svakoj opštini i gradu postoji katastar, jeste da ne postoji jasna klasifikacija poslova. Katastarski poslovi su zasnovani, pre svega, na premeru i podacima koji su nastali nakon geodetskih radova. Održavanje premera i baze katastra nepokretnosti danas se u velikoj meri razlikuje od perioda kada je katastar samo imao evidenciju katastra zemljišta, dakle najsavremeniju tehnologiju i softverska rešenja. Podaci iz katastra nepokretnosti direktno se prezentuju na internetu. Baze su povezane sa drugim institucijama, tako da se svakodnevno vrši transfer, kao i ažuriranje podataka u katastru.
U pogledu preuzetih obaveza i poslova RGZ, on prednjači u odnosu na druge državne institucije i u pogledu uspostavljanja savremenog katastra i visoko je ocenjen na međunarodnoj lestvici. Od efikasnosti i ažurnosti katastra, svakako zavisi i efikasnost rada drugih organa i institucija, poreska uprava, organi uprave, bankarski poslovi, MUP i druge.
U tom smislu može se reći da svi zaposleni obavljaju poslove posebne stručnosti, uz primenu posebnih metoda i znanja. Obaveza diplomiranog pravnika da moraju posedovati pravosudni ispit, sama po sebi govori o njihovoj odgovornosti i stručnosti i karakteru posla koji obavljaju. Veoma bitna komponenta u realizaciji svih ovih poslova jeste polje finansija i obezbeđenja neophodnih finansijskih sredstava.
Od svog osnivanja RGZ je putem naknada i taksi ostvarivao pozamašne sopstvene prihode koji su u poslednje vreme narasli do granice da pokrivaju kompletne troškove u funkcionisanju i poslovanju. Gotovo je izvesno da bi već u narednoj godini RGZ mogao da ispuni onaj cilj koji se tiče samofinansiranja sopstvenih troškova.
Kreditna sredstva koja su plasirana od strane Svetske banke kao i ona koja su namenjena realizaciji drugih manjih projekata uglavnom su potrošena u materijal i opremu ili u korist angažovanja konsultanata i spoljnih saradnika na realizaciji ovih projekata.
Možda je trebalo ići ka tome da veći deo tih sredstava ostane u RGZ čime bi se pojačala kako kadrovska struktura, tako i tehnička opremljenost, pre svega službi za katastar nepokretnosti, kako bi mogle u predstojećem periodu da nastupaju na tržištu.
U poslednjih desetak godina u nekoliko navrata je Vlada Republike Srbije ako predlagač zakonskih propisa svojim odlukama dovela do stavljanja RGZ u veoma nepovoljnu situaciju, naročito u pogledu materijalnog položaja zaposlenih koji su Zakonom o državnim službenicima svrstani u korpus državne birokratije iako je u periodu od pre 2005. godine RGZ uvek bio na neki način izuzet kao što su i drugi organi sličnog oblika organizovanja, kao na primer Poreska uprava, carina, policija i slično.
U godini 2006. plate za veliku većinu zaposlenih su bile zamrznute više od tri godine. Nakon donošenja posebnog kolektivnog ugovora, za državne službenike su stvoreni uslovi da se materijalni položaj zaposlenih popravi i omogući normalno funkcionisanje zavoda koji je vrlo često bio potresan opravdanim nezadovoljstvom sindikata i zaposlenih.
U godini 2009. je još jedna nesmotrena odluka Vlade Republike Srbije dovela do pokušaja smanjenja broja zaposlenih u izuzetno odlučnu reakciju sindikata i 27% radnih mesta, što je takođe izazvalo odlučnu reakciju sindikata i onemogućilo ovaj scenario.
Kao rezultat te borbe u protekloj godini je raspisan konkurs za delimičnu popunu radnih mesta iako skoro deset godina nije bilo prijema novih kadrova i pored toga što je veliki broj kolega radio na određeno, po desetak godina ovaj konkurs je u velikoj meri zloupotrebljen od strane poslodavca, a sa druge strane i dalje je više od 250 radnih mesta nepopunjeno.
Najnovije odluke Vlade Republike Srbije kojima je dovedeno u pitanje normalno funkcionisanje RGZ takođe ukazuju na sistemske probleme koji opterećuju ovu instituciju. Trenutna pozicija RGZ na prvi pogled može da izgleda zadovoljavajuće za sve one kojima nivo primanja ne prestavlja socijalnu kategoriju. Analiza zarada zaposlenih, ukoliko bi se posmatrao samo onaj nivo koji predviđa Zakon o platama i utvrđena cena rada pokazuje da više od 70% zaposlenih bi imalo primanja na nivou polukvalifikovane radne snage.
Neophodna stručnost, kao i povišen stepen odgovornosti gotovo svih zaposlenih zahteva da taj rad bude i adekvatno vrednovan i nagrađen. U tom smislu inicijative, kao iskustva iz nekih susednih zemalja koja idu ka isticanju te posebnosti, koja bi se ogledala kroz uvođenje zvanja, sa prefiksom geodetski ili katastarski, čine se kao najoptimalnije rešenje.
Naravno, to bi imalo smisla ukoliko bi bilo i propraćeno sa povećanjem koeficijenta, tj. platnog razreda, do nivoa koji bi pokrio sadašnji nivo zarada uvećan za posebna primanja po članu 24. PKU. Treba istaći i da su sredstva u budžetu predviđena za isplatu primanja sa ovim uvećanjem i da se taj nivo zarada isplaćuje svim zaposlenima od decembra 2008. godine.
Gotovo da od donošenja Zakona o državnim službenicima sindikat RGZ nastoji da se zavod izuzme iz odredbi člana 32. Zakona o državnim službenicima. Otpori ovoj inicijativi su prisutni u svim političkim strukturama koje su bile na vlasti, odnosno nije bilo potrebnog razumevanja za ovim zahtevom. Čak bi se moglo zaključiti da je mnogo jači uticaj onih struktura koje se zalažu za transformaciju RGZ u oblik javne agencije i rasparčavanje na nekoliko celina.
Danas ostaje utisak da su sve krupnije odluke, koje se tiču sudbine RGZ, donošene izvan ove institucije i u uskom krugu moćnika, koji pre svega štite svoje lične interese. Početak ubrzane legalizacije bespravno izgrađenih objekata i stavljanje RGZ u sedište ove operacije dodatno opterećuje i onako uzdrmanu poziciju zavoda. Bezuspešni pokušaji prethodnih političkih faktora da ovaj postupak sprovedu u značajnijem obimu, pre svega, su bili uzrokovani neusaglašenom zakonskom regulativom.
Ono što dodatno opterećuje poziciju RGZ jeste značajno smanjenje budžeta za 2013. godinu, kao i najava izmena nekih sistemskih zakona, koji bi mogli da utiču na materijalna primanja zaposlenih.
Naime, rebalansom budžeta za ovu i Predlogom budžeta za 2013. godinu, RGZ su umanjena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, što je jedna petina sredstava opredeljenih budžetom za 2012. godinu. Pored toga su ukinuti sopstveni prihodi, kao izvor finansiranja određenih stavki iz programa radova RGZ, koje su usvojene Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2010. godine.
Finansijski bilans RGZ je relativno povoljan, jer su prihodi u odnosu na prošlogodišnje značajno uvećani. U cilju rešavanja dugogodišnje problematike i omogućavanja nesmetanog funkcionisanja RGZ kao kredibilne i efikasne državne institucije, napravljen je i Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru, kojim bi se uredila zvanja zaposlenih i obezbedio dostojanstven rad državnih službenika. Omogućio bi se nesmetan rad privatne geodetske prakse, olakšala procedura olakšavanja predmeta i definisale bi se takse za usluge RGZ.
Polazeći od proste činjenice da zaposleni u RGZ svojim radom ostvaruju izuzetne prihode u budžetu Republike Srbije i argumenti koji su izneti dobijaju na snazi. Više sam se osvrnula na kadrove, zato što od kadrova zavisi i rad ministarstva i odgovarajućih službi. Hvala.

Hvala.
Gospođo potpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i ja smo podneli ovaj amandman na član 9. Obrazloženjem koje smo dobili nismo zadovoljni iz razloga što je prihvaćeno obrazloženje druge poslaničke grupe, odnosno koleginice koju izuzetno cenim, ali smatram da je tu napravljena jedna greška, da je naš amandman omalovažen u odnosu na drugu poslaničku grupu.
"Amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman na član 9. Predloga zakona narodnog poslanika Donke Banović, koji ima istu suštinu, a preciznu formulaciju".
Mislim da je ovde Vlada imala u vidu najverovatnije poslanike koji su poznatiji u ovom domu, odnosno koji duže rade, a mi smo mlađi poslanici i pretpostavljam da je to bio jedan od razloga zbog čega naš amandman, odnosno obrazloženje nije prihvaćeno.
Molim predstavnike Ministarstva i Vladu da još jednom razmotre ovaj naš predlog amandmana sa datim obrazloženjem u ispravci. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, predstavnici Ministarstva prosvete, pošto trenutno nema ministra, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz poslaničkog kluba PUPS već su govorile o nekim zakonima, a ja ću govoriti o Zakonu o osnovnom obrazovanju.
Osnovno obrazovanje predstavlja prvi ključni korak u životu svakog deteta, otvarajući mu svet saznanja, učenja i vaspitanja. Stoga je kvalitetno osnovno obrazovanje preduslov za kasnije formiranje kvalitetnih stručnjaka i ljudi sposobnih za samostalan život i uključivanje u širu društvenu zajednicu.
Predlog zakona koji se nalazi pred ovom skupštinom predstavlja iskorak u tom pravcu, uvažavajući i sadržavajući u sebi sve strateške ciljeve projektovane u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine. Ujedno njime se menja i u savremenom duhu uređuje oblast koja je do sada bila uređena Zakonom koji je donet pre 20 godina i koji, pored svih izmena i dopuna kojim je u njegovom tekstu do sada intervenisano, više ne odgovara potrebama ove izuzetno važne i dinamične oblasti društvenog života.
Zakonom kojim se predlaže na sveobuhvatan način i veoma precizno definišu ciljevi i željeni ishodi osnovnog ciklusa obrazovanja u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje sistem obrazovanja i vaspitanja, uređuje se da je osnovno obrazovanje delatnost od opšteg interesa koje se ostvaruje kao javna služba. Utvrđuje se pravo svakog lica na besplatno osnovno obrazovanje u javnoj školi, kao i obaveza roditelja da svoju decu upisuju u osnovnu školu i njihova odgovornost za kršenje te obaveze.
Novina koju ovaj zakon prvi put uvodi jeste tipologija ustanova osnovnog obrazovanja, tj. podele istih na nacionalne i strane škole, uz već prisutnu podelu na javne i privatne, gde su kao kriterijumi za podelu uzeti nastavni programi i osnivač. Ujedno se uvodi i pravo roditelja na izbor između javne i privatne škole, pri čemu se ne dira u njihovu obavezu da svoje dete moraju upisati u osnovnu školu.
Takođe, važna novina koju zakon uvodi jeste izrada školskog programa kao sveobuhvatnog dokumenta koji škola donosi sa zakonom na određeni period, na osnovu koga se ostvaruje razvojni plan i ukupan obrazovno vaspitni rad u školi, a koji sadrži ciljeve školskog programa, nastavni plan po kome škola radi, programe obaveznih i izbornih predmeta po razredima, programe dopunske i dodatne nastave, programe kulturne aktivnosti škole, program školskog sporta, program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja, program zdravstvene zaštite, program socijalne zaštite, program zaštite životne sredine, program saradnje sa lokalnom zajednicom, program saradnje sa porodicom, program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi i programe drugih oblika obrazovno vaspitnog rada. Potom su i precizno definisani načini izrade sektorskih programa koji čine školski program.
Na napredniji način sveobuhvatno je definisan proces izrade ukupnog programa obrazovno vaspitnog rada škole, što će omogućiti kako kvalitetniji rad nastavnom osoblju, tako i dati roditeljima mogućnost da se blagovremeno upoznaju sa svim aktivnostima koje će njihova deca preduzimati u okviru osnovnog ciklusa obrazovanja, te ujedno i oni uzeti veće učešće u istom.
Novina koju zakon po prvi put uvodi u naš obrazovni sistem jeste učenje kod kuće i na daljinu, sa jasnom obavezom i odgovornošću roditelja ili staratelja za postizanje planiranih ishoda i ciljeva takvog učenja i proveru znanja putem ispita na kraju godine. Na ovaj način omogućiće se inkluzija dece koja zbog zdravstvenih ili drugih problema nisu u mogućnosti da pohađaju redovno nastavu u osnovnoj školi u obrazovni proces u onoj meri u kojoj trenutni materijalni i personalni uslovi u obrazovnim ustanovama to dozvoljavaju, ali što svakako predstavlja iskorak u dobrom pravcu.
Novi zakon precizira i ranije sadržane odredbe o tzv. individualnim planovima, ustanovljavajući to pravo učenicima sa posebnim potrebama i izuzetno nadarenim učenicima. Na taj način u obrazovni proces uvodi se svojevrstna fleksibilnost u meri u kojoj je potrebno ispratiti posebne razvojne potrebe dece sa zdravstvenim ili drugim problemima, ali i nadarene dece koju treba podržati u bržem savlađivanju školskih programa.
Zakon, kao jedno od ključnih novina uvodi polaganje završnog ispita za učenike završnog, tj. osmog razreda osnovne škole. Završni ispit ima za cilj da posluži kao svojevrsni test i za same učenike, ali i za samu školu i obrazovni sistem u celini. U prvom slučaju završnim ispitom proverava se opšti uspeh učenika tj. ispunjenost ciljeva osnovnog obrazovanja u pojedinačnom slučaju, dok se u druga dva slučaja vrši svojevrsna evaluacija obrazovno vaspitnog rada u školi i kvaliteta obrazovnog sistema u celini. Rezultati završnih ispita trebalo bi da posluže kao pokazatelj kvaliteta osnovnog obrazovanja i eventualni korektiv u procesu evaluacije. S tim u vezi, zakon predviđa i vrednovanje kvaliteta rada škole koje se izvodi dvojako, kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje, a uvodi mogućnost međusobne evaluacije u skladu sa međunarodnim ugovorima koja je naša zemlja zaključila koji u budućnosti zaključi.
Dakle, zakon predstavlja iskorak unapred u procesu poboljšanja kvaliteta osnovnog obrazovanja u našoj zemlji, postavljajući savremeni normativni okvir za njegovo funkcionisanje i kontinuiran razvoj. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 7. U članu 29. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi – obaveštenja iz stava 1. do 3. ovog člana dostavljaju se u elektronskom obliku ili omogućavanjem direktnog pristupa bazi podataka. Dosadašnji stav 4. postaje stav 5, a dodaju se stavovi 6, 7. i 8. koji glase – organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica, koja obavljaju određenu delatnost, ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, koje izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.
U pogledu zaštite podataka o ličnosti, poreska uprava je dužna da postupi na isti način kao i organ koji joj je te podatke dostavio. U pogledu zaštite prava ličnosti, poreska uprava je dužna da postupi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Za to smo dali obrazloženje - predloženim amandmanom iz odredaba člana 7. stav 3. uklonile bi se odredbe kojim se brisanje pravnog lica iz odgovarajućeg registra uslovljava prethodno izdatim uverenjem poreske uprave o izmirenim poreskim obavezama.
Naime, dosadašnja praksa je pokazala da obaveze odredbe, kada god su uvođene u pravni sistem, nisu dale očekivane rezultate. Štaviše, svako pravno lice posle brisanja iz registra ima pravnog sledbenika, koji u zavisnosti od pravne forme pravog lica odgovara za njegove obaveze, pa samim tim i za neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Samim tim poreska uprava je ovlašćena da od tih lica potražuje ili prinudno naplati dugovani javni prihod.
Sa druge strane, uslovljavanje brisanja iz registra izdavanjem potvrde moglo bi da dovede do toga da osnivači i članovi privrednih društava ne pokreću postupke likvidacije, iako za to postoji realan razlog, te da se ponovo na papiru gomilaju potraživanja države po osnovu javnih prihoda, koji realno ne bi bili naplativi. U pogledu predložene odredbe da poreska uprava prilikom prijema obaveštenja od nadležnih organizacija, koje vode registre privrednih i drugih pravnih subjekata, sa istima postupa na isti način kao onaj koji ih je i dostavio. Smatramo da takva odredba nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima koji regulišu oblast zaštite podataka o ličnosti.
Naime, poreska uprava je državni organ i kao takva je u obavezi da primenjuje odredbe zakona, pa i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, nezavisno od toga na koji način postupa organ, odnosno organizacija koja dostavlja podatke. Hvala.

Hvala i naš amandman je sličan kao DSS. Mi smo predložili da se član 9. briše, a dosadašnji članovi 10. do 50. da postanu članovi od 9. do 49.
Odredbama člana 9. predlaže se izmena postupka i načina dostavljanja poreskih akata obveznicima i to na jedan konfuzan način koji bi mogao postati predmet razno-raznih zloupotreba. Naime, pravila dostavljanja poreskih akata su od krucijalne važnosti u poreskom postupku, jer se dostavljanjem akta poreski obveznici i drugi učesnici u postupku upoznaju sa svojim obavezama i što je još važnije od momenta dostavljanja počinju da teku rokovi za preduzimanje naloženih obaveza i eventualno ulaganje pravnog leka, odnosno žalbe.
Smatramo da se predlogom, da se poreski akti smatraju dostavljenim obvezniku i drugim učesnicima postupka, protekom roka od 15 dana od dana predaje istih pošti, posredno ograničava pravo tih lica na ulaganje pravnog leka odnosno žalbe, a odgovornost za dostavljanje pakta prebacuje se sa poreskog službenika koji vodi postupak na radnika pošte.
Naime, budući da se može dogoditi da pošta taj akt uopšte ne uruči, a da istovremeno poreska uprava o tome ne traži nikakvu povratnu informaciju i nastavi sa postupkom to bi neminovno dovelo do toga da poreski obveznik ili drugi učesnik u postupku propusti rok za žalbu. Time bi se u slučajevima u kojima bi žalba bila osnovana poreskim obveznicima nanela šteta. Sa iznetog smatramo da su postojeća pravila dostavljanja putem pošte koja su sadržana u članu 36. zakona, a kojima je propisano da se dostavljanje smatra izvršenim kada protekne rok od pet dana počev od dana u kome radnik pošte istakne obaveštenje primaocu da može preuzeti poreski akt, razuman kompromis između nastojanja da se postupak učini efikasnijim i zaštite prava interesa poreskog obveznika i drugih učesnika u postupku, te s tim u vezi predlaže brisanje pomenutog člana.
Dobili smo obrazloženje isto kao i prethodni predlagači po ovom amandmanu kojim, naravno nismo zadovoljni. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, ja ću danas govoriti o izmeni Zakona, odnosno Predlogu zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.
Zaštita lica sa mentalnim smetnjama na jedan sveobuhvatan način predstavlja novinu, kako u zdravstvenom tako i u pravnom sistemu Republike Srbije. Do sada ova oblast nije bila sveobuhvatno uređena na jedan ovako sistematičan način, već se to činilo pojedinim odredbama sektorskih zakona kojim je uređena zdravstvena zaštita, kao i sudskim procesnim zakonom kojim je uređen vanparnični postupak.
Ovakav zakon predstavlja iskorak na polju zaštite, posebno osetljive kategorije lica, koja su u društvu često neprihvaćena, nailaze na nerazumevanje i veoma često na neadekvatno zbrinjavanje i lečenje.
Sistematika predloženog zakona je takva da se prvenstveno definišu načela u postupanju prema licima sa mentalnim smetnjama, a potom i prava tih lica. Značajna novina koju zakon uvodi jeste odredba da se lečenje lica sa mentalnim smetnjama, uvek kada je to moguće, sprovodi na nivou primarne zdravstvene zaštite, kao i obaveza zdravstvene ustanove koja ostvaruje zdravstvenu zaštitu lica sa mentalnim smetnjama, da uvek sačini individualni plan lečenja tog lica, kao i obavezu da uvek u toku lečenja uključi članove njegove uže porodice, osim ukoliko bi to moglo imati negativan uticaj na tok lečenja. Na ovaj način omogućava se inkluzija lica sa mentalnim smetnjama i njegova socijalizacija, kao i aktivni doprinos članova njegove porodice izlečenju.
Zakon predviđa i moderna rešenja u pogledu prava pacijenata, koji se odnose na lica sa mentalnim smetnjama, predviđajući da je za podvrgavanje takvog lica medicinskom tretmanu, uvek potrebna njegova saglasnost ukoliko je takvo lice sposobno da formira i jasno izrazi svoju volju, tj, ukoliko je sposobno za rasuđivanje i sposobno da shvati prirodu, postupak i rizik predložene medicinske mere.
Ujedno, ovim zakonom se utvrđuju i uslovi za lečenje takvog lica i bez njegovog pristanka, ciljevi i svrha takvog lečenja i trajanja lečenja. Zakon u odnosu na prethodna rešenja donosi čitav set novina u domenu lečenja lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi. Prvenstveno, proširuju se i dodatno preciziraju odredbe kojim se uređuje smeštaj lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu na osnovu njegove saglasnosti. Zatim, jasno se i precizno definišu kriterijumi za smeštaj i zadržavanje lica u psihijatrijskoj ustanovi bez njegove saglasnosti i znatno podrobnije regulišu odredbe postupka i to tako što se na jedinstven način uređuju pravila postupka u zdravstvenoj ustanovi i pravila postupka nadležnog suda, što do sada nije bio slučaj.
Ujedno u ovom delu Predloga zakona po prvi put se prepoznaje i uređuje postupak zadržavanja lica koje je smešteno u ustanovu na osnovu svoje saglasnosti, a potom je tu saglasnost opozvalo.
Predloženim odredbama znatno se skraćuju rokovi za postupanje od strane psihijatrijske ustanove i suda, obzirom da se radi o hitnom postupku za primenu restriktivne mere kojom se ograničava fundamentalno ustavno pravo građana, pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja i to u cilju zaštite samog tog lica ili drugih lica kojima ono može naškoditi.
Takođe, novinu predstavlja i definisanje prava koja imaju lica zadržana u psihijatrijskoj ustanovi radi lečenja, kao i jasno propisivanje uslova i postupka odobravanja mera fizičkog sputavanja i prinude nad licima sa mentalnim smetnjama kojima se uređuju razlozi za primenu te mere, njeno trajanje i nadležnost za određivanje iste.
Zakonom se uvodi i obaveza ovlašćenih službenih lica, policije, da pruže asistenciju zdravstvenim radnicima u savlađivanju otpora, koje takvo lice može pružiti prilikom realizacije mere sputavanja i savlađivanja radi primene odgovarajućeg medicinskog tretmana. Definisani su i uslovi sa obavezom da se tako preduzete radnje posebno evidentiraju.
Na kraju, definisani su i uslovi za primenu takozvane elektro-konvulzivne metode lečenja lica sa mentalnim smetnjama kao krajnje medicinske mere, pri čemu ti uslovi moraju kumulativno biti ispunjeni, a posebno uslov da prethodno moraju biti preduzete sve ostale metode lečenja, uz jasnu zabranu da takve metode budu primenjene prilikom lečenja dece.
Sve u svemu, radi se o zakonu kojim se po prvi put na sveobuhvatan način uređuje postupak lečenja lica sa mentalnim smetnjama, kao i lica sa posebnim potrebama, utvrđuje njihova prava, definiše postupak za dobrovoljno i prinudno lečenje i zadržavanje u psihijatrijskoj ustanovi, saglasno ustavno-pravnim odredbama o pravima i slobodama građana. Znatno skraćuje donošenje rokova o pravima i slobodama građana. Znatno skraćuje dosadašnje rokove za postupanje zdravstvenih ustanova i sudova i uređuje uslove postupanja zdravstvenih radnika i službenih lica policije u posebnim okolnostima.
Članom 32. definiše se sudski postupak za zadržavanje bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi.
Istovremeno u prelaznim i završnim odredbama predlaže se stavljanje van snage odredaba Zakona o vanparničnom postupku koji uređuje postupak smeštaja u psihijatrijsku ustanovu lica sa mentalnim smetnjama.
Samim tim, ovim zakonom na jedinstveni način bi se regulisao čitav postupak koji zdravstvene ustanove, druge organizacije i nadležni sud sprovode kada je u pitanju prinudno zadržavanje i lečenje lica sa mentalnim smetnjama.
Odredbama stavova 1. i 2. u članu 32. Predloga zakona predviđeno je da je sud, pre donošenja odluke o zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi, bez njegovog pristanka, dužan da pribavi pisani nalaz i mišljenja jednog psihijatra sa liste stalnih sudskih veštaka, odnosno nalazi mišljenje dečijeg psihijatra ukoliko se radi o licu mlađem od 18 godina, o detetu.
Svrha ovakve odredbe jeste da se omogući nepristrasno i objektivno odlučivanje suda o neophodnosti prinudnog zadržavanja lica u psihijatrijskoj ustanovi obzirom da se takvom odlukom tom licu ograničava fundamentalno osnovno pravo, pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja. Samim tim, ovakve odredbe obavezuju sud, koji inače ne raspolaže odgovarajućim stručnim znanjima iz oblasti medicine, da nalaz i mišljenje psihijatrijske ustanove o neophodnosti zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama bez njegove saglasnosti proveri tako što će pribaviti još jedan nalaz i mišljenje psihijatra i to stalnog sudskog veštaka.
U tom pravcu se želi dodatno pojasniti intencija predlagača, a ujedno i sudovima olakšati primena zakona u budućnosti. Naime, na ovaj način bi se iz kruga lica koji u sudskom postupku učestvuju u svojstvu veštaka, odstranila lica koja bi bila lično zainteresovana, kod kojih bi se mogla pojaviti sumnja u objektivnost nalaza i mišljenja i sumnja u postupanje saglasno pravilima struke.
Inače, svojstva lica u odnosu na lice sa mentalnim smetnjama su osnov za isključenje, izuzeće sudskog veštaka, ali i sudije iz tog postupka, shodno odredbama važećeg Zakona o parničnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje i na ovaj postupak.
U osnovima za isključenje, odnosno izuzeće, ovde je pridodata i okolnost da sudski veštak ne može biti lice zaposleno u istoj psihijatrijskoj ustanovi zbog sumnje da bi kolegijalni odnos i izbegavanje sukoba stručnih mišljenja mogao biti razlog za neobjektivnost.
Shodno napred iznetom smatramo da je zbog same pravno-tehničke redakcije citiranog člana i svrhe, odnosno cilja njegovih odredbi, potrebno da i u tekstu ovog zakona jasno stoji navedeno ograničenje, uzevši u obzir faktičke i pravne posledice koje takva jedna sudska odluka proizvodi.
Mi smo kao poslanička grupa PUPS intervenisali amandmanom na član 32.
Naglašavam da će naša poslanička grupa u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da se zahvalim odborima, ministru i samoj Vladi što je prihvatila naš amandman koji se tiče oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, gde smo u članu 24. posle stava 4. predložili novi stav koji glasi: "Naredba iz stava 1. ovog člana se bez odlaganja dostavlja bankama i drugim finansijskim organizacijama kod kojih su deponovana novčana sredstva i hartije od vrednosti vlasnika". Postojeći stav 5. postaje stav 6.
Ne bih više obrazlagala, da oduzimam vreme, zato što je ovaj amandman prihvaćen i biće sastavni deo zakona. Želim da kažem da će PUPS u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je zbog kojih razloga je sazvana ova sednica i da je tema više nego aktuelna. Poslednja dešavanja vezana za mleko su izazvala velike polemike u javnosti, ali i veliku konfuziju među potrošačima, običnim građanima koji se svakako ne razumeju, niti žele da prate tehničke pravilnike o ispravnosti hrane i poljoprivrednih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu, već žele da budu sigurni da se hrane proizvodima koji nisu opasni po njihov život i život njihove dece.
Sve kontradiktornosti informacija kojima smo bili izloženi u vezi sa nivoima aflatoksina u mleku i da li su oni štetni ili ne, nikome nisu bili od koristi, ni samoj državi, koja je izgubila rejting svojih poljoprivrednih proizvoda za koje su pojedine zemlje zabranile uvoz, pa smo tako ostali bez izvoznih deviznih prihoda, ni proizvođačima, ni zaposlenima u mlekarskoj industriji, koji su smanjenjem potrošnje ostali bez uobičajenih prihoda i zarade, bez obzira da li je proizvod određene mlekare zaista i bio kontaminiran, ni samim građanima, koji nisu imali istinita saznanja o tome čije mleko ima dozvoljeni nivo aflatoksina, pa su duže vremena rešavali najosnovnije životne namirnice.
Ovde nije samo u pitanju mleko, s obzirom da niko u javnosti nije pominjao niti poklonio pažnju činjenici da se ti aflatoksini u još opasnijim koncentracijama mogu naći i u mesu i u mesnim prerađevinama koje kupujemo u prodavnicama.
Svedoci smo da je štampa pisala o pojavi parazita u određenim vrstama riba, o pojavi svinjske kuge na pojedinim farmama, o navodima da naše jabuke imaju nedozvoljen i veliki stepen pesticida u sebi, da pojedinci prerađuju fabrički otpad u čokolade itd, a da sa zvaničnog mesta, mi kao građani, nismo imali nikakve potvrde ili demante za ove natpise koji svakako nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Stoga su moja pitanja upućena pre svega na Ministarstvo zdravlja i na ministarku Slavicu Đukić Dejanović, a to su – šta će Vlada preduzeti da se podigne nivo bezbednosti kvaliteta svih vrsta hrane konkretno? Da li će se konačno doneti striktna zakonska i podzakonska pravila kojima će biti jasno definisani kvaliteti prehrambenih proizvoda, kako bi se izbeglo širenje konfuzije u javnosti?
Da li će se raditi na suzbijanju ilegalne proizvodnje prodaje i šverca hrane, te da li će se sprovesti postupci i utvrditi da li su postojali propusti i odgovornost proizvođača i inspekcijskih organa u već pomenutim aferama? Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministrima gospođi Đukić Dejanović i gospodinu iz Ministarstva poljoprivrede. Svesna sam da apsolutno stopostotnu kontrolu svih vrsta hrane od njive do trpeze, od apsolutno svakog proizvođača i trgovca nije moguće postići. To ne mogu ni mnogo razvijenije države od naše. Upravo se EU nedavno dogodilo da se konjsko meso prodaje umesto govedine.
Ali, na drugoj strani svi delimo opšte prihvaćeni stav da se ove pojave moraju svesti na najmanji mogući način i minimum za rad bezbednosti stanovništva. U ovoj poslednjoj aferi, posebna je isticana štetnost kontraminiranog mleka po decu i njihov razvoj. S toga, imam par dodatnih pitanja. Da li su već zabeleženi slučajevi obolelih usled navedenih neispravnosti hrane? Da li će se preduzeti adekvatne mere da se spreči ta toksinacija i da li se razmatra mogućnost da se uvede poseban sistem proizvodnje nadzora i snabdevanja mleka za decu, tj. da se odrede pojedine mlekare koji bi proizvodile mleko koje bi bilo u potpunosti lišeno sumnje da sadrži aflatoksine kako bi roditelji bili sigurni u ispravnost ovog mleka i da naravno njegova cena ne bude drastično iznad tržišne? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću čitati amandman koji smo podneli na zakon, da ne bi zadržavala poslanike, a svi su poslanici isti dobili i verovatno su ga pročitali. Daću samo kraće obrazloženje zbog čega smo podneli taj amandman.
Poslanička grupa PUPS podnela je ovaj amandman kojim predlaže dodavanje još jednog stava u članu 4. Predloga zakona, sa ciljem da ljudi koji rade u pomenutim institucijama i organizacijama, kao i svi pripadnici Vojske Srbije imaju obavezu, radeći na svojim dužnostima, a dođu do saznanja ili podataka o eventualnoj delatnosti pripadnika unutrašnjeg ili međunarodnog terorizma, o tome izveste VBA. Na ovaj način se u radu na sprečavanju delovanja terorističkih organizacija i pojedinaca uključuje veći broj ljudi i time se podiže efikasnost delovanja u sprečavanju terorizma, a i realizuje se ustavna odredba da svako ima pravo da učestvuje u odbrani zemlje.
Poslanička grupa PUPS glasaće za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA. Hvala.