Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7498">Konstantin Arsenović</a>

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Govori

Vreme, molim vas.
Obaveštenje o produženju današnjeg rada. Poštovani narodni poslanici saglasno članu 87. st. 2 i 3 Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština prema planiranom tempu rada završi ovu sednicu pre početka perioda redovnog zasedanja.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Oliver Dulić.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Reč ima Milica Vojić Marković, replika, dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Oliver Dulić, izvolite.
Hvala vam.
Reč ima Marijan Rističević, po Poslovniku.
Sada se ovo pretvorilo u raspravu o događajima, a ne o zakonima koji su na dnevnom redu. Istina može biti i jedna i druga. Mislim da nas ovo nikud ne vodi. Prema tome, molim vas i sugerišem da prekinemo tu vrstu rasprave, ja ću dati reč svakako, ali molim vas da jednostavno pređemo na zakone koji regulišu materiju o kojoj ovde raspravljamo.
Za reč se javlja narodni poslanik Vladimir Ilić. Po kom osnovu?
(Vladimir Ilić, s mesta: Za repliku.)
Nije vas niko prozvao, nemate pravo.
Možemo li prvo da čujemo Ilića, pa ću dati reč vama?
Izvolite vi, pa onda Dulić.
Reč ima narodni poslanik Oliver Dulić.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
Po kom osnovu?
Ministar Mlađan Dinkić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Replika.
Reč ima narodni poslanik Oliver Dulić.
Molim vas, još jedanput apelujem. Dokazati ovde niko ništa ne može. Prema tome, ostaje samo priča jedni drugima. Zato vas molim da privedemo kraju. Istina je negde verovatno negde i znaće se. Molim vas sve da budemo u toku događaja, u toku dnevnog reda i da privodimo ovo kraju.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.
Molim vas. Pošto očito ovde nema kraja, određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze.)
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, gospodin ministar je u svom izlaganju veoma detaljno dao obrazloženje i svrhu donošenja ovog zakona, ko, kada i kako podleže rehabilitaciji i na koji način se ostvaruju prava, itd, što je i suština ovog zakona. U nekim pitanjima ću se možda ponoviti, ali ću i neka svoja razmišljanja izneti.
Predloženim zakonom o rehabilitaciji, kao što je navedeno u njegovom obrazloženju, rešavaju se određena pitanja koja nisu regulisana Zakonom o rehabilitaciji, koji je ova skupština usvojila 2006. godina.
Prethodnim zakonom nisu bila rešena pitanja prava na naknadu štete i prava na povraćaj konfiskovane imovine. Pored toga, ovim zakonom se regulišu prava o rehabilitaciji lica koja su iz političkih, verskih ili ideoloških razloga lišena slobode, života ili drugih prava izvan teritorije Republike Srbije ako su imali ili imaju prebivalište na teritoriji Srbije ili državljanstvo Republike Srbije.
Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon iz prostog razloga što se njime rehabilituju lica koja su u određenom vremenu osuđena iz političkih, verskih ili ideoloških razloga i na taj način lišena života, slobode ili drugih prava. Mislim da ćemo se svi složiti da svaka nepravda boli i pogađa nevinog i ima šire posledice, ne samo na osobu koja je toj nepravdi izložena, već po pravilu ona pogađa i najbliže. Što je nepravda veća, to su posledice veće.
Međutim, koliko će se rehabilitacija pojedinih lica moći objektivizirati, imajući sve okolnosti i vreme kada se sve to dešavalo, je sasvim drugo pitanje i to je stvar pravosudnih organa. Ovde se može postaviti pitanje – šta je sa onima koji su kasnije, pa i u skorije vreme nepravedno osuđeni zbog različitosti u političkih i ideološkim stavovima? Zato u mojoj daljoj diskusiji želim potencirati na činjenicama za koje kao običan građanin smatram da su veoma interesantne i kojima bi se ova skupština morala baviti.
Naime, niko normalan, bar ja tako smatram, neće podržati činjenje nepravde i zato se svi deklarativno zalažemo i protiv nepravde se moramo boriti svim sredstvima. Zakoni su najmoćnije i jedino legalno sredstvo koje treba da sankcioniše svaku nepravdu, pod uslovom da se primenjuju. Međutim, i pored toga moramo biti svesni da je nepravda sastavni deo života i prisutna je na svakom mestu, pa i u porodici, a shvatanje nepravde zavisi od onoga ko pravdu kroji. To znači da je pojam nepravde veoma relativan i zavistan je od toga u kojim uslovima se ona razmatra, odnosno dešava, od društvenih, političkih, ekonomskih i sličnih uslova. U određenu korist na određeno delo ili radnju, iako je učinjena protiv čoveka, se ne smatra nepravdom i opravdava se ciljem koji se želi postići, naročito u ostvarivanju političkih ciljeva. To je u ljudskom rodu uvek bilo prisutno i biće prisutno.
Svedoci smo nepravde koja se od strane svetskih moćnika činila prema Srbiji i širom sveta, Irak, Libija, itd. Ovu malu digresiju koji sam izneo proistekla je iz razloga što sam u toku razmišljanja o predloženom zakonu o rehabilitaciji, lica kojima je nepravda učinjena pre više od 60 godina navela na razmišljanje da nam ovaj zakon možda nije ni trebao.
Zašto sam došao do takvog zaključka? Nisam siguran da ćemo sve nepravde ispraviti i da li ispravljanjem jedne nepravde ne činimo drugu? Svima nam je jasno zašto to činimo. Želim da naglasim da sam svim svojim bićem protiv nepravde. Učinjene nepravde treba da nam služe kao primer kako ne treba raditi. Za shvatanje pojma nepravde i da se ona može različito tumačiti najbolji nam je primer Isusa. Kao što svi znamo, on je nepravedno razapet, ali znamo da ima i onih koji smatraju da je pravedno razapet. Ili, uzmimo primer bombardovanja Srbije, Hag, sankcije, pitanje Kosova itd. Zapadne sile, to je prizivanje pravde, a za naš narod i za mene lično najveća moguća nepravda.
Kada razmatramo predloženi zakon o rehabilitaciji pojavljuje se novi problem. To je što krivci za učinjenu nepravdu neće snositi posledice, a u ljudskoj prirodi je da mu je važnije da se kazni počinilac nepravde, a ne što će on biti oslobođen ili rehabilitovan. Kao novi momenat koji je u zakonu definisan jesu finansijska sredstva za naknadu rehabilitovanom licu, a koja će se isplaćivati iz budžeta Republike Srbije. Kao i sve druge vrste naknade, prelamaće se preko leđa sadašnjih i budućih generacija. Otuda proizilazi logično pitanje – da li je pravedno da taj teret snose one generacije koje nisu imale nikakve veze sa učinjenom nepravdom, to je i nova nepravda.
Lično smatram da je bilo bolje da smo se u sadašnjem trenutku usredsredili na otklanjanje sadašnjih nepravdi. Da li mislimo da u skorije vreme i sada nije bilo ili nema nepravdi? Verujem da ne mislimo tako. Bilo ih je, ima ih na svim stranama i biće ih još veoma dugo. O vrstama nepravde po obliku, sadržaju i veličini mogli bi danima nabrajati i raspravljati, a koje su učinjene od 90- ih godina do danas i prema našem narodu u celini, a i prema mnogim pojedincima.
Kuda ćete veću nepravdu kada nekom samovoljno i zakonski neosnovano oduzmete stečena prava, recimo umanjenje primanja po volji moćnika, nećete da mu isplatite zaradu ili stečenu penziju i, dalje, kolika je to nepravda kada nekoga lišite prava na rad uništavanjem i rasprodajom preduzeća ili kada zapošljavanje zavisi od toga kojoj stranci pripadaš, a ne koliko si stručan, kada ti posao zavisi od milosti šefa, da li mu se sviđaš ili ne, a ne kako radiš i koliko si stručan. Mito, korupcija, kriminal i dalje cveta, a pravo na lečenje se sve više ograničava.
Predloženim zakonom o rehabilitaciji pokušavamo rehabilitovati ljude kojima je učinjena nepravda, odnosno koji su osuđeni za učinjene greške ideološke, političke i verske od strane jednog sistema pre 60 godina, ali smo nemoćni da smanjimo i sankcionišemo nepravde koje sada čine pojedinci, pa i sadašnji sistem, iako postoje zakoni koji sankcionišu takva dela. Hoće li nam se desiti da ga za 30 ili 40 godina donesemo zakon koji će na neki način obeštetiti sadašnje generacije?
Napred izrečeno nije bilo upereno kao omalovažavanje predloženog zakona i bilo kog organa, pogotovo ne ministarstva koje je predložilo ovaj zakon. To sebi ne uzimam za pravo, jer to i nije moja struka. Jednostavno, sve ovo shvatite kao jedno razmišljanje čoveka koji ima određena životna iskustva, a verujte mi da ima mnogih mojih istomišljenika. Moj cilj je bio da jednostavno ukažem na činjenicu da se ispravljanjem jedne nepravde koja je učinjena pre mnogo godina problem u potpunosti ne rešava. Mi treba da izvlačimo iskustva i da ne ponavljamo iste ili slične greške. Mi smo na takvom društvenom, ekonomskom i političkom nivou da rešavanjem ovog problema stvar nismo doveli do kraja i bojim se mogućih posledica o kojima ne bih govorio.
Završiću sa jednom konstatacijom. Imao sam priliku da pročitam misli jednog mudraca koji je definisao 10 osnovnih odrednica koji ostvaruju suštinu i smisao zakona. Ne bih citirao, ali ću u slobodnoj formi, kako sam ja to shvatio, navesti neke od njih. On kaže da zakon ima svoj razlog i ljudsku potrebu, da je snaga zakona u njegovoj ideji, a snaga i ideja u potrebi ljudskoj, najbolji zakon najviše svetli, u svojoj realizaciji zakon humanizuje čoveka i preobražava društvo, zakon menja, obnavlja i uvodi novine, itd.
Upoređujući ove odrednice sa predloženim zakonom se ipak postiže jedna od navedenih odrednica, a to je da se njime humanizuje čovek i preobražava društvo, zbog čega ga i podržavam. Ova odrednica, kao i još neke druge bile bi još snažnije da u sadašnjem vremenu nemamo onoliko nepravdi koliko ih ima.
Završavajući svoje izlaganje, ponavljam da će poslanička grupa PUPS podržati ovaj zakon. Zahvaljujem vam se na pažnji.