BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u jučerašnjoj i današnjoj raspravi u pojedinostima, kada je ovaj član predloženog zakona u pitanju, znači, član 18, imamo situaciju da su od poslanika do poslanika intervenisali ljudi na svih devet tačaka stava 1. U tim predlozima svih devet tačaka ovog 1. stava člana 18. se predlaže brisanje. To znači da član 18. ne postoji, a radi se o članu koji govori i reguliše ovlašćenja komunalne milicije.

Ja pitam - da li može i jedna institucija ovog profila i sličnog da bude bez ovlašćenja? Može li zakon koji reguliše njihov rad da ostane bez odredbe o njihovim ovlašćenjima? Mislim da ne može.

Stvar koja je bitna kod ovoga svega, zaboravljamo, kolege su diskutujući, braneći svoje predloge, govorile, zaboravljajući na jednu stvar. Naime, govorilo se o tome da ne mogu imati komunalni milicajci ovlašćenja slična policiji, a zaboravljamo da u tom članu 18. prva rečenica glasi ovako - u obavljanju poslova komunalne milicije, komunalni milicionar ima ta i ta ovlašćenja. A poslovi komunalne milicije su nabrojani, kao što ste videli, u članu 10.

Dakle, sva ta njihova ovlašćenja su ograničena na poslove komunalne delatnosti. Ja sam rekao u raspravi kad sam govorio, u načelnoj raspravi, da su ovo poslovi koji po svojoj prirodi spadaju u unutrašnje poslove ove zemlje. Prema tome, svi unutrašnji poslovi koji se obavljaju, odnosno oni koji ih obavljaju, moraju imati ovakva ovlašćenja. To zaboravljaju svi. Ja sam zbog toga i u načelnoj raspravi rekao da zbog prirode tih poslova i zbog toga što su oni sastavni deo unutrašnjih poslova, da bi prirodnije bilo da budu inkorporirani u Ministarstvo unutrašnjih poslova i ako bude bilo kad rasprave o tome, a ja sam ubeđen da će biti, i to ne u daleko vreme, da zbog toga oni moraju biti u okviru MUP koja bi imala, kao što ima sadašnju policiju, žandarmeriju i komunalnu miliciju. I onda ne bi bilo nesporazuma.

Međutim, ja sam to rekao i u načelnoj raspravi. Čekamo primenu ovoga zakona, čija će primena pokazati, to je nov zakon, da moramo ići ka tome.

Ministar je u obrazlaganju rekao neke stvari, ali nije rekao decidno sledeće, i mene, gospodine ministre, interesuje, pa ako možete naknadno, sad u raspravi, da kažete - da li je prilikom rasprave o započinjanju rada i u toku rada na ovom zakonu bilo rasprave o tom kardinalnom pitanju da li nam komunalna policija treba da bude izdvojena i treba da bude isključivo servis lokalnih jedinica, ili treba ovo što sam rekao napred, da bude inkorporirana u poslove koji su zajednički i koji su celina, a to znači zajedno sa policijskim poslovima u okviru MUP. To je jedna stvar o kojoj sam hteo da govorim.

Dozvolite mi ako mogu samo da se osvrnem na jučerašnju raspravu posle pauze.

Jučerašnja rasprava posle pauze je faktički bila van teme. Ali, prvi put, ja sam i od sinoć kad sam razmišljao, mislim da je bila vrlo korisna. Zašto? Zato što smo ušli u jednu problematiku koja se tiče ukupne bezbednosti ove zemlje.

Ono što je govorio gospodin Martinović na kraju, u poslednjem svom javljanju, i sve ono što je izneo i ilustrovao, naslovnim stranama itd, kad se sakupi, i to malo kad se sakupi na gomilu, govori o jednoj, rekao bih, nemojte mi zameriti na možda preoštroj reči, o stravičnoj situaciji u kojoj mi jesmo ili ulazimo, kad je bezbednosna komponenta ove zemlje u pitanju.

Ovo pokazuje, to o čemu je on govorio i navodio činjenice, koliko su nam se ugradile strane obaveštajne službe u situaciju i koliko deluju na polju bezbednosti, unutrašnje bezbednosti ove zemlje.

Šta je tu sada značajno? Značajno je to da li smo seli i razmatrali, a ja sam to u nekoliko mahova govorio, i prošli put u načelnoj raspravi, i kad je bila Vlada, kad sam postavljao pitanja, koliko smo ozbiljno pristupili? Mi kasnimo sa Strategijom nacionalne bezbednosti, u ovoj situaciji koja ne trpi kašnjenje i mi moramo tu situaciju, o kojoj je juče govorio gospodin Martinović, najviše i najdubioznije, da sagledamo i ona je jedan od elemenata koji su se promenili od pre 10 godina donete, sadašnje, važeće Strategije nacionalne bezbednosti i koja zahteva promenu te strategije i prilagođavanje te situacije. Situacija nije izmenjena samo na unutrašnjem planu, ovo što sam dotakao, nego i na spoljnom planu.

Odnos Međunarodne zajednice, ino-faktora se bitno, kardinalno promenio prema Srbiji i Srbija je u apsolutno drugačijoj situaciji i u okviru međunarodnih odnosa i unutar zemlje od one od pre deset godina, koja je obuhvaćena sada važećom strategijom nacionalne bezbednosti.

Zato mislim da bi trebalo što pre pristupiti donošenju strategije nacionalne bezbednosti, koja bi podrazumevala kompletnu dubioznu analizu strukturnog i organizacionog postavljenog celog sistema nacionalne bezbednosti i u okviru njega posebnog sistema bezbednosno-obaveštajnog. To moramo da izmenimo.

Juče smo govorili ovde o nekim stvarima koje su nam se događale. Pitam se da li su nam službe kontraobaveštajne, obaveštajne itd. znale unapred za te stvari. Pominjanje N1 televizije, pa da li su to naše službe znale, a morale su znati šta se događa i da će se to raditi. Nije to radio ni pojedinac, ni privatnik, niko, nego ni manje ni više, čovek koji je vodio CIA, američku obaveštajnu službu, on je iza tog projekta. To znači da je projekat namenjen isključivo narušavanju unutrašnje bezbednosti zemlje.

Zašto se ide tako sada kardinalno oštro, sve dinamičnije protiv i Vučića, predsednika države, i Vlade i svega drugog? Pa upravo zato što je ova zemlja počela da se konsoliduje uopšte. To smeta. Da smo ostali onakvi kakvi smo bili, nikakvi, niko nas ne bi ni dirao, ali smo mala zemlja kojoj ne dozvoljavaju da se kočoperi.

Morate biti ponizni, morate biti neko ko će tražiti pomoć, a ne država za koju potpuno opravdano naš predsednik svakog svog istupanja nismo zemlja koja će dozvoliti nekom da spolja upravlja i određuje šta ćemo raditi u svojoj zemlji. To se ne trpi. Tu se angažuje sve obaveštajne službe, zato mislim i predlažem da se odavde pokrene i traži od Vlade da što pre donesemo strategiju nacionalne bezbednosti i da konsolidujemo svoje redove iz te oblasti. Hvala lepo.

(Sreto Perić: Replika.)

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre i vaši državni sekretari, poštovane i uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas pod ovom tačkom razgovaramo, po meni, o jednom vrlo, vrlo značajnom segmentu unutrašnjih poslova države Srbije. Ja na ovaj zakon, pre svega, gledam iz tog ugla.

Mislim da je ovaj predlog zakona dobio na kvalitetu koji je proistekao iz desetogodišnjeg iskustva primene komunalne, ma kako je zvali, poslova u komunalnoj nadležnosti, svejedno da li je to policija ili milicija. Data su, uz Predlog zakona, značajna obrazloženja i analiza efekata i ciljeva ovog zakona, ali ono što je osnovna rečenica i konstatacija, prva rečenica u obrazloženju, jeste da je osnovni razlog za donošenje i inoviranje ili donošenje novog zakona kako hoćemo, osnovni razlog je potreba da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama. Citiram, to je doslovce tako rečeno.

Mislim da je kod pravljenja predloga zakona, to se oseća, u svakom članu ovo upravo se imalo u vidu. Hoću kod toga da kažem i da skrenem pažnju na jedan drugi segment, da se poslovi od značaja za komunalnu delatnost mogu obavljati na lokalu ako se strukturno organizaciono izvršioci integrišu i sada će ovo možda biti za nekoga strašno, integrišu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, svejedno da li kao komunalna policija ili komunalna milicija.

Da bi utemeljio ovo moje mišljenje, reći ću, ako analizirate Predlog zakona o komunalnoj miliciji, više od 20 članova eksplicitno su vezani odnosno u njih je obrađen policijski rad, a posebno u više od polovične članova ovoga predloga. Mislim da je to dobro i da je to verovatno ono što je ministar govorio malopre, da je verovatno ipak to rezultiralo iz desetogodišnjeg iskustva bavljenja ovim poslovima u vidu organa koji se zvao policija komunalna.

Kada već govorim o zakonu, potreba za međusobnom saradnjom komunalne milicije i MUP-a odnosno policije, veoma je izražena. Zato bi bilo bolje da su zajedno u okviru MUP-a i da deluju jedinstveno, a ne od opštine do opštine, s tim što apsolutno stojim iza opredelenja kada je ovaj predlog pravljen, da treba da bude svaka opština, svaka lokalna samoupravna jedinica do kraja i maksimalno involvirana u te poslove, uz metodologiju i način ostvarivanja tih zadataka koji se zovu policijskim načinom izvršenja zadataka.

Poslove često vrše po ovom Predlogu zakona na način propisan Zakonom o unutrašnjim poslovima i propisima o policijskim ovlašćenjima i obavljanju policijskih poslova. Jedan od primera, jedan od članova je recimo član 28. u tom smislu, a ima ih mnogo više.

Najdelikatnije aktivnosti komunalne milicije kao upotreba sredstava prinude i kontrola te prinude ne obavlja se stručno bez MUP-a, odnosno policije i njene unutrašnje kontrole. To je naročito dobro predstavljeno u članovima 30, 31 i 32, pa i u drugima. Isto tako kod zasnivanja radnog odnosa opet se značajne stvari dešavaju preko MUP-a, posebno kada je u pitanju psiho-fizička sposobnost kandidata i kad se utvrđuje ta priprema psiho-fizička i utvrđivanje i ocena te psiho-fizičke sposobnosti. To radi MUP po članu 35.

Bezbednosna provera takođe, da tako kažem je u rukama MUP-a. Program i provera stručnog osposobljavanja i ocena stručne osposobljenosti opet je u domenu rada MUP-a i da ne nabrajam dalje.

Da ne nabrajam dalje, ali ovo pokazuje da ono što sam prvo rekao i potvrđuje, da po svojoj prirodi poslovi komunalne milicije spadaju u unutrašnje poslove, nepobitno i sigurno. Zbog svega toga ja i dalje zastupam tezu da treba u buduće naći način da oni budu inkorporirani i integrisani i pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Druga stvar, koja je vrlo značajna, sem toga što ovi poslovi pripadaju unutrašnjim poslovima, komunalna milicija, ovde sada govorim dalje o Predlogu, obavlja poslove od opšteg bezbednosnog značaja, što se mora imati u vidu svakog momenta.

Komunalna milicija i njeni poslovi jesu elemenat, odnosno nosioci su poslova u sistemu nacionalne bezbednosti. Kao takvi, moraju imati mesto i u strategiji nacionalne bezbednosti. Ako smo u strategiji nacionalne bezbednosti kao nosioce uključili i medije, u najširem smislu, pa bilo bi nelogično da jedan od nosilaca strategije nacionalne bezbednosti, ne bude i komunalna milicija.

Ovaj Predlog zakona predviđa, i ministar je to dobro i detaljno obrazložio, da će komunalne poslove u buduće obavljati lokalne jedince, odnosno opštine i gradovi. Međutim, ja dobijam utisak na osnovu predloženog zakona, da nam se može desiti prevelika, nepoželjna, stepen nepoželjne dezintegrisanosti ukupnih tih poslova na nivou države, jer ćemo bojim se imati, zbog različitih interesa, od opštine do opštine, od grada do grada, različit i pristup organizovanja te službe. U toj službi je vrlo bitna, ovim predlogom zakonom, predviđena unutrašnja kontrola, ali sa druge strane, zakonom je predviđeno da jedna opština može organizovati komunalnu miliciju

i samo sa tri čoveka, a isto tako kaže da bi trebalo svi da imaju unutrašnju kontrolu.

Ja vas pitam, kakva će i kakva može biti unutrašnja kontrola rada komunalne policije, u tim uslovima? A, imamo dokazano kvalitetnu unutrašnju kontrolu danas, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koja bi mogla u integrisanosti komunalne milicije u okvire MUP-a, da obavlja te poslove.

Naravno da bi u toj situaciji, kada bi bili u okviru ministarstva, moralo da se vodi računa i morala bi se dati apsolutna sloboda i pravo i poštovati učešća svake lokalne jedince, odnosno svake opštine i grada i njihova radna svakodnevna saradnja sa MUP-om, ali na nivou lokalne jedinice. Ne vidim koja bi smetnja bila da imamo čvršće, po vertikali, organizovanu komunalnu miliciju, koja bi bila iz jednog centra vođena u suštini, ne vidim šta bi to smetalo boljem radu. Ja mislim da ćemo u budućnosti, u relativno kratkom vremenu, da će se u praksi, u primeni ovog predloga zakona pokazati neke ili sve od ovih stvari o kojima sam ja govorio i da će ovaj zakon, naravno biti dograđen, inoviran. On i inače, kao svaki drugi zakon u prvom svom izlasku i u prvoj svojoj primeni, nikada ne može biti do kraja dobar, jer praksa treba da pokaže i iznedri neke stvari, tako mislim da će i ovaj zakon biti izložen mogućnosti da nam pokaže šta to treba dograđivati.

Iz tog razloga poslanička grupa PUPS-a, bez obzira što iznosimo ova viđenja, ne iznosimo ih zato da ne bismo usvojili ovakav predlog zakona, dokaz je i to da mi nismo išli ni sa kakvim ni amandmanima na to, nego upozoravamo na nešto što bi trebalo kroz primenu ovoga zakona, koji će ova poslanička grupa prihvatiti ovaj predlog, da će kroz primenu njegovu vodimo računa o ovome o čemu sam govorio, da bi za relativno kratko vreme još usavršili ovaj zakon i uspešnije obavljali poslove na nivou zemlje. Hvala vam lepo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39