BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 29.02.2020.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja sam hteo samo da se uključim kratko ovde ovih amandmana koji su juče predloženi od strane predstavnika Vlade.

Prvo, želeo bih da pozdravim takav potez, koji je juče napravljen, i mislim da je to najdemokratskiji mogući potez, jer su u prvoj meri uključeni oni koji trpe najviše u ovom društvu zbog ove problematike i ove vrste kriminala, a to su roditelji.

Kada se tiče nadležnosti ove komisije koja je formirana, ovde se pominjalo i to da li sudovi treba njima da dostavljaju podatke itd. Ja mislim da je nešto drugo u celom ovom kompleksu mnogo važnije. Ja sam o tome govorio i u načelnoj raspravi pominjao. Mislim da ne treba da zaboravimo da je zakonom predviđeno sada, pored ove komisije, odnosno pre nje predviđen je stručno-ekspertski tim u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će se baviti istraživanjem ukupne celokupne ove problematike i koji će biti prvi u borbi protiv ove vrste kriminala.

Mislim da mora postojati dnevni kontakt, dnevna saradnja, dnevna sprega, da tako kažem, delovanja ove komisije sa stručno-ekspertskim timom koji će se odrediti u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, jer će zajednički mnogo lakše dolaziti do ukupnog istraživanja, a isto tako i do izvršavanja istraga koje sud, tužilaštvo, bilo ko ko naloži ovome stručnom timu. Zato mislim da moramo negde ugraditi i decidno reći.

I, još jednu stvar da kažem kada je u pitanju ovaj stručni tim u okviru Ministarstva, mislim da treba ubaciti i još jednu odredbu u ovaj zakon, a to je da je ministar unutrašnjih poslova dužan da donese pravilnik koji će da razraditi nadležnosti i rad ovog stručnog tima u okviru ministarstva. Hvala lepo.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 28.02.2020.

Hvala gospodine predsedavajući, bez želje da ulazim u ono što je na ovu temu rečeno. Želim da ukažem na nešto o čemu moramo voditi računa. Ne može se o ovako još uvek osetljivoj temi pričati ovakvim tonom i na način kako je to recimo primera radi izgovorila predsednica Skupštine iako mogu da stojim iza svega što je sadržajno rekla, ali se ne može na takav način reagovati. To je način kojim izazivamo žuč i stvaramo svađalački ton u kome ne može mirno i korektno da se govori. Zato apelujem i molim sve koji dalje diskutuju da vode računa o tome.

Ne može se diskutovati o ovoj temi i kritikovati drugi kako misli da je samo on u pravu, a istovremeno sadržinom onoga što govorimo dajemo sebi za pravo da smo samo mi u pravu, a ne drugi. Ajte malo da hladnije razgovaramo o tome, ako uopšte treba o tome da razgovaramo danas, jer ovo nije tema. I ovaj amandman, duboko sam ubeđen ne poziva na ovakvu raspravu i ovakvim tonom i na ovakav način. Hvala lepo.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovane koleginice i kolege, ja bih ovu temu načeo malo drugačije nego što je do sada možda tretirano.

Naime, mi smo, hoću reći ova postojeća vladajuća koalicija, između ostalog, dolaskom na vlast opredelili se i izrazili najjaču političku volju do sada u prošlosti, između ostalog za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zato ću ja izraziti svu zahvalnost što je konačno došao ovakav jedan zakon koji tretira po mom ubeđenju jedan od najtežih oblika organizovanog kriminala. Ako ne po broju dela, onda sigurno po društvenom značaju, po osetljivosti ljudskoj u po ukupnom humanitarnom pogledu na celu stvar.

Zato mislim, reći ću nešto na kraju, ali zato mislim da se ne može prihvatiti ideja da se ovaj zakon povlači ili da se ne izglasa. Činjenica je i svi to konstatujemo, zakon po problematici koja postoji, kasni, ali je isto tako i veoma dobro došao ovakav kakav jeste, sa svim mogućim slabostima, neko reče ovde, čini mi se ministarka, da će se verovatno popraviti u pojedinačnoj raspravi.

Hteo bih da ukažem na ono što je nepostojanje zakona do sada proizvodilo negativne stvari koje će ovaj zakon, siguran uskratiti bar u velikoj meri, ako ne 100%, jer nijedan zakon nikada nije sve regulisao.

Radi se naime o sledećem. Ako se sećate onih koji su bili u Skupštini, 2013. godine smo raspravljali o nekim temama u kojima sam ja tada, hteo bih da podsetim, konstatovao sledeće i dobio odobravanje za to, da u borbi protiv organizovanog kriminala postoje dve stvari. Prvo, definiciju organizovanog kriminala karakteriše, pre svega, sprega kriminala sa državnim institucijama, funkcionerima i drugim institucijama koje nisu uvek državne. To je prva stvar. I ubeđen sam do toga ćemo doći, takođe sam ubeđen, da je ovde u ovoj problematici postojala sprega. Reći ću vam neke stvari posle toga koje će posvedočiti. Zato je to za mene oblik organizovanog kriminala. Zbog ovoga bih ja progovorio nešto o ponašanju nadležnih organa koji su involvirani kroz te svoje nadležnosti u ovu problematiku koju ovaj zakon reguliše.

Dakle, mi smo, poslanička grupa PUPS, takođe razgovarali sa predstavnicima udruženja roditelja, tako da imate u vidu da imamo i te pune informacije o kojima su ovde neke kolege govorile. Osim toga, mislim i hoću da izreknem jedan opšti stav, kada je u pitanju ponašanje nadležnih organa u ovoj problematici i posebno ponašanje organa prema roditeljima i njihovim udruženjima u kontaktima koje su oni tražili i dobijali i u razgovorima. To ponašanje je bilo jednom rečju okarakterisano, najblaže što može, indiferentno prema toj problematici ukupno uzevši, ne računam pojedince itd.

Mislim da je na delu bilo i to apsolutno treba zaključiti i to je važno, a ne povlačenje zakona i odbijanje, da je ponašanje onih koji su trebali da razrešavaju, a koji su sada po zakonu naznačeni da rešavaju ovu problematiku, postojalo je od njih apsolutno nedovoljno uvažavanje roditelja i njihovih udruženja do te mere da je tu najosetljiviju materiju, da je u pojavljivanju roditelja pred svim predstavnicima bilo kojih institucija, bilo kako nadležnih za ovo, nosilo dušu i diralo dušu ljudsku tih ljudi, a da organi nadležni za to nisu imali dovoljno sluha.

Ja ću vam reči jednu stvar, molim vas, saslušajte. Veoma bih voleo ako neko od prisutnih poslanika još zna za ovo što ću vam sad reći. Imao sam, nažalost, za mene iako nisam lično, porodično tangiram ovim, jedan izuzetno težak trenutak, a mogu misliti kako je roditeljima. Imao sam priliku da vidim snimak i čujem, sastanka zvaničnog predstavnika roditelja i udruženja, sa visokom predstavnicima, neću da pominjem, nekih zdravstvenih organizacija. U raspravi, visoki zvaničnik, stručnjak kaže majci koja ne zna ništa o svom detetu, da oni kada su tretirali pitanje zašto im se, ako su deca rođena mrtva ili su neposredno posle rođenja umrla, zašto im deca nisu predata da ih oni sahrane? On je odgovorio, slušajte ovo dobro, molim vas – gospođo, za nas je to što vi tražite medicinski otpad. Pazite, reći roditeljima prisutnima i majci koja mu se obraćala. O kakvom odnosu mi to govorimo? Zato mene raduje da u ovom zakonu ima tih elemenata koji obezbeđuju u traže adekvatno ponašanje onih koji treba da rešavaju ove probleme.

Mislim da zbog toga moramo obezbediti, kroz Skupštinu, kroz Vladu gospođo ministarka i na sve druge načine, moramo obezbediti bolji uvid i korekciju rada državnih organa, posebno pravosuđa, na ovom planu. Mislim da to treba da bude jedan od zaključaka.

Hteo bih da kažem da je ovim zakonom učinjena jedna vrlo značajna stvar, ovde je pominjano, ali hteo bih i ja da se osvrnem na to, da se planira formiranje stručno specijalističkog tima unutrašnjih poslova za ovu problematiku.

Ja to razumem tako da će država konačno pristupiti kontinuiranom istraživanju i istragama u ovoj problematici. Najstručnije što se može, znači kriminalistički pristup. Međutim, kod toga molim da se u oblikovanju i nadležnosti ovog stručnog tima ne povedemo olako za činjenicom da oni treba da se bave samo istragama u predmetima koje naloži sudstvo. Naprotiv, pored toga, to treba da rade, oni se moraju kontinuirano baviti ovim kao problematikom i istraživati sve unazad otkako je ova problematika nastala.

Pri tome apelujem, mora im se direktno staviti u obavezu saradnja sa roditeljima i njihovim udruženjima. Verujete u razgovorima, a verovatno ako je neko još razgovarao, uverio se u to, uverili smo se da ti ljudi, jer smo razgovarali sa ljudima koji se 20 godina time bave, ima onih koji se mnogo duže bave, da su ljudi za 20 godina samoinicijativno toliko duboko istražili neke stvari. Toliko mnogo materijala imaju da su u kontaktu sa, nije važno kojim sudom, dostavili im 120 obrađenih predmeta i tražili da pokrenu nešto. Znate kako se završilo? Tako što su pismeno odgovorili i osvrnuli se na te predmete i poslali samo tom udruženju, ni jednom organu ni sudskom, ni bilo kom drugom, ništa nije pokrenuto.

Ljudi imaju u tim podacima i istraživanjima, došli su do imena u Nemačkoj ljudi koji su rekli imena ljudi koji su im nudili da kupe decu i to nije razlog i podatak da sud pokrene i krene po tom tragu i da istraži to. Pa, da smo bar jedan slučaj do sada rešili, pa da kažemo – evo, može se, nego se polazilo od toga da je to maltene nemoguće rešavati. Zato molim da se kod formiranja ovog tela za istragu, od koga će mnogo zavisiti to koliko će i sudovi biti naterani da rešavaju ta pitanja da se to dobro uredi.

U svemu ovome, znači, posebno kad je bolji uvid u rad nadležnih organa itd, mislim da se moramo mi ovde u Skupštini dogovoriti u tome celom opusu mora naći odgovarajuće mesto i Odbor Skupštine za pravosuđe.

Takođe, da u celu problematiku i rešavanje ovoga što zakon postavlja roditelji i njihova udruženja moraju biti na odgovarajući način intenzivnija nego do sada uključeni i korišćeni, pre svega u radu stručnog tima unutrašnjih poslova.

Mislim da se na to osvrnem, konačno, da će zakon ovakav kakav je, bez obzira šta su posebno koleginica Macura šta je rekla, mislim da će zakon unaprediti borbu protiv ovoga vida kriminala i to u značajnom smislu. Ali, se mora, i to mora biti nastojanje i molim Vladu da o tome strogo vodi računa, mora se ažurno taj zakon usavršavati. Gospođa ministarka je pomenula izmene i dopune itd, ali i na svaki drugi način. Mislim da moramo, ako krenemo agilno u rad na rešavanju te problematike, ubeđen sam da ćemo u toku svake godine imati iskustava koje će tražiti da inoviramo zakon i da ćemo ga usavršiti time.

Na kraju bih hteo da kažem jednu vrlo važnu stvar, a tu zakon nije, čini mi se, regulisao ništa. Polazeći pre svega od ljudskog osećanja, od humanosti, od srca i duše majke, roditelja, rođaka. Mislim da treba obezbediti, iako je stvarno kako se ovaj stručnjak medicinski nezgrapno u najmanju ruku izrazio da je to medicinski otpad, da to treba ovim zakonom, ako je on to rekao, ja ne znam, nisam ni pravnik, a i nisam ni pratio tu problematiku, da li to njima je zakonski takav tretman određen i ako jeste treba ovim zakonom to opovrgnuti i omogućiti roditeljima da mrtvorođeno dete ili neposredno posle rođenja moraju dati roditeljima, da roditelji svoju dušu koliko-toliko uteše i sahrane to dete. To nalaže ljudskost, do nalaže humanost, ne treba niko da bude ni poslanik, ni ministar, niti bili ko, da bi uz ovo stao.

Molim vas da ovo prihvatite kao zaključak Skupštine i da to naložite. Hvala vam lepo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.