BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 09. aprila 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 28.07.2021, 18:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Nedimoviću i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, imamo danas veliki set zakona koji prati budžet i danas o tome raspravljamo uglavnom rekao bih na isti način, pa sam se ja zato odlučio da kažem nešto o onome što je vezano za Zakon o poljoprivredi i nešto, ali vrlo malo reći ću i zašto, jer se spremam o tome šire da govorim na drugom jednom mestu.

Druga stvar o kojoj ću govoriti to je sistem nacionalne bezbednosti i bezbednost zemlje uopšte.

Kada se radi o poljoprivredi ovaj zakon koji je danas pred nama većinski uglavnom je tretirao IPARD i sve oblike pomoći države u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, odnosno gazdinstava, domaćinstava, itd.

Ja bih o poljoprivredi, o nečemu drugom, danas ovde rekao. Poljoprivreda sigurno jeste jedna od grana koja pruža velike mogućnosti, možda među najvećima privrednim granama, a činimo relativno malo na tom polju.

Sećam se pred kraj 2013. godine, čini mi se, raspravljali smo, ne znam kojim povodom, ovde upravo o poljoprivredi i o sufinansiranju itd. ja sam tada nešto malo govorio i tada je bilo rečeno da će se upravo sačiniti, pristupiti sačinjavanju strategije poljoprivrede ili to nije urađeno ili nije urađeno na dovoljno transparentan način čim ja recimo, ne smatram da sam među ne znam koliko informisanima, ali još neke kolege sam pitao, ne znaju da li postoji taj dokument ili ne postoji.

Naime, ja mislim da je prva stvar koju treba uraditi i koja bi mogla napraviti revolucionarne promene u poljoprivredi, to je sveukupna modernizacija poljoprivrede.

Primera radi, nama danas i dalje u poljoprivredi dominiraju žitarice. Dakle, dominiraju proizvodi sa jednogodišnjom berbom. Nismo ništa učinili, a trebalo bi da one krajeve, delove teritorije koji imaju za to uslove da se prebacimo i tu započnemo proizvodnju celogodišnju, kao što je recimo povrtarstvo, to cele godine donosi plodove.

Ja ću podsetiti, verovatno se neko od vas seća, mislim da je to pre 40 i nekoliko godina, Francuzi su nama ponudili koncesije na 20 godina za Mačvu, s tim što bi svih tih 20 godina svakom vlasniku hektara zemlje svake godine isplaćivali onu vrednost koju on dobija zasejavanjem tog hektara kukuruzom, pšenicom, žitaricama. Nismo to prihvatili tada.

Šta je u pitanju? Verovatno svi znate, ako neko ne zna neka kaže. Dakle, kad je Mačva u pitanju radi se o prvoklasnoj zemlji, radi se o kraju, delu, cela Mačva leži na toploj vodi, severni deo Mačve je na vodi koja dostiže toplotu oko 80 stepeni. Treća stvar, nalazi između velikih reka Bogom dana, nacrtana za zalivanje i mogućnost da se pretvori, ono što kažu seljaci – u misir, dakle jedan deo ove zemlje koji bi sukcesivno, preko cele godine davao rod i gde bismo imali daleko i neuporedivo veću zaradu po hektaru od pet puta pa naviše.

Dakle, ovo sam naveo kao primer malo detaljnije, jer mislim da je iz toga jasnije nego da ja pričam na šta mislim.

Druga stvar koja bi morala da revolucioniše poljoprivedu to je da se okrenemo daleko više nego do sada, ne samo primarnoj proizvodnji u poljoprivredi, nego i sekundarnoj proizvodnji, odnosno preradi, pa onda plasiranje tih proizvoda prerađenih, a ne u izvornom stanju sa njive van zemlje u inostranstvo, što je daleko jeftinije.

U poljoprivredi imamo jednog partnera koji je na istoj stvari. Naime, u međuvremenu, od 2013. kad smo to raspravljali, mi imamo pored Ministarstva za poljoprivredu, imamo Ministarstvo za brigu o selu.

Rezultati za kratko vreme od godinu, dve dana su izvanredni u smislu da je jako velik broj mladih ljudi iz gradova vratilo se u selo, prihvatilo da se bavi poljoprivredom uz pomoć, naravno, države, računajući tu i IPARD program itd, itd. Tu bi trebalo dva ministarstva da budu u punoj sinergiji i da zajedno nastupaju.

Rezultati koji su postignuti kao inovacija, ono što je program Ministarstva za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je vodeći to Ministarstvo upravo napravio, ja mislim, tri puta više je osnovano seoskih zadruga različitog tipa nego što je bilo planirano, što nam pokazuje da bismo ovakvom još inovacijom u poljoprivredi privukli jako velik broj i mladih ljudi i ruralni deo ove zemlje preobrazili upravo, da kažem direktno, sela, takvim jednim novim nastupom.

Mislim da bi to takođe pomoglo, udruženi nastup da bi pomogao još boljem razvoju, započetom razvoju, zadrugarstva po selima i u ruralnim delovima zemlje.

Znači, da na kraju zaključim, IPARD kao takav, zakonom ovim potenciran, zadrugarstvo i prerađivačka delatnost, to su tri pravca koji bi revolucionisali razvoj poljoprivrede.

Osim ovoga, pomenuo sam da ću drugu stvar pomenuti i samo ću tako, u stvari, pomenuti, to je bezbednosni sistem Srbije.

Samo još dve rečenice. Mi imamo situaciju u zemlji. Dakle, promenili su se uslovi i okolnosti spolja, unutar zemlje. Neke stvari koje teku i iz vremena od pre 30 godina pa na ovamo omogućile su, ako se sećate, nemam vremena da sada pričam, omogućile su ino faktoru, pre svega stranim obaveštajnim službama, da obnove agenturnu mrežu, da je ojačaju, strukturno, da je postave raznovrsnije. Naše službe bezbednosti i obaveštajne službe moraju na to odgovoriti i kadrovski i organizaciono i strukturno, moraju se modernizovati, reorganizovati, metodološki prilagoditi, moraju postati efikasnije, revnosnije, da brže reaguju i postanu akciono delotvornije.

Sve službe, svaka za sebe, moraju ojačati svoj samostalni rad i istovremeno pojačati sinergiju sa svim ostalim službama. Kontraobaveštajni poslovi su nam u zaostatku, kontraobaveštajna zaštita u okviru kontraobaveštajnih poslova pogotovu. Ne može se dogoditi, jer se to nikada nije događalo, da predsednik države objavi u javnosti da je prisluškivan, a nama se to desilo, kao što znate, kada je bio gospodin Toma Nikolić predsednik.

Dakle, MUP mora biti drugačije postavljen. Njegova uloga među službama mora biti sasvim drugačije postavljena. Biro za koordinaciju službi bezbednosti ne može biti ovako neprimetan, neviđen. On mora biti drugačije postavljen i organizaciono i kadrovski. Mora imati daleko jaču ulogu u sistemu bezbednosti.

Da završim time, iz ovoga proizlazi da sadašnji nosioci sistema nacionalne bezbednosti, u najširem smislu, moraju se preispitati. Neki koji se računaju u nosioce sistema bezbednosti to ne mogu biti, kao što su mediji i da ne nabrajam neke druge. Nemam vremena za više. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Poštovani predsedavajući…

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovanje gospodine ministre Nedimoviću vama i vašim saradniku.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prva stvar kada sam došao u dodir sa tekstom ovog zakona je bila koliko on zahvata i operacionalizuje strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Moram reći da sam sa tog aspekta veoma zadovoljan ovim zakonom.

Mislim da je ovakav zakon odavno bio potreban, ali što reče jednom prilikom sad kada je govorio gospodin ministar, bolje ikad nego nikad, za neku drugu stvar je rekao, tako i za ovo.

Ono što je meni pobudilo najveću pažnju u ovom zakonu to je ono što će i imati najveći uticaj na dalji tržišni položaj razvoja poljoprivrede, a to je pitanje nadzora i inspekcije. Mislim da ovako kako je zakon inače predvideo i što je predvideo do sada, ne bi mogao ni da ide bez te postojeće zakonske funkcije. Samo na ovakav način se i mogla obezbediti pretpostavka da se zakon implementira onako kako je inače i zamišljeno.

Kada uzmete tamo da imate nadležnost inspektora u nekih 25 stavki nabrojano, pa onda njegova kontrola i nalozi u čak 15, 16 itd, onda mislim da predstoji veliki posao u organizovanju i izgradnji funkcije i delovanja kompletnog inspekcijskog budućeg sistema u oblasti poljoprivrede. Mislim da tu predstoji veliki posao. Mislim da će ovaj deo, taj inspekcijski, imati velikog značaja i za to da se prati realizacija i ostvarenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, razvoja ruralnog stanovništva.

Mislim, inače, u digresiji da sve strategije koje mi donosimo iz raznih oblasti, društvenih, privrednih itd, i treba u praksi da imaju, kao recimo ova koja je preživela već sedam, osam godina, morao bi sada, a to će moći putem ovog instrumenta inspekcijskog, da se napravi presek i kaže – čekajte, na ovom planu iz strategije smo uradili to i to, uradili smo dovoljno, do sada nismo, jer nam često te strategije koje su otprilike u relacijama od četiri do deset godina traju, faktički se i ne osvrćemo na njih u smislu provere realizacije, dok ne prođe rok, a to nije dobro. Mislim da je ovo prvi put i prva strategija koja će imati obezbeđeno sistemsko praćenje sopstvene realizacije. To je dobro.

Mislim da je ovde u ovom zakonu dosta mesta posvećeno onome što je u strategiji urađeno, a to je briga o selu. Briga o selu u vreme kada još nismo ni, ne znam, možda je Vlada, da ne uvredim nekoga, ali uopšteno gledano, nismo ni sanjali da ćemo imati i Ministarstvo za brigu o selu. Sada smo u nešto drugačijoj situaciji.

Ima jedna stvar koja se posebno podvlači u strategiji, a to je stvaranje povoljnih uslova za razvoj integralne i organske proizvodnje. Mislim da tom segmentu u poljoprivredi nismo do sada posvetili dovoljno vremena i dužnu pažnju, a imamo ne male količine zemljišta na kome može da se startujte odmah sa organskom proizvodnjom. Zato je dobro da se i ovde govori. U okviru toga pomenuto je, doduše, tada kada je strategija pisana, da kada je u pitanju stvaranje uslova o kome se u zakonu govori, sačekivanje povoljnih cena za plasman proizvoda itd, i potrebi hladnjača, u to vreme kada je strategija pisana bile su 363 hladnjače kapaciteta oko 500.000 tona. Ima jedna stvar koja je tu bila loša, i ne znam kakva je situacija sada, voleo bih od ministra čuti, da je u to vreme od tih 550.000 bilo iskorišćeno samo 75%, što znači da ni to što smo imali kapaciteta nismo iskoristili, a to je znak da nismo dobro radili te stvari tada.

Posebno je značajno kroz ovaj zakon sve što se tiče ruralnih područja. U onome što je strategijom predviđeno je jedan od najznačajnijih pravaca razvoja ruralnog stanovništva jeste dizanje, kako je to formulisano tamo, ja mislim sasvim dobro i uopšteno, dizanje blagostanja ruralnog stanovništva.

Ima jedna stvar vrlo krupna u strategiji, koja je bila predviđena tada kada nismo imali u vidu Ministarstvo za brigu o selu, a to je pitanje unapređenja socijalne strukture ruralnih područja. To jeste jedno od ključnih pitanja, pored kulturnog i drugih, u razvoju sela uopšte, a posebno ovih područja o kojima je gospodin Marijan govorio, kada se radi o graničnim područjima, koja imaju, i to je neki dan neko pominjao, bezbednosni značaj. Ako sačuvamo naseljenost tih područja, mi imamo prirodnu odbranu od upada sutrašnjeg neprijatelja, a ako ispraznimo to, onda smo ostavili to na raspolaganje.

Kod toga oko ruralnog stanovništva i posebno socijalne strane ove i dizanja blagostanja, prva stvar koja je bitna, a navedena je u ovim dokumentima jeste zaustavljanje negativnih demografskih trendova, pa promovisanje zadružnog organizovanja i uključivanja zadruga u lokalne akcione grupe, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji, smanjenje ruralnog siromaštva, odnosno siromaštva ruralnog stanovništva, unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage i izuzetno značajna stvar za onu stratešku našu brigu da zaustavimo odlazak ljudi iz tih područja u gradska ili napolje, zatim afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama. Evo, sada je kolega Stošić pomenuo da je bio na jednom takvom sastanku sa ženama iz Privredne komore.

Ono što bih hteo na kraju kratko da kažem, pominje se i u zakonu i u strategiji, a to je kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljišta, što je meni jedna od najznačajnijih stvari. To znači da ćemo na taj način, to pretpostavlja da ćemo se planski opredeljivati šta će se to proizvoditi.

Ako je do sada jedna Mačva, uzeću nju, gospodine ministre, pošto vam je u komšiluku, do sada bila isključiva žitnica, a ima uslove, leži na toploj vodi, ima kvalitetnu zemlju, mogućnost za navodnjavanje jer je između dve velike reke, mogla bi sutra da bude drugi Misir. Da pomenem samo da je pre 40-ak godina, nemojte me držati za reč, koju godinu gore ili dole, da je Francuska tražila da joj odobrimo koncesije i tada nudila uslov da svakom poljoprivredniku isplaćuje svake godine zaradu sa jednog hektara kroz ovo što sad radi. Znači, imali su razloga. Zašto? Zato što nije bila jedno ubiranje plodova, nego je celogodišnje korišćenje zemljišta.

Mislim da bi o tim stvarima trebalo razmišljati. Vreme je isteklo, izvinjavam se i hvala gospodine predsedavajući, ima još dosta stvari ali nema vremena.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.03.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.