BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 09. aprila 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Sa velikim zadovljstvom pozdravljam potpredsednicu Vlade i ministarku i respektivni tim sa kojim je došla danas.

Pretpostavljam da su ovi ljudi iz tog tima učestvovali u pripremi i izradi ovih zakona koji su danas pred nama, i normalno je da prisustvuju raspravi o tim predlozima i njihovoj sudbini u smislu usvajanja.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ne znam kakav je vaš utisak, ali ja bi bio nesrećan da danas nisam bio na sednici. Mislim da skoro nismo imali sednicu konstruktivniju, sednicu sa raspravom u kojoj smo najmanje, ja ne znam kad je manje bilo, najmanje divergirali od dnevnog reda i bavili se nekim drugim stvarima. Bili smo krajnje koncentrisani na dnevni red. To je verovatno, ne verovatno, nego siguran sam zasluga ovih zakona koje danas imamo pred sobom.

Hoću i to da kažem, ne dešava nam se često da u Skupštinu dobijemo set zakona, ja bih rekao granskih, set zakona koji obuhvata kompletnu i celovitu problematiku jedne grane, u ovom slučaju energetike.

Pretpostavljam da je tu zasluga i splet učešće ličnosti koje su vodile glavnu reč. Pretpostavljam da je imao i ima ulogu iskusni predsednik Skupštine koji je prošao to što je prošao, od predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministra, prethodnih godina dugo iskustvo poslaničko itd.

Dalje i najvažnije, ministarka koja ima veliko iskustvo i koja ima izuzetno bez prekida, bar po onome što ja pratim i kako sagledavam, jedan krajnje odgovoran odnos prema onome što radi i, naravno, imamo iskusnu premijerku koja, ako su te tri komponente se saglasile i počele rad, čini mi se, gospođo ministarka, od decembra meseca kada ste ovde izjavili da se počinje rad na ovim zakonima, znači, takoreći četiri meseca se ozbiljno radilo na ozbiljnim zakonima, nije moglo ništa ni ispasti drugo nego ovo što je ispalo, da imamo zakone, ovde danas četiri zakona koji su sveobuhvatni, koji su sve pokazali, čak zalazili i u neke predloge i ukazivanje pravaca implementacije tih zakona. I ovde je danas govoreno dosta, ja se trudim da ne govorim ništa što je bilo danas na dnevnom redu, da nam je to sada najvažnija stvar.

Ono što bih ja hteo da predložim malo je šire od ovoga. S obzirom na to da to jeste tako kako jeste, da imamo danas zakone koji su obuhvatili celovitu problematiku, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali to će valjda doći do njega, molio bih i njega i Vladu, premijerku i sve ministre da pokušamo da ubuduće nam to bude praksa u donošenju zakona, da Vlada priprema i dostavlja Skupštini upravo te, kako ih ja slobodno nazvah, granske zakone. Dakle, da obuhvatamo jednu po jednu značajnu oblast iz koje ćemo uraditi krovni zakon i sve ostale zakone koji treba da ga prate, a imamo dosta takvih stvari. Ja ću, recimo, samo pomenuti da nam je izuzetno važno, ja neću sad to razrađivati, ali ću kad bude i ako se otvori rasprava o tome govoriti široko, izuzetno nam je važna bezbednosna komponenta.

Imamo uslove i unutar zemlje i napolju bezbednosne prema ovoj zemlji koji nam neće dozvoljavati, budite ubeđeni, otežavaće nam i implementaciju dobro donetih zakona i dobrih zakona, da ne govorim, rekoh, neću da razrađujem. Ali imamo u toj istoj toj oblasti i, po meni, prevaziđenu strategiju nacionalne bezbednosti, ali ono što je osnovno, po meni, treba prvo da donesemo strategiju nacionalne bezbednosti, pa onda da radimo zakone, jer ta strategija treba da nam bude bezbednosna politika, a onda da radimo zakone za ostvarivanje te i takve politike.

Da se vratim ovim zakonima. Ja ću govoriti samo o ovom krovnom nešto malo, znači, Zakonu o energetici, pa ću na kraju postaviti jedno pitanje ministarki. Ovaj zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Pri tome je izmenjeno oko 170 zakona, izvršena je dopuna oko 130 zakona, uz to je u celosti brisano ni manje ni više nego 53 člana. Čak jedan ceo deo kompletan od 65. do 87. člana, znači, 23 člana jedan do drugog su autirani, što znači da se temeljito analiziralo i temeljito radilo. Znači, od postojećeg zakona samo negde oko jedna trećina je ostala nedirnuta. Dve trećine su ili potpuno odbačene, čak dve trećine, ili su rađeni potpuno novi članovi među kojima je 38 članova, a svaki od njih je bio na stranici ili stranici i po.

E, zašto sam ja ovo sve rekao? Meni se činilo kada sam to iščitao i video da je ovo mogao biti potpuno novi zakon. Pitam ministarku – da li se o tome razmišljalo kada ste pristupali? Pošto niste ipak uradili novi zakon, nemojte se ljutiti, voleo bih čuti razloge zbog kojih niste radili novi zakon, nego smo ostali na Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Toliko, da ne gnjavim više.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pre nego što krenem na tačku dnevnog reda, imam jaku potrebu da kažem dve, tri rečenice o ovoj raspravi u zadnjih sat vremena.

Gospodine Martinoviću, držali vi panegirik predsedniku Vučiću, ili ne, kako neki rekoše ovde, ono što ste danas ovde izgovorili, naravno to je bilo iz glave, kad biste seli, pa složili to malo bolje, za neki dan ćemo imati izlaganje premijerke i ja ću ovo što ste vi danas govorili smatrati delom tog ekspozea. Mislim da sam dovoljno rekao što se toga tiče, pa neka drugi misle kako god hoće.

O onome što ste vi rekli, ja ću dodati jednu stvar. Ja sam među najstarijima ovde u ovoj sali i jedino od državnika koji su vodili one bivše Jugoslavije i ovu Srbiju ne pamtim kralja, ali pamtim sve ostale od kralja pa naovamo. I nema toga koji može stati na crtu gospodinu Vučiću po zalaganju, po radu, po davanju sebe u svakom smislu. Ni blizu mu niko nije. I to mora da se ceni zbog toga što ako bi taj kvalitet i ta ljudska osobina postao sinonim za ovu naciju, ljudi, mi bismo se za par decenija, da ne kažem manje, vinuli u svetski vrh. Zato ja to cenim i on je po tome primer svakom stanovniku ove zemlje i svakom detetu koje polazi u školu i školuje. To mora da se ceni. Imao sam potrebu da to kažem, a sada ću krenuti na tačku dnevnog reda.

Mi danas imamo pred sobom Zakon o ministarstvima. Bilo je ovde dosta i kritičkih nota, u smislu da je trebalo zahvatiti još neke oblasti itd, itd, pravljenjem još nekih ministarstava. Ja mislim da je napravljena prava mera. A sada ću to pokazati i na ova tri ministarstva koja su uvedena kao nova.

Prvo, mislim da je za ovo društvo jako bitno da se, evo, ovde ste sad pričali kakve su Sodome i Gomore navalile na ovu zemlju i iznutra i spolja, a ja bih mogao mnogo više da pričam o tome obzirom da sam ceo radni vek proveo u službama bezbednosti, obaveštajnim, kontraobaveštajnim, itd. i znam kako se to radi spolja. Dakle, ako imate takvu situaciju, onda je jako bitno da date značaj ne samo ljudskim manjinama, manjinskim pravima, nego društvenom dijalogu. Društveni dijalog mora, bukvalno mora narednih godina, i ja sam ubeđen, a ostaće verovatno, ako gospodin Vučić ostane, da ćemo mi tu napraviti značajne korake, ako razvijamo dijalog kao najvažniji oblik opšteg društvenog ponašanja i odnosa i dijaloga, mi ćemo onda napraviti veliki iskorak. Zato mislim da je ovo ministarstvo koje se formira dobro odabrano da postoji.

Druga stvar, drugo ministarstvo – za brigu o porodici i za demografiju. Mi imamo, evo ovde je i danas rečeno i na svakoj sednici ove Skupštine se to pominje, ja lično to osećam, jedan od najvećih strahova upravo od nestajanja ove nacije. Zato je važno da jednu snažnu instituciju u vidu ministarstva okrenemo da se snažno, ljudski, radno, elanom, vučićevskim, krene u borbu protiv nestajanja. Neko je ovde danas rekao, čini mi se moj kolega Stošić, svake godine nestajanje jednog u srpskim okvirima velikog grada. Zato mislim da je to pun pogodak kada je u pitanju formiranje novog ministarstva.

Na kraju, oko ministarstva za brigu o selima Srbije. Ja sam pomislio kada sam dobio ovaj materijal i kada sam pročitao naziv – Ministarstvo za brigu o selu, čak sam mislio, obzirom da sam pročitao nacionalni program ovog nacionalnog tima za preporod sela Srbije, da je bolji izraz „preporod“. Ne, ovo je pravi izraz. Zašto?

Prvi put ja, malo pre sam govorio koliko imam godina, koliko pamtim, itd, prvi put ja doživljavam nešto što me egzaltira, a to je da ćemo zakonom urediti da ova država mora da vodi brigu o selu. Sad ću kod ovoga da kažem nešto, jer sam ja iz PUPS-a – „Tri P“, da je jedna od prvih prioriteta od svih stvari programskih ove partije naše jeste selo. I ovo se ne uvodi sada i nije izraslo u ministarstvo odjednom, mi smo dobar deo proteklog mandata posvetili upravo pripremi ovoga na čemu treba da nikne ministarstvo.

Ne znam da li se sećate, ja sam poslednjeg četvrtka u novembru, kada imamo onaj sastanak sa Vladom i postavljamo pitanja gospođi predsednici Vlade, postavio pitanje i tražio mišljenje Vlade u tom trenutku da li razmišljaju o formiranju jednog ovakvog ministarstva. Ona je rekla da ne može tada da mi odgovori, da će mi to pismeno odgovoriti. Nije. Verovatno je imala drugih obaveza.

Šta je ovde bitno? Ovde je bitno nešto i ja to hoću da kažem, da je od trenutka kada je, na početku prošlog mandata, uveden kabinet ministra bez portfelja na ovu temu, regionalnog razvoja itd, da smo mi tada u PUPS-u „Tri P“ doživeli malu egzaltaciju, zato što smo shvatili da dolazi era borbe upravo za to selo.

I danas ako postoji neki svet ljudskih dobrih duša, hoću da se obratim našem osnivaču i prvom predsedniku PUPS-a, počivšem dr Jovanu Krkobabiću, on je danas tamo veseo i srećan, jer vidi da ova država pristupa, do sada valjda, ja mislim u njenoj istoriji, na najozbiljniji način ovom problemu.

Zašto je bitno da rešavamo pitanje sela? Ovde je moj kolega pominjao malo pre, šta sam sada hteo da kažem…

Pobegla mi je misao.

Šta sam hteo da kažem još? Na kraju ću ovo reći samo, pošto nemamo više vremena, slažem se ja da nije član 37. u ovom zakonu koji govori upravo o brizi o selu, da nije do kraja definisan, jer u tekstu stoji strateško sagledavanje položaja sela, da je to zadatak. Predlaganjem mera i aktivnosti itd, to je nešto što po mojoj pretpostavci treba da uđe u ovaj zakon, te zato ja predlažem obzirom da je pored mnogih stvari koje su urađene kada je selo u pitanju formiran i Nacionalni savet u kome su i ljudi iz Akademskog odbora za selo i tu hoću da kažem u digresiji da je to prvi put da mi imamo u jednom ovakvom timu, imamo uključene najumnije glave naše iz nauke u ovo pitanje, pogotovo kada je selo u pitanju.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.03.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.