Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Borisav Kovačević

Borisav Kovačević

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.

Koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre i vaši saradnici, ja sam na ovu temu, kao i svi mi juče, po onim tačkama kada smo raspravljali oko REM-a i medija, slušali, ako se sećate, žestoku raspravu. Juče sam dobro primio diskusiju gospodina Rističevića, on je danas dosta toga ponovio.

Tim povodom bih hteo da kažem nešto što, čini mi se, nismo zahvatali juče i danas kada su u pitanju mediji ukupno i elektronski i štampani, itd.

Mi imamo situaciju da su se zadnjih godina mediji umnožili, pogotovo čini mi se elektronski. Imamo u zemlji žestoke pokušaje i nastojanja, svi to svaki dan ovde govorimo, da opozicija ili nazovi opozicija, koristeći te medije i budući u velikom broju vlasnici tih medija, da na toj liniji, ja bih globalno rekao da ne detaljišem, prave ogromne i sutra moguće jako velike štete podelama u društvu.

S druge strane mi imamo nešto što ovde nismo pominjali. Ja vas podsećam, prisetite se strategije o nacionalnoj bezbednosti gde je rečeno, između ostalog, na kraju, i ko su nosioci te strategije i sistema nacionalne bezbednosti, pa su vojsku uz mnoge druge strukture institucije stavljeni barabar, rame uz rame i mediji. Ja sam i tada, kada smo donosili tu strategiju, ako se sećate ovde u Skupštini, govorio o tome da kada su u pitanju mediji i kada je u pitanju ta uloga nosioca bezbednosti i sistema bezbednosti, da tu moramo biti vrlo restriktivni. Ne možemo Mas-medije uzeti kao nosioce bezbednosti. Naprotiv, oni su veoma korišćeni, kao što vidimo ovde sada, veoma korišćeni na razbijanju sistema bezbednosti i slabljenju bezbednosti u ovoj zemlji.

Sad tu da se podsetimo nečega drugog. Neke velike zemlje u svetu, ja neću, obzirom da se ovo prenosi javno, neću izlaziti ni sa kakvim detaljima, ali ću na kraju predložiti nešto.

Neke zemlje, odnosno njihove obaveštajne službe, to se zna, jedna od njih je nekoliko stotina režima u svetu do sada oborila. Zanemarujuće mali broj je onih režima koje su oborili atentatom, ili na drugi način, na predsednika države. Sve su oborili upravo vodeći agenturnim putem, vodeći situaciju tako, pre svega preko medija i preko agenturne mreže da izvrše podele u zemlji i da u zemlji takoreći samo od sebe dođe do građanskog rata ili drugih vidova zbog kojih padaju režimi.

Ja vas molim da ne zaboravimo da se te države i te službe nikada nisu toga odrekle i da ovo što raste kod nas u zemlji može sutra da zaliči, a zaličilo je već na to, i može da se desi da eskaliraju u tom pravcu. Iz tog razloga, ja predlažem…

Molim kolege samo da ne udaramo priču, jer mislim da ću predložiti nešto što nismo dosad pominjali.

Predlažem da se mi lepo i u Skupštini ovde dogovorimo da krenemo veoma studiozno, dubiozno i široko u preispitivanje celokupnog našeg bezbednosnog sistema. Ja ne mogu ovde sad iznositi, predlažem da se Vlada odredi prema tome i da se onda odredi format u kome će se razgovarati o svim tim stvarima ko će biti sve tu, jer mislim da nas samo takva rekonstrukcija sistema, i kadrovski i organizaciono i na svaki drugi način, možemo najviše tim putem uspeti da zaustavimo ovaj trend, o kome priča i gospodin Rističević i mnogi od vas su i juče i ranije govorili o tome, koji imamo u zemlji.

Mene niko ne može, obzirom da sam ceo radni vek proveo na tim poslovima, ali me niko ne može ubediti da ovo što rade i ovde mi u Skupštini svaki dan pominjemo od Đilasa pa nadalje, sve to što rade, da to rade iz svoje pameti. Spreman sam da žrtvujem sve za opkladu da to nije tako.

Neko spolja diktira i diriguje. Pitanje je koliko mi sadašnjom organizacijom i postavkom i nosilaca sistema nacionalne bezbednosti i svega drugog uspevamo da pratimo i da nalazimo obaveštajne službe iza svih tih poteza koji nam se reflektuju ovde, ali se moramo reorganizovati tako da do toga dođe.

Ne zaboravite da su od devedesetih godina pa naovamo u ovoj zemlji postojali uslovi koji nikada nisu postojali od Prvog svetskog rata pa naovamo, da su postojali uslovi za najlakši mogući agenturni rad stranih obaveštajnih službi i da je u tom periodu stvorena brojna velika struktura strane agenture koja nam sigurno ne sedi van zemlje, nego je dosta ima i unutar zemlje. To moramo da pronađemo. To moramo da raščistimo. Moramo da vidimo ko stoji iza toga. Samo tako možemo sprečiti ovaj trend koji nam je sada u toku.

Evo, ne bih više. Ja se izvinjavam što otvorenije nisam mogao, ali ako počnemo to raditi, onda ću se uključiti, ali mislim da treba što pre da napravimo mi iz Skupštine inicijativu jednu prema Vladi, da Vlada sedne, da se odredi prema ovoj ideji hoćemo li krenuti u to ili nećemo, pa da vidimo onda šta da radimo.

Inače, ovako razgovarati samo o tome što je na delu već, nema uspeha. Moramo presretati stvari. Moramo saznavati, a tu su nam službe i bezbednosne i obaveštajne pre svih, pa i svih drugih. Moramo stvari saznavati pre nego što se i ispoljavaju, da bismo ih sprečili. Hvala lepo.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre Nedimoviću i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, imamo danas veliki set zakona koji prati budžet i danas o tome raspravljamo uglavnom rekao bih na isti način, pa sam se ja zato odlučio da kažem nešto o onome što je vezano za Zakon o poljoprivredi i nešto, ali vrlo malo reći ću i zašto, jer se spremam o tome šire da govorim na drugom jednom mestu.

Druga stvar o kojoj ću govoriti to je sistem nacionalne bezbednosti i bezbednost zemlje uopšte.

Kada se radi o poljoprivredi ovaj zakon koji je danas pred nama većinski uglavnom je tretirao IPARD i sve oblike pomoći države u finansiranju poljoprivredne proizvodnje, odnosno gazdinstava, domaćinstava, itd.

Ja bih o poljoprivredi, o nečemu drugom, danas ovde rekao. Poljoprivreda sigurno jeste jedna od grana koja pruža velike mogućnosti, možda među najvećima privrednim granama, a činimo relativno malo na tom polju.

Sećam se pred kraj 2013. godine, čini mi se, raspravljali smo, ne znam kojim povodom, ovde upravo o poljoprivredi i o sufinansiranju itd. ja sam tada nešto malo govorio i tada je bilo rečeno da će se upravo sačiniti, pristupiti sačinjavanju strategije poljoprivrede ili to nije urađeno ili nije urađeno na dovoljno transparentan način čim ja recimo, ne smatram da sam među ne znam koliko informisanima, ali još neke kolege sam pitao, ne znaju da li postoji taj dokument ili ne postoji.

Naime, ja mislim da je prva stvar koju treba uraditi i koja bi mogla napraviti revolucionarne promene u poljoprivredi, to je sveukupna modernizacija poljoprivrede.

Primera radi, nama danas i dalje u poljoprivredi dominiraju žitarice. Dakle, dominiraju proizvodi sa jednogodišnjom berbom. Nismo ništa učinili, a trebalo bi da one krajeve, delove teritorije koji imaju za to uslove da se prebacimo i tu započnemo proizvodnju celogodišnju, kao što je recimo povrtarstvo, to cele godine donosi plodove.

Ja ću podsetiti, verovatno se neko od vas seća, mislim da je to pre 40 i nekoliko godina, Francuzi su nama ponudili koncesije na 20 godina za Mačvu, s tim što bi svih tih 20 godina svakom vlasniku hektara zemlje svake godine isplaćivali onu vrednost koju on dobija zasejavanjem tog hektara kukuruzom, pšenicom, žitaricama. Nismo to prihvatili tada.

Šta je u pitanju? Verovatno svi znate, ako neko ne zna neka kaže. Dakle, kad je Mačva u pitanju radi se o prvoklasnoj zemlji, radi se o kraju, delu, cela Mačva leži na toploj vodi, severni deo Mačve je na vodi koja dostiže toplotu oko 80 stepeni. Treća stvar, nalazi između velikih reka Bogom dana, nacrtana za zalivanje i mogućnost da se pretvori, ono što kažu seljaci – u misir, dakle jedan deo ove zemlje koji bi sukcesivno, preko cele godine davao rod i gde bismo imali daleko i neuporedivo veću zaradu po hektaru od pet puta pa naviše.

Dakle, ovo sam naveo kao primer malo detaljnije, jer mislim da je iz toga jasnije nego da ja pričam na šta mislim.

Druga stvar koja bi morala da revolucioniše poljoprivedu to je da se okrenemo daleko više nego do sada, ne samo primarnoj proizvodnji u poljoprivredi, nego i sekundarnoj proizvodnji, odnosno preradi, pa onda plasiranje tih proizvoda prerađenih, a ne u izvornom stanju sa njive van zemlje u inostranstvo, što je daleko jeftinije.

U poljoprivredi imamo jednog partnera koji je na istoj stvari. Naime, u međuvremenu, od 2013. kad smo to raspravljali, mi imamo pored Ministarstva za poljoprivredu, imamo Ministarstvo za brigu o selu.

Rezultati za kratko vreme od godinu, dve dana su izvanredni u smislu da je jako velik broj mladih ljudi iz gradova vratilo se u selo, prihvatilo da se bavi poljoprivredom uz pomoć, naravno, države, računajući tu i IPARD program itd, itd. Tu bi trebalo dva ministarstva da budu u punoj sinergiji i da zajedno nastupaju.

Rezultati koji su postignuti kao inovacija, ono što je program Ministarstva za brigu o selu, gospodin Milan Krkobabić je vodeći to Ministarstvo upravo napravio, ja mislim, tri puta više je osnovano seoskih zadruga različitog tipa nego što je bilo planirano, što nam pokazuje da bismo ovakvom još inovacijom u poljoprivredi privukli jako velik broj i mladih ljudi i ruralni deo ove zemlje preobrazili upravo, da kažem direktno, sela, takvim jednim novim nastupom.

Mislim da bi to takođe pomoglo, udruženi nastup da bi pomogao još boljem razvoju, započetom razvoju, zadrugarstva po selima i u ruralnim delovima zemlje.

Znači, da na kraju zaključim, IPARD kao takav, zakonom ovim potenciran, zadrugarstvo i prerađivačka delatnost, to su tri pravca koji bi revolucionisali razvoj poljoprivrede.

Osim ovoga, pomenuo sam da ću drugu stvar pomenuti i samo ću tako, u stvari, pomenuti, to je bezbednosni sistem Srbije.

Samo još dve rečenice. Mi imamo situaciju u zemlji. Dakle, promenili su se uslovi i okolnosti spolja, unutar zemlje. Neke stvari koje teku i iz vremena od pre 30 godina pa na ovamo omogućile su, ako se sećate, nemam vremena da sada pričam, omogućile su ino faktoru, pre svega stranim obaveštajnim službama, da obnove agenturnu mrežu, da je ojačaju, strukturno, da je postave raznovrsnije. Naše službe bezbednosti i obaveštajne službe moraju na to odgovoriti i kadrovski i organizaciono i strukturno, moraju se modernizovati, reorganizovati, metodološki prilagoditi, moraju postati efikasnije, revnosnije, da brže reaguju i postanu akciono delotvornije.

Sve službe, svaka za sebe, moraju ojačati svoj samostalni rad i istovremeno pojačati sinergiju sa svim ostalim službama. Kontraobaveštajni poslovi su nam u zaostatku, kontraobaveštajna zaštita u okviru kontraobaveštajnih poslova pogotovu. Ne može se dogoditi, jer se to nikada nije događalo, da predsednik države objavi u javnosti da je prisluškivan, a nama se to desilo, kao što znate, kada je bio gospodin Toma Nikolić predsednik.

Dakle, MUP mora biti drugačije postavljen. Njegova uloga među službama mora biti sasvim drugačije postavljena. Biro za koordinaciju službi bezbednosti ne može biti ovako neprimetan, neviđen. On mora biti drugačije postavljen i organizaciono i kadrovski. Mora imati daleko jaču ulogu u sistemu bezbednosti.

Da završim time, iz ovoga proizlazi da sadašnji nosioci sistema nacionalne bezbednosti, u najširem smislu, moraju se preispitati. Neki koji se računaju u nosioce sistema bezbednosti to ne mogu biti, kao što su mediji i da ne nabrajam neke druge. Nemam vremena za više. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući…
Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovanje gospodine ministre Nedimoviću vama i vašim saradniku.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prva stvar kada sam došao u dodir sa tekstom ovog zakona je bila koliko on zahvata i operacionalizuje strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Moram reći da sam sa tog aspekta veoma zadovoljan ovim zakonom.

Mislim da je ovakav zakon odavno bio potreban, ali što reče jednom prilikom sad kada je govorio gospodin ministar, bolje ikad nego nikad, za neku drugu stvar je rekao, tako i za ovo.

Ono što je meni pobudilo najveću pažnju u ovom zakonu to je ono što će i imati najveći uticaj na dalji tržišni položaj razvoja poljoprivrede, a to je pitanje nadzora i inspekcije. Mislim da ovako kako je zakon inače predvideo i što je predvideo do sada, ne bi mogao ni da ide bez te postojeće zakonske funkcije. Samo na ovakav način se i mogla obezbediti pretpostavka da se zakon implementira onako kako je inače i zamišljeno.

Kada uzmete tamo da imate nadležnost inspektora u nekih 25 stavki nabrojano, pa onda njegova kontrola i nalozi u čak 15, 16 itd, onda mislim da predstoji veliki posao u organizovanju i izgradnji funkcije i delovanja kompletnog inspekcijskog budućeg sistema u oblasti poljoprivrede. Mislim da tu predstoji veliki posao. Mislim da će ovaj deo, taj inspekcijski, imati velikog značaja i za to da se prati realizacija i ostvarenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, razvoja ruralnog stanovništva.

Mislim, inače, u digresiji da sve strategije koje mi donosimo iz raznih oblasti, društvenih, privrednih itd, i treba u praksi da imaju, kao recimo ova koja je preživela već sedam, osam godina, morao bi sada, a to će moći putem ovog instrumenta inspekcijskog, da se napravi presek i kaže – čekajte, na ovom planu iz strategije smo uradili to i to, uradili smo dovoljno, do sada nismo, jer nam često te strategije koje su otprilike u relacijama od četiri do deset godina traju, faktički se i ne osvrćemo na njih u smislu provere realizacije, dok ne prođe rok, a to nije dobro. Mislim da je ovo prvi put i prva strategija koja će imati obezbeđeno sistemsko praćenje sopstvene realizacije. To je dobro.

Mislim da je ovde u ovom zakonu dosta mesta posvećeno onome što je u strategiji urađeno, a to je briga o selu. Briga o selu u vreme kada još nismo ni, ne znam, možda je Vlada, da ne uvredim nekoga, ali uopšteno gledano, nismo ni sanjali da ćemo imati i Ministarstvo za brigu o selu. Sada smo u nešto drugačijoj situaciji.

Ima jedna stvar koja se posebno podvlači u strategiji, a to je stvaranje povoljnih uslova za razvoj integralne i organske proizvodnje. Mislim da tom segmentu u poljoprivredi nismo do sada posvetili dovoljno vremena i dužnu pažnju, a imamo ne male količine zemljišta na kome može da se startujte odmah sa organskom proizvodnjom. Zato je dobro da se i ovde govori. U okviru toga pomenuto je, doduše, tada kada je strategija pisana, da kada je u pitanju stvaranje uslova o kome se u zakonu govori, sačekivanje povoljnih cena za plasman proizvoda itd, i potrebi hladnjača, u to vreme kada je strategija pisana bile su 363 hladnjače kapaciteta oko 500.000 tona. Ima jedna stvar koja je tu bila loša, i ne znam kakva je situacija sada, voleo bih od ministra čuti, da je u to vreme od tih 550.000 bilo iskorišćeno samo 75%, što znači da ni to što smo imali kapaciteta nismo iskoristili, a to je znak da nismo dobro radili te stvari tada.

Posebno je značajno kroz ovaj zakon sve što se tiče ruralnih područja. U onome što je strategijom predviđeno je jedan od najznačajnijih pravaca razvoja ruralnog stanovništva jeste dizanje, kako je to formulisano tamo, ja mislim sasvim dobro i uopšteno, dizanje blagostanja ruralnog stanovništva.

Ima jedna stvar vrlo krupna u strategiji, koja je bila predviđena tada kada nismo imali u vidu Ministarstvo za brigu o selu, a to je pitanje unapređenja socijalne strukture ruralnih područja. To jeste jedno od ključnih pitanja, pored kulturnog i drugih, u razvoju sela uopšte, a posebno ovih područja o kojima je gospodin Marijan govorio, kada se radi o graničnim područjima, koja imaju, i to je neki dan neko pominjao, bezbednosni značaj. Ako sačuvamo naseljenost tih područja, mi imamo prirodnu odbranu od upada sutrašnjeg neprijatelja, a ako ispraznimo to, onda smo ostavili to na raspolaganje.

Kod toga oko ruralnog stanovništva i posebno socijalne strane ove i dizanja blagostanja, prva stvar koja je bitna, a navedena je u ovim dokumentima jeste zaustavljanje negativnih demografskih trendova, pa promovisanje zadružnog organizovanja i uključivanja zadruga u lokalne akcione grupe, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji, smanjenje ruralnog siromaštva, odnosno siromaštva ruralnog stanovništva, unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage i izuzetno značajna stvar za onu stratešku našu brigu da zaustavimo odlazak ljudi iz tih područja u gradska ili napolje, zatim afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama. Evo, sada je kolega Stošić pomenuo da je bio na jednom takvom sastanku sa ženama iz Privredne komore.

Ono što bih hteo na kraju kratko da kažem, pominje se i u zakonu i u strategiji, a to je kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljišta, što je meni jedna od najznačajnijih stvari. To znači da ćemo na taj način, to pretpostavlja da ćemo se planski opredeljivati šta će se to proizvoditi.

Ako je do sada jedna Mačva, uzeću nju, gospodine ministre, pošto vam je u komšiluku, do sada bila isključiva žitnica, a ima uslove, leži na toploj vodi, ima kvalitetnu zemlju, mogućnost za navodnjavanje jer je između dve velike reke, mogla bi sutra da bude drugi Misir. Da pomenem samo da je pre 40-ak godina, nemojte me držati za reč, koju godinu gore ili dole, da je Francuska tražila da joj odobrimo koncesije i tada nudila uslov da svakom poljoprivredniku isplaćuje svake godine zaradu sa jednog hektara kroz ovo što sad radi. Znači, imali su razloga. Zašto? Zato što nije bila jedno ubiranje plodova, nego je celogodišnje korišćenje zemljišta.

Mislim da bi o tim stvarima trebalo razmišljati. Vreme je isteklo, izvinjavam se i hvala gospodine predsedavajući, ima još dosta stvari ali nema vremena.
Hvala, gospođo predsedavajuća.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege poslanici, mislim da retko imamo pred sobom zakone o kojima raspravljamo koji su toliko godina u jednom živom sistemu rasprave ovog parlamenta, zakona koji tolike godine njime se odgovara izmenama i dopunama vrlo promptno i u pravi momenat na društvene i druge okolnosti koje zahtevaju njegovu dogradnju.

U potvrdu ovome, da kažem da je ovo, u stvari, da je reforma uređivanja ove materije počela još 2002. godine, da je od tada imala nekih sedam faza, zadnja je bila pretprošle godine i, evo, ovo je sada osma.

Sada imamo situaciju da ovom dogradnjom zakona nismo ušli u krupne sistemske stvari koje on dotiče i tretira, ali smo ušli i mislim da je kvalitetno i dobro urađeno mnogo toga što predstavlja, hajde, neću da kažem, to je malo omalovažavajuće ako kažem da su to proceduralne stvari, ali ima i proceduralnih stvari, ali jeste dogradnja određenih prava korisnika penzija, naročito su tu pominjane neke stvari koje do sada nisu bile tretirane, kao što su, recimo, prava našeg građanina iz radnog odnosa sa strancem ovde u Srbiji, a čija, tog stranca, firma nije u Srbiji. Mislim da je to vrlo važno, jer sve više imamo takvih, da ne kažem, slučajeva u društvu i jako je važno da smo to sada dogradili.

Druga stvar koja je sada mnogo preciznija, jasnija, tačnija, a to je sve ono što se tiče porodične penzije, gde su detaljno precizirana i prava dotadašnjeg nosioca korisnika penzije i prava i određivanje ko sve može biti, ko može naslediti, da tako kažem, porodičnu penziju.

Sada je to, ja kad sam ovo pročitao, nisam čak ni pretpostavljao da toliko širok broj ljudi lica iz familije itd. može pledirati na takvu porodičnu penziju u slučaju smrti korisnika.

S druge strane, ovim rešenjima, sada novim, oko porodične penzije, dovedeni su svi oni koji mogu pledirati na tu penziju u sasvim ravnopravan položaj.

Ovim sada je porodična penzija došla u situaciju da faktički ako je smrt korisnika u pitanju, ne može se desiti da neko neće naslediti tu penziju. Toliko je širok krug pretendenata na penziju.

Mislim da je sve to odredilo, osiguralo sve one koji su ovim zakonom bili, ne mislim sad samo na porodičnu penziju, ali je preciznije sve sada rešeno i svi oni koji su u situaciji da koriste penziju ili da preuzimaju penziju itd, da su mnogo sigurniji, da je mnogo preciznije sve to rečeno i da je mnogo jasnije svakome od njih koja prava ima. Mislim da je to jako važno što smo uradili. Tu su i ona pitanja troškova sahrane, koja nisu više uopšte zanemarujuća, naknade troškova sahrane sve su skuplje, pogotovo za one ljude, a njih je veliki broj, koji imaju vrlo male penzije i koji treba ne celu penziju, nego više od penzije za troškove sahrane.

Hteo bih da kažem sad nešto o ovome što sam pomenuo, a to je sistemsko pitanje dograđivanja ovog zakona.

Mislim, gospođo ministarka, da bi morali, a verovatno, vi ćete to reći, verovatno vi to već imate zacrtano i u planu, itd, kad se tiče tih sistemskih pitanja, šta ja podrazumevam pod sistemskim pitanjima? Podrazumevam prava sva koja iz ovog zakona za nekoga proističu, i obaveze, naravno, da se ne moraju tog trenutka kad se nešto desilo istraživati šta sad treba neko da radi, da je to sistemom uređeno i da se zna.

Uzimam za primer jednu stvar. Pre 30 i nekoliko godina, ja sam čovek u godinama, pa to pamtim, uzgred rečeno, sad se navršilo 30 godina kako sam u penziji, pa možete misliti koliko ja toga pamtim, ali smo imali situaciju da ste odlazili u penziju sa 85% od plate koju ste poslednju primili. I tu nije imalo šta čovek da razmišlja i da je u nekakvoj zebnji. To se znalo, to je bio zakon. Na takve stvari mislim. A, kod toga mislim na sledeće.

Mi smo sada u situaciji, to je ono što sam na početku rekao, da dograđujemo zakon i iz potrebe što su nastale nove okolnosti u društvu uopšte i u razvoju društva itd. Mi smo sada u situaciji, hvala Bogu da je tako, da smo zaposlenost, odnosno nezaposlenost smanjili toliko koliko jesmo. I ako vi imate u jednom periodu 15 ili 20% više zaposlenih to menja neku situaciju, a da ne govorimo još više ako ima. Menja situaciju u smislu da treba razmišljati sada kako omogućiti i izračunati da li su to tri zaposlena, da li su dva i po zaposlena ili 3,30 koji mogu obezbeđivati penziju četvrtom. Dakle, ovde je sada jedan, to bi bio jedan drugi sistem. Nije u pitanju sada uzimanje iz budžeta, nego je u pitanju kako stvaramo kroz radni odnos sredstva kojima možemo nove penzionere obdržavati.

Jako je važna jedna stvar, a to je da ne dođemo u situaciju, a sada imamo takvu neku situaciju koja na to miriše ili jeste takva ili ja imam takav osećaj kada to pratim, a to je da sadašnji zaposleni koji dolazi u period pred penziju, razmišlja o penziji, on uopšte ne razmišlja o onima mlađim koji ostaju da rade i da će on zahvaljujući njihovom još unapred dugogodišnjem radu imati i na taj način obezbeđenu penziju. Kada sam odlazio u penziju jako sam o tome razmišljao i bio zahvalan svim tim svojim kolegama što će ostati posle mene i što će mi to omogućivati.

S druge strane, na taj način manje direktno opterećujemo budžet.

(Predsedavajuća: Molim vas da privodite kraj, pošto ste već minut prešli vreme.)

Prema tome, na kraju da završim time, da je molba, ako nismo već, da se pozabavimo time, tim krupnim sistematskim stvarima, sistemskim u stvari i da krenemo u to, obzirom da su nam prilike po prognozi takve da će razvoj ići napred i da ćemo imati te mogućnosti. Hvala lepo.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu, od toga polazim, da je ovaj parlament u proseku verovatno jedan od najmlađih u regionu. Zahvaljujući tome što smo u ovom mandatu dobili izrazito veliki broj mladih ljudi kao poslanika, posebno u SNS.

Hteo bih danas, obzirom da nisu dvoje najstarijih poslanika, gospođa Tišma, ne vidim je, i gospodin Đuro Perić, nisu tu, oni su, inače, u desetoj banci već, pa bih ja hteo, ako mi dozvolite, da uzmem sebi pravo da sam možda jedan od najstarijih, ovde sigurno, po penzijskom stažu, ne po godinama, da se zahvalim svim ovim brojnim ljudima, posebno mladima koji su danas govorili.

Ovoliko priznanja penzionerima za sve što su uradili za ovu zemlju, pa i za njih, ovoliko ispoljenog poštovanja prema penzionerima. Bilo je, verujte meni, bilo je mnogo lepo danas sediti i mnogo se lepo osećam u toj atmosferi.

Zahvaljujem svim ovim mladim ljudima i svima drugima koji su to iskazali. Mislim da će mi biti jako žao, ako nije veliki, ogroman broj penzionera danas slušao prenos ove Skupštine da to čuju.

Hvala vam lepo.
Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovane ministarke, mislim da smo danas imali jednu od retko, to ne znači da imamo loše sednice inače, ali jednu od najkonstruktivnijih rasprava po određenoj temi koja je vrlo osetljiva i traži mnogo širok pristup da bi se raspravljalo kvalitetno.

Gospođo premijerko, juče sam čitao posebno, sa velikom pažnjom, obrazloženje predloga koji je došao. Završio sam dan nezadovoljan time, jer su mi mnoge stvari u tom obrazloženju nedostajale.

Vama hvala na uvodnom izlaganju, jer je meni upravo to falilo da vidim sve do kraja i da mi sve do kraja bude jasno. Bez tog vašeg uvodnog izlaganja ja bi ostao i dalje uskraćen. Ovako mi je sve čisto, obzirom da su kolege u toku dana dosta toga govorile.

Danas mi je karakteristična sednica i po tome što smo se u raspravama pojedinaca najmanje u odnosu na prethodne sednice ranije ponavljali, nego je svako u svojoj diskusiji bacao težište na ono o čemu već nije govoreno.

Ja ću to ispoštovati, takođe i faktički od onoga što sam mislio govoriti pre nego što je sednica počela, dosta toga je rečeno, tako da ću ja ostati na par kraćih stvari.

Prvo, mislim da jedna ključna stvar koja važi u ustrojstvu zakonodavnom, pre svega, Ustavom ove zemlje, to je postojanje tri oblika vlasti i njihova samostalnost i nezavisnost. Ima jedan problem koji se meni stalno nameće. Mi često imamo u našem društvu eskalaciju nekog problema koji traje mesecima, pa da ne kažem i godinama.

Pomenuću samo jedan sada aktuelan, evo ne prolazi sednica da ne pominjemo Đilasa i sve ono što je vezano uz njega. Meni se stalno nameće pitanje kada su takve stvari na delu, ja ne pamtim kada je iz sudstva neko samostalno pokrenuo ono što je u njegovoj nadležnosti, da se sudski i po tim pravilima taj slučaj ili ta pojava ili taj događaj koji se razvija, a šteti društvu vrlo direktno, da nikada ne pristupe oni sami.

Znači, trebalo bi neko, Vlada ili neko da im, da ne kažem naredi, a s druge strane traži se samostalnost i da se to ne radi. Najčudnija je tu uloga, ja ne znam kako bi se ponašao u ulozi ministra pravosuđa, koji je, kao što je gospođa ministarka sada, koji je direktni pripadnik najvišeg organa izvršne vlasti, a s druge strane, vodi ministarstvo, vodi pravosuđe.

Da li ćemo mi sada statutom da omogućimo i direktno kažemo da ministar mora i ima pravo da pokrene sudske organe, da ne kažem naredi, dogovori i traži da urade to i to? Da li će se reći da je to uticaj na pravosuđe? Da pravosuđe nije samostalno?

Sa druge strane, ako to ne radi onda ne izvršava ono što Vlada treba da radi. Mislim da bi tu trebalo da nađemo još nekakvih razrada i dogradnje odredbi koje bi to jasno i precizno regulisale.

Da završim sa tom temom. Mislim da pravosuđe ne može biti nezavisno i samostalno u okviru ovoga što sam ja rekao, ali može biti i to treba direktno reći, može biti i treba da bude nezavisno u stručnom radu, u donošenju odluka, donošenju presuda, itd. Tu ne sme biti nikakvog pritiska ni iz ove druge dve grane vlasti. To je jedna stvar koju sam hteo da kažem.

Druga stvar. Meni je žao što su otišli ljudi koji su danas svojim nastupima razbijali tu konstruktivnost i konstruktivan prilaz ovome što je nama danas bilo na dnevnom redu.

Ovde je interesantno sada, ja sam obraćao pažnju na to, karakteristično je da se nama sa ovakvim istupima koji odstupaju od ukupnog i jedinstvenog pravca delovanja u bilo kojoj oblasti koju raspravljamo, da su to uvek isti ljudi, to su tri, četiri čoveka kojima je jako stalo, pored onoga što raspravljaju i diskutuju da decidirano, jasno, precizno kažu da su oni protiv toga i da neće glasati. Moj je utisak, dopustite mi da pogrešim, da oni to govore zbog nekoga kome su dužni da polažu račune.

Nemam utisak da su samostalno u to sve ušli, jer ne bi tako nastupali svaki put, bilo bi bar malo nekakvog konstruktivnog prilaza i pristupa, nego da je to tu umešano neko sa strane.

Ja bih voleo da su tu i ja danas neću šire govoriti o tome, a mislio sam da govorim da su tu i ušao bih u raspravu sa njima po tom pitanju. Ne može tako u ovoj Skupštini, u Skupštini njihove zemlje, čiji su državljani, ne mogu oni od njih trojice dvojica da kažu, i to ista formulacija, da ne može u ovoj zemlji ova zemlja biti samo jednog naroda, srpskog naroda, a ne i njihova. Zato ja tvrdim da nisu oni to sami rekli, nego im je to neko rekao, a oni to nisu ni pogledali.

Prva rečenica u Ustavu, u prvom članu kaže - Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj. Dakle, dolaze da razvaljuju ono što stvaramo. Ja ću to u lice da im kažem. Mislim da tako ne možemo da sarađujemo ovde u Skupštini. Može to i na drugi način da se kaže. Ali, oprostite, ja sam to osećao na taj način kako su iznosili, to je jedan prosto neprijateljski nastup. Ja sam se osećao nelagodno. I drugi to poteže, a isto mu to piše.

Predlažem, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali mislim da bi mi kolege poslanici trebalo da se dogovorimo i da imamo svoje radne zatvorene sednice Skupštine povremeno, na kojima bismo razgovarali o tome kako treba da se ponašamo. Izvinite, to sve što su oni danas govorili je slušala kompletna naša javnost. Dakle, da imamo i takve sednice Skupštine na kojima ćemo se dogovarati kako moramo raditi, kako se moramo ponašati. Zaboravili smo na kodeks, zaboravili smo na sve. Bar pojedinci, izvinjavam se ostalima. Hvala vam.
Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažena ministarko sa vašim saradnicima, drage koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o kome danas raspravljamo odnosi se na čuvanje poslovne tajne. Ova oblast predstavlja specifičnu mešavinu privrednog prava, građanskog prava, građansko-procesnog prava, prava intelektualne svojine i drugih oblasti, što dovoljno govori o njenoj složenosti, ali i značaju za savremene ekonomske i privredne tokove.

Stoga mislim da je dobro što smo, nezavisno od naše obaveze za usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, rešili da ovu oblast pravno osvežimo. Po meni, to je urađeno na vrlo dobar način, tako što su znatno šire, ali i daleko preciznije u novom zakonu definisani ključni pojmovi, a pre svega poslovna tajna, kao skup podataka koji nisu opštepoznati licima koja u okviru svoje delatnosti dolaze u kontakt sa takvim informacijama, koje imaju komercijalnu vrednost, a čiji je zakoniti kontrolor preduzeo razumne mere da bi sačuvao njihovu tajnost.

Poslovna tajna je samo jedna oblast, bez obzira što je ovako široko postavljena, u ukupnom sistemu tajni ove zemlje, u kojoj oblasti imamo različite stepene ili stepenovanje značaja tajnosti u pojedinim oblastima, u kom delu je u stvari na najvišem stepenu državna tajna, to znamo svi.

Mislim da bi, s obzirom na čak i neka obrazloženja ovog zakona, mogla da se primene na ukupan problem ili oblast tajni u ovoj zemlji, što govori da sve ovo danas što je pominjano i na mnogim sednicama, da je napredovanje ove zemlje, od ekonomskog pa i u svim drugim oblastima, izmenilo uslove i potrebe za čuvanje tajne uopšte.

Ja ću reći jednu stvar, kada govorimo o poslovnoj tajni, poslovna tajna nije samo u ovim oblastima koje smo ovde naveli i nabrojali, ja ću reći kao čovek koji sam ceo radni vek proveo u tim poslovima, mi smo imali i imamo, u toku je razračun sa do sada nikad tako snažnim organizovanim kriminalnim grupama, a organizovani kriminal podrazumeva u svojoj definiciji obavezno postojanje veze sa državnim institucijama ili organizacijama preko pojedinaca ili funkcionera itd.

Sada vas pitam, pratimo Belivukovu bandu, šta organi rade – da li je neki policajac koji je u kontaktu sa takvom grupom otkrivao određene dnevne zadatke koje dobijaju prema toj grupi, da li je to samo državna ili neka druga tajna ili je i poslovna tajna? To jeste poslovna tajna pre svega, u svom korenu.

Zato mislim i predlažem da bi Vlada trebalo, ja ću možda i sutra kada budemo imali sastanak sa Vladom oko ovih pitanja nešto o tome reći, kao što je pristupljeno sada ovom segmentu sistema tajni, znači, samo o poslovnoj tajni, da se ista stvar primeni, usavrši, precizira, proširi, objedini, osnaži u svim segmentima tajni kao takvih.

Mislim da mi bez toga ne možemo postaviti ovo društvo na jednu sigurniju osnovu i odbranu od halapljivih zveri raznog oblika i kao oblast i način i mogućnost napada i ino-faktora i unutrašnjeg neprijatelja na sve što ova zemlja čini u svom napretku.

Zato mislim da, recimo, i kad se radi o strategiji nacionalne bezbednosti, evo kroz ovaj zakon smo sada, Predlog zakona, videli da zaštita tajne svih stepena i oblika jeste jedan od osnovnih stubova nacionalnog sistema bezbednosti.

Zbog toga mislim da bi trebalo pristupiti usavršavanju, eto, da uzmem taj izraz, svih zakonskih propisa koji se tiču tajne svih stepena i naravno posebnu pažnju posvetiti krovnom zakonu u toj oblasti.

Mislim da i samu Strategiju nacionalne bezbednosti upravo zato i zbog mnogih drugih razloga treba preispitati, postaviti na drugačije osnove. Današnja strategija nacionalne bezbednosti među nosiocima nacionalne bezbednosti vidi i medije, za mene vrlo, vrlo diskutabilno, bar dok ih ne uredimo bolje i ne donesemo zakone u kojima će morati drugačije da se ponašaju. Naprotiv, mnogi mediji su na strani onih koji žele loše ovoj zemlji i oni ne mogu biti nosioci nacionalne bezbednosti.

Sve to što navodim, samo neke primere koji zahtevaju promenu u tom smislu. Tako da mislim da je u ovoj oblasti, da je ovaj zakon i njegov značaj i u tome što je pokrenuo, što nas je naterao da vidimo neke stvari na koje nismo do sada obraćali pažnju u zaštiti, celokupnoj zaštiti ove zemlje, njenog napretka i većeg jedinstva.

Nove odredbe, ove u zakonu koje su date, donose vrlo značajna poboljšanja u veoma važnom, rekoh, segmentu našeg sistema privrednog prava. Ovim zakonom mi dokazujemo da budno pratimo modernu regulativu iz ove oblasti, što će doprineti da se održi dostignuto poverenje inostranih proizvođača i trgovinskih kuća u naš pravni sistem i tržište, a od svega toga u krajnjoj liniji najviše koristi će imati naši građani kroz jeftinije i kvalitetnije snabdevanje boljim proizvodima.

Zato i zbog mnogo čega drugog poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovog zakonskog predloga. Hvala lepo.
Hvala, gospođo potpredsednice.

Moje veliko poštovanje za prisutnu gospođu ministarku i gospodu ministre sa vašim saradnicima.

Poštovane i uvažene koleginice i kolege poslanici, mi smo danas započeli sednicu čijim dnevnim redom su obuhvaćene značajne oblasti i pitanja. Čini mi se da dominira oblast ljudskih prava. Hoću da kažem da nema, po mom mišljenju, uspešnog društva, organizaciono i akciono dovoljno sposobnog, ukoliko se demokratski odnosi ne usavršavaju i jedinstvo u društvu ne osnažuje.

U tom domenu regulisanje i omogućavanje maksimalnog ostvarivanja ljudskih prava u zemlji jeste jedno od prioritetnih stvari.

U ostvarivanju i dovođenju do najvišeg nivoa ostvarivanja ljudskih prava čini mi se da je ovaj zakon, odnosno dopune Zakona o zabrani diskriminacije najbolji korak koji je napravljen. U tom smislu sve pohvale, gospođo ministarka, za ponudu ovako dograđenog zakona, jer on jeste udarna, ključna stvar u otklanjanju prepreka za puno ostvarivanje ljudskih prava i homogenizaciju pozitivnu i jedinstvo građana ove zemlje. Tako bar ja gledam na to.

Mislim da je ovim što ste nam ponudili mnogo preciznije, što je i logično, sad je to rekla, čini mi se, i koleginica Jevđić, na drugi način, svaki zakon koji prihvatimo, uđe nov ili dograđen, on ide u praksu i donosi nam, odnosno nudi da ga dogradimo kroz stečeno iskustvo u njegovoj primeni. Tako je i kod ovoga, ali mislim da je mnogo preciznije, mnogo konkretnije formulisano jako mnogo dosadašnjih odredaba u ovom zakonu, što je prvi kvalitet.

Druga stvar, u ponuđenom Predlogu ovog zakona je dosta novih odredaba koje regulišu ono što je bilo propušteno u prethodnom, odnosno važećem zakonu ili potpuno i do kraja sada regulišu određenu materiju koja je bila zahvaćena, ali ne i dovoljno, važećim zakonom.

Mislim da je posebno značajno to što je regulisanje zabrane diskriminacije u različitom okruženju i životnim okolnostima. Znači, više nemamo, bar se meni čini, možda nisam mogao sve da sagledam, ali više nema pitanja koja ulaze u ovaj problem rešavanja diskriminacije, a da nisu ovim zakonom tretirana i zahvaćena. Praksa će pokazati da li smo dovoljno, da li smo u pravoj meri, pa ćemo ga dovršavati i unapređivati.

Mislim da je jako značajno što je između mnogih pitanja ovim zakonom regulisan odnos organa javne vlasti prema problematici diskriminacije, jako važno. Osim toga, isto tako je bitno što je regulisan dovoljno i u dobroj meri, čini mi se na pravi način, odnos poslodavaca i zaposlenih. Zatim, zahvaćena je na pravi način problematika diskriminacije dece i diskriminacije starijih ljudi. Mislim da su to, pored dosta danas spominjanih žena u celini, čini mi se, dve strukture građana koje najmanje mogu same da se brane, tako bih rekao.

Najznačajnije ili najteže forme ili status onih koje zakon štiti mislim da su veoma oštro i u potrebnoj meri tekstualno formulisane u ovom predlogu i da ima u samom zakonu dosta onoga što je regulisano najoštrijim stepenom ili najvišim stepenom, pa imate dosta članova ovog zakona ili stavova u tom članu koji počinju sa „zabranjuje se“. Poseban značaj tome pridajem. Po meni, može to ići sutra i na sud, ali je razlika u tretmanu i razlika je u gledanju građana koji su skloni da čine korake diskriminacije prema nekome. Različito je ako stoji – treba to i to, a drugo je ako stoji – zabranjuje se. Tu nema razmišljanja. On ne može da razmišlja da li će sad napraviti nekakvu stvar, pa će lako izbeći. Tu se zna šta je. Zato mislim da su i mnoge druge stvari, ovo sam uzeo kao primer, u zakonu vrlo jasno, precizno izrečene.

Što se tiče Poverenika u Skupštini, to moram da kažem, nije mi sasvim jasna njegova funkcija, uloga, jer je on ovim zakonom smešten u Skupštinu, a dosta je tretiran. Zakon o Povereniku se bavi u 10 članova, čini mi se, od 30. do 38a. Mislim da smo tu ostali nedorečeni. Pored svega ovoga, u zakonu je stavljen akcenat na sprečavanje diskriminacije, što su data prava diskriminisanom na pritužbe, tužbe, itd. i što su u zakonu regulisana i prava oštećenog u oblasti diskriminacije.

Na kraju ovog dela hteo bih da kažem nešto, verovatno ste svi propratili, ovih dana su izrečene u javnosti, i to nažalost i iz Skupštine, od nas poslanika, kroz medije za javnost mnoge zamerke ovom zakonu, koji, kao što vidite, nije do danas ni došao u parlament, niti su poslanici imali mogućnosti da se oko toga izjašnjavaju.

To se reguliše tako, u izjavama tim u javnosti, da će taj zakon ovako kako je predloženo, sprečiti dalju modernizaciju odnosa u toj oblasti, odnosno da on guši i skraćuje dosadašnje tradicionalne odnose u toj oblasti, kad je diskriminacija u pitanju. Zamislite molim vas. Zamislite, ugušuje tradiciju, pa, mi valjda hoćemo da menjamo nešto što je ušlo i u običajno pravo i što se smatra normalnim da u svakom društvu postoji diskriminacija i sve što ide uz nju.
Molim vas, samo još jedna stvar, isto tako je ovih dana eskalirala jedna druga stvar u javnosti, a to je da se unapred osuđuje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zbog toga što će on navodno, hajde da tako kažem, čak je taj izraz i upotrebljen na jednom mestu, upropastiti jezik srpski. Ne razumem te ljude. Toliko, pošto nemam vremena više.
Sa velikim zadovljstvom pozdravljam potpredsednicu Vlade i ministarku i respektivni tim sa kojim je došla danas.

Pretpostavljam da su ovi ljudi iz tog tima učestvovali u pripremi i izradi ovih zakona koji su danas pred nama, i normalno je da prisustvuju raspravi o tim predlozima i njihovoj sudbini u smislu usvajanja.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ne znam kakav je vaš utisak, ali ja bi bio nesrećan da danas nisam bio na sednici. Mislim da skoro nismo imali sednicu konstruktivniju, sednicu sa raspravom u kojoj smo najmanje, ja ne znam kad je manje bilo, najmanje divergirali od dnevnog reda i bavili se nekim drugim stvarima. Bili smo krajnje koncentrisani na dnevni red. To je verovatno, ne verovatno, nego siguran sam zasluga ovih zakona koje danas imamo pred sobom.

Hoću i to da kažem, ne dešava nam se često da u Skupštinu dobijemo set zakona, ja bih rekao granskih, set zakona koji obuhvata kompletnu i celovitu problematiku jedne grane, u ovom slučaju energetike.

Pretpostavljam da je tu zasluga i splet učešće ličnosti koje su vodile glavnu reč. Pretpostavljam da je imao i ima ulogu iskusni predsednik Skupštine koji je prošao to što je prošao, od predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministra, prethodnih godina dugo iskustvo poslaničko itd.

Dalje i najvažnije, ministarka koja ima veliko iskustvo i koja ima izuzetno bez prekida, bar po onome što ja pratim i kako sagledavam, jedan krajnje odgovoran odnos prema onome što radi i, naravno, imamo iskusnu premijerku koja, ako su te tri komponente se saglasile i počele rad, čini mi se, gospođo ministarka, od decembra meseca kada ste ovde izjavili da se počinje rad na ovim zakonima, znači, takoreći četiri meseca se ozbiljno radilo na ozbiljnim zakonima, nije moglo ništa ni ispasti drugo nego ovo što je ispalo, da imamo zakone, ovde danas četiri zakona koji su sveobuhvatni, koji su sve pokazali, čak zalazili i u neke predloge i ukazivanje pravaca implementacije tih zakona. I ovde je danas govoreno dosta, ja se trudim da ne govorim ništa što je bilo danas na dnevnom redu, da nam je to sada najvažnija stvar.

Ono što bih ja hteo da predložim malo je šire od ovoga. S obzirom na to da to jeste tako kako jeste, da imamo danas zakone koji su obuhvatili celovitu problematiku, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali to će valjda doći do njega, molio bih i njega i Vladu, premijerku i sve ministre da pokušamo da ubuduće nam to bude praksa u donošenju zakona, da Vlada priprema i dostavlja Skupštini upravo te, kako ih ja slobodno nazvah, granske zakone. Dakle, da obuhvatamo jednu po jednu značajnu oblast iz koje ćemo uraditi krovni zakon i sve ostale zakone koji treba da ga prate, a imamo dosta takvih stvari. Ja ću, recimo, samo pomenuti da nam je izuzetno važno, ja neću sad to razrađivati, ali ću kad bude i ako se otvori rasprava o tome govoriti široko, izuzetno nam je važna bezbednosna komponenta.

Imamo uslove i unutar zemlje i napolju bezbednosne prema ovoj zemlji koji nam neće dozvoljavati, budite ubeđeni, otežavaće nam i implementaciju dobro donetih zakona i dobrih zakona, da ne govorim, rekoh, neću da razrađujem. Ali imamo u toj istoj toj oblasti i, po meni, prevaziđenu strategiju nacionalne bezbednosti, ali ono što je osnovno, po meni, treba prvo da donesemo strategiju nacionalne bezbednosti, pa onda da radimo zakone, jer ta strategija treba da nam bude bezbednosna politika, a onda da radimo zakone za ostvarivanje te i takve politike.

Da se vratim ovim zakonima. Ja ću govoriti samo o ovom krovnom nešto malo, znači, Zakonu o energetici, pa ću na kraju postaviti jedno pitanje ministarki. Ovaj zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Pri tome je izmenjeno oko 170 zakona, izvršena je dopuna oko 130 zakona, uz to je u celosti brisano ni manje ni više nego 53 člana. Čak jedan ceo deo kompletan od 65. do 87. člana, znači, 23 člana jedan do drugog su autirani, što znači da se temeljito analiziralo i temeljito radilo. Znači, od postojećeg zakona samo negde oko jedna trećina je ostala nedirnuta. Dve trećine su ili potpuno odbačene, čak dve trećine, ili su rađeni potpuno novi članovi među kojima je 38 članova, a svaki od njih je bio na stranici ili stranici i po.

E, zašto sam ja ovo sve rekao? Meni se činilo kada sam to iščitao i video da je ovo mogao biti potpuno novi zakon. Pitam ministarku – da li se o tome razmišljalo kada ste pristupali? Pošto niste ipak uradili novi zakon, nemojte se ljutiti, voleo bih čuti razloge zbog kojih niste radili novi zakon, nego smo ostali na Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Toliko, da ne gnjavim više.
Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Pre nego što krenem na tačku dnevnog reda, imam jaku potrebu da kažem dve, tri rečenice o ovoj raspravi u zadnjih sat vremena.

Gospodine Martinoviću, držali vi panegirik predsedniku Vučiću, ili ne, kako neki rekoše ovde, ono što ste danas ovde izgovorili, naravno to je bilo iz glave, kad biste seli, pa složili to malo bolje, za neki dan ćemo imati izlaganje premijerke i ja ću ovo što ste vi danas govorili smatrati delom tog ekspozea. Mislim da sam dovoljno rekao što se toga tiče, pa neka drugi misle kako god hoće.

O onome što ste vi rekli, ja ću dodati jednu stvar. Ja sam među najstarijima ovde u ovoj sali i jedino od državnika koji su vodili one bivše Jugoslavije i ovu Srbiju ne pamtim kralja, ali pamtim sve ostale od kralja pa naovamo. I nema toga koji može stati na crtu gospodinu Vučiću po zalaganju, po radu, po davanju sebe u svakom smislu. Ni blizu mu niko nije. I to mora da se ceni zbog toga što ako bi taj kvalitet i ta ljudska osobina postao sinonim za ovu naciju, ljudi, mi bismo se za par decenija, da ne kažem manje, vinuli u svetski vrh. Zato ja to cenim i on je po tome primer svakom stanovniku ove zemlje i svakom detetu koje polazi u školu i školuje. To mora da se ceni. Imao sam potrebu da to kažem, a sada ću krenuti na tačku dnevnog reda.

Mi danas imamo pred sobom Zakon o ministarstvima. Bilo je ovde dosta i kritičkih nota, u smislu da je trebalo zahvatiti još neke oblasti itd, itd, pravljenjem još nekih ministarstava. Ja mislim da je napravljena prava mera. A sada ću to pokazati i na ova tri ministarstva koja su uvedena kao nova.

Prvo, mislim da je za ovo društvo jako bitno da se, evo, ovde ste sad pričali kakve su Sodome i Gomore navalile na ovu zemlju i iznutra i spolja, a ja bih mogao mnogo više da pričam o tome obzirom da sam ceo radni vek proveo u službama bezbednosti, obaveštajnim, kontraobaveštajnim, itd. i znam kako se to radi spolja. Dakle, ako imate takvu situaciju, onda je jako bitno da date značaj ne samo ljudskim manjinama, manjinskim pravima, nego društvenom dijalogu. Društveni dijalog mora, bukvalno mora narednih godina, i ja sam ubeđen, a ostaće verovatno, ako gospodin Vučić ostane, da ćemo mi tu napraviti značajne korake, ako razvijamo dijalog kao najvažniji oblik opšteg društvenog ponašanja i odnosa i dijaloga, mi ćemo onda napraviti veliki iskorak. Zato mislim da je ovo ministarstvo koje se formira dobro odabrano da postoji.

Druga stvar, drugo ministarstvo – za brigu o porodici i za demografiju. Mi imamo, evo ovde je i danas rečeno i na svakoj sednici ove Skupštine se to pominje, ja lično to osećam, jedan od najvećih strahova upravo od nestajanja ove nacije. Zato je važno da jednu snažnu instituciju u vidu ministarstva okrenemo da se snažno, ljudski, radno, elanom, vučićevskim, krene u borbu protiv nestajanja. Neko je ovde danas rekao, čini mi se moj kolega Stošić, svake godine nestajanje jednog u srpskim okvirima velikog grada. Zato mislim da je to pun pogodak kada je u pitanju formiranje novog ministarstva.

Na kraju, oko ministarstva za brigu o selima Srbije. Ja sam pomislio kada sam dobio ovaj materijal i kada sam pročitao naziv – Ministarstvo za brigu o selu, čak sam mislio, obzirom da sam pročitao nacionalni program ovog nacionalnog tima za preporod sela Srbije, da je bolji izraz „preporod“. Ne, ovo je pravi izraz. Zašto?

Prvi put ja, malo pre sam govorio koliko imam godina, koliko pamtim, itd, prvi put ja doživljavam nešto što me egzaltira, a to je da ćemo zakonom urediti da ova država mora da vodi brigu o selu. Sad ću kod ovoga da kažem nešto, jer sam ja iz PUPS-a – „Tri P“, da je jedna od prvih prioriteta od svih stvari programskih ove partije naše jeste selo. I ovo se ne uvodi sada i nije izraslo u ministarstvo odjednom, mi smo dobar deo proteklog mandata posvetili upravo pripremi ovoga na čemu treba da nikne ministarstvo.

Ne znam da li se sećate, ja sam poslednjeg četvrtka u novembru, kada imamo onaj sastanak sa Vladom i postavljamo pitanja gospođi predsednici Vlade, postavio pitanje i tražio mišljenje Vlade u tom trenutku da li razmišljaju o formiranju jednog ovakvog ministarstva. Ona je rekla da ne može tada da mi odgovori, da će mi to pismeno odgovoriti. Nije. Verovatno je imala drugih obaveza.

Šta je ovde bitno? Ovde je bitno nešto i ja to hoću da kažem, da je od trenutka kada je, na početku prošlog mandata, uveden kabinet ministra bez portfelja na ovu temu, regionalnog razvoja itd, da smo mi tada u PUPS-u „Tri P“ doživeli malu egzaltaciju, zato što smo shvatili da dolazi era borbe upravo za to selo.

I danas ako postoji neki svet ljudskih dobrih duša, hoću da se obratim našem osnivaču i prvom predsedniku PUPS-a, počivšem dr Jovanu Krkobabiću, on je danas tamo veseo i srećan, jer vidi da ova država pristupa, do sada valjda, ja mislim u njenoj istoriji, na najozbiljniji način ovom problemu.

Zašto je bitno da rešavamo pitanje sela? Ovde je moj kolega pominjao malo pre, šta sam sada hteo da kažem…

Pobegla mi je misao.

Šta sam hteo da kažem još? Na kraju ću ovo reći samo, pošto nemamo više vremena, slažem se ja da nije član 37. u ovom zakonu koji govori upravo o brizi o selu, da nije do kraja definisan, jer u tekstu stoji strateško sagledavanje položaja sela, da je to zadatak. Predlaganjem mera i aktivnosti itd, to je nešto što po mojoj pretpostavci treba da uđe u ovaj zakon, te zato ja predlažem obzirom da je pored mnogih stvari koje su urađene kada je selo u pitanju formiran i Nacionalni savet u kome su i ljudi iz Akademskog odbora za selo i tu hoću da kažem u digresiji da je to prvi put da mi imamo u jednom ovakvom timu, imamo uključene najumnije glave naše iz nauke u ovo pitanje, pogotovo kada je selo u pitanju.
Samo još ovo. Što se ne tiče rasprave, molim vas, mi smo došli i počeli rad ove Skupštine u uslovima koje vidite. Ovo što mi radimo i treba da sedi nas 250 u ovoj sali, se apsolutno sukobljava sa onim što se traži kada su u pitanju okolnosti korone.
Molim predsednika Skupštine i potpredsednike da hitno sednu i o tome razgovaraju. Nemojte da budemo sejači u još 250 porodica ovog virusa. Ne radimo, nemamo uslove kada se tiče tog aspekta zdravstvenog, nemamo uslove u kojima radimo.
Hvala, gospođo predsednice.

Ja sam hteo samo da se uključim kratko ovde ovih amandmana koji su juče predloženi od strane predstavnika Vlade.

Prvo, želeo bih da pozdravim takav potez, koji je juče napravljen, i mislim da je to najdemokratskiji mogući potez, jer su u prvoj meri uključeni oni koji trpe najviše u ovom društvu zbog ove problematike i ove vrste kriminala, a to su roditelji.

Kada se tiče nadležnosti ove komisije koja je formirana, ovde se pominjalo i to da li sudovi treba njima da dostavljaju podatke itd. Ja mislim da je nešto drugo u celom ovom kompleksu mnogo važnije. Ja sam o tome govorio i u načelnoj raspravi pominjao. Mislim da ne treba da zaboravimo da je zakonom predviđeno sada, pored ove komisije, odnosno pre nje predviđen je stručno-ekspertski tim u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će se baviti istraživanjem ukupne celokupne ove problematike i koji će biti prvi u borbi protiv ove vrste kriminala.

Mislim da mora postojati dnevni kontakt, dnevna saradnja, dnevna sprega, da tako kažem, delovanja ove komisije sa stručno-ekspertskim timom koji će se odrediti u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, jer će zajednički mnogo lakše dolaziti do ukupnog istraživanja, a isto tako i do izvršavanja istraga koje sud, tužilaštvo, bilo ko ko naloži ovome stručnom timu. Zato mislim da moramo negde ugraditi i decidno reći.

I, još jednu stvar da kažem kada je u pitanju ovaj stručni tim u okviru Ministarstva, mislim da treba ubaciti i još jednu odredbu u ovaj zakon, a to je da je ministar unutrašnjih poslova dužan da donese pravilnik koji će da razraditi nadležnosti i rad ovog stručnog tima u okviru ministarstva. Hvala lepo.