Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, gosti, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice stvara pravi osnov za ostvarivanje dve vrste ciljeva koje treba postići u visokoškolskom obrazovanju. Na prvom mestu je svakako postizaće višeg stepena praktične osposobljenosti naših studenata za vreme trajanja studija.
Ne želim da dajem paušalne ocene o stanju našeg visokog školstva, ali mislim da će se većina nas ovde prisutnih, a i šire javnosti složiti sa tezom da naši studenti kada završe svoje studije u proseku imaju relativno malo praktičnog znanja koje kasnije treba da primene na radnim mestima za koje se osposobljavaju, pa im neretko treba značajan period da se prilagode novom radnom mestu i steknu neophodne praktične veštine za kvalitetno obavljanje radnih zadataka.
Drugi važan cilj koji bi ovaj zakon trebao da ispuni je ostvarivanje bolje povezanosti visokog školstva i privrede, odnosno da se kroz stvaranje većih mogućnosti za stručnu praksu potencijalni kandidati za zapošljavanje u određenim preduzećima još za vreme studija povežu sa potencijalnim poslodavcima i time potpuno eliminiše ili makar drastično skrati vreme koje bi ti mladi ljudi proveli kao nezaposleni na tržištu rada.
Ovako postavljeni ciljevi trebali bi da se ostvare kroz uspostavljanje saradnje visoko školskih institucija i poslodavaca. Inicijativa će biti na strani visoko školske institucije, što znači da se ovaj model neće obavezno primenjivati. Oni fakulteti i visoke škole koji to žele obrazovaće mrežu zainteresovanih poslodavaca, zajedno sa njima sačiniti odgovarajuće planove studija, a konačnu reč o njihovom odobravanju davaće nacionalno telo za akreditaciju.
U članu 11. pobrojani su uslovi koje će morati da ispune poslodavci, a to su obavljanje određene delatnosti, odgovarajući broj mentora, zaposleni koji imaju isto ili više obrazovanje kao studenti na obuci, raspolaganje određenim prostorom i opremom i sredstvima za rad, primenjivanje adekvatnih mera bezbednosti, kao i solventno poslovanje.
Ove odredbe su od priličnog značaja, jer se vidi da se insistira da poslodavac mora biti ozbiljno preduzeće u kome će potencijalni studenti zaista imati mogućnosti da steknu prava iskustva, gde će njihova prava biti zaštićena, a da se ne sme desiti da dođe u neki kolektiv gde će samo presedeti svo vreme predviđeno za praktični rad. Međusobna prava i obaveze fakulteta i poslodavaca, kao i poslodavaca i studenta upućenog na obuku regulisaće se ugovorima, čiji su bitni elementi međusobna prava i obaveze vrlo detaljno normirani u članovima 14. i 21.
Ono što je od ključnog značaja za buduće studente su članovi 31. i 32, gde su regulisana njihova prava kod poslodavaca, prava na naknadu troškova prevoza, ishrane, osiguranja i što je najvažnije pravo na novčanu naknadu za vreme provedeno na radu kod poslodavca u iznosu od 30 do 70% osnovne zarade zaposlenog koji radi na sličnim poslovima, u zavisnosti od godine studija i dostignutog nivoa znanja. Tako da će studenti koji se opredele za ovaj vid svog studiranja imati i određene nezanemarljive materijalne koristi.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, smatram da će sa oživljavanjem ovakvog modela visokog obrazovanja svi njegovi akteri imati. Poslodavci će lakše dolaziti do novih radnika, fakulteti će biti u mogućnosti da svojim studentima pruže više upotrebljivog znanja. Student će nakon završenog visokoškolskog obrazovanja imati veći stepen praktične osposobljenosti, a država će vremenom moći da stekne realniji uvid u stvarne potrebe privrede za stručnjacima i time će moći da na pravi način planira broj upisanih kvota na visokoškolskim institucijama čiji je osnivač.
Imajući u vidu ovakva predložena rešenja, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje dati podršku za njihovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih predloga zakona na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, zakon o kome je danas reč bavi se jednom javnom službom koja se po malo nalazi u senci drugih i koja možda još uvek nije u potpunosti zaživela na pravi način u našem svakodnevnom životu, a reč je o komunalnoj policiji, odnosno o komunalnoj miliciji, kada budemo usvojili ovaj zakon.
Sama terminološka promena reči, komunalna policija u komunalnu miliciju je prouzrokovana odredbama Zakona o policiji kojima je propisano da samo organ MUP-a može upotrebljavati taj naziv kako ne bi dolazilo do mešanja i nesporazuma među građanima.
Suštinska promena u odnosu na sada važeći zakon odnosi se na činjenicu da će pravo da osnivaju komunalnu miliciju sada imati sve jedinice lokalne samouprave, bez obzira na veličinu, dok su po sadašnjem rešenju to pravo imali samo gradovi i grad Beograd.
Ovo je jedno dobro rešenje, jer iako su gotovo svi značajniji urbani centri dobili status grada, treba imati na umu da u našem sistemu lokalnih samouprava mi trenutno imamo i takve opštine koje se bliže šestocifrenom broju stanovnika, odnosno čija sedišta imaju i po više desetina hiljada stanovnika, kao što su Stara Pazova, Inđija, Vrbas, Paraćin, Ćuprija, Gornji Milanovac, Negotin i tako dalje.
Takvim sredinama je komunalna milicija svakako neophodna za bolje funkcionisanje i viši kvalitet života. Kako bi se sa druge strane uvažile specifičnosti malih opština, Predlogom zakona predviđena je mogućnost i da dve ili više opština formiraju zajedničku službu komunalne milicije i tako na jedan optimalan način, uz smanjene troškove, ostvare ciljeva zbog kojih bi osnovale takvu službu.
U delu koji uređuje nadležnosti i ovlašćenja komunalne milicije neće biti većih izmena. Pored već postojećih nadležnosti iz domena održavanja komunalnog reda i mira dodato je i pravo komunalne milicije da vrši kontrolu nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli osim u odnosu na državne organe.
Takođe ovim zakonom se predviđa i pravo komunalne milicije da prikuplja obaveštenja od građana u vezi sa otkrivanjem prekršaja izdavanja prekršajnog naloga. Nešto veće promene donose novi članovi koji se odnose na zasnivanje radnog odnosa. Ovo je veoma važno, novim predlogom zakona predviđeni su daleko rigorozniji posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se ogledaju kroz bezbednosnu proveru i odredbu da potencijalni kandidat ne sme da bude osuđivan za bilo koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, pa čak ni za prekršaje iz određenih oblasti koje su od značaja za primenu zakona.
Ovako postavljeni uslovi su strožiji, čak i od onih koji se postavljaju za zaposlenje u drugim državnim organima i time će se postići da se u redove komunalne milicije u narednom periodu prime zaista najkvalitetniji kadrovi sa besprekornim biografijama. Predlogom novog zakona detaljnije se propisuju norme koje se odnose na ispit za komunalnog milicajca, kao i za povrede radnih obaveza.
Imajući u vidu predložene izmene i nova rešenja ove zakonske materije, poslanička grupa PUPS-a će u danu za glasanje dati podršku za njihovo usvajanje, jer smatramo da će ono na pravi način doprineti kvalitetu rada komunalne policije, a time i boljem kvalitetu života u našim gradovima i opštinama. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko i gosti, poštovani narodni poslanici, krivično pravo ima za cilj zaštitu najvažnijih vrednosti i dobara jednog društva. Kao takvo, ono mora da prati pojave u društvu i da bude tako podešeno da izvršava i funkciju suzbijanja vršenja krivičnih dela, ali i da deluje preventivno, da se pravednom osudom pošalje poruka potencijalnim učiniocima krivičnih dela, da ni ne pokušavaju da ih učine.
Kao što je poznato, naša država je, prateći evropske trendove, već odavno ukinula smrtnu kaznu kao najtežu sankciju za najteža krivična dela.
Ona je zamenjena uvođenjem mogućnosti za veći zakonski maksimum zatvorske kazne od po 20, a zatim i od 30 i 40 godina. Međutim, od uvođenja tih izmena prošlo je već skoro dve decenije pa i više.
Praksa je pokazala da pojedini počinioci, čak ni posle višedecenijskog lišenja slobode ne prezaju da odmah nakon odsluženja kazne ponove ranija krivična dela, odnosno da se radi o potpuno asocijativnim pojedincima na koje ni krivično-pravne ni moralne norme nemaju uticaja a da pravni sistem za takve slučajeve nema adekvatnog odgovora.
Mišljenja sam da se upravo ovim izmenama i dopunama nekoliko zakona iz oblasti krivičnog prava, dolazi do adekvatnije mogućnosti da se sudski sistem izbori sa različitim oblicima krivičnih dela i socijalno patoloških pojava u društvu.
Svakako centralno mesto u današnjem paketu predloženih rešenja imaju izmene i dopune Krivičnog zakonika. Njima se otvara mogućnost da se u slučaju određenog broja najtežih krivičnih dela počiniocima izrekne i kazna doživotnog zatvora.
O ovome je već bilo dosta reči i vođene su brojne debate kako među poslanicima pravne struke, tako i među običnim građanima. Mislim da su ispravne namere uvođenja doživotnog zatvora za najteže oblike krivičnih dela prema deci koja su kao krajnju imali smrtnu posledicu.
Međutim, svi smo svedoci da su pored dece kao najranjivije društvene grupe u poslednje vreme i stara lica sve češće žrtve najbrutalnijih zločina počinjenih iz najprizemnijih motiva, a najtužnije je od svega što se neretko radi o nasilju dece nad roditeljima.
Kao što smatramo da nema opravdanja za monstruozne zločine nad decom i da počinitelji takvih dela treba da trajno budu izopšteni iz društva i do kraja života ispaštaju za sva zlodela, takođe smatramo da iste principe treba usvojiti i kada su u pitanju stara i nemoćna lica koja to nikako nisu zaslužila u poznim godinama života.
U tom smislu, poslanička grupa PUPS-a je podnela nekoliko amandmana kojima bi se tekst predloženih izmena dopunio u ovom pravcu i očekujemo da, ako se već ne usvoje sada, ove ideje budu uzete u razmatranje u nekom narednom periodu.
S druge strane, mislim da je uvođenjem doživotne zatvorske kazne, učinjeno na jedan odmeren način da se nije išlo u jednu preteranu represiju njenim uvođenjem u prevelikom broju krivičnih dela, a da je uvedeno pravilo da se ona ne može izreći ako postoje osnovi za oslobođenje od kazne ili za njeno ublažavanje.
Pored ove ključne izmene kod pojedinih krivičnih dela, povišene su kazne za, tu bih posebno istakla, ona krivična dela koja se odnose na opojne droge, jer sam mišljenja da su u borbi protiv ove pošasti, koja uništava ljudske živote, dozvoljena apsolutno sva legitimna sredstva, pa tako i znatno strožije kažnjavanje počinitelja u vezi sa ovim krivičnim delom.
Strožije kažnjavanje predviđeno je i u slučajevima višestrukog povrata i mislim da je i to jedno rešenje koje je na mestu, jer ako se za jedno učinjeno krivično delo uvek može naći makar i verbalni izgovor, kada se to sa činjenjem umišljaja ponavlja više puta, tu više nema nikakvog opravdanja i takvi pojedinci moraju biti odstranjeni iz društva na duži vremenski period.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa PUPS-a smatra da su predložena zakonska rešenja u interesu zaštite na jednoj strani najugroženijih društvenih grupa, a na drugoj pravde i slobode svih nas građana i stoga će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakona iz ovog seta zakona. Zahvaljujem na pažnji.
(Lazarevac, 11.10.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 95000.00 | RSD | 06.10.2016 - |
| Penzioner | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje | Republika | Mesečno | 52000.00 | RSD | 01.07.2005 - |